Mala digresija, mada je offtopic i samo se naslanja na citirani post, ne odnosi se direktno.
Vrlo je upadljiva teznja da se bicikl istrgne iz konteksta siromastva po svaku cenu i onda se cesto odlazi u suprotnu krajnost, od bicikla i pratece opreme se pravi pitanje prestiza.
Jedan bocni pravac je da se koriscenje bicikla predstavi kao "lifestyle" i prilepi uz stvari poput vegetarijanstva, cuvanja planete, zastite zivotinja, sto bi Duh rekao hipsterskoj prici.
Da. Ceo život vozim bajs i kod kuće nam je to uvek bilo normalno, prevozno sredstvo. Kao što imaš jedan auto u kući, kao prevoz, tako je bio i bajs. Pored zabave za nas klince.
Sad postoje ljudi koji "voze bicikle", to se kao ističe, kao to što kažeš - neki stil. Pre si mogao biti ne znam panker, skins, a sad hipsteri počinju da se lože i na bicikle. Smešno mi je bilo kad je devojka koja se nije ni rodila kad se to vozilo oduševila "jaaaao, stari roooog!"
Meni to bio ono, raspali, neugledni bajs za po gradu. Kad ga ukradu, uzmeš drugi za par hiljada i ne brineš.
Sećam se koje otkrovenje su mi bili prvi bajsevi s brzinama koje sam dobio. Kad ne moraš silaziti s bajsa ni za jednu uzbrdicu. Bicikl bez brzina mi je bio ono što podrazumevam i na šta prvo pomislim kad kažem "bicikl". Sad je to postalo moderno "singl spid!" kako kažu, kao nešto posebno, baš onako cool.
Još kad se time uzme oduševljavati neko ko ne potroši ni jedan lanac za par godina, a krene s pričom o cool jednostavnom održavanju i tako to... onda mi bude onako malo smešno. Možda sam i samo previše mator.
Da, smešno mi je kad ljudi sebe i druge sad nazivaju biciklistima. Kao kad bi svakog ko se dovozi kolima na posao zvali "vozač".
Sa druge strane, lepo je to što je to sad in. Ne izgleda više toliko čudno kad subotom uveče parkiraš bajs ispred kljuba, čak je sad to i cool. Eto, da sad imam desetak godina manje, ne bi bilo kraja mojoj sreći.
Tek poneko poput FalloutBoy-a na bicikl gleda kao na nadasve prakticno i jeftino sredstvo svakodnevnog licnog transporta i nema potrebu da to zabasuri nekim jeftinim opravdanjima, posto je i po meni 100% u pravu. Ja bicikl volim kao spravu koja me opusta, koju volim, koja mi pruza upravo osecaj slobode i rasterecenosti.
Tako nekako. Ideš opušteno, kao da si peške, a ipak 4 do 6 puta brže nego peške. U ravnici, na rastojanjima između 2 i 6 kilmetara, barem za grad, nema boljeg prevoznog sredstva. Čak ni bržeg, rekao bih. Zahvaljujući ovim odvojenim biciklističkim stazama, čak i ako uveče popijem par piva, ne brinem se vraćati se bajsom kući - ipak nisi u saobraćaju, fizički si odvojen.
E, tek sad mogu da objasnim da kada sam rekao da bicikl ne kosta gotovo nista, da sam tu mislio na logistiku, direktne i indirektne troskove poput goriva, parkinga i registracije, cene karte, brzine, lakoce, modularnosti i slicno, ali da je u odnosu na bus i auto manje komotan u smislu da zavisi od mnogo spoljnih faktora, od vremenskih prilika i saobracaja, preko stanja i sposobnosti samog bicikliste, do kapaciteta i nosivosti.
Bicikl za ravnicu, za rastojanja do 4-5 km je bukvalno džabe. Može za par hiljada da se uzme bilo koji da se kotrlja i da koči na kontru i teraj. Gume, lanac i sve ostalo će trajati možda i godinama.
Ja vozim dosta, što rekreacija, što nekad i svakodnevne relacije po 10+ km u jednom pravcu, pa gledam da sedlo bude ono s rupom (manje žulja kad par sati provedeš na bajsu), da pedale budu malo bolje (s onim šrafovima, ne klize noge kad je sneg), da ima barem nekoliko brzina u slučaju košave. Takav bajs izađe ipak malo više, recimo do 200 evra kad se sve napakuje (ako nije baš sve novo).
Posle toga su troškovi zaista zanemarljivi. Jedino što mi svakih 5-6 godina maznu po jedan bajs, u proseku.
I da se mi ovde ne lazemo, svaki biciklista na ovom svetu je jedan covek + 15 kila metala. To je u ovom univerzumu gde vladaju ovi zakoni fizike prva i osnovna stvar.
Biciklista je laksi, slabiji i potpuno izlozen.
Ako vec nije izmesten iz glavnog toka saobracaja, jedina nada mu je da bude upadljiv na sto vecoj daljini i da se ponasa predvidljivo.
U zakonu moze da pise sta bilo, biciklista i svoje i tudje greske placa najskuplje.
Ovo je sve tačno.
Svi se slazemo da nam treba pre svega odgovarajuca putna infrastruktura, predvidjena ili prilagodjena za bicikliste.
Toga ovde gotovo da nema.
Ako neko nece da sija kao novogodisnja jelka, molim lepo, ne mora.
Onda se ja slazem sa Duhom 120%.
Ali kad konacno dodjem do normalnog bicikla i malo neophodne opreme za duze ture, ko god me sretne nocu videce moju auru jos iza krivine.
Zar ovo samo po sebi nije van pameti? Onako realno? Znam ja da moze, sve se moze kad se hoce.
Ili, ako je vec normalno, zar ne vapi za makar osnovnom zastitnom opremom kao sto je kaciga?
A da, pri tim brzinama nema vajde od biciklisticke kacige...
Zasto je onda uopste i nositi...
Sve je u životu stvar mere. Ovde je priča o prsluku u gradu. Po nekim studijama ne doprinosi vidljivosti (osvetljene ulice, često biciklista dolazi s boka, farovi na manjim razdaljinama ne bacaju dovoljno visoko da osvetle prsluk i tako dalje... da samo par stvari napomenem).
Slična je situacija i sa kacigom: postavljen je ovde link ka tekstu gde čovek piše da je radio eksperiment i utvrdio da bicikliste sa kacigom na glavi pretiču na manjem rastojanju (verujući da su zaštićeniji), te ih na taj način ugrožavaju.
Infantilno i neodgovorno, ali molim lepo, ako takav jedan zapne o nesto i nadje mi se na soferki ili pod tockovima, hocu da mi njegova familija plati opravku i pranje, pretrpljeni stres mu mozda i oprostim.
Ovo je jako ružno što si napisao, posebno način na koji si napisao. Barem ja tako doživljavam. Ali da ostavim to po strani: zbog čega želiš da se zadržiš na biciklistima? Šta je sa pešacima koji prelaze put? I oni ginu kad udare glavom - posebno kad se poštuje ograničenje od 50 na sat u gradu. Zašto ne terati onda i njih da nose kacige, pa ako nekog slučajno oboriš, da ne odgovaraš za ubistvo? Specijalna ojačanja za dečija kolica da ne postrada beba ako auto pokupi kolica? Na kraju krajeva, zar ne misliš da bi bilo super propisati i full oklope, da ne bude ni teških telesnih. Kaciga će sprečiti smrt, a oklop teške telesne povrede. Platiš samo kaznu kad udariš pešaka/biciklistu?
Šta misliš o tome?
Ja mislim da je rizik previše mali za toliko cimanja. A isto mislim i za bicikliste. Isto tako, mislim da najvažnija stvar, koja najviše može doprineti bezbednosti, biva zapostavljena: podizanje svesti vozača, ljudi uopšte.
Bilo mi je pravo uživanje pre par godina voziti motor po severu Italije. Kad sam skontao kako tamo sve funkcioniše. Tamo su svi u nekom periodu života vozili skuter i bicikl (u najmanju ruku). NI JEDNOM nije vozač promenio traku, čak ni položaj kola u svojoj traci, a da ne pogleda ima li dvotočkaša u mrtvom uglu. Čak i očekuju da se provlačiš između kola, da ne praviš gužvu. Trube i mašu - teraj! Na otvorenom putu, puna linija, svi se sklone u desni deo svoje trake (čak i kamioni) i motoristi prolaze između kolona, između kola u svojoj traci i pune linije. I to u isto vreme iz oba smera. Opušteno. Bez i jedne rizične situacije, kamo li udesa. Osećao sam se 100 puta lepše i bezbednije nego vozeći po NS sve po propisima! To sve kod nas fali, ali će zato naterati žrtvu da bude krivac.
Uz to, evo za 30ak godina bicikliranja i 4 udesa sa kolima koja sam doživeo, NI JEDAN ne bi bio sprečen prslukom jer NISU GLEDALI. Gledali su u mobilne, u decu na zadnjem sedištu, samo ne kuda voze. I da, svi su bili po danu. O broju situacija kad su me dobre kočnice i vođenje računa spasili (uvek računam da sam nevidljiv) neću ni da govorim. Bilo je i noću situacija, sa baš jakim i dobrim prednjim svetlom, u prsluku, da lik uđe u raskrsnicu i ne vidi me, ili ne na vreme. 100 puta.
I tako, raspisa se ja...
