Jump to content


Highest Reputation Content


#226570 Powermetri (merači snage) i trening uz pomoć njih

Postavio skylab on 29 November 2017 - 04:28 PM

   Ovu temu otvaram u želji da predstavim uređaj koji omogućava precizno merenje snage koju biciklista generiše tokom vožnje. U prvom delu teme biće opisan sam uređaj, princip na kome radi, najvažnije vrste, marke i modeli koji trenutno postoje na tržištu, kao i kratka istorija ovih uređaja.

 

Svi smo se mi nekad zapitali kako profi biciklisti u drumskom biciklizmu mogu da idu i preko 40 km/h? Kako satima mogu da održavaju tu brzinu?

 

Najčešći odgovor na ova pitanja koji možemo čuti je: „pa oni idu tako brzo zato što su jaki.“

 

E sad postavlja se pitanje koliko mi to zapravo moramo biti jaki da bi makar približno brzo išli kao oni? Da bi dali odgovor na ovo pitanje moramo se prvo malo podsetiti fizike za osnovnu školu i definicije snage.

 

Snaga se definiše kao mera za „izvršeni rad u jedinici vremena“.

(formula:P=W/t, P-snaga u watima, W-rad u dzulima, t-vreme u sekundama)

 

Zvanična fizička jedinica za merenje snage je Vat, oznaka: W (watt), nazvana po škotskom inženjeru i pronalazaču Dzejmsu Vatu (eng. James Watt) https://sh.wikipedia...wiki/James_Watt

 

Definicija za vat je: 1W = 1J / 1s. (vat=dzul / sekundi)

Pored jedinice vat često se koristi i jedinica „konjska snaga“, KS. 1 KS = 735,498W

 

Za različite sisteme postoje različiti pojmovi i formule za snagu, pa tako na primer imamo pojmove: električna snaga, toplotna snaga, mehanička snaga itd..

Da ne dužim mnogo, ono što je za nas bicikliste bitno to je tkz, mehanička rotaciona snaga koji mi proizvodimo dok vrtimo pedale. Ova snaga se definiše kao proizvod obrtnog momenta sile i ugaone brzine P=r * w (P-snaga, r-moment sile, w-ugaona brzina)

 

Prosto rečeno mi dok vrtimo pedale delujemo na njih nekom silom i vrtimo ih određenom kadencom. Tako na primer snagu od 200W možemo postići ako pravimo obrtni momenat sile od 2nm (njutn-metra) i kadencu od 100 o/min i to će biti isto kao da pravimo obrtni momenat od 4nm uz kadencu od 50 o/min. Naravno fizički je isto ali fiziološki baš i nije, jer će ova druga računica brže da nas umori.

 

Treba napomenuti da se u sportskoj medicini koriste i neke druge terminologije i definicije snage poput: eksplozivna snaga, startna snaga, reaktivna snaga, akceleracijska snaga, optimalna snaga, apsolutna snaga, relativna snaga, funkcionalna snaga.

Za nas u biciklizmu su ova poslednja tri pojma bitna, ali o njima će biti kasnije reči u mom sledećem postu koji će biti posvećen treningu uz pomoć power metra.

 

Da se vratimo na naš power metar. Većina power metara koristi senzore tkz. merače napona (eng. strain gauge) koji se blago uvijaju kad sila deluje na njih. Ovo uvijanje proizvodi promenu električnog otpora senzora. Merenjem ovih vrednosti, a uz pomoć složene elektronike, kalkuliše se momenat sile koji u proizvodu sa ugaonom brzinom daje snagu. Opet pomoću složene elektronike ova merenja se procesiraju i putem neke od bežičnih tehnologija komunikacije (bluetooth, ant+) šalju na uređaj koji ih prihvata, obrađuje i snima te podatke. U našem slučaju ovaj uređaj je najčešće Garmin ili Polar ciklo kompjuter.

 

Power metri se razlikuju po tipu, odnosno mestu na kom mere snagu. Tako da postoje sistemi koji mere snagu na:

  • nabli zadnjeg točka
  • osovini pogona
  • lančanicima srednjeg pogona
  • kurblama
  • pedalama

Svaki od ovih sistema ima svoje prednosti i mane koje će biti opisane.

 

Sistem merenja u nabli zadnjeg točka

 

Mozda jedan od najpoznatijih sistema za ovo je PowerTap G3 (https://www.powertap...powertap-g3-hub ). On ujedno predstavlja jedan od najprostijih sistema za merenje snage. Mnogi inženjeri se slažu da je to jedno od najboljih mesta za precizno merenje snage. Praktično meri se krajnja snaga koju biciklista generiše na osovini zadnjeg točka. Ovo naravno znači da će izmerena snaga biti dosta manja u odnosu na naši pravu snagu, ako ne održavamo lanac čistim i podmazanim.

Najveća mana ovog sistema je što smo praktično vezani za taj jedan zadnji točak. U slučaju njegovog oštećenja potrebno je PowerTap uplesti u drugi točak što ipak traži vreme. Takođe još jedna od mana je ne mogućnost merenja snage svake noge pojedinačno.

Iz ličnog iskustva PowerTap se pokazao kao veoma pouzdan, konzistentan i tačan, čak i prilikom velikih promena temparature. Uz to može jeftino da se nabavi polovan.

 

Sistem merenja u osovini pogona

 

Slično kao i prethodni i ovaj sistem je tačan i ne zahteva nikakvo posebno održavanje. Ipak sama instalacija je komplikovanija s obzirom koliko različitih standarda za patrone danas ima.

Dodatna prednost ovog sistema je što omogućava potpuno nezavisno merenje snage svake noge posebno. Tipičan predstavnik ovog sistema je RotorInPower (http://inpower.rotorbike.com/ ). Postoji u dve verzije, jeftinija meri snagu samo na levoj nozi a skuplja na obe noge. Mana je enormno visoka cena.

Ličnog iskustva sa ovim sistemom nemam, ali moj najbolji drugar sa kojim često vozim ima na dva bicikla baš taj RotorINPower koji meri snagu na levoj nozi. Oba su crkla u garantnom roku i zamenjena su. Nakon toga jedan je još jednom crkao i opet je zamenjen isto u garantnom roku.

 

Sistem merenja na lančanicima srednjeg pogona

 

Ovo je jedan od češće zastupljenih sistema. Prednosti su visoka tačnost i konzistentnost. Najpoznatiji predstavnik ovog sistema je nemački SRM (http://www.srm.de/product/powermeters/ ), koji ujedno godinama važi i za najtačniji sistem koji postoji na tržištu. Mana SRM-a, je enormna cena i ne mogućnost zamene baterije u sopstvenoj režiji. Baterija traje otprilike od 7 do 8 godina i nakon toka uređaj mora da se šalje fabriku na zamenu baterije i rekalibraciju. Pored SRM-a postoji i drugi proizvođači poput Power2Max (https://www.power2max.de/europe/en/ ) i Quark-a (https://www.quarq.com/ ). Ja lično trenutno koristim Power2Max na FSA kurblama, a imam i Quark na Sram Red kurblama. Sa oba sistema sam zadovoljan. Nijedan problem nikad nisam imao. Na oba power metra se lako manja baterija. Još jedna od prednosti Power2Max i Quark-a je što mogu relativno jeftino da se nabave polovni.

Od mana bi naveo pre svega ne mogućnost potpuno nezavisnog merenja snage svake noge. Mada u specifikacijama piše da meri posebno snagu svake noge, u praksi to nije baš tako. Naime, na primer pokret povlačenja desne noge na gore on pripisuje levoj nozi i obrnuto. Praktično samo pritisak prema dole pripisuje nozi koja taj pritisak zaista i vrši. Na garmin kompjuteru postoji opcija prikazivanja balansa leva-desna noga i to se vrlo dobro vidi.

Ali sve u svemu najbolji odnos uloženo / dobijemo po mom mišljenju. Treba isto naglasiti da je najnovija generacija Power2Max-a, model NG, praktično isto tačna kao i SRM, ali po osetno manjoj ceni.

 

Sistem merenja u kurblama

 

Dva najpoznatija proizvođača ovog sistema su Stages (https://stagescycling.com/us/products/ ) i 4iiii precision meter (https://4iiii-innova...ns/power-meters ). Mogućnost merenja na obe noge ili samo u levoj što je dosta jeftinija opcija. Postoji veliki izbor praktično za sve najpoznatije marke i modele kurbli. Jedna od prednosti ovih sistema je što su dosta lagani i njihovom ugradnjom se masa bicikla povećava minimalno. Nemam ličnih iskustva sa ovim sistemima. Ono što sam primetio da mogu dosta jeftino da se nabave polovni u verziji merenja samo na jednoj nozi.

 

Sistem merenja u pedalama

 

Ovaj sistem je dosta raširen i najpoznatije pedale za merenje snage pravi Garmin, model Vector. Postoji opcija sa merenjem na obe noge ili samo na levoj. Pored Garmina, postoji još firmi koje prave slične sisteme kao na primer bePRO (https://cycling.favero.com/) i PowerTap, model P1 (https://www.powertap...ertap-p1-pedals )

Prednost pedala je lako prebacivanje na drugi bicikl. Od mana naveo bi slabiju tačnost u odnosu na gore pomenute sisteme i mogućnost oštećenja prilikom pada. Neke pedale, poput Garmin Vector-a, zahtevaju zatezanje moment ključem na silu od tačno 40nm da bi davale tačne podatke. Pošto imam i Garmin Vector pedale, iz ličnog iskustva znam da mora da se radi česta kalibracija, posebno prilikom promena temparature, da bi davale tačnu snagu. Kalibracija na Garmin pedalama se radi tako što obe noge moraju biti iskopčane i tek onda može da se uradi kalibracija preko Garmin ciklo kompjutera. U suštini prilično frustrirajući posao, posebno ako treba da se radi u toku neke žustre grupne vožnje. Power2max na primer radi auto kalibraciju svaki put kad se zaustavi okretanje.

 

I na kraju kratka istorija primene power metara.

 

Primena u biciklizmu počinje kasnih 80-tih godina prošlog veka (http://www.srm.de/company/history/) kad je Greg LeMond prvi koristio prototip power metra nemačke firme SRM. Power metar je komercijalno postao dostupan od 1989 godine.

 

Pojavom power metra prvi put u istoriji biciklizma je omogućeno potpuno objektivno merenje performansi biciklista. Naime treneri su po prvi put bili u mogućnosti da prate potpuno tačne performanse svojih takmičara kroz ceo trenažni proces, kao i u toku same trke. Čitava jedna oblast metodologije treninga u sportskom biciklizmu se kasnije razvila iz toga.

 

O primeni power metra u toku treninga ću pisati u mom sledećem postu.


  • 19


#235501 MilanNBG

Postavio srdjoni on 06 September 2018 - 11:48 AM

Što se tiče Milana , moj sin je naručivao nekoliko puta i sve je bilo uredu . Sin je sreo momke na Rtanj , koi rade sa njim , kaže da su okej .Mene je iznenadilo kad je naručivao od ris cikling , lanac sram 1070 i rolnice za zadnji menjač X0 .Javlja mu  da rolnice nema u radnji ali javlja mu ako ima gde već .Nije se javlljao , stigo lanac , nema poštarina ali nema ni spojnice . Dugo koristim sramove lance i uvek su dolazili sa spojnicom .Da se ozbiljni prodavci prodaju  za malo ,to mi nije jasno .Dali nam je to u genima ?

Leba ti, u koju si školu išao?! Daj da javimo ministarstvu da je ukine.


  • 14


#176801 Koju kamp opremu koristite na daljim turama?

Postavio Hornet on 06 April 2015 - 09:00 AM

Sad iščitah celu temu, jako interesantno!

O dužim turama bajsom ne znam ama baš ništa, ali zato planinarsku opremu solidno poznajem, pa ako nekog nešto zanima slobodno nek pita, a ja ću se potruditi da pomognem.

 

Neka moja razmišljanja na ono što je već izneto ovde:

- Gorionik na alkohol, handmade ili kupljen - sve jedno, je više fazon nego plod dobre prakse. Poznajem dosta planinara, a i sretao sam ih puno na kraćim i dužim planinarskim ili hajkerskim turama. Odprilike 1 u 50 koristi takav vid gorionika, dok su svi ostali ili na primusima ili raspaljuju vatru pa kuvaju nad njom. U pušačkom svetu, recimo, pandam alkoholnom gorioniku je holandski duvan za motanje. Koliko znate takvih pušača? :)

S druge strane shvatam da je kartuša sa nasađenim gorionikom glomaznija od alkoholne varijante, ali i ne preterano + i sama boca (ili bočica) sa alkoholom oduzima neki prostor. Što se težine tiče tu je plinska kartuša u prednosti. Primus takođe brže zagreje vodu, jedan patron dovoljno dugo traje, plamen je kontrolisan.

 

- Šator je posebna priča i uvek treba imati u vidu okolnosti u kojima se koristi + uzeti u obzir i druge faktore (blizina naselja na ruti, moguća prirodna skloništa...). Na kraćim letnjim relacijama, u letnjim mesecima kada se ne očekuju kiše, jednoslojni kinez će savršeno odraditi posao i zaista nema potrebe napucavati se nekim high-tech heavy varijantama. Ko uz to još spakuje i najlon (za svaki slučaj) nema šta da brine. S druge strane, čak i leti po planinama vreme je nepredvidivo, pa ako vas ulovi jaka kiša + ozbiljan vetar sa kinezom ste ugasili. Vetar će pokidati najlon kao svinja mrsan džak i svakako ćete teško dočekati jutro suvi. To je naravno rešiv problem dobrim planiranjem, gde uz rutu uvek imate backup opcije i u slučaju ozbiljnijeg kolebanja vremena ostavite sebi mogućnost da skrenete u neko selo ili prenoćite na ulazu neke pećine.

S obzirom da je težina opreme ekstremno bitan faktor u planinarenju, verujem i na ciklo turama, preporučujem i nepromočive bivak vreće umesto šatora na vikend turama (tanka, jako lagana i nepromočiva navlaka za vreću za spavanje), uz obaveznu veću plastičnu kesu (vreću, džak za smeće) radi zaštite ranca i druge opreme od kiše. Koga brinu komarci, kad legne u vreću samo neka ostavi kačket na glavi sa prebačenom mrežastom vrećicom. Postoje i bivak vreće od aktivnih membrana (Gore-Tex ili neka druga), koje osim što garantuju da ćete ostati suvi omogućuju i da znoj koji se stvara u snu ispari napolje. Takve su ipak prilično skupe.

Za duge ture po prirodi svakako treba poneti kvalitetan šator. Ništa ispod 3000mm vodonepropusnosti. Samootvarajući šatori su običan shit - niti su nešto posebno laki, niti su projektovani da izdrže malo ozbiljniji vetar.

Dvoslojni šatori koji se mogu naći po tržnim centrima (Colleman, McKinley i sl.) su skroz korektni, jedino što uglavnom kubure sa težinom (3-4kg). S druge strane poznati proizvođači kao što su (Mountain Hardware, North Face, Marmot...) mogu vas obradovati jako lakim modelima sjajnih performansi, ali nažalost to prati i cena. Takvi šatori za jednu osobu kreću od 1kg (viđao sam čak i nešto manje), za dve osobe od 1,4kg itd. Generalno do 2kg se smatra prihvatljivim.

Pored izbora šatora sa ultralakom konstrukcijom (dur aluminijum i slično) postoje i drugi načini da se šator olakša. Umesto da vučete sa sobom klinove za šator iste napravite perorezom od drveta svako veče (par minuta posla).

Inače, zatezanje šatora klinovima je od ozbiljne važnosti u lošim vremenskim uslovima. Kada ima vetra, ili se on može očekivati, obavezno zategnite šator maksimalno i to ne samo u nivou zemlje, već i sa onim kanapima koji vise sa stranica šatora. Ti kanapi će dodatno stabilizovati šator + odvojiti spoljni sloj od unutrašnjeg i time umanjiti mogućnost prokišnjavanja. Ko je spavao u nezgodnim uslovima zna koliko vetar može da deformiše loše vezan šator.

 

- Podloške za spavanje (sleeping mats) su već dosta stvar ličnog ukusa. Nekom odgovara da spava na tvrdom, a neko voli da se ljuška. U kampove do kojih se stiže kolima nosim samonaduvavajuću podlošku od 7mm na kojoj je spavanje kao i kući u krevetu, ali je ne bih teglio na leđima ni za koje pare. 2,5mm je korektno, 3,5mm je prihvatljiv komfor. Osetno lakša varijanta su namenske podloge od pene (1,5cm debljina je ok bar meni) i ko je umoran na njima može pristojno da se naspava. S druge strane takve podloške su prilično gabaritne u zamotanom stanju, pa im mesto svakako nije u rancu ili u bisagama, već se kače spolja.

Iskustvo sa naduvavajućim podloškama je različito. I kineski dušek za plažu bi leti radio posao da mogu da se zakunem da neće bez razložno da se probuši. Probao jednom i noć proveo na zemlji. Ne znam kakvi bi bili ovi Intex i slični (verovatno bolji, ali bih ih sigurno nosio bar dva). Oni debeli teget dušeci, što navodno menjaju krevet, mogu da budu udobni, ali su teški kao tuč, mučno ih je napumpati i sa pumpom, a na sve to ni oni ne garantuju da neće popustiti - desilo se to mom prijatelju u stabilnom kampu pod Midžorom pre par godina, bez ikakvog vidnog razloga (u šatoru nije bilo trnja, a ni oko istog), tako da je tada on proveo noć na zemlji.

Kod podloške je izuzetno bitna izolacija ako kampujete zimi, po hladnom vremenu. Stepen termoizolacije ne mora biti proporcijalan debljini podloške.

Da pomenem, nema podloške koja će vas spasiti muka ako šator razvijete na grbavom terenu. Pre postavljanja šatora nije teško odabrati ravan teren, da ne bude u rupi (zbog slivanja vode u slučaju kiše), a nije teško ni ukloniti eventualno kamenje iz trave ili povaditi veće busenje. To je u suštini pola posla oko mirnog sna.

 

- Vreća. Ne treba vući debele zimske vreće po letnjim turama, ali ipak treba biti obazriv. Većina planinara će vam potvrditi da su se najviše smrzli leti, čak i bili na ivici hipotermije, jer su podcenili noć i promene vremena. U prirodi se ne drži dijeta i na spavanje se obavezno ide sit. Kada ste siti vaše telo proizvodi toplotu, a vreća služi da sačuva tu toplotu uz vas. Kada ste gladni nema te vreće koja će vas ugrejati, tako da još jednom ponavljam - toplotu stvara vaše telo, a ne vreća.

Razlika u vrećama je uglavnom sledeća - postoje vreće punjene perjem i one koje su punjene raznim veštačkim materijalima. Prednost perja je nedostižna toplotna izolacija za sve veštačke materijale, kao i jako mala težina. Perjane su uglavnom i najskuplje, a pune se najkvalitetnijim, uglavnom guščijim paperjem. Mana perjanih vreća je nikakva otpornost na vlagu. Nedaj Bože da šator popusti i nakvasi perjanu vreću. Istog trenutka perje gubi sva termoizolaciona svojstva i nalazite se u velikom problemu da preteknete noć. Sintetičke vreće i pri natapanju zadržavaju deo termoizolacionog svojstva, jeftinije su, ali su i značajno glomaznije i teže (perje se za razliku od sintetike jako dobro kompresuje).

Kad smo kod termoregulacije da pomenem da je poželjno staviti na glavu kapu ili kapuljaču od duksa ukoliko koristite vojne vreće. Vojne nemaju sopstvenu kapuljaču, a čovek najvećim delom tokom noći gubi toplotu baš preko glave. Vojne vreće ne vrede 2 pare na minusu + rekorderi su po glomaznosti i težini. Koristim i njih, ali samo leti i kad sam kolima na kampu.

Dodatak vrećama koji bi svako trebao da ima uz sebe je Astro folija (kao za čokoladu) :)

Astro folija košta 200-300RSD i nezaobilazan je deo bezbednosne opreme, pored priručne apoteke. Ne desilo se to nikom, ali ova folija može da vam sačuva život i da vas spasi od smrzavanja. Koristi se tako što se umotate u nju, kako bi se sva toplota koju vaše telo zrači bila reflektovana nazad ka vama. Naravno, ne morate biti hipotermični da bi je koristili - tih 300 dinara može pomoći da prospavate znatno topliju noć bez zveckanja zubima, u slučaju da ste loše procenili svoju opremu i vremenske uslove.

 

- Ranac. Pored obuće esencijalni deo opreme u prirodi. Uvek se bira prema sebi, na taj način što ga napunite drugim artiklima u radnji, okačite na leđa, lepo utegnete i šetate 30 minuta. Ako ste dobro natovarili ranac i za 20 minuta će te shvatiti da li se pojavljuju bolne tačke, odnosno da li je ranac "fit" za vaša leđa. U suprotnom shvatićete to na putovanju. Kod ranca je bitan i sistem ventilacije na leđima. Rančevi bez toga će vam izazvati takvo znojenje na leđima da ćete ih psovati čitav put + nije nemoguće da vas opali hladan vetar kad ih skinete i ukoči na mestu. Kod manjih rančeva (do 35-40L) lepo mi se pokazao AirZone patent koji poseduju LoweAlpine rančevi, a radi se o specifičnoj konstrukciji i mrežici koja odmiče ranac od vaših leđa. Sa tim nikad problema ni znojenja nisam imao. Slične patente upotrebljavaju i drugi proizvođači.

 

Verovatno ima još bezroj dobrih saveta vezanih za opremu, ali sam se trenutno samo ovoga setio :)

 

U svakom slučaju želim nam svima što više lepog vremena i što više boravka na putu i u prirodi.


  • 14


#171638 Podmazi zadnji menjac

Postavio grbic on 06 February 2015 - 04:32 PM

Dal` da kazem da sam opet bio dokon :)
Dakle resio sam da obradujem zadnji menjac sa malo masti, jer je preziveo dosta odmascivaca, pranja itd... Generalno i nije neki mehanicki sklop ali je svakako genijalno prost... A svi znamo da su proste stvari nabolje

Potrebno od alata je:
- Imbus 2
- Imbus 3
- Imbus 5 se skida menjac sa bicikla
- Mast
- Neki odmascivac koji je na raspolaganju, moze WD40 i sam sam ga koristio
- Krpa ili papirni ubrusi
- Dobra volja

Doticni menjac XT770
20150206_152049.jpg


Prvo rasturimo menjac kao prilikom ozbiljnijeg ciscenja
20150206_152207.jpg


Odsrafimo mali sraf sa imbusom 2.
Malo objasnjenje za funkciju srafa. Sraf drzi kao celinu kavez i telo menjaca tj tenzioni zglob.
20150206_152234.jpg
20150206_152301.jpg

Sad pazljivo razdvojimo kavez od tela menjaca, pazeci da nam opruga ne odleti. Takodje obratiti paznju na dve male rupice na samom kavezu gde opruga ulazi u njega da bi smo znali kako vratimo.
11111.jpg


E sad smo ga rasturili na sastavne delove... Pitam se, pitam...
20150206_152445.jpg

Opruga nije podjednako cilindricna, ako niste pratili tok skidanja uzi deo opruge ide do kaveza
20150206_152500.jpg

Na kavezu, deo koji ulazi u telo menjaca primeticete malu gumenu zaptivku crne boje, popularni O ring, NE SKIDATI JE OSIM AKO NEMATE REZERVNU!!! I naravno pazljivo prilikom brisanja
20150206_152557.jpg

E sad odmascivanje, ja sam koristo WD40, moze bilo sta drugo, a moze i krpa
20150206_153033.jpg

Pokupimo visak WD-a sa krpom

U zglob nanesemo masti, ako i bude viska bez brige jer visak izadje na rupu gde je sraf pa se moze lako obrisati
20150206_153307.jpg

Kada smo ubacili mast, ubacimo oprugu, sirim delom ka unutra, i lagano je zarotiramo dok ne legne na svoje mesto. Smer rotacije nije bitan koliko je bitno da mali povijeni deo opruge upadne na svoje mesto u telu menjaca. Oseti se pod rukom kad se to dogodi tako da bez brige.

Vratimo kavez, ako smo zapamtili u koju rupicu ide opruga onda je vracamo u istu, ako nismo onda u prvu. Ukoliko tenzija bude slaba onda druga.
20150206_153355.jpg

Ako samo vratimo kavez nismo nista uradili, jer treba napraviti tenziju opet tako da sad dolazi vreme za ucenje trikova :)

Napnemo menjac kao da je na najvecem zupcaniku i tako otvaramo put da mozemo zarotirati kavez. Treba malo snage drzati u ruci i boriti se sa dve opruge :)
1.jpg

Sad zarotiramo kavez sa desna na levo za skoro ceo krug i pritisnemo kavez uz telo menjac pazeci da granicnik na kavezu ne bude ispod granicnika na menjacu. Na slici sam to nespretno pokazo strelicama ali predpostavljam da je lako za skapirati
2.jpg

Drzeci ceo sklop da se ne raspadne vratimo onaj mali imbus sraf i zategnemo. Zatezanje po osecaju, pretezanje srafa nije dobro
20150206_153712.jpg
20150206_152301.jpg

Kad je sve na svom mestu, krpom pokupimo visak masti

Obzirom da smo odmascivali ceo menjac red je i podmazati ga. U svaki pokretan deo i zglob nanesemo po kap ulja i ostavimo minut do dva, posle toga menjac razradimo rukama i opet pokupimo visak ulja i obrisemo ceo menjac. Ja sam koristio ulje za lanac.
20150206_153932.jpg

Nakon brisanja sklopimo menjac i vratimo na bicikl
Princip rada je isti za sve menjace vislje klase, naravno primenjivo je i na drumske menjace.
Nisam sve slikao jer me nesto zeza telefon pa pravi ponekad mutne slike...
Potrebno vreme je oko 20 minuta.


  • 13


#174621 Podmazi siftere

Postavio grbic on 07 March 2015 - 11:01 PM

Za promenu nije mi bilo dosadno :)
Bio mi je na servisu bicikl kome je izmedju ostalog zaribao levi sifter, pa sam napravio par slika da docaram temu

Potreban alat:
- Zvezdasti srafciger
- WD 40 (pozeljno je sa slamkom)
- Ulje (moze bilo koje samo da je redje, ja sam koristio ulje za lanac ali je preporuka masinsko ulje)
- Imbus 4 (ukoliko se skida sa volana)
- Krpa ili ubrusi

Sifter koji je otvaran je Deore 590, tehnika je primenjiva na skoro svim sifterima. Fabricki je bio podmazan belom mascu.

1.jpg

Prvo se odsrafe pokazivaci pazeci da ne pogubimo plasticne delove koji ce ispasti iz njih, zatim okrecemo i odsrafimo donji poklopac
2.jpg

Kad je poklopac uklonjen, odsrafimo sraf koji drzi kuciste siftera
4.jpg

Kuciste skidamo tako sto obe rucke siftera skupimo i kuciste prevucemo preko njih
0.jpg
01.jpg

Naprskamo WD-om iz blizine mehanizam siftera da izbacimo necistoce i staru mast kojom je sifter podmazan, nekoliko puta "izmenjamo" brzine u oba smera, ostavimo par minuta da WD deluje, nakon toga opet naprskamo iz blizine i ostavimo sifter na krpi da se ocedi od WD-a.
6.jpg

Kad se sifter ocedio od Wd-a, mozemo ga podmazati sa gornje i donje strane posvecujuci paznju mehanizmu. Tokom podmazivanja "menjamo" brzine da bi ulje doslo do svih delova mehanizma. Sifter nemora da se okupa u ulju dovoljno je par kapi na svim dostupnim mestima mehanizma. Nakon podmazivanja krpom pokupimo visak ulja.
20150303_120229.jpg
20150303_120401.jpg
20150303_120146.jpg

Sad je vreme za sklapanje
Prvo vratimo kuciste istim postupkom kao prilikom skidanja, skupimo rucke i prevucemo kuciste preko njih
0.jpg
01.jpg

Malo ga zarotiramo dok ne legne na mesto i vratimo sraf
20150303_120421.jpg

Vratimo poklopac
20150303_120456.jpg

Vracamo pokazivac, na slici je polozaj plasticnih delova mehanizma pokazivaca u polozaju za sklapanje
20150303_120926.jpg

Ozbirom da ce plasticni delovi mehanizma ispadati ako budemo pokazivac postavljali na sifter, primenjujemo malu trik tehniku pa sifter postavljamo na pokazivac pazeci da u malu rupicu (vidi se na slici obelezena crvenim krugom) na mehanizmu siftera ubacimo vodjicu pokazivaca (vidi na slici obelezeno crvenim krugom)
Napomena: sifter treba biti u poslednjoj "brzini"
20150303_120749.jpg
222.jpg
333.jpg

Pre nego zasrafimo pokazivac proverimo "menjajuci" brzine da li smo dobro namestili, ako nismo ponovimo postupak postavljanja pokazivaca.

Potrebno vreme 10 minuta.
  • 12


#226608 Powermetri (merači snage) i trening uz pomoć njih

Postavio skylab on 29 November 2017 - 09:51 PM

Power metar ne određuje težinu bicikliste, niti mu je to relavantan podatak za kalkulaciju snage. Power metar samo meri snagu koju biciklista isporučuje na način koji je opisan u tekstu. Biciklista od 60kg, ako je utreniran može da u nekom intervalu vremena, kontinuirano drži veću snagu nego biciklista od 100kg. Snaga kao što smo rekli se meri u vatima. Jedinica w/kg je mera za relativnu snagu. Na primer biciklista od 60 kg ima 300w ftp dok biciklista od 100 kg ima isto 300w ftp. Njihova apsolutna snaga je ista i iznosi 300w. Naime toliko mogu da drže na 1 sat. To dalje znači da biciklista od 60 kg ima čak 5 w/kg dok biciklista od 100kg ima svega 3w/kg. Prevedeno na običan rečnik ovaj od 60kg će ga oduvati na bilo kom brdu dok će na ravnom ta razlika biti manja. Da bi biciklista od 100kg mogao da parira ovom od 60kg on svoju snagu mora da poveća na čak 500w, što je teško dostižno i za najbolje profi vozače.
Pripremam drugi post u kome će ovaj i drugi primeri biti detaljno obrađeni.
  • 11


#235327 Island

Postavio nesh_pa on 28 August 2018 - 02:27 PM

Let iz Budimpeste Wizz airom - oko 320eur + za bajs 30e po smeru. U kutiju sa bajsem idu sve stvari (do 30kg) i ranac na ledjima 10kg. Ne treba viza, evropska unija je, sengen. Manje vise bez organizacije, imao sam u glavi mesta koja zelim da vidim, samo po sletanju sam proverio pravac vetra i krenuo.

Sva oprema je moja - renta bilo cega tamo je uzasno skupa pa se nikako ne isplati :)

Na aerodromu moze da se uzme biciklisticka karta ostrva sa ucrtanim svim detaljima i kampovima. Kampova ima bas dosta i super su.

Treba obratiti paznju na prodavnice samo, jako malo ih ima izvan Reykjavika i mora se dobro planirati. Ja sam nosio hranu za 7 dana (uglavnom pastu).

Vreme kao sto sam napisao ume da bude dosta zajebano

Danju od 8-12 stepeni npr. Kad izadje sunce (jako retko) jako brzo se zagreje sve pa bude i oko 20 rekao bih.

Visine nisu velike ali tamo na 1000m je kao ovde na 4000

Nocu bude jako hladno, najvise zbog vlage u vazduhu (sve je uvek mokro). Stvari se jako tesko suse tako da sam par puta u kampovima koristio masinu za susenje.

Sve je uzasno skupo, hrana, kampovi, usluge, autobuski prevoz, ali sam bio spreman na to pa se nisam iznenadio.

U sustini dosta je bilo istrazivanja i citanja raznih iskustava po blogovima..
  • 11