Jump to content


Fotografije
- - - - -

Beograd: Biciklistički saobraćaj u planiranju grada

pdr plan detaljne regulacije planovi detaljne regulacije beograd belgrade urbanizam saobracaj sekretarijat za urbanizam urbanisticki zavod

  • Molimo uloguj se da bi odgovorio
103 odgovora na ovu temu

#1 lakiubeogradu

lakiubeogradu
  • Members
  • Pip
  • 15 posts

Postavljeno 12 February 2015 - 05:55 PM

Pozdrav svim forumašima 2Bike foruma!

 

Kratko predstavljanje: Bio sam angažovan u organizaciji beogradske Kritične mase od početaka, jedan sam od osnivača udruženja Ulice za bicikliste u kome više nisam toliko aktivan i trenutno se primarno bavim podnošenjem primedbi na planove detaljne regulacije i slične planove koje Sekretarijat za urbanizam i građevinske poslove grada Beograda redovno stavlja na javne uvide.

 

Sve primedbe koje pišem su prilično tipske - za pešake predlažem da trotoari budu udobne širine, predlažem žute trake gde ima javnog prevoza, predlažem drvorede i, što je najbitnije, predlažem biciklističku infrastrukturu. Predlozi su uvek u dve varijante - varijanta A su jednosmerne, obostrane biciklističke staze, a B varijanta je dvosmerna biciklistička sata sa jedne strane profila ulice. Kada su ulice izrazito uske i u profilu nema dovoljno prostora, predlažem planiranje horizontalnih oznaka "Biciklisti na kolovozu" (prepoznate Pravilnikom o izgradnji puteva R. Srbije), oznake koje su poznatije kao "sharrows".

 

Primedbe su nekada bile i usvajane, što faktički znači da će biciklističke staze biti građene kada se pristupi realizaciji planova. Cilj je da ponavljanjem jednih te istih predloga navedem planere da sami ubacuju biciklističku infrastrukturu u planove, kao što je urađeno npr. vezano za nedavno usvojeni plan Surčinskog puta od Aerodroma, gde su planirane dvostrane jednosmerne biciklističke staze širine 1.6 metara.

 

Na ovoj temi ću postovati primedbe koje sastavljam, uz grafičke priloge i nadam se da ću od vas, forumaša, dobiti povratne informacije vezano za to kako da unapredim ove predloge. Kao što ćete videti u tekstu, postoji način da me podržite u ovim predlozima, tako što ćete i sami predati primedbe koje sastavljam u svoje ime - onakve kakve su ponuđene ili izmenjene, sve prema vašim sopstvenim željama.

 

300863905.png

 

Pa da počnem. Nadam se da ću od vas dobijati povratne informacije. :)
 

Lep pozdrav,

 

Miloš Lazić

Blog "Beociklizacija" - www.bck.rs


  • 2

#2 lakiubeogradu

lakiubeogradu
  • Members
  • Pip
  • 15 posts

Postavljeno 12 February 2015 - 06:00 PM

Komisija za planove Skupštine grada Beograda, na sednici održanoj 9. decembra 2014. godine utvrdila je Nacrt plana detaljne regulacije naselja Savska i Jezerska terasa, Gradska opština Čukarica sa Izveštajem o strateškoj proceni uticaja predmetnog Plana na životnu sredinu, i na osnovu člana 50. Zakona o planiranju i izgradnji („Službeni glasnik RS”, br. 72/09, 81/09, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13 i 132/14) oglašava JAVNI UVID U NACRT PLANA DETALjNE REGULACIJE NASELjA SAVSKA I JEZERSKA TERASA, GRADSKA OPŠTINA ČUKARICA.

Moji predlozi za ovaj plan:

  1. Vezano za pogavlje 3.1.1, detaljnije razraditi uslove za "umirenje saobraćaja" i ovaj princip definisati kao obavezu. Jasno odrediti koje će ulice biti klasifikovane kao Zone 30, koje kao Zone usporenog saobraćaja (10km/h), a koje kao isključivo pešačke. Popisati infrastrukturne elemente koji će biti korišćeni sa ciljem "umirenja saobraćaja", odnosno usporavanja automobila na predviđene brzine i ne prepuštati izgled ulica slučaju;
  2. Vezano za poglavlje 3.1.4, ne koristiti termin "oboreni ivičnjak" i čitavu rečenicu u kojoj se ovaj nejasan termin koristi brisati. Umesto nje, prevideti izgradnju pešačkih prelaza takvih da ne menjaju visinu u odnosu na pešačko-biciklističku komunikaciju i da nemaju nikakve ivičnjake, a umesto njih primeniti savršeno utopljene taktilne ploče za slabovide i slepe. Izgradnjom pešačkih prelaza na taj način, dobili bismo sredstva "umirenja saobraćaja", budući da bi visina automobilske komunikacije morala da se izdigne na mestima pešačkih prelaza, kako bi visina pešačko-biciklističke komunikacije ostala nepromenjena.
  3. Vezano za poglavlje 5.3, kao jedno od sredstava za smanjenje zagađenja vazduha i smanjenja nivoa buke, spomenuti upravo prethodno spominjano "umirenje saobraćaja" kao dobru meru za to, koja bi destimulisala korišćenje automobila, a stimulisala pešačenje i bicikliranje. Predviđanjem izgradnje biciklističke infrastrukture i udobnih i bezbednih pešačkih prelaza pospešiti ove ekološki održive modalitete saobraćaja, sa ciljem dostizanja prethodno spomenutih ciljeva zaštite životne sredine.
  4. Poslednje i najvažnije, profile svih ulica u kojima nije umiren saobraćaj planirati u skladu sa prilogom.

 

Više detalja i grafički prilozi: http://www.bck.rs/be...ja-bez-bicikala

 

Pozdrav!


  • 1

#3 grbic

grbic
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 6663 posts
  • LocationZanzibar

Postavljeno 12 February 2015 - 06:07 PM

Pozdrav i tebi Milose. 

Dobro je da na forumu bude osoba koja je informisana i centru zbivanja. Iako si stari clan Dobrodosao.

Predloga ce biti, pitanja i nadam se odgovora na  njih.


  • 0

A u glavi ništa, samo žica drži uši da ne otpadnu.


#4 alx

alx
  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 679 posts

Postavljeno 12 February 2015 - 06:13 PM

Ciao, i dobrodosao.

 

Lepo je znati da se neko aktivno bavi unapredjivanjem biciklizma kod nas na ovaj nacin, ali...

 

Bez da obeshrabrujem i bez cinizma, sta bi sa Bulevarom, a sad i sa Vojvode Stepe?


  • 0

when you look into abbyss, the abbyss looks into you        www.bikecologic.com
(kad pogledas u Bezdan, Bezdan pogleda u Tebe)            www.facebook.com/bikecologic


#5 Noves

Noves
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 308 posts

Postavljeno 12 February 2015 - 07:05 PM

Sva poenta je u ovome: " Umirenje saobraćaja kao dobru meru za to, koja bi destimulisala korišćenje automobila, a stimulisala pešačenje i bicikliranje"

 

Zone 30, pjesacke zone, biciklisticke staze i to sve kroz sami Centralni dio grada, a motorni saobracaj potisnuti u okolnim i zaobilaznim pravcima.

 

Taj centralni dio grada je presudan da se osvoji i prilagodi pjesacima i biciklistima, a onda ce sve vise ljudi zeljeti da koristi centralne pravce, iz poslovnih razloga a takodje iz zelje da vide i budu vidjeni, setajuci ili biciklirajuci (a tu su i rosule, roleri, skejtovi i ostali tockici, a zimi razni klizaci i klizici, kao i sve ostalo sto mastoviti ljude primjene za svoje samo-kretanje.

 

Dakle, motorni saobracaj protjerati iz centralne zone i samim tim gubi na znacaju i privlacnosti, kao i dosadasnje privilegovanosti onima koji ga potom koriste.

 

Prosto i jednostavno resenje u gradu !

 

Problem je sto ljudima na vlasti ne odgovara razvoj, prednosti i dominacija biciklizma, jer znaju da automobile voze vjerni i trajno pokoreni robovi, koji ih bogate, odrzavaju na vlasti i pokorno sluze njihovom izopacenom sistemu, dok je nezavisne, nezaduzene, neuslovljive i slobodne ljute tesko kontrolisati i porobiti da im cutke sluze i dugotrajno robuju, a upravo BICIKLO mnogim ljudima pruza neslucene mogucnosti Slobode i skidanje duznickog jarma s klonulog vrata, uspravljanja i kretanja u zeljenom pravcu, Slobodno !

 

Ako se trud i borba za masovnost Biciklizma ne temelji na ovim cinjenicama i pravcima djelovanja, onada prosto Nista nema od sve ove price...

 

...valjda je to sasvim jasno (nadam se)


  • 4

#6 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 13 February 2015 - 12:00 AM

Покушавао сам и ја, можда једног дана смогнем још снаге да се дописујем са %"#%&$.

Колико видим слику на твом сајту, ширина улице треба да буде око 25 метара да подржи такву инфраструктуру. То често није могуће. Друго, негде је неопходно имати више саобраћајних трака, па посебне траке за бициклисте опет извисе услед недостатка простора. У идеалном случају, улице би заиста биле пројектоване према бициклистима, али у овом тренутку, барем у Београду, то је илузорно, јер је комплетна саобраћајна инфраструктура катастрофална Рецимо, да би Булевар имао издвојене стазе, довољно широке тротоаре, трамваје и простор за паркирање, требало би да има само по једну саобраћајну траку. Сав саобраћај би стао, а Булевар је важан, јер повезује огроман број становника са центром града.

 

Елем, на цртежима би требало да додаш и паркинг места која треба да буду између бициклистичке стазе и коловоза. Тамо где се процени да су паркинг места потребна, наравно.

 

Оно што је Београду неопходно јесте прво потпуна реорганизација саобраћаја, под вођством некога ко уме и жели да размишља. Није само које ће улице бити Зоне 30 или Зоне 10. Треба сагледати проточност свих улица, као и насељеност, односно број становника у свакој и регистровани број возила (то све већ постоји у базама). Дефинисати градски превоз као приоритетни у ширем центру града. Одредити улице којима ће ићи само градски превоз и оне којима ће ићи само аутомобили. Изградити више кружних токова уместо раскрсница, да се повећа проточност. "Уливање" у кључне саобраћајнице омогућити само на неколико места и то не под правим углом. Сечење главних улица на још мање места, пожељно уз кружне токове. Потом редефинисати потпуно линије градског превоза. Нпр, кроз Булевар војводе Мишића пролази једно 30 линија, што уопште није нормално. Околним улицама ниједна. Све линије стају на свим станицама, што није нормално. Слично је и са Улицом кнеза Милоша. Уз то, њу споредне улице секу на сваких "пар метара" (метафорично, али близу).

 

Пример Видиковца. Линија 53 у стопу прати линију 23 од почетне станице све до Сарајевске, односно Кнеза Милоша (~13 км). Потом настављају потпуно паралелно до Адмирала Гепрата. Ту се 53 одваја у Гаврила Принципа, ка Зеленом венцу, докле има још ЈЕДНУ (!) станицу. То није нормално. Такву линију 53 треба потпуно укинути. А сличних примера има још пуно. Уз то, периферне линије имају скоро уједначен интервал станица целом трасом. То није нормално. Оне служе да брзо превезу грађане из удаљених крајева до центра и назад. Дакле, треба да буде више станица на периферији (а опет, мање него сада), да покупи људе. Потом све мање како прилази центру. Нпр, линија 23 на Бановом брду треба да има само једну станицу. У целом Булевару војводе Мишића такође.У Кнеза Милоша рецимо само код Клиничког центра и Београђанке. Итд. Ту су и линије 53 и 56 које се потпуно преклапају од Аде до Зеленог венца (скоро пола трасе). То није нормално (да ли неко увиђа шаблон? :)). Уз то, обе линије на својим трасама имају отприлике по 25 станица. Ненормално. Што је још луђе, имају и по 25 семафора! А стално постављају и нове.

 

Тражио сам од Секретаријата за саобраћај да укине илегалне паркинге и илегално паркирање дуж Видиковца, а потом и Улице кнеза Вишеслава, па и Благоја Паровића, да бих онда предложио изградњу бициклистичке стазе до Аде. Не занима их. Одбијају да примењују закон на возаче. Уместо тога, праве још већи хаос. Од Видиковца је до Аде Циганлије могуће користити аутобусе 56, 53, 23, 37, 89, чак и 52, као и минибус линију Е2. Међутим, у току летње сезоне, уводи се линија АДА1, од Видиковца до Аде!? Да није тужно...

 

У центру би, наравно, неке улице требало потпуно затворити за саобраћај, неке променити у једносмерне, уз паркирање возила са обе стране (на коловозу). У неким улицама би градски превоз требало да има по 2 жуте траке, а аутомобили само једну, да би се подстицало коришћење градског превоза у граду. Огромна већина оних који иду колима ионако нема потребу за тим, а праве невиђене гужве и блокирају аутобусе и тролејбусе. Уз то, већина је у колима сама, што значи да сваки возач заузме око 15 квадратних метара простора. Беше она слика (холандска?) која илуструје колико људи стане у једну улицу када се гурају у колима, колико у аутобусима, а колико ако су сви на бициклима. Наравно, кола су најгора опција за проточност саобраћаја.

 

Коначно, доставна возила се возикају по најпрометнијим улицама током целог дана и праве апсолутни хаос, како на коловозу, тако и на тротоарима. Закон мора да дефинише (и да се примењује) да пролаз доставним возилима у одређеним улицама буде дозвољен само до 8 сати ујутру (и после 6 поподне, рецимо). Такође, да паркирање зарад снабдевања продавница НЕ СМЕ, ни под којим околнистима, да се врши на јавној површини, него само на земљишту које је власништво саме продавнице. Па нека закупљују простор ако је потребно и нека ређају на колица, па гурају до продавница које изазивају саобраћајни колапс и возачима, и пешацима, и бициклистима.

 

Елем, без решавања свих саобраћајних проблема, мислим да решавање питања бициклирања некада није могуће, а барем је отежано и бесмислено. Зато би то требало радити паралелно. А то је огроман посао који не може да се ради као хоби. И ту би требало да помогне највише Бициклистички савез, односно неко ко има буџет.

 

У сваком случају, ја ћу покушати да помогнем колико год могу, мада већи део града не познајем довољно да бих могао да припремим квалитетне предлоге.

 

И да не буде забуне - не мислим да се не треба бавити питањем бициклирања у градовима, него ће свако решење вечито изазивати проблеме док се ствари у саобраћају уопште не ураде како треба. А онда је вероватно боље сконцентрисати се на што једноставнија решења. А то је постављање ознака на коловоз, али и табли изнад коловоза, као на аутопуту. Нешто као "ПАЗИТЕ НА БИЦИКЛИСТЕ". Најбоље близу семафора, где се обично дуже стоји, па је већа шанса да возачи то виде. Наравно, када је у питању изградња нових улица, дефинитивно подржавам оне цртеже, уз поменути додатак паркинг простора где је потребно.

 

Ала сам опширан...


  • 0

#7 Architect92

Architect92
  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 610 posts

Postavljeno 13 February 2015 - 12:42 AM

Pozdrav Miloše, ideja za koju se zalažeš je veoma dobra, što je većini na ovom forumu jasno. Ono što mene zanima, jeste na kakvu saradnju ili ne saradnju nailaziš po pitanju ljudi iz urbanizma koji su između ostalog zaduženi za izradu ovih planova? Imam osećaj da ne uzimaju u obzir realne potrebe građana već rade na svoju ruku sa preptostavkama o tome šta građanima treba, valjda su zaboravili da za građane sve to i projektuju? 
 

Tvoje ideje me podsećaju na one primenjene u Londonu, gde je saobraćaj usporen i gde, kako su profili ulica malih širina, biciklisti dele put sa motornim vozilima. Izdizanje kolovoza na pešačkim prelazima je odlična, ako ne fizička onda mentalna prepreka i upozorenje za vozače da je potrebno usporiti ili zaustaviti se. 

Imam jednu pimedbu, a mozda i nije primedba ako imaš poseban razlog. Na prvoj slici, ostrvo koje razdvaja suprotne smerove saobraćajnice je veoma široko. Smanjiti njegovu širinu i dodati je pešačkim stazama je po meni mnogo bolji potez. Takođe se ta širina može dodati ivičnim saobraćajnim trakama i označiti kao biciklistička traka. Gore je kolega spomenuo parking, a prilično sam siguran da će projektant ucrtati parking na uštrb biciklističke staze, što je pogrešno, jer ako su ulice već zakrčene automobilima, ovo će ljudima delovati kao podsticaj za korištenje motornih vozila kojih već ima previše. 

 


  • 0

#8 konzervativan

konzervativan
  • Members
  • PipPipPip
  • 148 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 13 February 2015 - 06:51 PM

Pozdrav Milose i sve cestitke na trudu.

 

Po mom skromnom razmisljanju bi trebalo:

 

-s obzirom u kakvoj smo ekonomskoj situaciji traziti najjednostavnija resenja.

 

-po gradskim saobracajnicama je najjednostavnije i najjeftinije resenje obeleziti kolovoze horizontalnom signalizavijom / linijom za voznju bicikla i postavljanjem znakova  “biciklisti na putu”, to je lako izvodljivo i bili bismo mnogo bezbedniji u voznji.

 

-vec postojece biciklisticke staze a govorim o N.Beogradu i Beogradu, jer ne poznajem kakva je situacija u ostalim gradovima, popraviti biciklisticke staze a sve o trosku izvodjaca tih radova jer ih je katastrofalno i uradio, to je vec placeno iz budjeta, pocevsi od nenivelisanih prelaza na semaforima, rupa, korenja koja su podigla stazu i td. Te staze prolaze uz same kioske, cas su na levoj cas na desnoj strani dela trotoara, potpuno haoticno i nebezbedno i za bicikliste i za pesake…

Iz tog razloga ja najcesce vozim kolovozom i gde ima biciklistickih staza, znaci svesno krsim zakon iz razloga sto ne zelim da trpim udarce na zglobove saka i unistavam tockove, gume i sam bajs.

 

-u okolini Beograda gde gotovo svaki lep vikend na kolovozima imamo bicikliste, da sada ne nabrajam pravce…koliko pratim saobracajne znakove pored puta video sam samo na St.Obrenovackom putu vertikalnu signalizaciju / znak biciklisti na putu. Takve znake je potrebno postaviti u vise pravaca…da vozaci znaju da na njih mogu naici…


  • 0

#9 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 13 February 2015 - 07:28 PM

СТАЗЕ

Основни проблем јесте што, бар негде до прошле године, београдске стазе никада нису ни предате на коришћење, веровали или не. Самим тим, нико није задужен за њихово одржавање, а извођач их је направио према пројекту. Све су "покрили". Иначе, колико се сећам, извођач је био Београд пут, јавно предузеће, па да ли плате они или опет буџет...

 

УЛИЦЕ

Милошева идеја за издигнуте пешачке прелазе делује фантастично, као заиста одлична идеја. Али није. :) Нажалост. Проблем је што би то били "лежећи полицајци" на раскрсницама и успоравали би саобраћај. А наше улице су већ слабо проточне због очајног пројектовања. Што је још горе, саобраћај би био успораван управо онда када треба да буде најпроходнији - када је зелено светло возачима, па пешаци и бициклисти ни не смеју да прелазе. Дакле, са истим трајањем зеленог светла, пролазило би много мање возила, а без икаквог разлога. Или ја нешто нисам схватио? Редефинисање семафора би било потпуно хаотично.

 

Слажем се и са конзервативним. Треба планирати за одлична решења, али се сада фокусирати на најједноставнија и најјефтинија, јер ће то најлакше проћи. Такође, имати неку визију развоја бициклистичких стаза, па предлагати мере и решења за њихово међусобно повезивање. Зато сам и мислио да се направи стаза Видиковац - Кошутњак - Баново брдо - Ада, јер би се она настављала даље на постојећу "стазу".

 

ПРОСТОР

Милошев цртеж захтева око 25 метара ширине за улицу и то без паркинга. А паркирање је негде неопходно уз улицу. Уз то, 25 метара је само ако има једну траку за аутомобиле и једну жуту. То се, временом, свуда показало као недовољно. Нпр, потез од Видиковца до Аде је на једној траци и то је тотални колапс. Међутим, довољно простора постоји само у потпуно новим насељима. А та насеља обично нису довољно насељена, а ни важна да се улаже у толике булеваре. Ако се направе уже улице, са бициклистичким стазама, па се ту развију и оне уџерице и киосци, када дође време за ширење улица, погодите одакле ће да "мазну" простор? Решење би можда било да се пројектује широка улица, али да по једна трака остане скроз незавршена. Без дрвореда и било чега, само очишћен простор. Па кад затреба, само се среди и асфалтира. Рецимо.

 

Друго, изградња стазе у тој једној улици, која неће водити никуда, биће само разлог да се идеја одбаци и пљује. Дакле, треба одмах инсистирати на повезивању са другим стазама. Један од највећих проблема и јесте што сви који доносе одлуке размишљају како се бициклом прелази по 100 метара, само до трафике. Уз то, не треба заборавити да је "званична" статистика да је у Београду учешће бициклиста у саобраћају само 5 % (наводно).

 

МЕРЕ

Дакле, дефинитивно први пројекти треба да буду повезивање разних делова града са већ постојећим стазама, цртање стаза по коловозу и постављање знакова. Ако неко може да помогне са формулисањем предлога, ја ћу лако да исцртам предложену руту стазе Видиковац - Ада.

 

И, јако важно - треба инсистирати на уређивању и ослобађању тог чувеног једног метра ивице коловоза. Обично је ту најлошији асфалт, стално се пакрира, а постављају се и они прастари "убибиц" сливници. Дакле - тражити оне "америчке" сливнике, који уопште нису на коловозу. Умеју и наши да их направе - ено их на Авали, у улици где је чесма.

 

Итд.


  • 0

#10 lakiubeogradu

lakiubeogradu
  • Members
  • Pip
  • 15 posts

Postavljeno 14 February 2015 - 06:14 PM

Ciao, i dobrodosao.

 

Lepo je znati da se neko aktivno bavi unapredjivanjem biciklizma kod nas na ovaj nacin, ali...

 

Bez da obeshrabrujem i bez cinizma, sta bi sa Bulevarom, a sad i sa Vojvode Stepe?

 

Hvala za dobrodošlicu, alx :)

 

Odgovor na tvoje pitanje je sledeći: Bilo ko od nas bi mogao da podnese inicijativu Sekretarijatu za urbanizam za ponavljanje izrade planova detaljne regulacije za ulice za koje postoje ovi planovi ili da se izrade potpuno novi planovi za ulice koje nisu regulisane u tom smislu, ali teško ih je naterati pre svega zato što se izrada planova detaljne regulacije PLAĆA i taj dodatni trošak se ne uklapa u njihove unapred isplanirane budžete, što znači da bi se prethodno trebalo zalagati i za to da se predvidi budžetska stavka za izradu planova za ulicu na koju se odnosti inicijativa. Budući da je komplikovano pokretati ovakve inicijative i zalagati se za njih, trenutno sam fokusiran isključivo na planove detaljne regulacije koji se trenutno daju na javne uvide, a za koje u zakonski predviđenom roku podnosim primedbe. Za to postoji jasan pravni okvir i obrađivači planova su u obavezi da dostavljene predloge razmotre, pa da li će oni biti usvojeni zavisi od obrađivača, a kasnije i od Komisije za planove pri Sekretarijatu za urbanizam. Veće su šanse da biciklističke staze postanu deo planova na ovaj način, blagovremeno i pre sprovođenja tih planova fizički, na terenu. Jer, ako se zalažemo za nešto nekoliko dana pre najavljenog početka radova, mrka kapa, jer to znači da su već završeni svi projekti (npr. građevinski i još neki, koji su već potrebni) koji idu posle planova detaljne regulacije.

 

Problem je sto ljudima na vlasti ne odgovara razvoj, prednosti i dominacija biciklizma, jer znaju da automobile voze vjerni i trajno pokoreni robovi, koji ih bogate, odrzavaju na vlasti i pokorno sluze njihovom izopacenom sistemu, dok je nezavisne, nezaduzene, neuslovljive i slobodne ljute tesko kontrolisati i porobiti da im cutke sluze i dugotrajno robuju, a upravo BICIKLO mnogim ljudima pruza neslucene mogucnosti Slobode i skidanje duznickog jarma s klonulog vrata, uspravljanja i kretanja u zeljenom pravcu, Slobodno !

 

Ovo je sjajno sročeno. Ali moram da dodam jednu stvar - iako tako izgleda, podaci pokazuju da vozači automobila ne čine većinu glasačkog tela. Prema istraživanju objavljenom u projektnoj dokumentaciji Projekta podrške održivom saobraćaju u gradu Beogradu (UNDP), oko 70% dnevnih kretanja stanovništva u Beogradu preveze se javnim prevozom (uključujući taksije), a onaj mali ostatak automobilima. Ako se taj podatak uporedi sa količinom prostora koji automobili zauzimaju - a u kojima je obično po jedna osoba, lako je zaključiti da su automobili jezivo neefikasni za prevoz u gusto naseljenim mestima. Čini se da ove podatke gradska uprava ignoriše, a da su građani i građanke tog podatka nesvesni.

 

 

Колико видим слику на твом сајту, ширина улице треба да буде око 25 метара да подржи такву инфраструктуру. То често није могуће. Друго, негде је неопходно имати више саобраћајних трака, па посебне траке за бициклисте опет извисе услед недостатка простора. У идеалном случају, улице би заиста биле пројектоване према бициклистима, али у овом тренутку, барем у Београду, то је илузорно, јер је комплетна саобраћајна инфраструктура катастрофална Рецимо, да би Булевар имао издвојене стазе, довољно широке тротоаре, трамваје и простор за паркирање, требало би да има само по једну саобраћајну траку. Сав саобраћај би стао, а Булевар је важан, јер повезује огроман број становника са центром града.

 

Елем, на цртежима би требало да додаш и паркинг места која треба да буду између бициклистичке стазе и коловоза. Тамо где се процени да су паркинг места потребна, наравно.

 

Cane, hvala za opširnost, zapravo je poželjno, ali moram primetiti da nisi pažljivo pročitao tekst, mada možda je i moja krivica jer grafike nisu dovoljno jasno predstavljene. Kad god obrađujem svaki od planova detaljne regulacije, prva sličica je prikaz poprečnog profila saobraćajnice kako je obračivač plana isplanirao, a onda se sličice koje slede odnose na moje predloge. U ovom slučaju, 25 metara koje spominješ je celokupna širina ulice koja je planirana u planu detaljne regulacije za nselje Savska i Jezerska terasa, i kome pričamo. Ja se trudim i gotovo uvek uspevao da u okviru te planirane širine uguram i biciklističku infrastrukturu i bolju pešačku infrastrukturu i drvorede, trudeći se da zadržavam elemente koje je obrađivač planova isplanirao, kako bi bile veće šanse da se prihvate ove biciklističke i pešačke intervencije koje predlažem u okviru plana. Npr. ovde ste može videti da sam umesto planiranja preširokog zelenog razdelnog ostrva, koje su obrađivači plana predvideli, ja predložio razdelno ostrvo minimalne širine, a ovu nepotrebnu površinu iskoristio za ubacivanje biciklističkih staza. Tako sastavljam planove uvek, da bi bile veće šanse da budu prihvaćeni - što manje promena u odnosu na planirano stranje, ali sa unapređenjem u smislu dodatne biciklističke i bolje pešačke infrastrukture.

 

Елем, без решавања свих саобраћајних проблема, мислим да решавање питања бициклирања некада није могуће, а барем је отежано и бесмислено. Зато би то требало радити паралелно. А то је огроман посао који не може да се ради као хоби. И ту би требало да помогне највише Бициклистички савез, односно неко ко има буџет.

 

Vezano za sve što si rekao o saobraćajnoj politici, apsolutno se slažem. Ja često ponavljam da pitanje saobraćajnog planiranja nije dovoljno politizovano, budući da su pitanja lokalnog saobraćaja u političkim kampanjama jako slabo zastupljena, tj. niko se usuđuje da bilo šta radikalno menja. Zato nam se razvoj bazira na planovima koji postoje od '60-ih godina prošlog veka, a koje bi u ovo malo naprednije doba trebalo preispitivati. I zato, npr. imamo još jednu mostčinu na Adi neljudskog formata, kakva je i Gazela sa Mostarskom petljom. Složićete se, ta petlja i petlja u Radničkoj nisu baš živahni prostori gde je prijatno za boraviti jednom pešaku, biciklisti, čoveku izvan oklopa mašine koja se kreće neljudskom brzinom.

 

Biciklistički savez je sportska organizacija i apsolutno ništa mi ne sugeriše da oni imaju bilo kakvog interesovanja da se bave pitanjima utilitarnog, odnosno svakodnevnog gradskog bicikliranja za potrebe transporta. Nadajmo se, međutim, da će u dogledno vreme organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima o kojima pričamo dovoljno porasti da mogu da dovedu pitanje o saobraćaju na taj nivo o kome ti, caneee, govoriš, a za šta se ja apsolutno slažem da je neophodno.

 

 

Pozdrav Miloše, ideja za koju se zalažeš je veoma dobra, što je većini na ovom forumu jasno. Ono što mene zanima, jeste na kakvu saradnju ili ne saradnju nailaziš po pitanju ljudi iz urbanizma koji su između ostalog zaduženi za izradu ovih planova? Imam osećaj da ne uzimaju u obzir realne potrebe građana već rade na svoju ruku sa preptostavkama o tome šta građanima treba, valjda su zaboravili da za građane sve to i projektuju?

Imam jednu pimedbu, a mozda i nije primedba ako imaš poseban razlog. Na prvoj slici, ostrvo koje razdvaja suprotne smerove saobraćajnice je veoma široko. Smanjiti njegovu širinu i dodati je pešačkim stazama je po meni mnogo bolji potez. Takođe se ta širina može dodati ivičnim saobraćajnim trakama i označiti kao biciklistička traka. Gore je kolega spomenuo parking, a prilično sam siguran da će projektant ucrtati parking na uštrb biciklističke staze, što je pogrešno, jer ako su ulice već zakrčene automobilima, ovo će ljudima delovati kao podsticaj za korištenje motornih vozila kojih već ima previše.

 

Pozdrav i arhitekti. :) Hvala za lepe reči. Saradnja nije najbolja, ali smatram da bi ponavljanje jednih te istih predloga u nekomt renutku moglo da rezultuje time da obrađivači planova sami ucrtavaju biciklističke staze, što se i desilo, kao što sam u prvom postu rekao, vezano za plan detaljne regulacije Surčinske ulice (veza od Aerodroma), koju su obračivači sami isplanirali sa obostranim, jednosmernim biciklističkim stazama širine 1.6 metara. Za taj plan npr. nije bilo potrebe da sastavljam i podnosim primedbu. Na nekoliko primedbi sam takođe dobio odgovor da se predlozi prihvataju, a jedan od primera je trenutno nepostojeća, tzv. Nova Dunavska ulica koja se planira u nastavku postojeće Dunavske ulice, od Pančevačkog mosta do Ade Huje. Dakle, kada se ta ulica bude gradila, zahvaljujući mom predlogu i pomoći svih koji su podneli istu primedbu koju sam sastavio, imaće i biciklističku stazu koja će u perspektivi biti dobra veza postojeće biciklističke staze kod 25. maja i Ade Huje.

 

Sada se ponavljam, sličan odgovor sam dao i canetu na ovaj drugi citirani pasus. Ta sličica koju ti gledaš označena je kao "Ulica po planu", što znači da su obrašivača plana tako isplanirali prikazanu ulicu. Predlog 1 i Predlog 2 odnose se na moje predloge, gde se vidi da sam ja uradio upravo to što ti spominješ, a to je da sam neproduktivno veliku površinu korišćenu za razdelno ostrvo predložio za biciklističku stazu. ;) Što se tiče parkinga, obrađivač u ovim prolaznim ulicama nije planirao parkinge, pa tako neću ni ja, jer ne želim da podstičem gradsku politiku "parkingizacije". Plan o kome pričamo odnosi se na naselje Savska i Jezerska terasa, neurbano naselje sa kućama gde parkiranje u profilu ulica nije predviđeno, već u dvorištima. U svakom slučaju, da sada ne zalazim u temu potrebe ili ne-potrebe za označavanjem parking mesta, jer se time ne bavim. Suština je u tome da, i ponavljam, uz najmanje moguće promene onoga što je obrađivač plana predložio nacrtom plana, ubacim i biciklističku infrastrukturu, sa ciljem da takav predlog naiđe na što manji otpor obrađivača plana i kasnije Komisije za planove pri Sekretarijatu za urbanizam.

 

Nadam se da se do sada razume struktura, obrađivač plana je privatna firma ili javno preduzeće Urbanistički zavod i oni su autori plana, a plan se radi po narudžbini privatnog investitora koji gradi objekte u zoni koja se planira ili po narudžbini Sekretarijata za urbanizam. Nakon što obrađivač plana primi sve primedbe i donese odluke o prihvatanju ili neprihvatanju predloga, sve to biva obrađeno i od strane Komisije za planove pri Sekretarijatu za urbanizam, nakon čega se plan usvaja ili vraća na doradu, nekad i ponovo na javni uvid. Javni uvid traje 30 dana, koliko traje i period u kome se mogu predati primedbe sa predlozima za određeni plan.

 

 

Pozdrav i tebi Milose. 

Dobro je da na forumu bude osoba koja je informisana i centru zbivanja. Iako si stari clan Dobrodosao.

Predloga ce biti, pitanja i nadam se odgovora na  njih.

 

Hvala i vama, Grbiću i da, nadam se da je tako :)

 

 

Pozdrav Milose i sve cestitke na trudu.

 

Po mom skromnom razmisljanju bi trebalo:

 

-s obzirom u kakvoj smo ekonomskoj situaciji traziti najjednostavnija resenja.

 

-po gradskim saobracajnicama je najjednostavnije i najjeftinije resenje obeleziti kolovoze horizontalnom signalizavijom / linijom za voznju bicikla i postavljanjem znakova  “biciklisti na putu”, to je lako izvodljivo i bili bismo mnogo bezbedniji u voznji.

 

-vec postojece biciklisticke staze a govorim o N.Beogradu i Beogradu, jer ne poznajem kakva je situacija u ostalim gradovima, popraviti biciklisticke staze a sve o trosku izvodjaca tih radova jer ih je katastrofalno i uradio, to je vec placeno iz budjeta, pocevsi od nenivelisanih prelaza na semaforima, rupa, korenja koja su podigla stazu i td. Te staze prolaze uz same kioske, cas su na levoj cas na desnoj strani dela trotoara, potpuno haoticno i nebezbedno i za bicikliste i za pesake…

Iz tog razloga ja najcesce vozim kolovozom i gde ima biciklistickih staza, znaci svesno krsim zakon iz razloga sto ne zelim da trpim udarce na zglobove saka i unistavam tockove, gume i sam bajs.

 

-u okolini Beograda gde gotovo svaki lep vikend na kolovozima imamo bicikliste, da sada ne nabrajam pravce…koliko pratim saobracajne znakove pored puta video sam samo na St.Obrenovackom putu vertikalnu signalizaciju / znak biciklisti na putu. Takve znake je potrebno postaviti u vise pravaca…da vozaci znaju da na njih mogu naici…

 

Pozdrav konzervativnom, i hvala za lepe reči :)

 

Što se tiče dela o ekonomskoj situaciji, samim tim što ja podnosim primedbe na planove detaljne regulacije, doprinosim mogućnosti da grad kasnije izbegne troškove DODAVANJA biciklističke infrastrukture, već da se umesto toga o trošku inicijalne izgradnje, odnosno rekonstrukcije ulice izgrade i biciklističke staze.

 

Za horizontalnu signalizaciju se slažem i, što se tiga tiče, smatram da je dobro rešenje za postojeće ulice i za ulice za koje se ne planira rekonstrukcija uskoro. Ali sam takođe mišljenja koje sam i u prethodnom pasusu izneo, a to je da kada se gradi ili rekonstruiše neka ulica, treba istovremeno i o istom trošku izgraditi kvalitetnu, fizički odvojenu biciklističku infrastrukturu, jer je takva najatraktivnija.

 

Biciklističke staze na Novom Beogradu koje spominješ loše su upravo zbog toga što nisu planirane kao integralni deo ulice, već su, da ne kažem nasilno, dodate. To je po mom mišljenju bila neka teška i brzopleta muljavina između Direkcije za građevinsko zemljište i Beograd puta, svi ti poslovi su odavno završeni, nije bilo nikakvih garancija, tako da mislim da nažalost nije moguće da se desi to o čemu pričaš (da se sve popravi o trošku izvođača radova). Moglo bi, međutim, na teret sredstava redovnog održavanja, izvoditi male intervencije koje bi puno značile, kao uklanjanje ivičnjaka. To su sredstva koja Sekretarijat za saobraćaj ionako redovno prebacuje Beograd putu za redovne popravke kvarova, tj. to je faktički kao neka pretplata. Opet, radi se o političkoj volji ljudi iz Sekretarijata za saobraćaj za to, koje nema.

 

Nekoliko godina bavio sam se upornim podnošenjem prijava vezano za male kvarove, kao što su bile rupčage i svakave neke gluposti i došao do toga da niko nije ni nadležan za održavanje tih ofrlje izgrađenih biciklističkih staza, jer Direkcija za puteve nije preuzela objekat na održavanje ni 5 godina nakon njihvove izgradnje??? Zbog svog tog maltretiranja, sada su preuzeli projekte i staze su upale u program redovnog održavanja, pa se takve gluposti kao što su pukotine sada lakše rešavaju. To jeste NEKI progres, ali svakako nedovoljan. To je upravo ovo što i caneee reče:

 

СТАЗЕ

Основни проблем јесте што, бар негде до прошле године, београдске стазе никада нису ни предате на коришћење, веровали или не. Самим тим, нико није задужен за њихово одржавање, а извођач их је направио према пројекту. Све су "покрили". Иначе, колико се сећам, извођач је био Београд пут, јавно предузеће, па да ли плате они или опет буџет...

 

 

Милошева идеја за издигнуте пешачке прелазе делује фантастично, као заиста одлична идеја. Али није. :) Нажалост. Проблем је што би то били "лежећи полицајци" на раскрсницама и успоравали би саобраћај. А наше улице су већ слабо проточне због очајног пројектовања. Што је још горе, саобраћај би био успораван управо онда када треба да буде најпроходнији - када је зелено светло возачима, па пешаци и бициклисти ни не смеју да прелазе. Дакле, са истим трајањем зеленог светла, пролазило би много мање возила, а без икаквог разлога. Или ја нешто нисам схватио? Редефинисање семафора би било потпуно хаотично.

 

Što se ovoga tiče, ne želim ni da počinjem :) Najveća greška koju naši saobraćajni planeri iz Sekretarijata za saobraćaj prave jeste to što na svaki mogući način pokušavaju da povećaju PROTOČNOST INDIVIDUALNOG AUTOMOBILSKOG SAOBRAĆAJA za koji sam gore izneo koliko je neefikasan. To rade na štetu pešaka i biciklista kojima tako preti automobilsko nasilje na svakom koraku, ali i na štetu javnog prevoza, npr. kada uvlače stajališta javnog prevoza, čime se ubrzava individualni automobilski saobraćaj, a usporavaju vozila javnog prevoza. Osim Sekretarijata za saobraćaj, mislim da je svima jasno da i MUP toleriše brzu vožnju u gradu, iako je podrazumevano ograničenje 50km/h (ako se ne varam), a često i manje prema znacima, a sve sa ciljem tog famoznog povećanja protočnosti. Da, njima možda uspeva da povećaju protočnost individualno korišćenih automobila kojih ima previše koju god meru da primene za povećanje protočnosti (koliko duboizan termin to "povećanje protočnosti" kada se koristi u odnosu na ovaj nenromalni broj automobila), ali zbog toga smanjuju protočnost vozila javnog prevoza koji na dnevnoj bazi prevezu mnoooogo više ljudi nego individualno korišćeni automobili. Zato bih voleo da čujem objašnjenje na koji način je to od javnog interesa, to famozno povećanje protočnosti individualnog automobilskog saobraćaja, kada to toliko ugrožava sve ostale spomenute učesnike u saobraćaju (pešaci, biciklist, korisnici javnog prevoza) kojih pritom zajedno ima više nego onih koji se prevoze automobilima? Moji predlozi o uzdignutim pešačkim prelazima ne odnose se na semaforizovane raskrsnice (na stranu to što mislim da je na gomili mesta semaforizacija bespotrebna) i ne odnose se na ulice kojima saobraća javni prevoz koji, iz razloga javnog interesa, ne želimo da usporavamo. Takođe, uzdignuti pešački prelazi postoje na nekoliko lokacija u Beogradu, mada su prema nekim detaljima loše izvedeni u odnosu na pešake. Evropski gradovi su obilato pokriveni ovakvim pešačkim prelazima. Dakle, ja takvim predlogom ne izmišljam toplu vodu, već samo prepisujem pozitivnu praksu. A o tome da li je prepisivanje na taj način dobro ili ne, konsultovao bih ovaj sjajni članak jednog od najpoznatijih biciklističkih aktivista na svetu:

 

http://www.copenhage...ization-in.html

 

Lep pozdrav svima i hvala na vrlo opširnim komentarima i na svoj podšrci! :)


  • 0

#11 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 14 February 2015 - 10:48 PM

Жао ми је да коментаришем, јер схватам да и читање и одговарање одузима пуно времена и снаге. А то је много потребније за "тучу" са надлежнима. Покушаћу да будем кратак.

 

ПРОТОЧНОСТ

Мислио сам на сав саобраћај, не само аутомобиле. Већ поменух да би негде аутомобиле требало забранити, драстично ограничити доставна возила, итд. Иду улицама и аутобуси. А ни кола не можеш забранити. Рецимо, Видиковац. Иду људи колима на пијацу или на гробље, плац, итд. Како рекох, по једна трака од Бановог брда до Лабудовог. Треба да видиш те гужве. Откако су Кнеза Вишеслава фарбали "по стандардима" и увели три траке где су биле само две, колоне су километарске. Пре нису биле. Ако проточност буде таква да кроз зелено прође по само један ауто, нећеш добити више бициклиста, него више мртвих. :)

 

МЕРЕ

Кружни токови, аутоматски семафори, боље осмишљен саобраћај. Реорганизоване линије градског превоза. Такође, ја бих баш УВУКАО све аутобуске станице (опет, дођи на Видиковац :)). Али, на самом врху да буде сензор или нешто слично. Чим региструје аутобус који излази из станице, пали црвено долазећем саобраћају (аутомобилима). Или подиже из асфалта шиљке и бљује ватру.

 

ЕВРОПА

У Европи много тога пролази баш зато што је саобраћај далеко боље организован. Издигнуте прелазе евентуално да ставимо у центру града (на прелазима без семафора), где је и проток пешака и бициклиста велик. Иначе, у Паризу сам мало улица видео где на зелено не прођу сви аутомобили који су чекали. У Дубаију се дешава, али ни близу колико у Београду. Очигледно, сви су прво решавали проточност (истина, Парижани мало специфично :)). У Дубаију се на семафорима зелено пали једној по једној улици, не паралелно оба смера. Функционише одлично, али код њих је мало пешака који би сметали возилима која скрећу. Дакле, мислим да не вреди тек тако копирати туђа решења у саобраћају, ако нам саобраћај није исто решен. А да не спомињем колико је и Љубљана испред Београда. И по менталитету (у оваквим стварима).

 

МЕНТАЛИТЕТ :)

Моја поента јесте - ако на наш менталитет уведеш те европске системе, то просто неће радити и сви ће бити бесни. Исцртај бициклистичку стазу од Теразија до Славије и да видимо после колико минута ће неко да постави рекламу за оптичарску радњу по сред стазе, а да полиција не реагује? После колико ће пешаци да се шетају стазом? А места има довољно. Е, то у Копенхагену и Љубљани није тако. Бар када сам ја био у Љубљани. :) Зато мислим да би код нас боље пролазиле, за почетак, бициклистичке траке на коловозу. Или чак и без трака, него само велике, видне напомене да и бициклисти возе туда. Чак имам утисак да многи возачи заиста верују да бициклисти немају право да користе улице и да би већ таква мера доста променила.


  • 1

#12 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 14 February 2015 - 10:49 PM

Е, САД ДЕТАЉНО, ЧУВАЈ СЕ :)

ХОЛАНДИЈА

На Београд-Велоград 2013, били су и људи из Холандије. Не само Ралф који живи у Београду, него баш дошао човек "оданде". Студира(о) неко пројектовање градова или улица за потребе бициклиста, тако нешто. Није ни битно. Елем, он је објаснио шта је све неопходно да бисмо били као Холанђани:

1. Срушити велике тржне центре. До њих се може само колима, подразумева се велика куповина, колима и мора да се иде. Код нас немогуће, јер смо те центре тек открили, а и људи ринтају све више и, као и Западњаци, имају све мање времена за куповину, па су им хипер радње згодније.

2. Потенцирати мале, породичне радње. До њих се долази бициклом. Мајке иду у вожњу са дететом/децом, имају и корпу. Не купују пуно, јер купују често, па лако све понесу. Код нас су све мале радње систематски уништене од стране Максија/Делте/власти, а оне које су остале имају углавном астрономске цене. У Холандији то могу да приуште.

3. Школе, обданишта, факултети, све се гради и пројектује тако да може лако да се дође бициклом. Све стазе су повезане. Можете одакле год докле год. Људи лако приуште и опрему за лоше временске прилике.

4. Иста ствар чак и за разне фитнес клубове, масаже, соларијуме и све остале џиџа-биџе. Иде се на минијатуризацију, тако да је лакше доћи бициклом него колима. Код нас неизводљиво, јер свега неколико клубова може да опстане. Мој пријатељ, после година губитака затворио теквондо клуб на Цераку. Чланарине нису покривале цену сале у школи. Морао је да спусти чланарину, а школа подигла цену сале. Један клинац прешао у други клуб, каже има их троје. Неиздрживо. У нормалним земљама, људи се баве спортом и могу да бирају у кругу од парсто метара од куће. Чланарине нису проблем, висок стандард. Могу да диктирају и правила члановима о опреми и понашању, јер ако избаце неког члана, не губе ништа, имају их увек довољно. Овде избациш једног и остао си без пола клуба.

5. Наравно, све исто и са библиотекама, позориштима, општинама, итд, итд. Да ли знаш да је на промотивној вожњи тада возио и амбасадор Холандије у Београду? Иначе је амбасада била и спонзор. Мислиш да је био неки наш министар? Директор полиције? Секретаријат за саобраћај? Не, полиција је пет минута пре почетка вожње забранила улазак у центар.

6. Ово није баш за Холанђане, него генерално. Имате у градовима затворене полигоне за бицикле. Не само циклодроме, него баш као затворени скејт парк, само за бицикле. Нпр: https://www.youtube....h?v=dFOSDMSXPNA Направи то код нас и умрећеш од глади. А то све има своју сврху у промовисању и популаризацији бициклизма. Да не спомињем Салбах или Леоганг у Аустрији...

Елем, зато мислим да морамо да почнемо од онога што је најјефтиније, најједноставније, наизглед не ремети много саобраћај, а има највише ефекта за нас. Мислим да су то табле "ПАЗИ, БИЦИКЛИСТИ". Што се мене тиче, може и "ПАЗИ, ЛУДАЦИ НА БИЦИКЛИМА!" Још би се сви смејали, па би боље запамтили. И преносили другима. А онда би рекли "пази стварно, ено пар лудака, види бре стварно возе бициклисти, баш лепо".

Такође, у теми о рефлектујућим прслуцима рекао сам да мислим да би било добро увести их као обавезу. Не зато што су бициклисти криви, него зато што би се онда још боље приметило колико нас има у саобраћају. Возачи углавном користе периферни вид и бициклисте не региструју чак и када нас виде. Зато имају утисак да је то само "пар лудака". Када бисмо сви носили прслуке, одмах би схватили колико нас стварно има.

Такође, требало би смањити ове масовне вожње са заустављањем саобраћаја и увести оно контролисано, са полицијом на бициклима, па уз ивицу. Од Трга до Славије и назад. Нека буде и туристичка атракција, али да се возачима утувљује у главу да бициклиста има и да имају (скоро иста) права да возе улицама. Мислим да је то најважније за почетак, јер смо на дну дна. Па после табли и ознака на коловозу, тражимо обележавање бициклистичких трака, уз одржавање ивица и избацивање сливника. Нека возила и блокирају ту траку када се стоји у гужви, ако нема места, али да возачима буде јасно да су бициклисти ту. Па да и они помисле "бре, види, стварно је боље ићи бициклом, барем кад је лепо време".

Мислим да тек онда можемо да размишљамо о озбиљнијој бициклистичкој инфраструктури, јер ћемо дотле имати и више бициклиста. Наравно, уз веома битан циљ - повезивање постојећих "стаза" и то са свим деловима града. Ако из сваког краја може да се стигне до Аде, барем пола оних Ада бусева ће бити сувишно. Итд.


  • 1

#13 Noves

Noves
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 308 posts

Postavljeno 15 February 2015 - 12:05 AM

@lakiubeogradu kaza: "Ali moram da dodam jednu stvar - iako tako izgleda, podaci pokazuju da vozači automobila ne čine većinu glasačkog tela. Prema istraživanju objavljenom u projektnoj dokumentaciji Projekta podrške održivom saobraćaju u gradu Beogradu (UNDP), oko 70% dnevnih kretanja stanovništva u Beogradu preveze se javnim prevozom (uključujući taksije), a onaj mali ostatak automobilima. Ako se taj podatak uporedi sa količinom prostora koji automobili zauzimaju - a u kojima je obično po jedna osoba, lako je zaključiti da su automobili jezivo neefikasni za prevoz u gusto naseljenim mestima. Čini se da ove podatke gradska uprava ignoriše, a da su građani i građanke tog podatka nesvesni."

 

Lafe, poenta je da su vlasnici auta pod kreditno-duznickim jarmom i ropstvom, a samim tim i Lako uslovljivi i pokorni svakoj vlasti, pa i najgoroj.

To savrseno znaju vlastodrsci, zato su i razradili svekolike kreditno-duznicke mogucnosti i svakojake oblike zavisnosti i ropstva, a kreditno zaduzivanje zbog posjedovanja auta im je favorit u porobljavanju ljudi, jer kad ga platis ogromnim a duznickim parama, platio si sebi jos vecu nevolju, jer to prevozno "cudo" guta stalno nove pare, registracija, porez, benzin, putarine, kazne i sve ostalo sto vlasnika istog drzi u zacaranom i stalnom krugu sve veceg duznickog ropstva.

Kazes da ove podatke koji govore koliko je utomobil u gradu neefikasan, gradske Vlasti ignorisu, a valjda ti je sada i jasno zasto Ne zele da to vide.

 

Sve dok ne budete potpuno svjesni kako stvari stoje i funkcionisu i ko su njihovi pokretaci i organizatori i cijim interesima sve to prevashodno sluzi, dok su vecina ljudi kao ovce uvedene u tu igru, ali su takodje i neki debelo privilegovani i ujedno placeni da takav sistem stalno odrzavaju, podrzavaju, propagiraju, reklamiraju, i ovce animiraju pa privode u robovlasnicke torove.

 

Zato je BICIKLO za mnoge ljude SPAS jer ne moraju kupiti duznickim parama auto, stizu do posla i oposljavaju ostale potrepstine, a mogu po svojoj volji da obilaze, prolaze ili putuju, pri tome obavljaju aerobnu zdravu aktivnost, ili po naski disu punim plucima i pokrecu tijelo uz prijatan psiho-fizicki ugodjaj, pa bivaju zdraviji, snazniji i ljepsi, a uz sve to i mnogo manje ovisni o sistemu i vladajucim kreaturama koje ih zele sasvim potciniti, a oni se vjecno i lagodno bogatiti, izivljavati i vladati.

 

Laki, super je ovo sto radis i razradjujes, na korist je svih ljudi, ali imaj u vidu da nekim mocnim i uticajnim faktorima ovo nikako ne odgovara iz navedenih razloga, a ljudi kad to shvate onda ce traziti i dodatna resenja i biti hrabriji da rijese probleme tipa, kako sam kazes: "Čini se da ove podatke gradska uprava ignoriše, a da su građani i građanke tog podatka nesvesni."

 

Laki je ponovo u Beogradu i nema vise lako cemo s biciklistima...

 

...svako ti dobro Laki majstore ! 


  • 1

#14 Architect92

Architect92
  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 610 posts

Postavljeno 15 February 2015 - 11:08 AM

Sve dok se u našem narodu bude smatralo da je bicikli za onog ko "nema para" a auto statusni simbol jednog čoveka, biciklizmu kao masovnom vidu saobraćaja neće biti mesta. A meni se čini da bi najbolje bilo ako bi kako auto mogao da parkira u lift il u stan, on bi ga tamo i parkirao, ni slucajno da prošeta 200m od parkinga do kuće. 

 

@Laki, na pametan način pokušavaš da ostvariš svoj cilj, onako suptilno, malim promenama, ali uporno i to izgleda funckioniše. Nastavi da nas informišeš o svojim poduhvatima, jer kao što vidiš ovde ima ljudi sa raznim iskustvima i sasvim je sigurno da ćemo biti od neke pomoći. 


  • 0

#15 BikeGremlin

BikeGremlin
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 8924 posts
  • LocationNovi Sad
  • Bajk:Scott Speedster

Postavljeno 15 February 2015 - 11:40 AM

Sve se slažem sa Canetom, ali i sa ovim Novesovim postom.  :)  

Moram početi ponovo da uzimam lekove.  :)


  • 0

bikegremlin-logo-250x80-1.png


#16 Noves

Noves
  • Members
  • PipPipPipPip
  • 308 posts

Postavljeno 15 February 2015 - 12:52 PM

Ja nemam vise para za auto po CG, ali imam za putovanje bajsom detaljno i cjelom evopskom obalom n2:Cm-smiley  


  • 0

#17 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 15 February 2015 - 01:06 PM

@Fallout Данас баш није твој дан. :D

@Architect Претерујеш. Није у питању 200 метара, него 2 метра. Доказ у мом филму са Видиковца (довољно је погледати 15 секунди):

https://www.youtube....SQKKz7M?t=3m30s

 

МЕНТАЛИТЕТ

Ево још боље илустрације шта прво треба мењати. А не кошта ама баш ни динара. Поставих у другој теми, али и овде пристаје:

https://www.youtube....h?v=mPgJBeG6NW8

У једном од филмова имам и чувену ауто-перионицу на Новом Београду, 100 метара од полицијске станице, где се клијентела паркира скроз преко бициклистичке стазе и тротоара. Полицији не пада на памет да реагује, вероватно су и они клијентела и то бесплатно.

 

ХОЛАНДИЈА

Ево да упознамо туђа искуства. Када је почела бициклистичка борба у Холандији, аутомобил је и тамо био статусни симбол, а уз то су били и пуни пара. Преломни тренутак за њих је било више од 400 (!) настрадале деце у саобраћају 1974. године. У 2010. - 14.

 

Како су Холанђани добили своје бициклистичке стазе (на енглеском, слободно тражите да препричам на српском, ако је потребно):

https://www.youtube....h?v=XuBdf9jYj7o

 

Потом, дизајн раскрсница. Лако применљиво где су саобраћајне траке довољно широке, једва мало улагања:

https://www.youtube....h?v=FlApbxLz6pA

 

И још мало о раскрсницама:

https://www.youtube....h?v=XpQMgbDJPok

 

Приметићете два кључна детаља:

1. На раскрницама се саобраћај активира како сам помињао - само један смер у једном тренутку. Много боља проточност и мање гужве и нервозе. Притом се користи кружни систем супротан казаљкама на сату, па бициклисти који треба да скрену лево, из два корака, једва да мало чекају. Не кошта скоро ништа.

2. И једносмерне бициклистичке стазе су довољне ширине за два бицикла. Код нас ни за један.

 

Дакле, од чега предлажете да почнемо?


  • 0

#18 caneee

caneee
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1899 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 15 February 2015 - 02:20 PM

И још мало туђе памети на тему, врло поучно:

https://www.youtube....BE9A8FAB3FDA95D

https://www.youtube....CB7FC186295CC51

 

Укратко, потребно је обједињено планирање простора, повезана бициклистичка инфраструктура, доступност садржаја, реорганизација саобраћаја (посебно раскрсница), широке бициклистичке стазе, блокирање улица за саобраћај, подршка надлежних (градоначелник да вози бицикл), давање предности јавном превозу, бициклима и пешацима, а не аутомобилима. Таксисти су обавезни да имају носаче за најмање 2 бицикла, а за бицикле има места и у јавном превозу. Итд. У Копенхагену већ 37 % људи свакодневно на посао иде бициклом. Аутомобилом 10 % мање. Циљ је да бицикл узме барем 50 %. Људи су здравији, срећнији, више комуницирају, више се друже, боље и безбедније живе. Градови који су некада рушили зграде да прошире путеве, сада те исте путеве затварају за саобраћај. Продавницама у тим зонама се повећава промет и 70 % (пример Њујорка). У Копенхагену, који има далеко лошију климу од Београда, због веће социјализације, сезона кафића и разних објеката продужена је са 2 на 10 месеци годишње, а чак 70 % људи бицикл наставља да користи и зими, по снегу. Кад боље размислим, да је бициклирање зими без додатог стреса саобраћаја, уз сигурније остављање бицикала, и ја бих лагано набавио зимску опрему, иако сада не возим ни по кишици.

 

Наравно, треба направити добар план. Одредити проритете. Редослед. Шта је јефтино и лако изводљиво. Почети и са експериментима - недељом забрањен приватни саобраћај у центру, на неким раскрсницама систем један смер у једном тренутку, бициклистичка трака од Трга до Славије (у Београду), велике табле са упозорењима да су бициклисти равноправни у саобраћају,

 

Предлог да раскрсница код ТЦ Ушће буде кружни ток (то би решило пуно проблема), избацивање неких аутобуских линија, реорганизација других, промена улица у једносмерне, извлачење аутомобилског саобраћаја из улица којима иде јавни превоз, смањивање броја раскрсница и семафора, итд.

 

Добровољци? :)


  • 0

#19 LeNgenda

LeNgenda
  • Members
  • PipPip
  • 61 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 15 February 2015 - 08:55 PM

Cane je moj i ja sam Canetov...

 

 

 

...komsija, tako da znam do detalja o cemu prica kad spominje potez od Petlovog brda do Ade i u pravu je u potpunosti.

 

Nego, meni je uvek zanimljivo kako to da se niko ne seti ovih nasih beogradskih brda.

 

Novi Beograd, u redu.

Priobalje, u redu.

 

Ali npr., meni zanimljiva ruta od Petlovog brda prema Mokroluskom brdu... Silazak u Rakovicu, pa penjanje na Miljakovac, pa silazak u Varesku, pa penjanje na Kanarevo, pa silazak u Pere Velimirovica, pa uspon na Banjicu, pa silazak u Jerkovic, pa penjanje do Uciteljskog naselja.

Stvar moze da se olaksa nakon silaska u Rakovicu voznjom ulicom Patrijarha Pavla, pa skretanje ka Starom Kosutnjaku i onda direktno uspon Borskom na Banjicu.

 

Bregovi, brda i planine, Banovo, Julino, Vracarsko, Terazije, Tasmajdan, Mirijevo, Visnjicka banja, sve sto gravitira ka ulicama Vojvode Stepe, Bulevaru, Vojislava Ilica, Pozeska, da ne spominjem Zvezdaru.

 

Ovo je biciklisticki forum i diskutuju ljudi kojima brda predstavljaju makar izazov. Samo sto se ovde govori o popularizaciji i omasovljenju bicikliranja u svakodnevne svrhe. Na stranu mentalitet, to je vrlo diskutabilna stvar za raspravu, ali za iole ozbiljnije bicikliranje ima mesta samo na levim obalama Save i Dunava.

 

A cega ima tamo?

 

I gde ce ljudi sa tim silnim biciklima? Postmoderna je Novom Beogradu donela veeeelike spavaonice, ne kuce sa dvoristima i garazama ili makar male stambene zgrade sa dovoljno pomocnih prostorija.

 

Tamo gde bicikl ima smisla, tamo ne mora niko da ga uvodi i promovise, to su ravnice severne Srbije i doline velikih reka.

 

Bojim se da je u starom delu Beograda pomalo iluzorno govoriti o bicikliranju u svakodnevne svrhe. Takodje mislim da je makar za pocetak, sasvim dovoljno i srazmerno najjeftinije postaviti dovoljno upadljive signalizacije koja skrece paznju na bicikliste, a koju ce, sa druge strane, potkrepiti dovoljan broj biciklista na ulicama.

 

I ne razapinjite me bas odmah, ne podrivam, samo dajem svojih pet para.


  • 0

Интелект не може да се глуми. То је ипак наш терен.

 

Istorija mačevanja u Srbiji

 

#20 grbic

grbic
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPipPipPip
  • 6663 posts
  • LocationZanzibar

Postavljeno 15 February 2015 - 09:56 PM

Наравно, треба направити добар план. Одредити проритете. Редослед. Шта је јефтино и лако изводљиво. Почети и са експериментима - недељом забрањен приватни саобраћај у центру, на неким раскрсницама систем један смер у једном тренутку, бициклистичка трака од Трга до Славије (у Београду), велике табле са упозорењима да су бициклисти равноправни у саобраћају,

Sa ovim za zatvaranje ulica u centru grada sam saglasan, naglas razmisljam to bi dovelo eventualno do veceg revolta vozaca motornih vozila prema biciklistima, jedan od dobrih primera je Beogradski maraton. Svakako treba pokusati podici svest kod vozaca da su biciklisti ravnopravni korisnici saobracajne trake i to onog jednog metra punog rupa i sahtova gde gledamo sta pre da izbegnemo rupu, saht ili vozilo iza nas. 

Kako svi tako i ja o svom kraju. Zemun. Da bi se stanovnici Zemuna vozili po bici stazi moraju da prodju saobracajem do hotela Jugoslavija. 

I kad se ukljusis kod Juge na stazu tu pocinje borba sa pesacima koji su je zauzeli i gledaju te u fazonu sta ti trazis ovde. Pa moze da udje u predlog izmestanje staze sa keja tj. setalista na trotoar do kolovoza u Bul. Nikole Tesle do raskrsnice sa Aleksinackih Rudara u tu da se napravi ukljucenje na bici stazu ka Brankovom mostu. Taj deo trotoara nije opterecen pesackim saobracajem, sam trotoar ima sirinu za pesacku i biciklisticku stazu.

Druga problematika je vezana za osvetljenost bici staze na potezu od Hotela Jugoslavija do Asterix-a, naime na stazi se uvece moze naici na neobelezene (neosvetljene) pesake, rekreativce pa cak i neodgovorne bicikliste. Predlog: Postavljanje rasvete u tom delu.


  • 0

A u glavi ništa, samo žica drži uši da ne otpadnu.






Also tagged with one or more of these keywords: pdr, plan detaljne regulacije, planovi detaljne regulacije, beograd, belgrade, urbanizam, saobracaj, sekretarijat za urbanizam, urbanisticki zavod

1 članova čita ovu temu

0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika