Супер вам је тај концепт, али идеја да лични комфор представља интерес већине није ни нова ни тачна. Зар озбиљно мислите да је интерес грађана да улице око обданишта (а онда сигурно и школа и факултета, а зашто да не и радног места) буду блокиране да неко не би морао да устане мало раније или се просто боље организује? Ако је тако - то већ имате.
Немам ја ништа против да буде омогућен и лакши и безбеднији приступ свим објектима (први сам "за"), али то није могуће, а поготово нису решење такве зоне. Десет паркинг места? Па потребно је барем 50 или 100. А код већине не би било могућности ни за 10. По један комуналац, односно двојица који би само ту стајали? Па нека стоје сад и заводе ред. И опет би неко рекао да то није у интересу грађана. Пре свега људи који ту станују и треба да имају предност за паркирање. Код мене и постоје паркинг места. Често их попуне они који раде у обданишту и школи или живе у крају, али они који истоварују децу неће да се паркирају ни када има места. Жури им се или се плаше да ће неко да их блокира (вероватно и хоће). Већина би сигурно рекла и да им 5 минута није довољно. И тако у круг. А гужве би се и даље правиле. Осим тога, не може ниједан објекат да буде повлашћен. Оно што се смисли код једног, мора бити омогућено и код других, а сигурно је да на пуно места неће бити техничких услова. Шта ћемо онда? Рушење околних зграда да се услови обезбеде? Рушење обданишта? Чак и тако, нашао би се паметњаковић који би отворио обданиште где опет нема услова, па хајде ми сви да плаћамо да му се обезбеде. Наравно, проблем је што нисмо пре бар 50 година донели закон који би забранио градњу било каквих пословних и стамбених објеката без паркинг простора (имали смо то пре 20ак година, свима се фућкало), али тада нико није могао да замисли да ће бити потребни. У Паризу су тај проблем "решили" тако што су срушили пола града. Тражио цар од градоначелника (беше Осман?) да истреби уске улице којима полиција и војска нису могле да прођу (кочијама) кад треба растерати/похапсити народ који се нешто буни и излази на улице. Некако не видим да би то прошло, ма колико деловало да је у интересу грађана. Можда је најбоље решење забранити објекте тог типа (обданишта и школе) тамо где заиста нема услова. Избацити такве објекте из центра који би био искључиво пословна зона. Тако је у Паризу. Опет, неизводљиво код нас, бар у догледно време. Било би могуће увести посебну категорију улица и рећи да су улице поред школа и обданишта у одређено време само за развоз деце и ђака. Опет би се правиле гужве, опет неко не би поштовао и опет би био поремећен живот оних који ту живе. Не можемо њихове интересе подредити онима који ту треба да дођу само једном или двапут дневно на по тих 5 минута. Уз то, неке од тих улица, поготово у центру града, критичне су за сав околни саобраћај. У истој улици биће и нека продавница до које долазе камиони са робом, а затећи ће се и ђубретарац. Онда ће неко дете да се повреди, па треба да прође Хитна, ватрогасци, итд.
У Холандији је концепт општег интереса врло разрађен, јер су сви схватили да то не значи да ће живот бити онакав какав њима одговара, него да ће сви морати да се прилагођавају. Тако су поставили ствари да уместо огромних тржних центара имају милион бакалница које много лакше и брже услужују људе, а сви имају велики избор где иду. И свуда може да се дође бициклом. Ми смо јако далеко од тога, чак и да озбиљно почнемо да радимо на томе већ сутра. То је систем који су они смишљали, планирали, градили и развијали скоро 50 година.
Елем, лични интерес је само то и не треба га бркати са интересима свих. Такође, проблеми постоје и то бројни, а права решења нису могућа преко ноћи и захтевају да сви прилагођавају своје жеље и навике. У поређењу са хаосом и ценом коју би изазвале те зоне и омогућавање одређеним људима да паркирају где, кад и како желе, далеко боље и јефтиније било би финансирати посебне аутобусе. Да почнемо само са превозом за обданишта. Али опет, скајлаб, бојим се да си ти специфичан случај и да би тешко аутобус који припада том обданишту долазио до тебе. А основна премиса и јесте да деца иду у обданиште у свом крају, близу куће. Са децом коју већ познају или са којом ће ускоро ићи у школу (тако је било у мом случају, скоро цело одељење је било у истој групи у обданишту). Наравно, нема свуда обданишта довољно близу или у њима нема места. И то је проблем на ком се ради и који не може да се реши преко ноћи.
А суштина је да док не достигнемо идеал треба сви заједно да се трудимо да ствари и у овим отежаним (наслеђеним( условима функционишу што боље. Нпр, када је затворена једна трака због радова, нормално је да суженим делом наизменично порлазе возила из свих осталих трака. Нема шансе. Ако пустиш једног, увалиће се још тројица и заглавиће све. У било ком реду стално се неко гура преко реда. Нпр, био сам у Будимпешти 1990 или 1991, када су они били дно дна, а ми Америка (Анте Марковић време). Ипак, тамо су сви уредно и културно стајали у реду и понашали се нормално. Данас су они за нас појам.
Е, то је прво што нама недостаје - поштовање реда и поштовање других. Како рекох - да нико никоме не смета, колико год му тежак живот био. Па ни инвалид који је повлашћена категорија нема право да паркира ван паркинг места. Као што ни бициклисти немају право да возе коловозом по аутопуту, чак ни "само преко Остружничког моста". Ја овако дефинишем нормалан живот - чак и ако је нешто дозвољено, ако видиш да то изазива проблеме не треба то да радиш. Не, не слажем се да важи и обрнуто.
@скајлаб Дефинитивно у Београду не можеш ништа живо да обавиш ако ћеш да идеш бициклом, јер немаш где безбедно да га оставиш. 
Ја ако морам до града, или комби или пешице (2 сата тамо и 2 назад).
П.С. У ранијој листи опција грешокм сам написао да су бесплатне за децу (бар биле) ставке 4 и 5, а треба 3 и 4. Извињавам се (мењао листу, а то остало). С тим да се комбијем нисам дуго возио, можда су укинули (писало је раније да је за децу до 7 година бесплатно ако не заузимају посебно седиште). И линије су укидали, знам само да и даље постоји Е2.
