Pa to baš nije tačno, ismevaju se i Crnogorci, i Bosanci, i Šumadinci, i Vojvođani (jedino se Subotičani izvlače, jer su njihovi naglasci teški za imitiranje, i za to treba imati sluha 
).
Al činjenica je da ono s padeži mnogo više para uši
Ismevanje južnjaka ima jednu drugu dimenziju. Ovi drugi dijalekti ili naglasci mogu biti samo smešni i mogu se praviti šale u vezi sa njima, dok neki nisu možda ni smešni, nego su interesantni za slušanje...
Ali u slučaju j. Srbije, pošto su u pitanju najviše ti padeži, automatski se ljudima lepi etiketa da su priglupi, tj. da ne znaju padeže, nisu sposobni da ih nauče. Znači nisu dovoljno inteligentni. I to je ono što nas iritira. Drugi samo smešno/zanimljivo pričaju (i opet se sećam mnogih dijalekata iz YU) jer im je takav jezik/dijalekt, a mi pričamo tako kako pričamo zato što ne znamo padeže, ne umemo da ih naučimo, razlikujemo...
A zapravo mi znamo 2 jezika: jedan je maternji, takav kakav je, i drugi je književni.
E sad, naravno da ima mnogo i onih koji nisu dobro savladali standardni književni jezik tokom života, nisu hteli, nisu imali mnogo prilike da ga koriste... Razumeju ga 100%, ali kad im nekada zatreba, onda pričaju mešavinu dijalekta i književnog. Što i nije ništa neobično, jer šta god da pokušaš da uradiš, a nemaš dovoljno prakse, pravićeš greške.
Pa i po televizijama se katastrofalno priča srpski, čak i voditelji (dakle profesionalci) ne znaju dovoljno dobro književni, a da ne pričamo o ostalima...
