2936 odgovora na ovu temu

[dule0911]

Meni je covek preprecio put (autom moj auto), krenuo da preti sto mu nisam dao da me pretekne u maloj seoskoj ulici sirine tipa tri metra, a isao sam 40km/h, i vise nego sto bi trebalo. Poceo da mi objasnjava da treba da zovem policiju ako mu smeta sto brzo vozi, a ne da mu ne dam da me pretekne. Odustao sam od te policije nakon par poziva bez ikakvog rezulata, bitno da jure 70 kroz ulicu gde je uobicajeno da se deca igraju, samo zato sto su asfaltirali parce kroz njive i sad svi to koriste kao magistralu tj precicu do drugog naselja.

[caneee]

Мени је нешто слично рекао лик који је свирао људима да се склоне са аутобуске станице (!), да би он паркирао кола буквално под печуркама (достава за пекару на самој станици): "Ако немам право где је полиција да ме казни?" Што и јесте основа свих проблема у Србији - власт ни на који начин не кажњава криминалце, силеџије и лудаке него их још и подржава и подстиче. Па код мене у крају је редовно управо полиција паркирана на тротоару и то у зони аутобуске станице. Кога да зовем? Истериваче духова?

[mirek200]

Mi kudimo vozace automobila ,eto sada pesake,Ok. sa razlogom,razumem,ali ne znam da li Vi, ali ja dosta vidjam bicikliste koji voze jedan pored drugog na putu,mislim da ni to nije u redu.Posle vozaci iznervirani ,pa treba i njih razumeti,u stvari oni su u stvari MI

[miree]

[caneee]

@мирек Ја сам пуно пута истицао (као и на прошлој страни) да нису лудаци само за воланом. Причао сам и о тим бициклистима који возе један поред другог, о онима који возе где је забрањено, а недавно и о бициклисти који у Радничкој улици код Аде вози средњом траком. А то су само ствари које се тичу закона. Помињао сам негде и бициклисту који једва има снаге да тера узбрдо поред Пионирског града у Кошутњаку (Београд), по прилично уској улици, али неће да пређе на празан тротоар и ослободи пролаз.Наравно, исцрпљеност доводи до проблема у размишљању, а и колона возила уме да изненади. Зато ово не помињем као напад на тог лика конкретно, него само као пример - само зато што није законом забрањено не значи да је у реду (у свакој ситуацији).

 

Дакле, лудило и саможивост нису сао у колима. Али, ово је тема "Ми и аутомобили", па је врло могуће да сам те друге ситуације већином помињао негде другде.

[bakara]

Vidis cane da je opasno na trotoaru

Vrati se na drum

[Gadjan]

"...o tim biciklistima koji voze jedan pored drugog" hahaha

Misliš svim biciklistima...

[dule0911]

Bez obzira sta zakon kaze, smatram da je to bezbednije kad je vec grupa biciklista, pogotovo ako treba neko vece vozilio da ih pretekne. Umesto da ima duzinu od 2 slepera kad se njih 5+ poredja jedan iza drugog sa nekim normalnim razmakom, kad su u grupi preticanje se svodi na slicno kao i traktor sa prikolicom.
Kad je dvoje biciklista ond ajeste glupo, nije toliko tesko skloniti se jedan iza drugog kad je gusci saobracaj.

[Smasher]

Budala ima gde god se okrenes, ali i jajara. Ako je biciklista sam, ili eventualno njih dvojica a u kolima npr 4 kretena, svirace i psovace da se sklone. Ako je grupa od 5,6 biciklista, iako su besni sto moraju da prikoce i obidju, uglavnom nista ne prigovaraju.

Jos jedan od razloga zasto vise volim MTB sprinterice i pedale... Ako koji idiot i resi da treba da se objasnjavamo, neka sam ja sa obe noge cvrsto na zemlji a ne da mu u startu dajem prednost...

[caneee]

Ево, нисам возио једно два месеца због лудака на Ади и јуче се натерам на неку малу вожњицу. Што даље од људи, кроз поља и ливаде до Рушња, па Сремачка шума и Железник, па кроз поља опет ка Жаркову. Исту руту возио и пешачио већ пуно пута, баш је пријатна. Али, а самом излазу из Железника (Авалска, ка Ибараској), буквално последња раскрсница (скретање само десно), претиче ме неки лик у колима и хоће да скрене десно, буквално кроз мене. Није ме целог био ни обишао. Ипак се зауставио, али тако да сам мало морао да га обиђем. Наставио је истог тренутка како сам прошао и онда још и СВИРАО. Био сам уморан и испсовао сам га (не могу више, убија овдашњи менталитет) и тек онда ми паде на памет да постоји промил шансе да је ипак свирнуо неком другом. Не знам да ли више и да седам на бицикл у Србији, не могу више.

 

Јутрос, на једној од пешачких стаза/површина око солитера (Видиковац) стандардно паркирани аутомобили. Међутим, један лик не само што је паркирао где не сме, на простор за пешаке, него је још широм отворио врата, да баш не може да се прође. И онда још не гледа да ли неко иде, па да сам притвара врата кад неко наиђе. Уместо да му откинем врата или их барем залупим из све снаге, ја само руком мало затворим и то не до краја, тек минимум да могу да прођем и 'ладно чујем како он нешто цокће и коментарише иза! Једва се натерах да га игноришем.

 

На пијаци, саможиви иду по двоје, шире се преко целог простора између тезги, не може да се прође. Кад ме видео (коначно) иза, тип каже жени да се помери, а она ''ладно: "Па нека замоли да се померим!" Еј, она се бахати и хоће да други њу моле да се помери? То је то, овде људи хоће да их нормални моле да им уделе делић нормалног понашања.

[Woody]

Meni je to samo stvar rutine. Kada sam tek počinjao aktivno da vozim, sećam se da sam se živcirao u takvim situacijama isto kao i za volanom auta. Ležeći policajci, loši putevi, nevaspitani vozači i pešaci, video igrica izbegavanja prepreka, nisam mogao da se opustim. Posle nekoliko godina sam skontao da to više skoro ne primećujem, samo pičim i radujem se otvorenom putu koji me čeka van grada

[caneee]

@Вуди Млад си. После те фазе "ма, навикао сам се, не обраћам пажњу" доћи ће фаза нервирања. Оно, што је много, много је. Једноставно, овде је толико саможивих да ти кад-тад препуне бафер. Поготово ако те, приде, неколико пута и ударе. Иначе, далеко од тога да ме свако избаци из такта. Али, има баш ликова. Као тај са скретањем десно. Ја њега не видим. Не видим му мигавац. Он мене итекако види. И свеједно хоће у мене. Није ствар погрешне процене, јер би се зауставио много раније. У ствари, јесте донекле погрешна процена - надао се да ће имати три милиметра испред мене да ме исече, не хајући ни за чију безбедност. То није грешка него менталитет да си ти као неки досадан инсект. И кад год те не спљеска треба да му будеш захвалан и да му се (с)клањаш.

 

Како рекох, препуниће се и теби једном бафер. Још ако возиш и ван Србије, где је менталитет битно другачији, схватиш колико је овде лоше и почне да те погађа. Оно, зашто и у мојој земљи не може да буде нормално?

[lowzyyy]

Beogradjani su posebna vrsta, pogotovu oni iz centra. Ja iz Smedereva uvek kazem nedo Bog da zivim u Beogradu

Svi se nesto cude kada im pokazes da grese. Mnogo je opustenija atmosfera u manjim gradovima. Zato i volim Srbiju, jer nije previse urbana, a sa urbanim gradom dolazi i brdo nadrndanih vozaca

[Milan777]

Tamo su ljudi jedan drugome vukovi, misle da tako mora, nisu ni svesni te atmosfere življenja, to je njima normalno. Besmislena žurba, stres, čekanja u kolonama, agresija...
Što reče patrijarh Pavle, moramo svi biti bolji da bi nam bilo bolje.
Tamo ti ljudi neće nikad doći u stadijum da to suštinski i razumeju već se plašim da se i mi iz unutrašnjosti ne pokvarimo.

[Woody]

@Вуди Млад си. После те фазе "ма, навикао сам се, не обраћам пажњу" доћи ће фаза нервирања. Оно, што је много, много је. Једноставно, овде је толико саможивих да ти кад-тад препуне бафер. Поготово ако те, приде, неколико пута и ударе. Иначе, далеко од тога да ме свако избаци из такта. Али, има баш ликова. Као тај са скретањем десно. Ја њега не видим. Не видим му мигавац. Он мене итекако види. И свеједно хоће у мене. Није ствар погрешне процене, јер би се зауставио много раније. У ствари, јесте донекле погрешна процена - надао се да ће имати три милиметра испред мене да ме исече, не хајући ни за чију безбедност. То није грешка него менталитет да си ти као неки досадан инсект. И кад год те не спљеска треба да му будеш захвалан и да му се (с)клањаш.
 
Како рекох, препуниће се и теби једном бафер. Још ако возиш и ван Србије, где је менталитет битно другачији, схватиш колико је овде лоше и почне да те погађа. Оно, зашто и у мојој земљи не може да буде нормално?

Hvala za ono mlad Sa četiri banke, mogu da kažem da sam prošao fazu nerviranja, mada jasno je da je to individualno. Bio sam i dovoljno dugo van Srbistana, vozio i auto i bicikl (ima tema 'pedalanje po belom svetu'), video razlike i odavno prepunio bafer za naš raspad pa već odavno pripremam iseljenje, ali to je druga tema. Samo delim svoje iskustvo da je donekle moguće ignorisati haos i uživati u pedalanju, a to zahteva iskustvo i sigurnost u vožnji. Nažalost, rekreativci su najviše na udaru jer se plaše ludog saobraćaja i loših uslova, a bez njih nema širenja kulture biciklizma. Kao negativan natalitet.

[caneee]

Нема на чему. Ја сам са "далекометним" вожњама, снимањем и промовисањем почео са ~38. Година, не степени, мада можда ме јесте било мало сунце ударило. Све је било много лакше и лепше. Но, тајна је у оном "припремам исељење". Ментално више и не живиш овде, па је све лакше. Као кад одлучиш да даш отказ за месец дана - више те ништа не погађа, већ ниси више ту. Још ти је и драго ако се настави лудило, јер се нећеш покајати због одласка. Нажалост, ја сам само у фази "желим исељење" и ипак мало старији, па ето...

 

П.С. Чик остани.

[MTB021]

Eh, sad nađoh tek temu... pročitah prvih par i poslednjih par stranica... eh, KENJATE... iz mog ugla ko je tamo još 2006/7 dok su postojale staze za bicikle one stare gde nije bilo skutera, u Pekingu, da da... tamo gde je izmišljen termin "kritična masa" na bulevaru dugačkom 40km a širokom toliko da ti treba da uvežbaš tajming da kreneš pred zeleno na semaforu da bi uopšte stigao da skreneš dok se ovima poprečnim ne otvori prolaz... sistem saobraćaja u Kini je i oduvek bio, prvo ide jači! Zapamti to. U praksi to znači, vidiš mešalicu kamion i znaš da se on NE ZAUSTAVLJA na crveno, ikada.... hardcore a? Ljudi bajk kultira u Kini je svetlosne godine ispred Holandije, to znamo šta znači ovuda..

 

Ovo ovuda po Evropi je, slow-motion, još uzmeš knjigu da čitaš dok voziš koliko je smor...

 

Zato nađeš brdo i planinske staze, kakav crni saobraćaj... može blato, može grana, može modrica... al ne može udes svađa i neljudi

[Milan777]

Kakvo crno brdo i planine...

[caneee]

Дакле, прва вожња после оне 15. јула (#2630).

Спуштам се лагано првом улицом, избегавајући главне, са гужвом. На 500 метара од куће, из десне уличице излеће лудак који скреће лево (дакле, сече улицу). Залетео се директно у мене, а гледа ДЕСНО. Зауставио се на пола метра од мене и то тек кад сам викнуо. Онда је сав у чуду. Питам где гледа, каже "доле". "Није ти пало на памет да неко можда иде одозго?" Онда ми "објасни" да није видео бицикл. "Па како да видиш кад гледаш на супротну страну?!" Нисам га ни питао у којој ауто-школи је учио да се прво гледа десно, кад идеш лево. Енглеској? Иначе, због илегално паркираних, требало је поприлично да уђе у раскрсницу да би ишта видео. По залетању је било јасно да му гледање лево никад и није било у плану.

 

Мало касније, Нови Београд. Она улица која води ка почетку кеја. Неки лик, рекао бих бар 50 година, са неколико кеса у рукама, иде баш бициклистичком стазицом. Позвоним мало издалека, он ништа. Звоним још неколико пута, он ништа. Дођем скроз до њега и питам: "Можете ли да се померите са бициклистичке стазе?" "Не могу"! Еј, какво... г...о од човека! Добро, обиђем га и препречим му пут одмах испред. Гле чуда, успео је да се помери! Био сам у искушењу да наставим да му блокирам пролаз свуда, али не могу тиме да се бавим.

 

Ове године се догодила права експлозија саможивости, бахатости и чистог лудила. Још мало и придружујем се мигрантима.

[zare]

Ovakve priče mogu da se pričaju posle svake vožnje ali ono što mi se desilo pre neki dan, nije mi se desilo za 30 i više godina koliko vozim.

 

Put od Kragujevca ka Rači, spuštam se prema Rači, dugačak spust, posle krivine pregledan dugačak pravac, iz daljine dolazi auto a kao iz praćke izleće sa desne strane u moju traku drugi auto u rikverc iz dvorišta. Nema tu stao pa pogledao (pa i pogrešio, živ čovek greši), nego izleteo punom brzinom bez ikakvog gledanja. Kočim odmah iz sve snage (nemam gde da ga promašim), on se isto tako brzo polukružno okreće da ide napred u mojoj traci, stiže nam auto iz susreta i prolazi nas tako da sam imao praktično sekundu da pređem u levu traku i izbegnem idiota. Naravno, sve po spisku sam mu naređao dok sam ga obilazio. Obzirom kakva smo ludnica od zemlje nema tu ništa neobično, neobično tek ide...

 

Nastavljam dalje, put postaje ravan i cujem auto kako se približava i usporava (i postaje mi jasno šta će biti), Pogledam, sivi Polo, unezveren matorac, ubilačkog pogleda vrišti da stanem, naravno, ne pada mi na pamet. Opet mu ponovim pola onoga sto sam mu vec rekao, pitam da li je normalan da je mogao da me ubije... i nekako on ode. Sada treba da se okrenem i vratim nazad jer i ne ulazim u Raču (takva mi je tura) ali razmišljam, ako je budala već tražila đavola možda me čeka prema gradu pa kada vidi da me nema poći će nazad a šta da radim na usponu od 25 min u lošoj formi pa rešim da uđem u Raču. za svaki slučaj, to je i onako 5 minuta gubitka vremena.

Kako sam skrenuo prema gradu posle 100 metara dotični istrčava iz kola parkiranih pored puta i trči na mene mlati rukama i opet urla da stanem, oči zakrvavljene, kao u filmu. Ne znam da li da se smejem ili plačem. Tu ja već malo odlepim pa se opet siti "izrazgovaramo" i nastavim prema gradu. 

 

Opet stiže auto od pozadi i usporava, pretiče me i poprečuje auto ispred mene ali imam dovoljno mesta da zakočim i obiđem ga sa leve strane. Od njega ista priča i ponašanje, ja se hvatam za telefon i pretim da ću da zovem policiju (stanica je već na 400-500 m), sve vreme i idemo prema policiji. Ponovo me stiže, opet ga izbegavam i hvata ga semafor. Ja prodjem i skrećem prema policijskoj stanici a on kada je video gde idem ode na drugu stranu. 

 

Odem u policiju, ispričam šta je bilo, znam registraciju, kažu sačekaj saobraćajce da podneseš prijavu. Sad treba da se vučem po sudovima zbog budale, ma rekoh neću. Krenem a saobraćajci stižu, ispričam istu priču i njima, upisali registraciju. Nahvatajte ga pa ga malo izribajte, šta da im kažem.