Jump to content


Highest Reputation Content


#226570 Powermetri (merači snage) i trening uz pomoć njih

Postavio skylab on 29 November 2017 - 04:28 PM

   Ovu temu otvaram u želji da predstavim uređaj koji omogućava precizno merenje snage koju biciklista generiše tokom vožnje. U prvom delu teme biće opisan sam uređaj, princip na kome radi, najvažnije vrste, marke i modeli koji trenutno postoje na tržištu, kao i kratka istorija ovih uređaja.

 

Svi smo se mi nekad zapitali kako profi biciklisti u drumskom biciklizmu mogu da idu i preko 40 km/h? Kako satima mogu da održavaju tu brzinu?

 

Najčešći odgovor na ova pitanja koji možemo čuti je: „pa oni idu tako brzo zato što su jaki.“

 

E sad postavlja se pitanje koliko mi to zapravo moramo biti jaki da bi makar približno brzo išli kao oni? Da bi dali odgovor na ovo pitanje moramo se prvo malo podsetiti fizike za osnovnu školu i definicije snage.

 

Snaga se definiše kao mera za „izvršeni rad u jedinici vremena“.

(formula:P=W/t, P-snaga u watima, W-rad u dzulima, t-vreme u sekundama)

 

Zvanična fizička jedinica za merenje snage je Vat, oznaka: W (watt), nazvana po škotskom inženjeru i pronalazaču Dzejmsu Vatu (eng. James Watt) https://sh.wikipedia...wiki/James_Watt

 

Definicija za vat je: 1W = 1J / 1s. (vat=dzul / sekundi)

Pored jedinice vat često se koristi i jedinica „konjska snaga“, KS. 1 KS = 735,498W

 

Za različite sisteme postoje različiti pojmovi i formule za snagu, pa tako na primer imamo pojmove: električna snaga, toplotna snaga, mehanička snaga itd..

Da ne dužim mnogo, ono što je za nas bicikliste bitno to je tkz, mehanička rotaciona snaga koji mi proizvodimo dok vrtimo pedale. Ova snaga se definiše kao proizvod obrtnog momenta sile i ugaone brzine P=r * w (P-snaga, r-moment sile, w-ugaona brzina)

 

Prosto rečeno mi dok vrtimo pedale delujemo na njih nekom silom i vrtimo ih određenom kadencom. Tako na primer snagu od 200W možemo postići ako pravimo obrtni momenat sile od 2nm (njutn-metra) i kadencu od 100 o/min i to će biti isto kao da pravimo obrtni momenat od 4nm uz kadencu od 50 o/min. Naravno fizički je isto ali fiziološki baš i nije, jer će ova druga računica brže da nas umori.

 

Treba napomenuti da se u sportskoj medicini koriste i neke druge terminologije i definicije snage poput: eksplozivna snaga, startna snaga, reaktivna snaga, akceleracijska snaga, optimalna snaga, apsolutna snaga, relativna snaga, funkcionalna snaga.

Za nas u biciklizmu su ova poslednja tri pojma bitna, ali o njima će biti kasnije reči u mom sledećem postu koji će biti posvećen treningu uz pomoć power metra.

 

Da se vratimo na naš power metar. Većina power metara koristi senzore tkz. merače napona (eng. strain gauge) koji se blago uvijaju kad sila deluje na njih. Ovo uvijanje proizvodi promenu električnog otpora senzora. Merenjem ovih vrednosti, a uz pomoć složene elektronike, kalkuliše se momenat sile koji u proizvodu sa ugaonom brzinom daje snagu. Opet pomoću složene elektronike ova merenja se procesiraju i putem neke od bežičnih tehnologija komunikacije (bluetooth, ant+) šalju na uređaj koji ih prihvata, obrađuje i snima te podatke. U našem slučaju ovaj uređaj je najčešće Garmin ili Polar ciklo kompjuter.

 

Power metri se razlikuju po tipu, odnosno mestu na kom mere snagu. Tako da postoje sistemi koji mere snagu na:

  • nabli zadnjeg točka
  • osovini pogona
  • lančanicima srednjeg pogona
  • kurblama
  • pedalama

Svaki od ovih sistema ima svoje prednosti i mane koje će biti opisane.

 

Sistem merenja u nabli zadnjeg točka

 

Mozda jedan od najpoznatijih sistema za ovo je PowerTap G3 (https://www.powertap...powertap-g3-hub ). On ujedno predstavlja jedan od najprostijih sistema za merenje snage. Mnogi inženjeri se slažu da je to jedno od najboljih mesta za precizno merenje snage. Praktično meri se krajnja snaga koju biciklista generiše na osovini zadnjeg točka. Ovo naravno znači da će izmerena snaga biti dosta manja u odnosu na naši pravu snagu, ako ne održavamo lanac čistim i podmazanim.

Najveća mana ovog sistema je što smo praktično vezani za taj jedan zadnji točak. U slučaju njegovog oštećenja potrebno je PowerTap uplesti u drugi točak što ipak traži vreme. Takođe još jedna od mana je ne mogućnost merenja snage svake noge pojedinačno.

Iz ličnog iskustva PowerTap se pokazao kao veoma pouzdan, konzistentan i tačan, čak i prilikom velikih promena temparature. Uz to može jeftino da se nabavi polovan.

 

Sistem merenja u osovini pogona

 

Slično kao i prethodni i ovaj sistem je tačan i ne zahteva nikakvo posebno održavanje. Ipak sama instalacija je komplikovanija s obzirom koliko različitih standarda za patrone danas ima.

Dodatna prednost ovog sistema je što omogućava potpuno nezavisno merenje snage svake noge posebno. Tipičan predstavnik ovog sistema je RotorInPower (http://inpower.rotorbike.com/ ). Postoji u dve verzije, jeftinija meri snagu samo na levoj nozi a skuplja na obe noge. Mana je enormno visoka cena.

Ličnog iskustva sa ovim sistemom nemam, ali moj najbolji drugar sa kojim često vozim ima na dva bicikla baš taj RotorINPower koji meri snagu na levoj nozi. Oba su crkla u garantnom roku i zamenjena su. Nakon toga jedan je još jednom crkao i opet je zamenjen isto u garantnom roku.

 

Sistem merenja na lančanicima srednjeg pogona

 

Ovo je jedan od češće zastupljenih sistema. Prednosti su visoka tačnost i konzistentnost. Najpoznatiji predstavnik ovog sistema je nemački SRM (http://www.srm.de/product/powermeters/ ), koji ujedno godinama važi i za najtačniji sistem koji postoji na tržištu. Mana SRM-a, je enormna cena i ne mogućnost zamene baterije u sopstvenoj režiji. Baterija traje otprilike od 7 do 8 godina i nakon toka uređaj mora da se šalje fabriku na zamenu baterije i rekalibraciju. Pored SRM-a postoji i drugi proizvođači poput Power2Max (https://www.power2max.de/europe/en/ ) i Quark-a (https://www.quarq.com/ ). Ja lično trenutno koristim Power2Max na FSA kurblama, a imam i Quark na Sram Red kurblama. Sa oba sistema sam zadovoljan. Nijedan problem nikad nisam imao. Na oba power metra se lako manja baterija. Još jedna od prednosti Power2Max i Quark-a je što mogu relativno jeftino da se nabave polovni.

Od mana bi naveo pre svega ne mogućnost potpuno nezavisnog merenja snage svake noge. Mada u specifikacijama piše da meri posebno snagu svake noge, u praksi to nije baš tako. Naime, na primer pokret povlačenja desne noge na gore on pripisuje levoj nozi i obrnuto. Praktično samo pritisak prema dole pripisuje nozi koja taj pritisak zaista i vrši. Na garmin kompjuteru postoji opcija prikazivanja balansa leva-desna noga i to se vrlo dobro vidi.

Ali sve u svemu najbolji odnos uloženo / dobijemo po mom mišljenju. Treba isto naglasiti da je najnovija generacija Power2Max-a, model NG, praktično isto tačna kao i SRM, ali po osetno manjoj ceni.

 

Sistem merenja u kurblama

 

Dva najpoznatija proizvođača ovog sistema su Stages (https://stagescycling.com/us/products/ ) i 4iiii precision meter (https://4iiii-innova...ns/power-meters ). Mogućnost merenja na obe noge ili samo u levoj što je dosta jeftinija opcija. Postoji veliki izbor praktično za sve najpoznatije marke i modele kurbli. Jedna od prednosti ovih sistema je što su dosta lagani i njihovom ugradnjom se masa bicikla povećava minimalno. Nemam ličnih iskustva sa ovim sistemima. Ono što sam primetio da mogu dosta jeftino da se nabave polovni u verziji merenja samo na jednoj nozi.

 

Sistem merenja u pedalama

 

Ovaj sistem je dosta raširen i najpoznatije pedale za merenje snage pravi Garmin, model Vector. Postoji opcija sa merenjem na obe noge ili samo na levoj. Pored Garmina, postoji još firmi koje prave slične sisteme kao na primer bePRO (https://cycling.favero.com/) i PowerTap, model P1 (https://www.powertap...ertap-p1-pedals )

Prednost pedala je lako prebacivanje na drugi bicikl. Od mana naveo bi slabiju tačnost u odnosu na gore pomenute sisteme i mogućnost oštećenja prilikom pada. Neke pedale, poput Garmin Vector-a, zahtevaju zatezanje moment ključem na silu od tačno 40nm da bi davale tačne podatke. Pošto imam i Garmin Vector pedale, iz ličnog iskustva znam da mora da se radi česta kalibracija, posebno prilikom promena temparature, da bi davale tačnu snagu. Kalibracija na Garmin pedalama se radi tako što obe noge moraju biti iskopčane i tek onda može da se uradi kalibracija preko Garmin ciklo kompjutera. U suštini prilično frustrirajući posao, posebno ako treba da se radi u toku neke žustre grupne vožnje. Power2max na primer radi auto kalibraciju svaki put kad se zaustavi okretanje.

 

I na kraju kratka istorija primene power metara.

 

Primena u biciklizmu počinje kasnih 80-tih godina prošlog veka (http://www.srm.de/company/history/) kad je Greg LeMond prvi koristio prototip power metra nemačke firme SRM. Power metar je komercijalno postao dostupan od 1989 godine.

 

Pojavom power metra prvi put u istoriji biciklizma je omogućeno potpuno objektivno merenje performansi biciklista. Naime treneri su po prvi put bili u mogućnosti da prate potpuno tačne performanse svojih takmičara kroz ceo trenažni proces, kao i u toku same trke. Čitava jedna oblast metodologije treninga u sportskom biciklizmu se kasnije razvila iz toga.

 

O primeni power metra u toku treninga ću pisati u mom sledećem postu.


  • 20


#194071 PREVARANT, treba mi mala pomoc !

Postavio GPracer on 25 January 2016 - 04:29 PM

Ja ostadoh sa minusima, to je najmanje vazno sada. Sta ce da radi covek koji je kupio vilu?

Hvala kolegama na podrsci


  • 18


#235314 Island

Postavio nesh_pa on 28 August 2018 - 09:41 AM

Pozdrav ekipa :)

Nisam vidjao mnogo ovakvih putovanja na forumu, pa evo da dodam.

Bio sam na Islandu 3 nedelje. Obisao sam manje vise jug ostrva. Krenuo od mesta Hofn na istoku i vozio ka zapadu, sa silaskom sa glavnog puta (ring road - 1) na nekih 8 dana, gde sam vozio manje vise gravel i single track.

Dosta stvari nisam fotkao, uglavnom kad je lose vreme nisam vadio kameru, a to je svaki dan. :)

Spavanje svake noci u kampovima. Divlje kampovanje tamo nije dozvoljeno, pogotovo ne u nacionalnim parkovima, zbog jako osetljive flore (prolece/leto im je samo dva meseca i flori treba i po nekoliko decenija da se oporavi od gazenja). Zapravo za pesake i bicikliste je ok da zanoce van kampova ukoliko su u takvoj situaciji da ne mogu doci do prvog kampa pre noci. Meni se to nije desilo, pa sam postovao pravila. Dva puta su mi rendzeri pokazali gde je najbolje postaviti kamp ako ne stignem do zeljene lokacije. Oba puta sam imao vetar u ledja i presao 100+ km u toku dana i stigao na lokaciju. Dan traje 22h sto je sasvim dovoljno vremena, nema zurbe :)

Teren je jako raznovrstan - ravno je previse ravno (ring road je meni uzasan za voznju, vidis ispred sebe 20km i samo pravo ides). Offroad je dosta zahtevan, podloge su razlicite (pesak, prasina, kamen, zemlja, voda) tako da u nekim deonicama izuzetno mali progres dnevno. Izvan ring roada nemaju mostove, pa se reke moraju pregaziti. Jedan dan ih je bilo preko 30, pa nisam ni obuvao cipele, vec ceo dan u sandalama, na oko 10 stepeni :)

Vetar ume da bude zajeban (meni je sve tri nedelje duvao sa istoka manje vise, pa sam zato tako i orjentisao putanju). Vetar u lice na Islandu moze da vas zaustavi na par dana bukvalno, tako da treba ostati fleksibilan tamo.

Isao sam i na nekoliko setnji. Popeo sam se na vulkan iz 2010. koji je zaustavio sav avio saobracaj iznad evrope tada.

Na aerodromu u Keflaviku postoji Bike pit, sa svim potrebnim alatima i pumpama za sastavljanje bicikla. Isto tako i manji odeljak gde biciklisti ostavljaju kutije za bajseve. Ja svoju nisam nasao posle tri nedelje, ali sam dobio jednu od nekog Italijana.

Ima dosta samih putnika, i nikome tamo nije cudno sto sam sam putovao, dok ovde nailazim na razne reakcije :)

Sve fotke su na linku: https://photos.app.g...47g2R5Vv2fM2bm6

 

IMG_0253.JPG IMG_0292.JPG IMG_0347.JPG IMG_0642.JPG IMG_0365.JPG IMG_0444.JPG IMG_0541.JPG IMG_0478.JPG IMG_0394.JPG

 


  • 17


#235501 MilanNBG

Postavio srdjoni on 06 September 2018 - 11:48 AM

Što se tiče Milana , moj sin je naručivao nekoliko puta i sve je bilo uredu . Sin je sreo momke na Rtanj , koi rade sa njim , kaže da su okej .Mene je iznenadilo kad je naručivao od ris cikling , lanac sram 1070 i rolnice za zadnji menjač X0 .Javlja mu  da rolnice nema u radnji ali javlja mu ako ima gde već .Nije se javlljao , stigo lanac , nema poštarina ali nema ni spojnice . Dugo koristim sramove lance i uvek su dolazili sa spojnicom .Da se ozbiljni prodavci prodaju  za malo ,to mi nije jasno .Dali nam je to u genima ?

Leba ti, u koju si školu išao?! Daj da javimo ministarstvu da je ukine.


  • 16


#234236 Утисци након путовања бициклом на море (СРБ-БиХ-ЦГ)

Postavio Peratnik on 24 July 2018 - 09:04 PM

Поздрав колеге бициклисти!

 

Моје име је Петар и имам 22 године. 

 

Као што стоји у наслову, писаћу о путовању на море у Црну Гору преко Босне и Херцеговине. Пут је трајао од 11.07. до 19.07. Прешао сам 768 километара, било је око 9000 метара успона, за 45 сати вожње. 

 

Почећу са описом бицикла и опреме. У питању је Author Compact, произведен негде 2003. Група Altus 3х7 брзина, V-brake кочнице са Clarks пакновима. Точкови Alex rims Y2000 са 36 жица по точку. Гума предња Schwalbe Road Plus 700x28c, задња нова Continental такође 28с. Седиште Selle Royal Viento, изузетно добро седиште за дуга путовања. Бицикл је без проблема издржао пут, једино је задњи точак добио мало луфта у конусима али се то сређује врло брзо. 

 

Од опреме сам имао шатор, врећу за спавање, ствари (бициклистичке и памучне), два бидона од 800мл и нешто хране и мало алата. Од опреме за вожњу имао сам четири мајице, два шортса од ликре и једну танку тренерку од материјала сличном ликри. Уз то све рукавице, танка јакна, као и обавезна кацига и флуоресцентни прслук. 

IMAG2787.jpg IMG-25f714fc95ab072133d45ad78744a45b-V.jpg

 

Први дан: Топола - Мокра Гора (162.7 km +2219 m / -1870 m)

 

Почетак пута је из једног места у близини Тополе, преко Рудника до Чачка. Од Чачка кроз Међувршје до Ужица, одакле се наставља до Кремна преко Мачката и Шљивовице. Крајња тачка првог дана је била Мокра Гора. Време првог дана је било добро за вожњу, с тим што је падала киша на Мокрој гори неких 45 минута. То је спустило температуру и олакшало успон до Дрвенграда и места где сам преспавао, близу граничног прелаза.

Највећи успони су након Ужица и пре Кремна, где може бити напорно посебно ако је врућина. 

 

IMAG2807.jpg IMAG2815.jpg IMAG2828.jpg

 

Домаћину Драгану и породици овим путем захваљујем на гостопримству.

IMAG2843.jpg

 

Други дан: Мокра Гора - Фоча (98.4 km +1547 m / -1704 m)

 

Магловито јутро другог дана и спуст све до границе. На обе границе минимано задржавање, похвале за рад службеника.

IMAG2845.jpg

Пут ка Вишеграду добар, без много саобраћаја. Ко није био, а има прилику, треба да посети Вишеград. Каменград такође, нешто сасвим другачије на нашим просторима. 

IMAG2876-01.jpg IMAG2878.jpg IMAG2879.jpg IMAG2888.jpg

 

Настављам према Фочи, преко Горажда и Устиколине. Неколико километара након Вишеграда почињу тунели. Има их пуно, и треба бити посебно обазрив приликом вожње кроз тунел јер су често неосветљени. За такве услове обавезно јако осветљење, да би се избегле потенцијално опасне ситуације. Сам асфалт у тунелима је доброг квалитета, али је било пар шахтова који нису у нивоу и на то обратити пажњу. 

IMAG2891.jpg

 

Следи кратко задржавање у Горажду. 

IMAG2898.jpg

 

Након Горажда настављам ка Устиколини, где свраћам у ресторан "Дрина", Све похвале за конобара и храну, ко је у пролазу неће погрешити ако сврати.

IMAG2902.jpg IMAG2904.jpg IMAG2906.jpg

 

Негде око 14 часова стижем у ауто камп Дрина, на 2 километра пре Фоче. Камп се налази уз саму обалу Дрине, и популаран је како домаћим тако и страним туристима. Све похвале за камп и за власника Бранка. Све је чисто, сређено, има довољно места за камповање. Ту су и собе. У склопу кампа се налази и купатило, чесме са водом за пиће, WiFi мрежа је доступна свуда у оквиру кампа. Такође, ту је и ресторан домаће кухиње. 

IMAG2918.jpg IMAG2913.jpg IMAG2912.jpg IMAG2910.jpg

 

Треба споменути да се температура спушта за неколико степени како прилазите реци. Ако неко буде камповао, без добре вреће у том делу кампа може бити јако хладно током ноћи. Нисам имао тих проблема, с обзиром да је врећа коју сам користио јако добра, и шатор се налази на другом крају кампа. 

IMAG2916.jpg

 

До кампа сам с намером стигао раније, иако сам могао још да возим одучио сам да одморим цело поподне, јер је следећег дана следила јако захтеван део пута, о чему ће бити речи у наредном делу поста. 

IMAG2940.jpg

 

Трећи дан: Фоча - Требиње (143.3 km +2202 m / -2334 m):

 

Крећем негде око пола 7 ујутро. Поново магловито јутро, с јако ситном кишом која није сметала у вожњи. Преко Фоче, села Пријеђел стижем до Тјентишта. При успону ка Пријеђелу маговито јутро се претворило у сунчан дан, и с леве стране почињу да се виде врхови околних планина. 

IMAG2942.jpg IMAG2947.jpg

 

Следи спуст ка Тјентишту, улазак у национани парк Сутјеска и пролазак кроз невероватно лепе пределе. 

IMAG2951-01.jpeg IMAG2953.jpg IMAG2958.jpg

 

Пут је одличан и води дуж реке Сутјеске, са јако мало саобраћаја, и неколико кратких тунела. Након обиласка споменика настављам пут ка Чемерном. 

IMAG2983-01.jpg IMAG2997.jpg  IMAG2994-01.jpg

 

Успон на Чемерно је био најзахтевнији успон на овом путовању. Сви који планирају да возе на Чемерно, битно је да имате довољно воде и хране, јер колико се сећам сем једног ресторана нећете имати где да купите храну или сипате воду. Очекивао сам чесме с водом, али колико сам видео није их било све до Гацког. Успони су дугачки, и када је висока температура може бити јако напорно. С друге стране, природа одузима дах. Планине и кањон остају у позадини, а поглед је награда за напор.

IMAG3005.jpg IMAG3011-01.jpg  IMAG3016.jpg

 

На самом превоју следи тунел дужине око 2000м, који је, по речима мештана, пуно олакшао пут ка Гацком. Уместо тог тунела пре је употреби био пут преко планине, од око 12 километара. Тунел је одлично осветљен, а треба имати на уму да је у тунелу јако хладно. Пре уласка обавезно обући још један слој одеће. 

IMAG3017.jpg

 

Након тунела следи спуст до Гацког, поред језера Клиње. 

IMAG3023.jpg

 

У Гацком упознајем жену из Енглеске, која је већ неколико дана на путовању Балканом. Пут је води даље ка Мостару, а мене ка Требињу.

IMAG3028.jpg IMAG3033.jpg IMAG3035.jpg

 

Пролазим Гацко и равно Гатачко поље.

IMAG3039.jpg

 

Пут је доброг квалитета, са благим успонима и низбрдицама. Следи спуст ка Билећи, па вожња око Билећког језера ка Требињу.

IMAG3048.jpg

 

Тај део пута је блага узбрдица, све до неколико километара пре Требиња где се наилази на спуст све до града. С леве стране је одличан поглед ка граду. 

IMAG3070.jpg IMAG3089.jpg  IMAG3094.jpg IMAG3084.jpg

Први пут сам у Требињу, и одушевљен сам. Град је прелеп, чиста и хладна река Требишњица протиче кроз град, па би и љубитељи риболова могли да се опробају у лову пастрмке. 

IMAG3172.jpg IMAG3132.jpg  IMAG3216.jpg

 

У Требињу остајем и наредног дана. Преноћиште налазим на неколико стотина метара од центра. Госпођа која издаје собе је врло пријатна жена, излази у сусрет максимално. Кога интересује преноћиште, контактирајте ме за више инормација. 

 

Пети дан: Требиње - Сутоморе (116.4 km +1646 m / -1918 m)

 

Следи релативно захтеван успон ка граници између РС и ЦГ. Крећем око 6 ујутру. Након првог успона, следи висораван где је пут скоро прав неколико километара. Након те деонице, ако се добро сећам знака, следи успон од 12%, који се смањује непосредно пре границе. Пут одличан, скоро без саобраћаја.

IMAG3225.jpg

 

На границама минимално задржавање, од око 10 минута.

Таксу на уласку у ЦГ не плаћам, већ службеница даје знак да прођем.

 

Пут ка Херцег Новом је добар, међутим треба бити обазрив јер возачи брзо возе и претичу у кривини. Имам утисак да је мало већа опасност током вожње него Србији и БиХ.

И коначно, море. 

IMAG3246.jpg

 

Залив скраћујем трајектом, за који је карта била 1 евро. Даље Јадранском магистралом настављам до Сутомора. Свраћам у Будву и Тиват да мало одморим. У Сутоморе стижем увече око 18 часова, где налазим смештај на неколико минута од центра, и одлучујем да останем и наредног дана

 

Седми дан: Сутоморе - Бар (28.0 km +186 m / -174 m)

 

Из Сутомора без журбе крећем око 8 сати, након чега убрзо стижем у Бар. Бар оставља јако добар устисак. Тамо проводим остатак дана и посећујем родбину. Град делује растерећено од гужве у односу на остале градове на обали, широке улице и шеталишта дају мало више простора за вожњу и шетњу.

IMAG3302.jpg IMAG3393.jpg IMAG3422.jpg IMAG3367.jpg

 

Осми дан: Бар - Подгорица (88.6 km +1293 m / -1270 m)

 

Око 6 крећем ка Подгорици преко Петровачке стране, јер пролаз кроз тунел Созина није дозвољен бициклистима. 

Успон није био толико тежак, само је битно кренути када није врућина и имати довољно воде и хране. Након успона следи спуст као награда, и то све до Скадарског језера. Треба бити мало пажљивији након укључења возила од тунела Созина па све до Подгорице. Тај пут је колико сам видео доста оптерећен, и помало узак за мимоилажење шлепера а да не угрозе бициклисте и пешаке. 

IMAG3439.jpg IMAG3444.jpg IMAG3445.jpg  IMAG3456.jpg

 

У Подгорицу стижем око 12:30 часова. 

IMAG3469.jpg IMAG3492.jpg

 

У граду остајем до краја дана. Смештај налазим у једном хостелу недалеко од центра. 

Први пут сам у Подгорици, поподне проводим са другарицом и обилазимо интересантна места која Подгорица нуди. Брдо Горица, мостове на Морачи, центар града, ...

IMAG3543.jpg IMAG3546.jpg

 

Вече у хостелу пролази уз добро дружење и добру вечеру. Путници из Француске, Аустрије и Португалије, колега бициклиста из Италије. Сви одушевљени Балканом.

 

Девети дан: Ужице - Топола (109.5 km +1063 m / -1138 m)

 

Последњег дана путовања, пут скраћујем возом из Подгорице до Ужица, одакле настављам бициклом до куће. 

Карта је била 15 евра, а за бицикл 4 евра. Касније сазнајем да је карта за бицикл неважећа након границе, међутим службеник након преласка преко границе није хтео да наплати додатну карту јер силазим у Ужицу. Бицикл стављам на крау воза и везујем за ручку од врата како бих га учврстио. 

IMAG3611.jpg IMAG3608.jpg

 

Из Ужица крећем у 16:55 и журим да стигнем што пре, мрак пада негде између Горњег Милановца и Рудника. Следи мало ноћне вожње, и кући стижем око 22 часа. 

IMAG3620.jpg  IMAG3642.jpg

 

 

Све у свему, задовољан сам путовањем. Прошао сам кроз много лепих предела, упознао мештане многих места, видео нешто о чему сам раније само слушао из дединих прича. 

 

Уколико имате неких питања, слободно питајте!

 

Видимо се на друму!


  • 16


#227726 Grbić (Beograd) - Velika pohvala i preporuka

Postavio Allex on 27 December 2017 - 05:36 PM

Ne znam da li kolega Grbić ima svoju temu u ovom podforumu, ja je ne nađoh, a svakako bar jednu zaslužuje. Obratio sam mu se pre nekih 20ak dana preko pp u vezi servisa bicikla. Odmah sam mu napomenuo da bajs je praktično uništen, da treba od nule sve da se menja, faktički sve sem rama i vile (mada je i to bilo zrelo za zamenu al ajd sad), kao i da sam zbog posla po čitav mesec van Srbije te da ću biti tu samo na dva-tri dana oko 20og decembra. Iako se znamo samo preko foruma, čovek mi je izašao u susret više nego što bi mi učinili neki ljudi koje poznajem čitav život, najozbiljnije. Pored saveta, angažovao se da mi pomogne oko nabavke kočnica i točkova sa berze, obzirom da sam bio van države, obavio je  kupovinu svih potrebnih delova i primio delove sa berze na svoju adresu. Bicikl je bio gotov za cirka dva dana, za svaku intervenciju na biciklu me je kontaktirao da mi objasni o čemu se radi i da li se slažem da tako uradi. Pošto je bicikl servisiran stigle su mi i fotke.Ne treba da kažem da je bajs kao nov,zategnut kao strela,sve savršeno radi. Preko telefona uljudan, strpljiv. kulturan, rad sve da objasni i preporuči najbolje. Uživo još bolji. Jednom rečju ljudina! Za servis ili trgovinu, svakome najsikrenije preporučujem kolegu Grbića. Kažu, dobar glas daleko se čuje, rđav još dalje, ovako fer, korektan i drugarski nastup, nažalost retka pojava danas u moru prevara, treba da se čuje za to.


  • 15


#198613 Biciklisticki san!

Postavio zare on 10 April 2016 - 02:02 PM

Kada porastete shvaticete da je najveci san imati vremena da vozis bilo kakav bajs ;)


  • 15


#180484 Kako znaš da si biciklista

Postavio -Nikola- on 03 June 2015 - 09:27 AM

Verujem da svaki forum ima ovakvu temu o svojoj delatnosti pa evo da i ja otvorim jednu (u pretrazi nisam našao da već postoji). Nisam ništa prepisivao sa drugih sajtova već pisao iz svoje glave. Nadam se da će se i drugi priključiti :)

 

Dakle, kako znaš da si biciklista:

 

- kad u izlasku trebaš da platiš piće, hvataš se za nepostojeći džep na leđima.

- kada se krećeš peške ili motornim vozilom, obraćaš pažnju na bicikliste i biciklističke staze.

- dotrajalu četkicu za zube nikada ne bacaš u kantu.

- kad te refren pesme „Kad dođe oktobar“ od Hari Mata Harija nedvosmisleno upućuje na proizvođača biciklističkih delova.

- prilikom kupovine automobila, razmatraš i one sa rupom u sedištu.

- prilikom kupovine jeftinijeg motocikla, tražiš isključivo nekog sa krutom vilom.

- iza sebe imaš minimum jedan ukraden bicikl.

- kad na engleskom čuješ „nipples“, bradavice ti nisu ni na kraj pameti.

- kad na semaforu pored tebe stane drugi biciklista, diskretno odmeravaš njegovu opremu.

- tokom šetnje gradom, pregledavaš parkirane bicikle i zaboli te duša kad vidiš sa kolicnim su katancem neki zaključani.

- muljanjem po ustima, umeš svakog manjeg insekta da identifikuješ do nivoa reda. Iskusniji idu i do familije.

- lula i deda u istoj rečenici, za tebe imaju sasvim drugačiji kontekst.


  • 15


#171638 Podmazi zadnji menjac

Postavio grbic on 06 February 2015 - 04:32 PM

Dal` da kazem da sam opet bio dokon :)
Dakle resio sam da obradujem zadnji menjac sa malo masti, jer je preziveo dosta odmascivaca, pranja itd... Generalno i nije neki mehanicki sklop ali je svakako genijalno prost... A svi znamo da su proste stvari nabolje

Potrebno od alata je:
- Imbus 2
- Imbus 3
- Imbus 5 se skida menjac sa bicikla
- Mast
- Neki odmascivac koji je na raspolaganju, moze WD40 i sam sam ga koristio
- Krpa ili papirni ubrusi
- Dobra volja

Doticni menjac XT770
20150206_152049.jpg


Prvo rasturimo menjac kao prilikom ozbiljnijeg ciscenja
20150206_152207.jpg


Odsrafimo mali sraf sa imbusom 2.
Malo objasnjenje za funkciju srafa. Sraf drzi kao celinu kavez i telo menjaca tj tenzioni zglob.
20150206_152234.jpg
20150206_152301.jpg

Sad pazljivo razdvojimo kavez od tela menjaca, pazeci da nam opruga ne odleti. Takodje obratiti paznju na dve male rupice na samom kavezu gde opruga ulazi u njega da bi smo znali kako vratimo.
11111.jpg


E sad smo ga rasturili na sastavne delove... Pitam se, pitam...
20150206_152445.jpg

Opruga nije podjednako cilindricna, ako niste pratili tok skidanja uzi deo opruge ide do kaveza
20150206_152500.jpg

Na kavezu, deo koji ulazi u telo menjaca primeticete malu gumenu zaptivku crne boje, popularni O ring, NE SKIDATI JE OSIM AKO NEMATE REZERVNU!!! I naravno pazljivo prilikom brisanja
20150206_152557.jpg

E sad odmascivanje, ja sam koristo WD40, moze bilo sta drugo, a moze i krpa
20150206_153033.jpg

Pokupimo visak WD-a sa krpom

U zglob nanesemo masti, ako i bude viska bez brige jer visak izadje na rupu gde je sraf pa se moze lako obrisati
20150206_153307.jpg

Kada smo ubacili mast, ubacimo oprugu, sirim delom ka unutra, i lagano je zarotiramo dok ne legne na svoje mesto. Smer rotacije nije bitan koliko je bitno da mali povijeni deo opruge upadne na svoje mesto u telu menjaca. Oseti se pod rukom kad se to dogodi tako da bez brige.

Vratimo kavez, ako smo zapamtili u koju rupicu ide opruga onda je vracamo u istu, ako nismo onda u prvu. Ukoliko tenzija bude slaba onda druga.
20150206_153355.jpg

Ako samo vratimo kavez nismo nista uradili, jer treba napraviti tenziju opet tako da sad dolazi vreme za ucenje trikova :)

Napnemo menjac kao da je na najvecem zupcaniku i tako otvaramo put da mozemo zarotirati kavez. Treba malo snage drzati u ruci i boriti se sa dve opruge :)
1.jpg

Sad zarotiramo kavez sa desna na levo za skoro ceo krug i pritisnemo kavez uz telo menjac pazeci da granicnik na kavezu ne bude ispod granicnika na menjacu. Na slici sam to nespretno pokazo strelicama ali predpostavljam da je lako za skapirati
2.jpg

Drzeci ceo sklop da se ne raspadne vratimo onaj mali imbus sraf i zategnemo. Zatezanje po osecaju, pretezanje srafa nije dobro
20150206_153712.jpg
20150206_152301.jpg

Kad je sve na svom mestu, krpom pokupimo visak masti

Obzirom da smo odmascivali ceo menjac red je i podmazati ga. U svaki pokretan deo i zglob nanesemo po kap ulja i ostavimo minut do dva, posle toga menjac razradimo rukama i opet pokupimo visak ulja i obrisemo ceo menjac. Ja sam koristio ulje za lanac.
20150206_153932.jpg

Nakon brisanja sklopimo menjac i vratimo na bicikl
Princip rada je isti za sve menjace vislje klase, naravno primenjivo je i na drumske menjace.
Nisam sve slikao jer me nesto zeza telefon pa pravi ponekad mutne slike...
Potrebno vreme je oko 20 minuta.


  • 15


#180504 Kako znaš da si biciklista

Postavio Architect92 on 03 June 2015 - 06:45 PM

Kada padneš i prvo proveriš da li je sve u redu sa biciklom :)


  • 14


#176801 Koju kamp opremu koristite na daljim turama?

Postavio Hornet on 06 April 2015 - 09:00 AM

Sad iščitah celu temu, jako interesantno!

O dužim turama bajsom ne znam ama baš ništa, ali zato planinarsku opremu solidno poznajem, pa ako nekog nešto zanima slobodno nek pita, a ja ću se potruditi da pomognem.

 

Neka moja razmišljanja na ono što je već izneto ovde:

- Gorionik na alkohol, handmade ili kupljen - sve jedno, je više fazon nego plod dobre prakse. Poznajem dosta planinara, a i sretao sam ih puno na kraćim i dužim planinarskim ili hajkerskim turama. Odprilike 1 u 50 koristi takav vid gorionika, dok su svi ostali ili na primusima ili raspaljuju vatru pa kuvaju nad njom. U pušačkom svetu, recimo, pandam alkoholnom gorioniku je holandski duvan za motanje. Koliko znate takvih pušača? :)

S druge strane shvatam da je kartuša sa nasađenim gorionikom glomaznija od alkoholne varijante, ali i ne preterano + i sama boca (ili bočica) sa alkoholom oduzima neki prostor. Što se težine tiče tu je plinska kartuša u prednosti. Primus takođe brže zagreje vodu, jedan patron dovoljno dugo traje, plamen je kontrolisan.

 

- Šator je posebna priča i uvek treba imati u vidu okolnosti u kojima se koristi + uzeti u obzir i druge faktore (blizina naselja na ruti, moguća prirodna skloništa...). Na kraćim letnjim relacijama, u letnjim mesecima kada se ne očekuju kiše, jednoslojni kinez će savršeno odraditi posao i zaista nema potrebe napucavati se nekim high-tech heavy varijantama. Ko uz to još spakuje i najlon (za svaki slučaj) nema šta da brine. S druge strane, čak i leti po planinama vreme je nepredvidivo, pa ako vas ulovi jaka kiša + ozbiljan vetar sa kinezom ste ugasili. Vetar će pokidati najlon kao svinja mrsan džak i svakako ćete teško dočekati jutro suvi. To je naravno rešiv problem dobrim planiranjem, gde uz rutu uvek imate backup opcije i u slučaju ozbiljnijeg kolebanja vremena ostavite sebi mogućnost da skrenete u neko selo ili prenoćite na ulazu neke pećine.

S obzirom da je težina opreme ekstremno bitan faktor u planinarenju, verujem i na ciklo turama, preporučujem i nepromočive bivak vreće umesto šatora na vikend turama (tanka, jako lagana i nepromočiva navlaka za vreću za spavanje), uz obaveznu veću plastičnu kesu (vreću, džak za smeće) radi zaštite ranca i druge opreme od kiše. Koga brinu komarci, kad legne u vreću samo neka ostavi kačket na glavi sa prebačenom mrežastom vrećicom. Postoje i bivak vreće od aktivnih membrana (Gore-Tex ili neka druga), koje osim što garantuju da ćete ostati suvi omogućuju i da znoj koji se stvara u snu ispari napolje. Takve su ipak prilično skupe.

Za duge ture po prirodi svakako treba poneti kvalitetan šator. Ništa ispod 3000mm vodonepropusnosti. Samootvarajući šatori su običan shit - niti su nešto posebno laki, niti su projektovani da izdrže malo ozbiljniji vetar.

Dvoslojni šatori koji se mogu naći po tržnim centrima (Colleman, McKinley i sl.) su skroz korektni, jedino što uglavnom kubure sa težinom (3-4kg). S druge strane poznati proizvođači kao što su (Mountain Hardware, North Face, Marmot...) mogu vas obradovati jako lakim modelima sjajnih performansi, ali nažalost to prati i cena. Takvi šatori za jednu osobu kreću od 1kg (viđao sam čak i nešto manje), za dve osobe od 1,4kg itd. Generalno do 2kg se smatra prihvatljivim.

Pored izbora šatora sa ultralakom konstrukcijom (dur aluminijum i slično) postoje i drugi načini da se šator olakša. Umesto da vučete sa sobom klinove za šator iste napravite perorezom od drveta svako veče (par minuta posla).

Inače, zatezanje šatora klinovima je od ozbiljne važnosti u lošim vremenskim uslovima. Kada ima vetra, ili se on može očekivati, obavezno zategnite šator maksimalno i to ne samo u nivou zemlje, već i sa onim kanapima koji vise sa stranica šatora. Ti kanapi će dodatno stabilizovati šator + odvojiti spoljni sloj od unutrašnjeg i time umanjiti mogućnost prokišnjavanja. Ko je spavao u nezgodnim uslovima zna koliko vetar može da deformiše loše vezan šator.

 

- Podloške za spavanje (sleeping mats) su već dosta stvar ličnog ukusa. Nekom odgovara da spava na tvrdom, a neko voli da se ljuška. U kampove do kojih se stiže kolima nosim samonaduvavajuću podlošku od 7mm na kojoj je spavanje kao i kući u krevetu, ali je ne bih teglio na leđima ni za koje pare. 2,5mm je korektno, 3,5mm je prihvatljiv komfor. Osetno lakša varijanta su namenske podloge od pene (1,5cm debljina je ok bar meni) i ko je umoran na njima može pristojno da se naspava. S druge strane takve podloške su prilično gabaritne u zamotanom stanju, pa im mesto svakako nije u rancu ili u bisagama, već se kače spolja.

Iskustvo sa naduvavajućim podloškama je različito. I kineski dušek za plažu bi leti radio posao da mogu da se zakunem da neće bez razložno da se probuši. Probao jednom i noć proveo na zemlji. Ne znam kakvi bi bili ovi Intex i slični (verovatno bolji, ali bih ih sigurno nosio bar dva). Oni debeli teget dušeci, što navodno menjaju krevet, mogu da budu udobni, ali su teški kao tuč, mučno ih je napumpati i sa pumpom, a na sve to ni oni ne garantuju da neće popustiti - desilo se to mom prijatelju u stabilnom kampu pod Midžorom pre par godina, bez ikakvog vidnog razloga (u šatoru nije bilo trnja, a ni oko istog), tako da je tada on proveo noć na zemlji.

Kod podloške je izuzetno bitna izolacija ako kampujete zimi, po hladnom vremenu. Stepen termoizolacije ne mora biti proporcijalan debljini podloške.

Da pomenem, nema podloške koja će vas spasiti muka ako šator razvijete na grbavom terenu. Pre postavljanja šatora nije teško odabrati ravan teren, da ne bude u rupi (zbog slivanja vode u slučaju kiše), a nije teško ni ukloniti eventualno kamenje iz trave ili povaditi veće busenje. To je u suštini pola posla oko mirnog sna.

 

- Vreća. Ne treba vući debele zimske vreće po letnjim turama, ali ipak treba biti obazriv. Većina planinara će vam potvrditi da su se najviše smrzli leti, čak i bili na ivici hipotermije, jer su podcenili noć i promene vremena. U prirodi se ne drži dijeta i na spavanje se obavezno ide sit. Kada ste siti vaše telo proizvodi toplotu, a vreća služi da sačuva tu toplotu uz vas. Kada ste gladni nema te vreće koja će vas ugrejati, tako da još jednom ponavljam - toplotu stvara vaše telo, a ne vreća.

Razlika u vrećama je uglavnom sledeća - postoje vreće punjene perjem i one koje su punjene raznim veštačkim materijalima. Prednost perja je nedostižna toplotna izolacija za sve veštačke materijale, kao i jako mala težina. Perjane su uglavnom i najskuplje, a pune se najkvalitetnijim, uglavnom guščijim paperjem. Mana perjanih vreća je nikakva otpornost na vlagu. Nedaj Bože da šator popusti i nakvasi perjanu vreću. Istog trenutka perje gubi sva termoizolaciona svojstva i nalazite se u velikom problemu da preteknete noć. Sintetičke vreće i pri natapanju zadržavaju deo termoizolacionog svojstva, jeftinije su, ali su i značajno glomaznije i teže (perje se za razliku od sintetike jako dobro kompresuje).

Kad smo kod termoregulacije da pomenem da je poželjno staviti na glavu kapu ili kapuljaču od duksa ukoliko koristite vojne vreće. Vojne nemaju sopstvenu kapuljaču, a čovek najvećim delom tokom noći gubi toplotu baš preko glave. Vojne vreće ne vrede 2 pare na minusu + rekorderi su po glomaznosti i težini. Koristim i njih, ali samo leti i kad sam kolima na kampu.

Dodatak vrećama koji bi svako trebao da ima uz sebe je Astro folija (kao za čokoladu) :)

Astro folija košta 200-300RSD i nezaobilazan je deo bezbednosne opreme, pored priručne apoteke. Ne desilo se to nikom, ali ova folija može da vam sačuva život i da vas spasi od smrzavanja. Koristi se tako što se umotate u nju, kako bi se sva toplota koju vaše telo zrači bila reflektovana nazad ka vama. Naravno, ne morate biti hipotermični da bi je koristili - tih 300 dinara može pomoći da prospavate znatno topliju noć bez zveckanja zubima, u slučaju da ste loše procenili svoju opremu i vremenske uslove.

 

- Ranac. Pored obuće esencijalni deo opreme u prirodi. Uvek se bira prema sebi, na taj način što ga napunite drugim artiklima u radnji, okačite na leđa, lepo utegnete i šetate 30 minuta. Ako ste dobro natovarili ranac i za 20 minuta će te shvatiti da li se pojavljuju bolne tačke, odnosno da li je ranac "fit" za vaša leđa. U suprotnom shvatićete to na putovanju. Kod ranca je bitan i sistem ventilacije na leđima. Rančevi bez toga će vam izazvati takvo znojenje na leđima da ćete ih psovati čitav put + nije nemoguće da vas opali hladan vetar kad ih skinete i ukoči na mestu. Kod manjih rančeva (do 35-40L) lepo mi se pokazao AirZone patent koji poseduju LoweAlpine rančevi, a radi se o specifičnoj konstrukciji i mrežici koja odmiče ranac od vaših leđa. Sa tim nikad problema ni znojenja nisam imao. Slične patente upotrebljavaju i drugi proizvođači.

 

Verovatno ima još bezroj dobrih saveta vezanih za opremu, ali sam se trenutno samo ovoga setio :)

 

U svakom slučaju želim nam svima što više lepog vremena i što više boravka na putu i u prirodi.


  • 14


#221430 Road2Spain - Put ka ostvarenju sna

Postavio gunner11 on 15 August 2017 - 12:16 AM

San je ostvaren. 
Kotrljao sam biciklom zemljama Evrope.

8 zemalja 2714.png
3 000 km 2714.png
500+ varošica, gradova, metropola 2714.png

27 dana.

Ne mogu reći da nije bilo teško. Ali je bilo neverovatno.

Nakon svega, ostaje osećaj ogromnog zadovoljstva, ponosa, sreće.

Kotrljao sam brdovitim predelima Bosne, od Andrićevog Višegrada do Trebinja, pa redom, obalom Jadranskog mora, od tvrđave u Dubrovniku, preko pretoplog Šibenika, Zadra, Rijeke, pa sve do šumovite i u tim danima izuzetno kišovite Slovenije.

Kotrljalo se dalje od Trsta, uz morsku obalu, putevima na velikim visinama do Monfalkonea, a zatim dugim, nepreglednim ravničarskim predelima do uzanih ulica i brojnih mostova Venecije, pa polako do grada romantike – Verone, obalom najvećeg jezera Italije Lago di Garda pa sve do grada mode – Milana.

A potom brzo nazad ka moru.

Na red je došla prelepa Ligurijska oblast i vožnja uz obalu Ligurskog mora – Đenova, Imperia, San Remo.

Uslovi za bicikliste - nestvarni.
Tuneli od nekoliko desetina kilometara napravljeni samo za bicikliste i pešake sa dve trake.

A onda dugo čekana Azurna obala, pa redom.
Od luksuznih ulica Monte Karla, Monaka, preko predivnih dugačkih plaža Nice, Antiba, filmskog grada Kana pa sve do San Tropea.

Uz dosta muke, vetra i oblaka, potom, nastavljam duž bogatih vinograda, potom četinarskih šuma, preko Tulona, zaobilaznim putevima, Provansom, poljima lavande, preko Marseja do Monpeljea.

Umor stiže polako, ali odlučujem da nastavim dalje znamenitostima siromašnijim predelima Bezjea i Perpinjana.

Na red je došao jedan od, izuzetno srećnih momenata – tabla sa natpisom Španija.

Pre toga obilazak tvrđave Belegard, mimo svakog plana, ali morao sam, obožavam stara utvrđenja.
I obilat obrok, šerpa kupina koje sam nabrao na samom vrhu planine.

A onda se probijaju svi dotadašnji limiti, kotrljam, za moj organizam, ogromnu kilometražu, ulazim u Đironu, na brzinu je obilazim i hitam ka poslednjoj stanici.

Vremena je sve manje. Probio sam rok 8 dana.

I eto je. Napokon.
Barselona. Posle toliko vremena.

Tačno 25 dana je trebalo doći do nje. 
Možda i dragulj ovog putovanja. 
Grad u kom sam najviše uživao. Neverovatno prijatna atmosfera se oseća, ljudi izuzetno prijatni, turista jako puno, uređene staze za bicikle po čitavom grad, znamenitosti koliko ti duša poželi.

Nije sve bilo ni tako fino i prelepo.

Vozio sam pod pratnjom policije u Italiji zbog izlaska na autoput, izbegao kaznu od 500 evra za vožnju biciklom uskim kaldrmama Venecije.

Spavalo se po plažama, vrhovima planina, parkovima, žbunju, jednom i među ježevima, po klupicama, pumpama, autobuskim stanicama i aerodromima, pravo je uživanje bilo naći suvog lišća i sitnog peska ne bi li spavanje u vreći bilo udobnije, uz svega tri noćenja u krevetu.

Kišonosni oblaci su me pratili kroz Sloveniju i većim delom Italije, kao i hladna jutra u istim predelima.

Ali najbitnije, bez problema, zdravstvenih i oko bicikla, gume, lanac, oprema, sve je izdržalo.

Nadam se da će se i humanitarna akcija (više o njoj u nekim prethodnim postovima) koju sam podržao ovom vožnjom takođe uspešno završiti i da će baka i njeni unuci dobiti siguran krov nad glavom.

Na kraju, želeo bih da se zahvalim firmi GamiLux, potom Rajna Zecevic BigaBranka Alavanja Jurićan , DaniDada Lunja i čitavoj porodici Lunja na finansijskoj pomoći i neverovatnim gostoprimstvima, Snezana Radojicic na ogromnoj inspiraciji, kao i svim ljudima koji su me podržavali sve vreme mog putovanja.

Najviše, naravno, ljudi bez čije podrške sve ovo ne bi bilo moguće, neizmerno hvala mojoj majci Marija Sevo sestri Martini i divnoj devojci Milica Vulovic na svakodnevnoj podršci, bez vas bi ovo bilo gotovo neizvodivo.

San je ostvaren.

Sad pohod na drugi.




p,s Što se tiče opreme, bicikla polovna mtb Mifa, alu ram, 13 kg teška, oprema Shimano deore, gume Continental Country ++ zaštita, unutrašnje Schwalbe.
 

Attached Thumbnails

  • 20157469_1429375480432864_4240287235791201463_o.jpg
  • 20121176_1429371680433244_8472067784323084209_o.jpg
  • 20232025_1429379440432468_3854608486621606287_o.jpg
  • 20229535_1432577876779291_2453655138839175623_o.jpg
  • 20448880_1439283022775443_7690420135044483214_o.jpg
  • 20476394_1443240135713065_149781593784124984_n.jpg
  • 20247676_1435040489866363_6220694551462449187_o.jpg
  • 20638509_1449759878394424_8350033277650031492_n.jpg
  • 20664158_1450725034964575_2012023497665486242_n.jpg
  • 20689642_1451257494911329_7097133300599627508_o.jpg
  • 20767904_1452484971455248_2357560837616028080_n.jpg
  • njnk.jpg

  • 13


#217228 Put do mora (CG) 2016

Postavio Mica89 on 22 May 2017 - 08:26 AM

20.05.2017 🙂

Attached Thumbnails

  • IMG_1769.JPG
  • IMG_1770.JPG

  • 13


#210131 Poklanjam…

Postavio jelchica on 16 November 2016 - 01:48 PM

Poklanjam ovakvo sedište:

s-l225.jpg San Marco Glamour Spid (belo).

Dobrano korišćeno, ali neoštećeno. Meni totalno ne odgovara.

Naravno, troškove poštarine snosi primalac poklona. Pristajem samo da pozovem AKS da dođu da uzmu robu, ne mogu da idem u poštu. Oglas stoji 7 dana, posle toga sedište ode u kantu.

Pišite ovde, ne na PP.

 

Pozz


  • 13


#204670 Put do mora (CG) 2016

Postavio Mica89 on 13 July 2016 - 07:30 AM

Hahaha, hvala..nije tako bilo,
nego kada smo stigli u Becice otisli smo do nase omiljene picerije koju pisecujemo 7 godina u nizu,elem od Kotora smo osecali neverovatnu glad i samo ta pica nam je bila u glavi :) kada smo seli odma smo narucili pivo u krigli i dve pice... Odma nakon 2 min stize pivo i tu pravimo zadnji snimak na ovom nasem putesestviju..ona se ponasa konacno opusteno i srecno sto smo stigli a i sto pica samo sto ne stigne, e taj momenat cekam kad konobar donese picu, ja ustajem i govorim joj samo da se pomakne do kraja klupe, kleknuo i pocinjem da izgovaram..... :) ona kroz suze i smeh klima glavon i grli me, ljudi okolo tapsu i cestitaju :) posle nije ni mogla do kraja nicu da pojede od uzbudjenja :D eto to je ukratko kako je izgledalo :)
  • 13


#174621 Podmazi siftere

Postavio grbic on 07 March 2015 - 11:01 PM

Za promenu nije mi bilo dosadno :)
Bio mi je na servisu bicikl kome je izmedju ostalog zaribao levi sifter, pa sam napravio par slika da docaram temu

Potreban alat:
- Zvezdasti srafciger
- WD 40 (pozeljno je sa slamkom)
- Ulje (moze bilo koje samo da je redje, ja sam koristio ulje za lanac ali je preporuka masinsko ulje)
- Imbus 4 (ukoliko se skida sa volana)
- Krpa ili ubrusi

Sifter koji je otvaran je Deore 590, tehnika je primenjiva na skoro svim sifterima. Fabricki je bio podmazan belom mascu.

1.jpg

Prvo se odsrafe pokazivaci pazeci da ne pogubimo plasticne delove koji ce ispasti iz njih, zatim okrecemo i odsrafimo donji poklopac
2.jpg

Kad je poklopac uklonjen, odsrafimo sraf koji drzi kuciste siftera
4.jpg

Kuciste skidamo tako sto obe rucke siftera skupimo i kuciste prevucemo preko njih
0.jpg
01.jpg

Naprskamo WD-om iz blizine mehanizam siftera da izbacimo necistoce i staru mast kojom je sifter podmazan, nekoliko puta "izmenjamo" brzine u oba smera, ostavimo par minuta da WD deluje, nakon toga opet naprskamo iz blizine i ostavimo sifter na krpi da se ocedi od WD-a.
6.jpg

Kad se sifter ocedio od Wd-a, mozemo ga podmazati sa gornje i donje strane posvecujuci paznju mehanizmu. Tokom podmazivanja "menjamo" brzine da bi ulje doslo do svih delova mehanizma. Sifter nemora da se okupa u ulju dovoljno je par kapi na svim dostupnim mestima mehanizma. Nakon podmazivanja krpom pokupimo visak ulja.
20150303_120229.jpg
20150303_120401.jpg
20150303_120146.jpg

Sad je vreme za sklapanje
Prvo vratimo kuciste istim postupkom kao prilikom skidanja, skupimo rucke i prevucemo kuciste preko njih
0.jpg
01.jpg

Malo ga zarotiramo dok ne legne na mesto i vratimo sraf
20150303_120421.jpg

Vratimo poklopac
20150303_120456.jpg

Vracamo pokazivac, na slici je polozaj plasticnih delova mehanizma pokazivaca u polozaju za sklapanje
20150303_120926.jpg

Ozbirom da ce plasticni delovi mehanizma ispadati ako budemo pokazivac postavljali na sifter, primenjujemo malu trik tehniku pa sifter postavljamo na pokazivac pazeci da u malu rupicu (vidi se na slici obelezena crvenim krugom) na mehanizmu siftera ubacimo vodjicu pokazivaca (vidi na slici obelezeno crvenim krugom)
Napomena: sifter treba biti u poslednjoj "brzini"
20150303_120749.jpg
222.jpg
333.jpg

Pre nego zasrafimo pokazivac proverimo "menjajuci" brzine da li smo dobro namestili, ako nismo ponovimo postupak postavljanja pokazivaca.

Potrebno vreme 10 minuta.
  • 13


#247945 Vaše drumaške avanture foto

Postavio SalaBrat on 20 November 2019 - 06:31 PM

Pariz-Brest- Pariz 1200km veoma zahtevne voznje kroz brdovitu Francusku uspesno završen brevet za 88h!
Moj 11 brevet i tu završavam karijeru sa tom pričom,nastavljam tamo gde sam i počeo kao ciklotiursta!? 🤔🤔😎
Hvala svima na podršci,na prvom mestu mojoj porodici, uspeo sam nešto za sta sam trenirao i spremao se vise od dve godine💪🚴‍♂️
Jedno veliko iskustvo zlata vredno 😊
Medalja je teška kao i sam brevet,a moje ime(doduše greskom upisano Sala😊) ostaje upisano sa svim randonerima sveta koji su vozili ovaj tradicionalni brevet unazad vise od sto godina🚴‍♂️🇷🇸
Sportski pozdrav i vidimo se negde na drumu🚴‍♂️

Attached Thumbnails

  • 20190818_184902.jpg
  • FB_IMG_1567758901673.jpg
  • 20190818_184854.jpg
  • 20190820_103505.jpg
  • 20190816_185330.jpg
  • 20190821_064634.jpg
  • 20190819_062629.jpg
  • 20191027_103833.jpg
  • 20191027_103614.jpg
  • 20190818_135503.jpg
  • 20190818_140240.jpg
  • 20190822_112803.jpg
  • 20190822_113419.jpg
  • 20190906_104140.jpg
  • 20190816_181915.jpg

  • 12


#246508 Путевима централне Европе (SRB - HU - SVK - AUT - CZE - DE)

Postavio Peratnik on 30 September 2019 - 07:42 PM

Поздрав колеге бициклисти!

 

После прошлогодишње туре по Балкану, вирус путовања бициклом ме је дефинитивно заразио. Током зиме и пролећа стално сам гледао карту, рачунао километре, правио руту, ... На крају се одлучих за потпуно други смер – ка северу. Зато ове године, након завршетка доброг дела воћарске сезоне, одлучих да се упустим у авантуру. Пред вама су текст и слике из тог периода. Уживајте!

 

EU tour – 1. дан

Винчa – Топола – Младеновац – Раља – Авала – Београд – Инђија – Нови Сад - Руменка

188km - 1200m успона– 8ч 13мин

 

Јутро 24. августа је било ветровито. Устајем из кревета као опарен, и кроз мање од пола сата поздрављам се с породицом и крећем. Све време се преслишавам да ли сам нешто заборавио. Наравно, очигледна ствар се увек заборави - рукавице. Јављам оцу и он их брзо доноси мотором, 2 километра од куће. Још један поздрав и речи подршке.

У Ђуринцима почиње пљусак, али срећом баш код кафане која има покривену терасу, где правим и прву паузу. Госпођа која држи кафану сече лук и припрема доручак, и кроз разговор сазнајем да је пре неколико дана прекопута кафане, једна колегиница из Француске камповала, и да путује у Азију. Добра вест, има нас.

У престоници се поздрављам с тетком и брзо пролазим пакао београдског саобраћаја. Пролазим кроз Батајницу, обе Пазове, Инђију, Петроварадин. Ту на пола брда срећем Енглеза који путује око света, а на бициклу огромне бисаге. Каже укупно има 63 килограма опреме. У Новом Саду свраћам код друга Душана, колега из доба Work & Travel ’17 сезоне. Танкујем бидоне и настављам даље ка северу.

После 188 километара од куће дођох до цркве светих апостола Петра и Павла у Руменки. Покуцам на врата црквеног дома, погледам лево-десно, појави се господин дуге седе браде. Представих се ко сам, шта сам и где сам кренуо. Питам да ли је могуће наћи место за постављање шатора у околини цркве или парохијског дома, каже да тренутно свештеник није ту али да може код њега у дворишту недалеко од цркве. Узима црвену Puch специјалку, пратим га лаганим темпом до куће. Господина сви на улицама поздрављају јасним 'добро вече' праћеним климањем главе у знак поштовања.

Ево, стигли смо до наше хацијендe“ рече господин, уз лагани осмех.

Двориште право војвођанско. Капија у нивоу са зидом, кућа у једном нивоу, сто испод липе. Прилазимо улазу, осећа се мирис вечере на који сам после целог дана на бициклу посебно осетљив. Домаћица је управо спремила вечеру. Следи наравно позив на вечеру, на столу парадајз & босиљак, пасуљ невероватног укуса, паприка (заборавио назив јела), сок, колачи, ...

После дугих разговора о путовањима, породици, риболову, манастирима, туризму, добијам позив да преспавам у кући и ни на моје инсистирање да спавам у шатору, ту идеју неће ни да чују. Кућа украшена православним иконама, једна од четири ћерке се бави иконописањем. Добијам собу, купатило, и сву слободу као код куће. Трудим се да нађем начин да се захвалим али не полази за руком, кажу да је од срца. Види се да јесте. Бескрајна захвалност Слађи и Мирку из Руменке.

 

IMG_20190822_084750841-01.jpg IMG_20190822_173212771-01.jpg IMG_20190822_193511887-01.jpg IMG_20190822_204158771-01.jpg

---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

EU tour - 2. дан

Руменка – Oџаци - Сомбор – Бездан Бачки Брег Nagybaracska (HU) - Baja - Pörböly
170km – 310m успона 57 мин

Уз срдачне поздраве и благослов домаћина Мирка, пун утисака напуштам Руменку.
Лаганим темпом пролазим кроз Бачки Петровац, чувени Силбаш, Оџаке, Сомбор и Бездан. Успут срећем циклотуристе из Белгије, Немачке, ... Сви путују ка Турској, Грузији, Азербејџану, неки иду и даље а неки ни не знају где иду. Сваки сусрет на друму је позитиван и користан за обе стране. У селима постоје чесме с водом за пиће, поред пута шљиве и јабуке. Продавци поред пута пружају потршку и бесплатне плодове. Клинци с пецаљкама сипају воду на чесми и правац на смуђа, на ДТД. 'Ајде Золтане.

Километри се нижу и стижем до границе, у први мах замало Хрватске, јер сам промашио пут из Бездана. Први контакт с Мађарима на граничном прелазу - возач Q7-ице виче да се померим на крај колоне. Језик је такав да морам да цитирам Болдвина: 'You couldn't understand a single word they were talking'. Улазим у Мађарску, преко реда.
Други утисак - одличан. Пут сличан нашем, села и градови сређени. Баја је интересантно место, али нема много људи на улицама. Следи купање на Дунаву пре почетка радног времена комараца, и вожња 10ак км до места Pörböly кроз шуму Gemenc.

Стајем код капије, интересује ме где има продавница јер на мапама, на локацији продавнице је стара срушена кућа. Госпођа не зна енглески, ја још мање мађарски. Долази Јанош и зове на вечеру. На столу саламе свих врста, укуса, боја и величина. Јанош зове градоначелника да пита да ли могу да кампујем поред цркве, који даје одобрење. Кад сам стигао до цркве, и наслонио бицикл на ограду, истог часа су искочила два старија Мађара и уз махање лампом се питају шта тражим поред њихове куће по мраку. Некако успевам да објасним о чему се ради, људи су сада сасвим пријатни уз гласно OOO IGEN IGEN и показују ми где је чесма с водом.

Постављам шатор на игралишту поред цркве, комарци уједају као бесни. Срећом у шатору их нема. You have no power here.

IMG_20190823_144120011-01.jpg IMG_20190823_095701540-02.jpg IMG_20190823_135434412-01.jpg IMG_20190823_160104454-01.jpg IMG_20190823_181415041_HDR-01.jpg IMG_20190823_183500617_HDR-01.jpg IMG_20190824_055758946_HDR-01.jpg

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

EU tour - 3. дан

Pörböly - Bátaszék -  Szekszárd - Zomba - Szakaly - Tamási - Siófok

126km - 901m успона – 7ч 50мин

 

-05:19 ALARM

-snooze
-05:24 ALARM
-snooze
-05:2 ALARM
-snooze
-05:34 ALARM
-snooze
-05:38 ALARM

Мантру прекидам што у полусну не могу да нађем телефон у гомили ствари. Пакујем се брзо и ствари су причвршћене боље него првог дана. Поздрављам породицу поред цркве, сви машу и радознало посматрају.

Долазим у Bátaszék, интересује ме само и искључиво храна. Од три Мађарице у радњи, три не знају енглески. Показујем прстом на шунку.

 

-Шунка, three hundred grams, drei, ...
-Ooh igen igen (девојке се гласно смеју, узима шунку, сече три парчета, ставља на вагу која показује тачно 76 грама). Gut?

-No, no, no *цртам прстима у ваздуху 3 0 0 и показујем прстом на вагу

-OOH IGEN IGEN

Настављам према Szekszárd-y. Наилазим на винограде, винарије, фотонапонски панели на свакој другој кући. У Теленору нико не зна енглески, срећом ту је Google Translate. Üdvözlünk a Telenornàl!

У једном селу видим клупу поред пута, ту стајем да једем. Долази колима старији брачни пар, на таблицама SO. Госпођа даје флашу воде, господин прича о чувеном Стеви из Силбаша уз сетно присећање доживљаја из младости.

У малом месту Kéty видим човека поред ограде, питам за воду.

-Hello,Water?
-Was?
-Wasser? (узимам бидон и показујем да је празан)
-Jaaа, kom kom, ein bier und wasser
-Nain nain, bier sleep bike, wasser gut

Поред воде добијам и уље за подмазивање ланца, показује ми да сликам кућу, цвеће и позива да свратим кад будем поново пролазио. Из куће излази супруга, каже да су им деца у Шкотској. У том тренутку господин се хвата за врат с обе руке, отвара широм очи и виче:

-OOGhh, Loch Ness monster, aaargghhaha

Пут према Siófok-y је одличан. Аутомобили обилазе у другој траци, максимално се поштују прописи. Кроз села се осећа јасан мирис гулаша и печене паприке. Уместо винограда сада су непрегледна поља сунцокрета, узимам један за занимацију успут.
Пролазим кроз места Zomba, Högyész, Tamási, Som, Ságvár, ... Tamási као да је јуче направљен у Sims-y. Све радње су ту, а скоро ништа не ради сем једног маркета и ресторана, мало људи је на улицама. Срећом, на крају града је пекара с врхунском маковњачом.

Siófok занимљив град на обали Балатона, и врло посећен. Језеро је огромно. Гурам бицикл до мола, људи гледају заставу, бицикл, питали би нешто али се на томе завршава. Завршавам административне обавезе према управи кампа, брзо подижем шатор у делу за камповање, па на купање. Вода топла, дно песковито, громови и муње на другој обали.
23:00, сева и грми на овој страни. Шатор једва држи и јутарњу росу, биће ово интересантна ноћ.

 

IMG_20190824_055421456_HDR-01.jpg IMG_20190824_072733075-01.jpg IMG_20190824_070712927-01.jpg IMG_20190824_132215011_HDR-01.jpg IMG_20190824_165500767-01.jpg IMG_20190824_184203430_HDR-01.jpg IMG_20190825_055210610-01.jpg

 

-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
EU tour - 4. дан
Siófok Hajmáskér – Epleny – Zirc – Ravazd – Győr – Mosonmagyaróvár – Bratislava (SK)

205 km 1180m успона

Ноћ поред Балатона необично топла, срећом пролази без кише. Путеви око језера су добри али врло компликовани, једва сам успео да нађем пут до Királyszentistván-а и Hájmaskér-a који води даље на руту 82. Често су путеви резервисани само за моторна возила, па их избегавам и тако завршавам неколико пута у ћорсокаку.

Рута 82 је најсличнија Ибарској магистрали на потезу Г. Милановац - Чачак, само што сви обилазе у другој траци, нема ризичних ситуација иако је пут делимично узак.

У Zirc-y је све затворено, али ради једна пекара и има јавна чесма. Пре Bakonyszentkirály-a пут пролази кроз шуму и следи спуст од неколико километара. Овога пута се кроз места осећа мирис штрудле с маком, која је у Мађарској непревазиђена. 98% мак, 2% тесто.
Пре Győr-a незгода на путу, полицајац каже Jó napot  и показује руком обилазницу око града. Следи укључење на руту 1, поново добрим делом забрањено за бицикле јер паралелно постоји стаза. Стаза је корисна али често води ван моје руте, ка оближњим местима. Ту возим мало против закона, мало стазама поред пута. Код Mosonmagyaróvár-а почиње Eurovelo 6 и том стазом возим све до границе са Словачком, која је на 176. километру од Балатона. Неколико километара ниже и видим укључење на стазу која иде по насипу до Братиславе, преко моста до центра града. Стаза на насипу је врло прометна, креће се велики број спортиста, а често виђам и билборде с рекламама бициклизма, Саганом, ...

Возим кроз град, журим ка кампу. Батерија 4%, you have arrived. Проналазим камп два минута пре затварања, на 5 километара од центра. Постављам шатор, у околини тресе EDM из шатора који су остали од фестивала који је дан раније завршен. Током ноћи се на сваких десет минута чују крици пијаних туриста, и утихнули су тек пред зору.
Јаро мој, почиње Дубиоза, јаране мооој.

 

IMG_20190825_093441243-01.jpg IMG_20190825_094514587_HDR-01.jpg IMG_20190825_152733476-01.jpg IMG_20190825_182715812_HDR-01.jpg IMG_20190825_191959796_HDR-01.jpg

 

 

EU tour - 5. дан (recovery)

Zlaté piesky - Bratislavský hrad - Hlavné námestie – Prazdroj - Zlaté piesky

32km 200m успона

После јаког EDM-a и Дубиозе, јутро је било тихо. Време врло променљиво, пре подне сунчано, око 13ч киша која је таман поново опрала ствари које се суше, тако да је сада добар део мокар. Тек око 14ч крећем у град, улице су мокре па возим полако. Наравно, промашим укључење на пут ка центру и завршавам у ћорсокаку. Reloading last checkpoint... Done!

Пут до центра није лош, али су укрштања са шинама лоше урађена. Околина Братиславе нема забрану за бицикле, а тај део пута подсећа највише на Нови Београд. Возачи поштују бициклисте на друму.

Центар града је добро организован, иако је саобраћај густ. Имам осећај да сви иду како им одговара али то никог не угрожава. Део кроз зону без моторних возила изгледа хаотично али се сви слажу. Све време током вожње кроз град нисам чуо ниједном да је неко некоме свирао, возио сам углавном у центру, до тврђаве, до реке, и до кампа Zlaté piesky.

Тврђава је на одличном месту и врше се радови на сваком кораку, углавном старији туристи долазе у таласима па се може уловити добар кадар. Пре тврђаве успон који освајам спринтом, па не дам мира мишићима да се одморе. Одлазим ка пивници Prazdroj где сам с друштвом пио Pilsner с помфритом на екскурзији 2014. године, али овога пута наручујем безалкохолно пиво.

Пред мрак полазим назад. У камп стижу стопери, камп приколице, бекпекери, ... Углавном Немци, Пољаци и Чеси. Многи путују из Грузије и Турске, и обрнуто.

 

IMG_20190826_151155150_HDR-01.jpg IMG_20190826_153545337_HDR-01.jpg IMG_20190826_154125269_HDR-01.jpg IMG_20190826_161428620_HDR-01.jpg IMG_20190826_161746360-01.jpg IMG_20190826_170905760_HDR-01.jpg IMG_20190826_105250755_HDR.jpg

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

ЕU tour - 6. дан 
101.7 km (из два дела) – 537m успона

 Bratslava – Wolfsthal (AUT) – Bad Deutch Altenburg – Schwechat - Wien

Јутро у Братислави хладно, облачим полумокре ствари и крећем да нађем rezancy. Прво место, не служимо пре 11ч rezancy. Одем на друго место, затворено. Значи овог јутра за мене rezancy нема. Ок, digestive system disliked that.

Прелазим Apollo мост и враћам се назад на другу страну реке, и укључујем се на Eurovelo 6. Стаза иако обележена, рађена је из бетонских квадрата који нису добро спојени, па на свака 2 метра точкови трпе ударце. После границе и уласка у Аустрију, одустајем од E6, и крећем да возим путем.
У месту Petronell-Carnuntum долазим до пицерије која има rezancy, наручујем и пицу. После одличне супе стиже пица с много теста коју наравно једем до последњег атома. Данак неискуству, али глад не пита.

Нисам био сигуран да ли је дозвољено за бицикле главним путем, а с обзиром да ме је полиција више пута обилазила и није реаговала, то је поуздан знак да јесте. Идем рутом 9 и 10, на једном делу иде паралелно с аутопутем.
Стижем у Беч који има одлично обележене стазе, и велики број бициклиста. Одлазим код породице Обрадовић на преноћиште, где ме чека ручак и обилазак града. Захваљујем им се на изванредном гостопримству.


IMG_20190827_102910693_HDR-01.jpg IMG_20190827_112705876-01.jpg IMG_20190827_122621533_HDR-01.jpg IMG_20190827_213234812-01.jpg

 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

EU tour - 7. дан
Wien – Korneuburg – Tresdorf – Eichenbrunn – Laa an der Thaya – Pohorelice – Troubsko - Brno
150km 1166m успона

Eeee Suzy F

Устајем у 5 и журим да се извучем из града. Због све те журбе, пре моста ударам предњим точком у ивичњак, ту падам, оштар ивичњак цепа предњу унутрашњу гуму и наравно повређујем три стандардна места: лакат, колено и длан. Доњи део је поцепан код колена, а баш сам нешто размишљао дан раније како недостаје вентилација на једном месту. Тражио – добио. На пола пута до Чешке долазим до пекаре, и купујем чоколаду од 250 грама и штрудлу с џемом која враћа у живот колико је добра. Продавачица је јако пријатна, и обнавља ми залихе воде. Настављам даље ка северу рутом 6, која пролази кроз изузетно сређена мања места северно од Беча. Следи место Laa an der Thaya и улазак у Чешку.

Прелазим Чешку границу, и већ се осећам као код куће. Шљиве поред пута, јабуке, џенарике, пивопије пред продавницом, радови на путу по проверено успешном систему 'двојица раде, четворица гледају'. Градови и села су војвођански фазон по аустријском рецепту, за разлику од Аустрије има људи на улицама.

Долазим до чесме у месту Pohorelice, сав срећан и жедан пумпам воду али не знам да ли је за пиће. Питам Роме прекопута, један клима јесте, други не разуме. Излази госпођа, показује на чесму и каже фуј фуј. Рекох баш је фуј, минут пре тога је кренула да тече браон вода. Узима бидоне и пуни их 'ладном водом с чесме из дворишта, климам главом и захваљујем.

Правим измене на рути, до Брна долазим преко споредних путева и мањих места. Почињу брда. Ту је у току транспорт свеже извађеног црног лука, мирише цело поље док Fendt трактори од неколико десетина тона пуних приколица пролазе при 60 на сат.
Прилаз Брну са те стране је такав да се град уопште не види. Следи спуст кроз шуму, па лаган успон. После лаганог долази тежи успон, па опет спуст до дела града Brno Bystrc.
Смештај налазим код Симоне, преко Couchsurfing-a, тек што је дошла из Енглеске. Све похвале за Симону и смештај, оправдава добар глас CS-a.
На реду је чешко пиво и сљивка са Михалом, такође колегом с посла из доба W&T, и обилазак града. Не смем много, сутра чека дуг пут, а вероватно и камповање.

 

IMG_20190828_111441407-01.jpg IMG_20190828_114714292-01.jpg IMG_20190828_123411170-01.jpg IMG_20190828_133246767-01.jpg IMG_20190828_134018977-01.jpg IMG_20190828_210111803-01.jpg

 

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

ЕU tour - 8. дан
113km 1500ele
Brno - Hrad Veveři - Veverská Bítýška – Križanov – Pribyslav - Havličkuv Brod

Живот пише драме. Кренимо редом.

То што сам телефон оставио на пуњачу у другој соби је довело до касног буђења, тек око 8 сати. Пакујем ствари, поздрављам се са Симоном, захваљујем на изванредном смештају и настављам даље. Флаша сливке, словачке шљивовице, ми је као поклон дата прошле вечери од Михала. Каже баци је слободно, само понеси ракију. Размишљао сам да је бацим, али нисам. Узимам је, сама флаша има килограм ако не и више, али поклон је поклон. +25 respect +10 weight -30 speed

Део града у ком сам био смештен је на страни одакле ми одговара да наставим даље, тако да се из Брна брзо извлачим и идем ка Haličkuv Brod. Сунчано јутро, обећава леп дан. Међутим, обећање лудом...
Пролазим Hrad Veveří и баш ту сат откуцава хиљадити километар. Неколико километара даље у малом граду Veverská Bítýška купујем чварке, сланину, шунку, качкаваљ, кифле. Опет се осећам као код куће. Чварци стварају потисак на педале већи од ракетног горива. Коначно храна која у потпуности одговара.

Пролазим кроз села и мање градове и стижем до Nové Dvory и ту се дешава оно чега сам се плашио. Остајем без последње резервне унутрашње гуме. Како несрећа никад не иде сама, киша која је падала слабим интензитетом сад пљушти. Немам где да се сакријем, од чекања нема користи, одлучујем да узмем бицикл на раме и пешачим до најближег места. Носио он мене 1000+км, могу и ја њега. То најближе место је удаљено 4.2 км од места хаварије. Киша не престаје, кабаница ради свој посао добро али сва вода с ње пада право на патике које су сада потпуно мокре.
Покушавам да нађем кесе поред пута у каналу да заштитим патике од кише, али нема, све је чисто. Кола пролазе, иако имају носаче за бицикле, нико не стаје.
Стижем у Pribyslav, мрак скоро да је скроз пао с обзиром да су кишни и тмурни облаци затворили небо. Долазим до хотела, идем ходником, сви присутни прекидају разговор и окрећу се према човеку који полумокар с кабаницом, као избачен после поплаве, иде ка рецепцији.

Ја: Hello, do you…

Она: Sorry, no rooms

Ја:

Брзим одговором и пре постављеног питања ме враћа на фабричка подешавања. Жене које су биле у згради са стране су побегле и затвориле врата чим сам наишао, мада како сам изгледао разумем њихову одлуку.

Стајем на пумпу да одморим и питам за помоћ. После кратког разговора комбинацијом чешког, српског и енглеског, човек с пумпе ми каже да зна сервис (у том тренутку затворен) у граду и да ће ме одвести. Зову Човека, одобрава долазак. Бицикл остављам на пумпи, ми идемо Витаром до сервиса.
Сервис држи старији господин који тек што је завршио сређивање Cannondale друмаша.  Просторија као прављена за сервис. Низак плафон, свуда около окачени точкови, жице, кључеви, алати и много других ствари. На старинским орманима окачени већ помало бледи постери Меркса, Пантанија, и понеки новији Саганов. Узима точак, врло вешто прегледа, монтира гуму и све време прича с благим осмехом али га ништа не разумем. Сликамо се и враћамо на пумпу. Тамо екипа од малопре чека, гледају како монтирам точак, прискаче један колега у помоћ и показује отисак ланчаника на листу десне ноге. Интернационални знак бициклиста.  
Захваљујем се свима и настављам даље у неизвесност. Већ је мрак, пада киша, све је мокро и постаје прилично хладно. Гуму сам решио, сад је питање где преспавати кад је около апсолутно све мокро. Current objective: survive.

Не паничим, лаганим темпом настављам даље ка Havličkuv Brod-y. Видим чеку за лов, делује као добро решење,. После километар вожње по блату и песку откривам да је  закључана. Налазим на препреке, радове на путу, поломљене гране од невремена. Немам решење за смештај, већ је 9 сати и пада киша.

Возим, али полако хвата језа од хладноће а помало и мрака. Околина и сплет догађаја се дешава тако да ствара осећај да сам у неком филму, ветар и киша секу сваку наду за решењем. Шума постаје све гласнија. Да ли стварно, због силног ветра и кише, или се чула изоштравају – не знам. Ноге одавно мокре, хладноћа се шири навише и сад већ померам прсте на ногама покушавајући да их загрејем. Међутим, као много пута до сада, знао сам да ће решење да се укаже само од себе.

Пре самог града стајем поред пута да питам има ли неко место где могу да преспавам. Млади брачни пар каже да има, добор, идем тамо кад већ камповање због кише отпада као могућност. Стижем тамо - затворено. У истој улици приметим како госпођа баца смеће, питам је зна ли она за неко место, указује на исто место као и пар малопре. Кажем да је затворено и уједно је питам ако постоји нека гаража или суво место за врећу. Не разуме баш најбоље, позива ћерку. После превођења и пар реченица на чешком, позивају ме под летњиковац. Потом девојка доноси:
-воду
-пола литра чаја
-пиво Pilsner Urquell
-колаче

Наравно да сам све појео и попио, не питајте којим редоследом. Њен отац воли пецање, разумемо се и на српском. Родитељи одлазе на спавање, ћерка и ја остајемо и причамо о послу, Чешкој, путовањима, ... После пола сата одлази и она. Почињем да пишем текст за осми дан, али сам на пола већ задремао. Врећа и два ћебета брзо подижу температуру у екстремитетима и после пола минута сам већ утврдио сан.

 

 

IMG_20190829_091236581-01.jpg IMG_20190829_104535788-01.jpg IMG_20190829_115221631-01.jpg IMG_20190829_125445918-01.jpg IMG_20190829_183040509_HDR-01.jpg IMG_20190829_191226787-01.jpg IMG_20190829_194739899-01.jpg

 

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

EU tour 9. дан
138km 1708m успона 7ч
Havličkuv Brod – Ledeč nad Sazavou – Čestin - Zasmuky – Prague

Устајем ујутру, буди ме аларм, батерија 6%. Ок, не морам још да устајем, да ставим да пуни телефон, пун је за 75 минута таман док се спакујем и доручкујем. Мало касније ме буди звук затварања капије госпође која иде на посао. Устајем, батерија 0%. Покварен џек.

Батерију пуним како год стигнем, у продавници сладоледа, екстерном батеријом, из светла на бициклу, ... Једва прелази 40%. Пролазим кроз Чешка села, путеви су добри али су радови чести, што не поштујем и пролазим кроз забрањене делове пута. Радници дозвољавају, али dangerous, work, careful. Нема проблема господо, хвала на разумевању.

Путеви без саобраћаја су право уживање за вожњу. Поред пута стајем и узимам 3кг крушака, џепови на дресу су пуни и једва држе терет, док се крагна усеца у врат од оптерећења.

Сад већ долазим до јако битног закључка: Чеси једу сладолед и возе Шкоде. Ако не испуњаваш та два услова ниси Чех. Свако село, варошица или град у Чешкој има продавницу точених сладоледа. Људи долазе, паркирају на паркинг, једу сладолед и настављају даље. Чак постоје и камиони хладњаче са огромним рекламама, које стају по потреби и пролазе кроз села.

Идеја да идем кроз мања места је одлична, али исцрпљујућа јер има много успопна. Тако сам избегавајући аутопут, замало завршио на једном. Одлучујем да окренем руту за 90 степени и идем ка магистрали. Зато се тек око 4 поподне укључујем на главни пут и стижем у Праг. Налазим смештај у хостелу, за 8 евра. Гаража је ту, питам момка што ради да ли је безбедно да оставим ту бицикл. Yeah man, it’s safety. Oк, Боже помози.
Друштво у Прагу ми прави колегиница Алица такође колегиница из доба W&T, следи кратак обилазак града и хладно точено пиво. Од пива ми се додатно спава, па одлучујем да пресечем кебабом и одмором у парку. Поздрављам се са Алицом и правац кревет.

 

IMG_20190830_094827978.jpg IMG_20190830_120608689_HDR.jpg IMG_20190830_121216904.jpg

 

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

 

EU tour - 10. дан 
Prague – Velika Dobra – Revničov – Horovičky - Lubenec - Stružna
124km 1600m
успона

Будим се касно. На брзину се пакујем, састављам бицикл, и крећем до града да обиђем неколико битних тачака - Karluv most, Pražsky hrad, Pražsky orloj, ... Градске улице су добро организоване, и поред густог саобраћаја све функционише беспрекорно. Почиње врућина.
После сликања и провлачења кроз гужву, куповине сувенира и хране, журим да се извучем из града и возим путем за Karlovy Vary.
Гугл мапе кажу магистрални пут, знакови поред пута показују аутопут. Срећом, наилазим на колегу на путу и питам га о чему се ради. Инсталирам Mapy.cz и видим да је пут магистрала, само на две деонице је аутопут. Одлично, пролазим кроз мања места и у месту Revničov стајем поред ресторана за воду и zmrzlinu.
Пут је као на Аљасци. Час горе, час доле, али без кривина. Гладан сам, имам хране, али ме мрзи да станем. Нећу сад, после овог превоја, а после тог превоја - још један превој. На крају ипак стајем и једем на једном мосту, уз поглед на залазак и растућу бригу о преноћишту.
На једном превоју постоји добро место за камп, али одустајем. С десне стране поред потока постоји чека за лов, одлазим да проверим. Изолована, унутра фотеља и клупа и велики број мишева који су исто тако осетили добру изолацију. Одустајем, видим на мапама два угоститељска објекта. Ниједан нема места, стајем код куће изнад да сипам воду.
Разговарам с госпођом, и упућује ме на травњак иза куће, поред језера. Локација као из бајке. После неколико минута доноси кесу с храном, лампу, уз поздраве Dobrou noć! На овом путу људи не престају да ме одушевљавају, ово је већ ко зна који пут да ме прихватају и дају преноћиште. Захваљујем се на свим језицима које знам и подижем шатор.

Монтирам шатор, уз помоћ две радознале мачке. Једна се игра с затезачем, друга се умиљава. После игре прелази на гребање шатора, срећом неуспешно. Умор полако савладава, сутра поред обиласка бање требало би прећи још једну границу, земље Трабанта.

 

 

IMG_20190831_104639930_HDR-01.jpg IMG_20190831_110635974-01.jpg IMG_20190831_111146818_HDR-01.jpg IMG_20190831_190925640-01.jpg IMG_20190831_205757679-01.jpg IMG_20190831_210125635-01.jpg
 

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

EU tour - 11. дан 
147km 1640m успона

Stružna – Каrlovy Vary – Loket – Cheb – Weiβenstadt (DE) – Gefrees - Kulmbach

Буде ме краве с суседне ливаде, које гласно и јасно дају до знања да је време за испашу. Госпођа која ме је синоћ тако дивно дочекала, сада је ту да ме испрати. Пакујем се лагано, спуштам поред језера на пут који води ван села. Sbohem!

Karlovy Vary су на неких 8 километара од места где сам камповао, пут је одличан. У котлини већ постаје хладно, па испод кациге стављам мајицу да заштитим синусе, који су тада већ климавог стања.
Пролазим кроз бању, улице су познате од екскурзије 2014. На улицама нема много људи, па брзо сликам и настављам даље ка местима Jenišov и Hory. Грешком скрећем лево што примећујем тек после неколико километара. Међутим, одмах након тога наилази кривина након које се пружа невероватан поглед на средњовековни hrad Loket. Захваљујући Mapy.cz успевам да се укључим на пут одмах након завршетака аутопута. Није једноставно наћи прави пут, јер се често магистрални пут после неколико километара претвара у аутопут.
Земље Трабанта границу прелазим око 14ч, и видим једног максимално очуваног. У глави почиње: Издали смо плочу дошли смо до пара

Након неколико километара искључујем се на сеоски пут, мада по квалитету више личи на магистрални. Куће су у баварском стилу, сваки прозор има саксије с цвећем и баварску заставу. Капије, дворишта, фасаде, кровови, кола, све је под конац. Около су ветрењаче, и ветар све време дува у груди.

Избегавам главни пут, па ме пут води кроз места Röslau, Weißenstadt, Gefrees, Wirsberg. На успону од 19% тестирам ланац и трошим последње залихе калорија. Ту одлучујем да идем бициклистичком траком до града Kulmbach. После разних прича које сам чуо о Немцима како не излазе у сусрет, како су безобразни, почињем да размишљам о смештају и шта да радим ако се не снађем. Камповање је илегално, али ако ме нико не види можда се и провучем у некој шуми… Током дана камповање у шуми звучи као одлична идеја, како пада мрак то баш не звучи тако сјајно. Међутим, срећом опет се решење намеће само од себе. Ту сасвим случајно видим паркинг пун камп приколица, Чилеанац каже да је бесплатно, има и вода и струја. Невероватно. Снагу враћају 2 кебаба, 2 литра воде и студентска чоколада. Тог дана сваки сусрет са Немцима доказује супротну слику од оне коју сам чуо.

У шатору су сада све ствари укључујући и растављен бицикл, који сам ипак склонио од радозналих шетача јер је баш близу прометне стазе. Мада не верујем да би се ишта десило. Сада може мирно да се спава, уз стихове купили смо кола боје шерпа плава

 

IMG_20190901_081029376-01.jpg IMG_20190901_082458274_HDR-01.jpg IMG_20190901_084252230_HDR-01.jpg IMG_20190901_103200364_HDR-01.jpg IMG_20190901_142519646_HDR-01.jpg IMG_20190901_171912132_HDR-01.jpg IMG_20190901_183800789_HDR-01.jpg IMG_20190901_185254606_HDR-01.jpg IMG_20190901_191523737_HDR-01.jpg IMG_20190901_220515628.jpg

 

-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

EU tour - 12. дан
Kulmbach – Lichtenfels Seßlach Schweinfurt - Arnstein - Würzburg - Mainz
Бициклом 183км 1800ele (возом 150км)

Будим се на време али устајем опет делимично касно. Батерија телефона 83%, powerbank - 0% , светло које служи и као powerbank - 0%, a у плану је велика километража. Нос скоро запушен, јер сам током сна скинуо капу вреће за спавање и главом био наслоњен на ивицу шатора.

Из шатора узимам бицикл, ни сам не знам како је све стало унутра. Пакујем се и надам да ћу урадити незамисливо - прећи 310km за један дан, да бих увече стигао до циља. Није немогуће, радио сам то раније на бреветима, међутим с 15кг опреме и стакленом флашом сљивке из Словачке, нисам.

Из Kulmbach-a крећем и тражим на мапама стазе. Добро, размишљам то је то, има стаза до циља и биће лакше него путем. Крећем стазом и наравно навигација после два километра води преко шина, у шуму, приватан посед, кукуруз, поље, ... На једном месту поред њиве, долазим до знака где је забрањен саобраћај за тенк и где је ограничење 50. *visible confusion* Жао ми је сад што нисам сликао, морао сам да штедим батерију. Неколико пута одлучујем да возим стазама јер су скоро сви путеви за моторна возила, и сваки пут опсујем себе кад заглавим у некој шуми. Пре сваког дугачког спуста, проверавам да ли су ту телефон, пуњач, новчаник, пасош. Ако сам било шта заборавио, да не морам да се враћам, поготово не узбрдо.

Батерија је на издисају, отуд мало слика 12. дана, а било је много лепих кадрова. Пуњач пуним преко сопственог фотонапонског панела, коме треба минимум месец дана да напуни својих 12000 mAh на такав начин. Окрећем га напред према сунцу и возим ка западу. Успевам да допуним телефон свега неколико процената, и тако у круг.

Пролазим кроз села и мање градове као што су Lichtenfels, Seßlach, Schweinfurt, Arnstein. Сва места су невероватно сређена, а понавља се иста ствар као и у Аустији – нигде не видим људе. У Arnstein-y стајем и пуним телефон у пекари. Ту ми се јавља идеја о возу, и распитујем се код продавачице. Док се телефон пуни, сипам воду и једем торту.
Одатле настављам ка Karlstadt-y али се у последњем тренутку одлучујем да возим у Würzburg, одакле има воз за Mainz. До Würzburg-a се иде долином Мајне, с леве стране су виногради. Тај део ме мало подсетио на Србију.

 

Стижем на станицу пола сата пре поласка воза. Журим да купим карту, госпођа на шалтеру није од неке користи, даје ми половичне одговоре док листа неки каталог. Упућује ме на машину за карте, убеђује да се ту купује и карта за бицикл, коју ма колико тражио, не могу да нађем. Питам жену која пролази гурајући бицикл, каже купује се код кондуктера. Добро је, 20:26 је, полазак у 20:37.
Купујем карту и идем на колосек 10. Улазим у воз, стављам бицикл на предвиђено место и 19 пута проверавам да ли сам на правом месту. Кондуктер потврђује и тачно у 20:37 крећемо.
Воз јури 120 км/ч. Станица на којој преседам је у Aschaffenburg-y, ту креће драма. Преседање са колосека 8 на колосек 5. Журим, воз је ту скоро празан. Трчим кроз вагон питам жену где иде воз, лагано се у неверици окреће ка мени док једе макароне и каже у Dortmund. What the f

Број воза се не поклапа, не могу да видим све станице, само наредне три. Два минута пред полазак, то је то, нема поправни. Ако оде у другом смеру, чека ме још један дан педалања. Срећом питам на још једном месту, и следи олакшање.
После сат времена вожње тачно у предвиђено време стижем на главну станицу у Mainz. Ту ме чека другарица Јелена, и код њене породице проводим наредних неколико дана, одакле ћу кренути аутобусом за Србију.

That's all folks! Било је на тренутке напорно али дефинитивно незаборавно.
Још мало и Србија, а у глави лагано почиње: 'Ово је земља за нас' 🇷🇸

 

IMG_20190902_183117764-01.jpg IMG_20190902_184904605-01.jpg IMG_20190902_185748492-01.jpg IMG_20190902_202810783-01.jpg IMG_20190905_192218823_HDR-01.jpg

--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Опрема:

Бицикл: B’twin Triban 540 

Погон: Shimano 105 5800 2x11 34-50 погон 11-32 касета

Точкови: Shimano RS 100

Навигација: Mapy.cz и Google Maps

Два светла, главно 4000mAh 3LED, помоћно Petzl. Две црвене позади.

Шатор

Врећа и остала опрема као што су мајице, шортс од ликре, батерије и пуњачи, каблови, резервне гуме, пумпа, алат, пластични затезачи, ... Камп у Братислави је коштао 8е +3е за струју (коју имате без обзира платили или не, што сам сазнао касније), а на Балатону је око 15е. 

 

Колеге, хвала на пажњи! До неке следеће туре, видмо се на друму!

 

Петар

 


  • 12


#246019 Trgovina medju kolegama (interni oglasi)

Postavio mirek200 on 16 September 2019 - 04:47 AM

Kad nešto u šta se ne razumem prestane da radi, kao i svi ljudi koji nisu elektromehaničari, ja kažem "crkla". Ne oseća se ni onaj otpor koji inače poznajem kod dinamo točka, okreće se bez otpora i bez zvuka, i ne proizvodi struju. Toliko informacija mogu da dam.

 Kada sam bio ucenik, uvek se zapisivala adresa musterije koja je ostavila el.mot. Tako ja na karticu zapisem-Ime i prezime i adresu,uz napomenu -crko. Pa su se majstori smejali. Jer sam trebao da napisem-pregoreo ,pa ispod podatke o musteriji. O:)

 

To sto ne pruza otpor prilikom okretanja je dobar znak,znaci da su lezajevi dobri. Vidi ovako, mozes da mi posaljes tocak ,ja cu dinamu verovatno popraviti,nisam siguran 100% jer  nikada nisam imao prilike da je premotavam zato sto su izdrzljive,ali i neka to bude,tu vise moze da dodje do prekida,probijanja na masu ,kratkog spoja itd.Uradicu ti to za dzabe jer to je izazov za mene,jer celog zivota,kada "dobre komsije elektricari" ne mogu da odrade posao dodju kod mene pa me lazu,ja zivim sa tim. Ako ne uradim ,ja cu ti o mom trosku vratiti tocak,mislim da nemas sta da izgubis. Jer shimano dinama u pitanju? Sve probleme i konstatacija kvara cu napisati javno i celu proceduru,kako mislim da treba da se popravi.I sve cu da fotografisem. Neka se nesto desava na forumu  O:)

 

A ako hoces mogu ti na PP napisati adresu ,pa ako ti odgovara i cirkulises kroz moje mesto mozes i licno da je doneses. 


  • 12


#212870 Pinarello posvecen Dejanu Maricu

Postavio farbach on 22 February 2017 - 08:42 PM

Bicikl posvecen tragicno nastradalom Dekiju Maricu. 

Attached Thumbnails

  • 1.jpg
  • 2.jpg
  • 3.jpg
  • 4.jpg
  • 5.jpg
  • 6.jpg
  • 8.jpg
  • 9.jpg
  • 11.jpg
  • 12.jpg
  • 13.jpg
  • 14.jpg

  • 12