Ciao, i dobrodosao.
Lepo je znati da se neko aktivno bavi unapredjivanjem biciklizma kod nas na ovaj nacin, ali...
Bez da obeshrabrujem i bez cinizma, sta bi sa Bulevarom, a sad i sa Vojvode Stepe?
Hvala za dobrodošlicu, alx 
Odgovor na tvoje pitanje je sledeći: Bilo ko od nas bi mogao da podnese inicijativu Sekretarijatu za urbanizam za ponavljanje izrade planova detaljne regulacije za ulice za koje postoje ovi planovi ili da se izrade potpuno novi planovi za ulice koje nisu regulisane u tom smislu, ali teško ih je naterati pre svega zato što se izrada planova detaljne regulacije PLAĆA i taj dodatni trošak se ne uklapa u njihove unapred isplanirane budžete, što znači da bi se prethodno trebalo zalagati i za to da se predvidi budžetska stavka za izradu planova za ulicu na koju se odnosti inicijativa. Budući da je komplikovano pokretati ovakve inicijative i zalagati se za njih, trenutno sam fokusiran isključivo na planove detaljne regulacije koji se trenutno daju na javne uvide, a za koje u zakonski predviđenom roku podnosim primedbe. Za to postoji jasan pravni okvir i obrađivači planova su u obavezi da dostavljene predloge razmotre, pa da li će oni biti usvojeni zavisi od obrađivača, a kasnije i od Komisije za planove pri Sekretarijatu za urbanizam. Veće su šanse da biciklističke staze postanu deo planova na ovaj način, blagovremeno i pre sprovođenja tih planova fizički, na terenu. Jer, ako se zalažemo za nešto nekoliko dana pre najavljenog početka radova, mrka kapa, jer to znači da su već završeni svi projekti (npr. građevinski i još neki, koji su već potrebni) koji idu posle planova detaljne regulacije.
Problem je sto ljudima na vlasti ne odgovara razvoj, prednosti i dominacija biciklizma, jer znaju da automobile voze vjerni i trajno pokoreni robovi, koji ih bogate, odrzavaju na vlasti i pokorno sluze njihovom izopacenom sistemu, dok je nezavisne, nezaduzene, neuslovljive i slobodne ljute tesko kontrolisati i porobiti da im cutke sluze i dugotrajno robuju, a upravo BICIKLO mnogim ljudima pruza neslucene mogucnosti Slobode i skidanje duznickog jarma s klonulog vrata, uspravljanja i kretanja u zeljenom pravcu, Slobodno !
Ovo je sjajno sročeno. Ali moram da dodam jednu stvar - iako tako izgleda, podaci pokazuju da vozači automobila ne čine većinu glasačkog tela. Prema istraživanju objavljenom u projektnoj dokumentaciji Projekta podrške održivom saobraćaju u gradu Beogradu (UNDP), oko 70% dnevnih kretanja stanovništva u Beogradu preveze se javnim prevozom (uključujući taksije), a onaj mali ostatak automobilima. Ako se taj podatak uporedi sa količinom prostora koji automobili zauzimaju - a u kojima je obično po jedna osoba, lako je zaključiti da su automobili jezivo neefikasni za prevoz u gusto naseljenim mestima. Čini se da ove podatke gradska uprava ignoriše, a da su građani i građanke tog podatka nesvesni.
Колико видим слику на твом сајту, ширина улице треба да буде око 25 метара да подржи такву инфраструктуру. То често није могуће. Друго, негде је неопходно имати више саобраћајних трака, па посебне траке за бициклисте опет извисе услед недостатка простора. У идеалном случају, улице би заиста биле пројектоване према бициклистима, али у овом тренутку, барем у Београду, то је илузорно, јер је комплетна саобраћајна инфраструктура катастрофална Рецимо, да би Булевар имао издвојене стазе, довољно широке тротоаре, трамваје и простор за паркирање, требало би да има само по једну саобраћајну траку. Сав саобраћај би стао, а Булевар је важан, јер повезује огроман број становника са центром града.
Елем, на цртежима би требало да додаш и паркинг места која треба да буду између бициклистичке стазе и коловоза. Тамо где се процени да су паркинг места потребна, наравно.
Cane, hvala za opširnost, zapravo je poželjno, ali moram primetiti da nisi pažljivo pročitao tekst, mada možda je i moja krivica jer grafike nisu dovoljno jasno predstavljene. Kad god obrađujem svaki od planova detaljne regulacije, prva sličica je prikaz poprečnog profila saobraćajnice kako je obračivač plana isplanirao, a onda se sličice koje slede odnose na moje predloge. U ovom slučaju, 25 metara koje spominješ je celokupna širina ulice koja je planirana u planu detaljne regulacije za nselje Savska i Jezerska terasa, i kome pričamo. Ja se trudim i gotovo uvek uspevao da u okviru te planirane širine uguram i biciklističku infrastrukturu i bolju pešačku infrastrukturu i drvorede, trudeći se da zadržavam elemente koje je obrađivač planova isplanirao, kako bi bile veće šanse da se prihvate ove biciklističke i pešačke intervencije koje predlažem u okviru plana. Npr. ovde ste može videti da sam umesto planiranja preširokog zelenog razdelnog ostrva, koje su obrađivači plana predvideli, ja predložio razdelno ostrvo minimalne širine, a ovu nepotrebnu površinu iskoristio za ubacivanje biciklističkih staza. Tako sastavljam planove uvek, da bi bile veće šanse da budu prihvaćeni - što manje promena u odnosu na planirano stranje, ali sa unapređenjem u smislu dodatne biciklističke i bolje pešačke infrastrukture.
Елем, без решавања свих саобраћајних проблема, мислим да решавање питања бициклирања некада није могуће, а барем је отежано и бесмислено. Зато би то требало радити паралелно. А то је огроман посао који не може да се ради као хоби. И ту би требало да помогне највише Бициклистички савез, односно неко ко има буџет.
Vezano za sve što si rekao o saobraćajnoj politici, apsolutno se slažem. Ja često ponavljam da pitanje saobraćajnog planiranja nije dovoljno politizovano, budući da su pitanja lokalnog saobraćaja u političkim kampanjama jako slabo zastupljena, tj. niko se usuđuje da bilo šta radikalno menja. Zato nam se razvoj bazira na planovima koji postoje od '60-ih godina prošlog veka, a koje bi u ovo malo naprednije doba trebalo preispitivati. I zato, npr. imamo još jednu mostčinu na Adi neljudskog formata, kakva je i Gazela sa Mostarskom petljom. Složićete se, ta petlja i petlja u Radničkoj nisu baš živahni prostori gde je prijatno za boraviti jednom pešaku, biciklisti, čoveku izvan oklopa mašine koja se kreće neljudskom brzinom.
Biciklistički savez je sportska organizacija i apsolutno ništa mi ne sugeriše da oni imaju bilo kakvog interesovanja da se bave pitanjima utilitarnog, odnosno svakodnevnog gradskog bicikliranja za potrebe transporta. Nadajmo se, međutim, da će u dogledno vreme organizacije civilnog društva koje se bave pitanjima o kojima pričamo dovoljno porasti da mogu da dovedu pitanje o saobraćaju na taj nivo o kome ti, caneee, govoriš, a za šta se ja apsolutno slažem da je neophodno.
Pozdrav Miloše, ideja za koju se zalažeš je veoma dobra, što je većini na ovom forumu jasno. Ono što mene zanima, jeste na kakvu saradnju ili ne saradnju nailaziš po pitanju ljudi iz urbanizma koji su između ostalog zaduženi za izradu ovih planova? Imam osećaj da ne uzimaju u obzir realne potrebe građana već rade na svoju ruku sa preptostavkama o tome šta građanima treba, valjda su zaboravili da za građane sve to i projektuju?
Imam jednu pimedbu, a mozda i nije primedba ako imaš poseban razlog. Na prvoj slici, ostrvo koje razdvaja suprotne smerove saobraćajnice je veoma široko. Smanjiti njegovu širinu i dodati je pešačkim stazama je po meni mnogo bolji potez. Takođe se ta širina može dodati ivičnim saobraćajnim trakama i označiti kao biciklistička traka. Gore je kolega spomenuo parking, a prilično sam siguran da će projektant ucrtati parking na uštrb biciklističke staze, što je pogrešno, jer ako su ulice već zakrčene automobilima, ovo će ljudima delovati kao podsticaj za korištenje motornih vozila kojih već ima previše.
Pozdrav i arhitekti. Hvala za lepe reči. Saradnja nije najbolja, ali smatram da bi ponavljanje jednih te istih predloga u nekomt renutku moglo da rezultuje time da obrađivači planova sami ucrtavaju biciklističke staze, što se i desilo, kao što sam u prvom postu rekao, vezano za plan detaljne regulacije Surčinske ulice (veza od Aerodroma), koju su obračivači sami isplanirali sa obostranim, jednosmernim biciklističkim stazama širine 1.6 metara. Za taj plan npr. nije bilo potrebe da sastavljam i podnosim primedbu. Na nekoliko primedbi sam takođe dobio odgovor da se predlozi prihvataju, a jedan od primera je trenutno nepostojeća, tzv. Nova Dunavska ulica koja se planira u nastavku postojeće Dunavske ulice, od Pančevačkog mosta do Ade Huje. Dakle, kada se ta ulica bude gradila, zahvaljujući mom predlogu i pomoći svih koji su podneli istu primedbu koju sam sastavio, imaće i biciklističku stazu koja će u perspektivi biti dobra veza postojeće biciklističke staze kod 25. maja i Ade Huje.
Sada se ponavljam, sličan odgovor sam dao i canetu na ovaj drugi citirani pasus. Ta sličica koju ti gledaš označena je kao "Ulica po planu", što znači da su obrašivača plana tako isplanirali prikazanu ulicu. Predlog 1 i Predlog 2 odnose se na moje predloge, gde se vidi da sam ja uradio upravo to što ti spominješ, a to je da sam neproduktivno veliku površinu korišćenu za razdelno ostrvo predložio za biciklističku stazu. 
Što se tiče parkinga, obrađivač u ovim prolaznim ulicama nije planirao parkinge, pa tako neću ni ja, jer ne želim da podstičem gradsku politiku "parkingizacije". Plan o kome pričamo odnosi se na naselje Savska i Jezerska terasa, neurbano naselje sa kućama gde parkiranje u profilu ulica nije predviđeno, već u dvorištima. U svakom slučaju, da sada ne zalazim u temu potrebe ili ne-potrebe za označavanjem parking mesta, jer se time ne bavim. Suština je u tome da, i ponavljam, uz najmanje moguće promene onoga što je obrađivač plana predložio nacrtom plana, ubacim i biciklističku infrastrukturu, sa ciljem da takav predlog naiđe na što manji otpor obrađivača plana i kasnije Komisije za planove pri Sekretarijatu za urbanizam.
Nadam se da se do sada razume struktura, obrađivač plana je privatna firma ili javno preduzeće Urbanistički zavod i oni su autori plana, a plan se radi po narudžbini privatnog investitora koji gradi objekte u zoni koja se planira ili po narudžbini Sekretarijata za urbanizam. Nakon što obrađivač plana primi sve primedbe i donese odluke o prihvatanju ili neprihvatanju predloga, sve to biva obrađeno i od strane Komisije za planove pri Sekretarijatu za urbanizam, nakon čega se plan usvaja ili vraća na doradu, nekad i ponovo na javni uvid. Javni uvid traje 30 dana, koliko traje i period u kome se mogu predati primedbe sa predlozima za određeni plan.
Pozdrav i tebi Milose.
Dobro je da na forumu bude osoba koja je informisana i centru zbivanja. Iako si stari clan Dobrodosao.
Predloga ce biti, pitanja i nadam se odgovora na njih.
Hvala i vama, Grbiću i da, nadam se da je tako
Pozdrav Milose i sve cestitke na trudu.
Po mom skromnom razmisljanju bi trebalo:
-s obzirom u kakvoj smo ekonomskoj situaciji traziti najjednostavnija resenja.
-po gradskim saobracajnicama je najjednostavnije i najjeftinije resenje obeleziti kolovoze horizontalnom signalizavijom / linijom za voznju bicikla i postavljanjem znakova “biciklisti na putu”, to je lako izvodljivo i bili bismo mnogo bezbedniji u voznji.
-vec postojece biciklisticke staze a govorim o N.Beogradu i Beogradu, jer ne poznajem kakva je situacija u ostalim gradovima, popraviti biciklisticke staze a sve o trosku izvodjaca tih radova jer ih je katastrofalno i uradio, to je vec placeno iz budjeta, pocevsi od nenivelisanih prelaza na semaforima, rupa, korenja koja su podigla stazu i td. Te staze prolaze uz same kioske, cas su na levoj cas na desnoj strani dela trotoara, potpuno haoticno i nebezbedno i za bicikliste i za pesake…
Iz tog razloga ja najcesce vozim kolovozom i gde ima biciklistickih staza, znaci svesno krsim zakon iz razloga sto ne zelim da trpim udarce na zglobove saka i unistavam tockove, gume i sam bajs.
-u okolini Beograda gde gotovo svaki lep vikend na kolovozima imamo bicikliste, da sada ne nabrajam pravce…koliko pratim saobracajne znakove pored puta video sam samo na St.Obrenovackom putu vertikalnu signalizaciju / znak biciklisti na putu. Takve znake je potrebno postaviti u vise pravaca…da vozaci znaju da na njih mogu naici…
Pozdrav konzervativnom, i hvala za lepe reči
Što se tiče dela o ekonomskoj situaciji, samim tim što ja podnosim primedbe na planove detaljne regulacije, doprinosim mogućnosti da grad kasnije izbegne troškove DODAVANJA biciklističke infrastrukture, već da se umesto toga o trošku inicijalne izgradnje, odnosno rekonstrukcije ulice izgrade i biciklističke staze.
Za horizontalnu signalizaciju se slažem i, što se tiga tiče, smatram da je dobro rešenje za postojeće ulice i za ulice za koje se ne planira rekonstrukcija uskoro. Ali sam takođe mišljenja koje sam i u prethodnom pasusu izneo, a to je da kada se gradi ili rekonstruiše neka ulica, treba istovremeno i o istom trošku izgraditi kvalitetnu, fizički odvojenu biciklističku infrastrukturu, jer je takva najatraktivnija.
Biciklističke staze na Novom Beogradu koje spominješ loše su upravo zbog toga što nisu planirane kao integralni deo ulice, već su, da ne kažem nasilno, dodate. To je po mom mišljenju bila neka teška i brzopleta muljavina između Direkcije za građevinsko zemljište i Beograd puta, svi ti poslovi su odavno završeni, nije bilo nikakvih garancija, tako da mislim da nažalost nije moguće da se desi to o čemu pričaš (da se sve popravi o trošku izvođača radova). Moglo bi, međutim, na teret sredstava redovnog održavanja, izvoditi male intervencije koje bi puno značile, kao uklanjanje ivičnjaka. To su sredstva koja Sekretarijat za saobraćaj ionako redovno prebacuje Beograd putu za redovne popravke kvarova, tj. to je faktički kao neka pretplata. Opet, radi se o političkoj volji ljudi iz Sekretarijata za saobraćaj za to, koje nema.
Nekoliko godina bavio sam se upornim podnošenjem prijava vezano za male kvarove, kao što su bile rupčage i svakave neke gluposti i došao do toga da niko nije ni nadležan za održavanje tih ofrlje izgrađenih biciklističkih staza, jer Direkcija za puteve nije preuzela objekat na održavanje ni 5 godina nakon njihvove izgradnje??? Zbog svog tog maltretiranja, sada su preuzeli projekte i staze su upale u program redovnog održavanja, pa se takve gluposti kao što su pukotine sada lakše rešavaju. To jeste NEKI progres, ali svakako nedovoljan. To je upravo ovo što i caneee reče:
СТАЗЕ
Основни проблем јесте што, бар негде до прошле године, београдске стазе никада нису ни предате на коришћење, веровали или не. Самим тим, нико није задужен за њихово одржавање, а извођач их је направио према пројекту. Све су "покрили". Иначе, колико се сећам, извођач је био Београд пут, јавно предузеће, па да ли плате они или опет буџет...
Милошева идеја за издигнуте пешачке прелазе делује фантастично, као заиста одлична идеја. Али није.
Нажалост. Проблем је што би то били "лежећи полицајци" на раскрсницама и успоравали би саобраћај. А наше улице су већ слабо проточне због очајног пројектовања. Што је још горе, саобраћај би био успораван управо онда када треба да буде најпроходнији - када је зелено светло возачима, па пешаци и бициклисти ни не смеју да прелазе. Дакле, са истим трајањем зеленог светла, пролазило би много мање возила, а без икаквог разлога. Или ја нешто нисам схватио? Редефинисање семафора би било потпуно хаотично.
Što se ovoga tiče, ne želim ni da počinjem Najveća greška koju naši saobraćajni planeri iz Sekretarijata za saobraćaj prave jeste to što na svaki mogući način pokušavaju da povećaju PROTOČNOST INDIVIDUALNOG AUTOMOBILSKOG SAOBRAĆAJA za koji sam gore izneo koliko je neefikasan. To rade na štetu pešaka i biciklista kojima tako preti automobilsko nasilje na svakom koraku, ali i na štetu javnog prevoza, npr. kada uvlače stajališta javnog prevoza, čime se ubrzava individualni automobilski saobraćaj, a usporavaju vozila javnog prevoza. Osim Sekretarijata za saobraćaj, mislim da je svima jasno da i MUP toleriše brzu vožnju u gradu, iako je podrazumevano ograničenje 50km/h (ako se ne varam), a često i manje prema znacima, a sve sa ciljem tog famoznog povećanja protočnosti. Da, njima možda uspeva da povećaju protočnost individualno korišćenih automobila kojih ima previše koju god meru da primene za povećanje protočnosti (koliko duboizan termin to "povećanje protočnosti" kada se koristi u odnosu na ovaj nenromalni broj automobila), ali zbog toga smanjuju protočnost vozila javnog prevoza koji na dnevnoj bazi prevezu mnoooogo više ljudi nego individualno korišćeni automobili. Zato bih voleo da čujem objašnjenje na koji način je to od javnog interesa, to famozno povećanje protočnosti individualnog automobilskog saobraćaja, kada to toliko ugrožava sve ostale spomenute učesnike u saobraćaju (pešaci, biciklist, korisnici javnog prevoza) kojih pritom zajedno ima više nego onih koji se prevoze automobilima? Moji predlozi o uzdignutim pešačkim prelazima ne odnose se na semaforizovane raskrsnice (na stranu to što mislim da je na gomili mesta semaforizacija bespotrebna) i ne odnose se na ulice kojima saobraća javni prevoz koji, iz razloga javnog interesa, ne želimo da usporavamo. Takođe, uzdignuti pešački prelazi postoje na nekoliko lokacija u Beogradu, mada su prema nekim detaljima loše izvedeni u odnosu na pešake. Evropski gradovi su obilato pokriveni ovakvim pešačkim prelazima. Dakle, ja takvim predlogom ne izmišljam toplu vodu, već samo prepisujem pozitivnu praksu. A o tome da li je prepisivanje na taj način dobro ili ne, konsultovao bih ovaj sjajni članak jednog od najpoznatijih biciklističkih aktivista na svetu:
http://www.copenhage...ization-in.html
Lep pozdrav svima i hvala na vrlo opširnim komentarima i na svoj podšrci!
