Postavljeno 23 January 2020 - 08:54 AM
Potreba za nekom vrstom davanja oduška kada smo povređeni, uređeni, slagani, zavedeni, izmanipulisani... napišemo nešto sto ce nam barem malo skinuti teret sa duše, polako nas udaljava od stvari koje kod nas čine svakodnevnicu i odlazimo daleko... u susedne zemlje. Nigde nije savršeno ali ipak... Ljudi tamo, ljudi ovde a velike razlike. Zašto je tako, to vec produbljuje temu:istorija, kultura, civilizacije,mentalni sklop, sistem... A kako se izboriti za normalnst kod nas? Oduvek je bilo:nekom rat, nekom brat..e,u ime onih vecinskih, kojima je Rat i nadam se da mi nece zameriti i drugi, pošto vidim da iz priča svi mi želimo neki red, mir, sigurnost i poštovanje a u slučajevima kada dođe do remecenja navedenog, da zakonsko regulativi sistem na vreme i adekvatno reaguje. Zakone imamo ali tumače se po potrebi i tu je problem. Kako? Započeo sam temu pa cu i nastaviti, deo po deo jer u ovakvoj situaciji bio sam ja, bili su mnogi a za nauk nekima koji ce doci na red, neka znaju. Kada mi se dogodila nesreca, ležao sam na putu. Saobraćaj je zaustavljen, prišli su ljudi i ono što je bitno u takvim situacijama jeste da ukoliko ste pri svesti, ne ustajete naglo, unutrašnje povrede mogu biti veoma jake a na izgled i osecaj, pod adrenalinom, covek skače, ustaje. Ne. Sacekajte malo, polako, naravno ako nije situacija alarmantna. Srecom, medicinska sestra je bila među prvima koja mi je protekla u pomoć. Hitna pomoć naravno nije bila u mogucnost iz objektivni razloga da odmah dođe ali bitno je javiti, da znaju. Milicija? Ukoliko situacija dozvoljava zbog hitnosti, treba je sacekati ali u ovakvim situacijama opet, dugo im treba da dođu ali i njih obavezno nekako obavestiti.Ja sam ležao pored puta oko pola sata. U povredama i nesreca a i svugde gde je život ugrožen, vreme je bitno. Tu se život dobija ili gubi. Meni su bila slomljena rebra i probušena pluća, jedva sam disao, krv me je gušila, ali na početku još dok sam bio pod adrenalinom nije bilo strašno, hteli su ljudi da me prebace u bolnicu, drugi su kolima otišli da vijaju vozača šlepera, zvali hitnu pomoć, moju ženu i ćerku koja je došla kolima kolima. Nekako sam izdržao, sacekao miliciju a moglo me je glave koštati. Ako u takvoj situaciji uspete, uzmite vi, ili neko drugi, izjavu svedoka.. Naravno kada se tako nesto desi sa različitim posledica a a na žalost i tragičnih, teško je biti pametan. Tada počinje igranka u kojoj smo mi najmanje bitni. Kako? Odvežen sam u Urgentno centar. Ljubazni ljudi, sestre svaka im čast. Doktori su više profesionalno službeni.Pregledi, sve redom, terapija, smeštaj... Nakon izvesnog vremena, dok sam još polu svestan, pod lekovima i ko zna čemu još, prilazi mi jedan od lekara onako van grupe drugih, polu saosecajno, kako sam, bice dobro, važno je da sam živ... I pitanje posle koje počinje igranka :imate li pravnog zastupnika. Odgovaram da o tome ne razmišljam, najbitnije mi je da prvo dođem sebi, fizici i psihički pa cu onda o tome razmisliti. Naravno doktor se složio i ostavio mi broj telefona advokata koji ce me nazvati kasnije. Eto ovde vec počinje regrutacija, u bolničkom krevetu. Naravno necu reci koji je doktor i koji je advokat ali kako je moja prica išla dalje, video sam da su bolničke sobe neiscrpna izvor zarade povezanih grupa. Posle smestaja u drugo odeljenje, poziv advokata i ljubazno, kulturno pita za zdravlje, tok oporavka.. i da li može da dođe u posetu. Meni nije do ničega ali čini mi se da i nisam završio razgovor on je već bio u sobi. Lepo upakovan govor, briga... Ja slomljen, jedva govorim, pod aparatima.. nudi mi ugovor o zastupništvu da potpišem. Cifra je 20% od odštete. Neka se zna. To je tarifa a može da bude i drukčija. Druga je stvar sto je to bolnička soba a veza počinje od prijema. Tako da znajte ako budete u takvoj situaciji i možete da se kontroliše te, NE potpisuje NIŠTA. Ja sam potpisao i pogrešio. Prošlo je vreme, izasao ja iz bolnice, pod gipovima na raznim mestima... a oni koji su stavljali gipsove u poverenju i oni su mi davali telefone advokata, dok sam cekao u čekaonici, prolazili su i nudili brojeve advokata a jednog starijeg čikicu sam pitao jel on advokat.. Kaze, ma kakvi on je penzioner i honorarno radi na regrutovanju klijenata. Šta dalje reci. To je prava preduzimačka snalažljivost. Na izvoru nesrecem regrutacija.Idemo dalje:Prošlo izvesno vreme, hvala Bogu oporavi se ja, od advokata ni glasa, Pozovem ga ja ali ton je drukciji, nije više onako sažaljiv, prijateljski... Potpis promenio sve pa i ton. Nemože se, nestiže se i samo da sam ja dužan da isplati ugovorenu sumu. Ma u redu, ali koju sumu? Niti znam niti imam informacije i u krajnjoj liniji on je moj zastupnik a ne ja da se raspitujem i tražim odgovore. Sve ce to biti u redu, žuri.Ok,sve najbolje odoh ja kuci ali vidim da se neke igre igraju. Prošlo još par meseci ništa. Nazovem advokata, te on se raspitujem, odlazi redovno kod tužioca, bice u redu. Prođe jpš par meseci, ništa. Nazovem da proverim da li je bio advokatkod tužioca. Prijatan glas mi odgovara da nije bio niko, da nebi smela da mi to kaže ali žao joj ljudi koji bivaju uhvaćeni u mrežu takvih ljudi kojima je bitan samo potpis jer tako bez mnogo muke dobijaju siguricu a ako bude i proglašenja krivice i veceg procentualnog odštetnog zahteva, još bolje. Eto tako se radi. Šta dalje? Savetuje me moja rođaka I BAŠ ME DOBRO Savetovala jer ona je u sličnim vodama pravničkim, da tražim izuzeće i poništenje ugovora sa advokatom koji me zastupa. Dobro pomislim ja, ti žnaš i krenu to da uradim.Došao sam naravno u vučiju jazbinu. Došao sam vuku na njegov teren. U kancelariji, pre mene dok sam cekao čujem razgovor, smeh... Dodem ja unutra i naravno.. E ovo je tužilac taj i taj ovo je izvrsitrlj taj i taj.. E moj druže. Savet da tražim izuzece?Izrecitovao mi je zakone, paragraf... sve.. Nisam ja malo dete, imam ja nesto fakulteta, obrazovanja ali NJIMA SE NEMOŽE NIŠTA. Raskid ugovora... Toliko za zastupanje, toliko za posete koje ja nisam tražio, toliko za odlazak kod javnog tužioca gde nije bio.... I naplati on meni dobru cifru. Šta da radim. Bio neki regres pa sam imao a mislim u sebi:Savet, ubi Bože, advokati.. Nemam reci. Zato pamet u glavu svi vi budu i koji dođete u slične situacije. Sledi dalja priča. Angažuje js drugog advokata. Ispričam mu priču i čovek saslušaju i priču rece:tu se nemože ništa, ako želim on može da na osnovu moje prijave podnese tužbu Advokatskoj komori, pare naravno nemogu dobiti nazad. Bože sačuvaj da uradim tako nešto. Zamislite situaciju. Doktor, bolnica, advokat, sudstvo, izvršni organi. Sve povezano. Odem u bolnicu, a ti si taj.. Može biti a nemora. I ovo što sam napisao je javna tajna i ko zna nakon ovog pisanja:možda neki šleper bude bolje gađao, možda neki auto bude bolje gazio, možda sledeci skok padobranom bude.. Oppa kopča se otkacila.. Eto neke priče iz iskustva i kako to ide. Sve je korumpirano, povezano. Ako sam nekog uvredio, izvini, ako sam rekao ono što znamo pa se ponavljam, izvinite.. Čeka u i dalje, ako dočekam. Napisacu u šta ce dalje biti. Slušam razgovote:šta bre ti biciklisti, samo smetaju, mi kamionđije zarađujemo,placsmo porez, takse oni samo smetaju.. Nivo razmišljanja koji vodi dalje, ko sme ulicom ici, ko je ko, ko je odakle... Ako jednog dana nivo edukacije, kulture, civilizacijskog, kulturnog nivoa nebude bolji i u krajnjoj liniji adekvatno sudstvo i merama uzdignuta na veci nivo svesti svakog pojedinca koji u krajnjoj liniji cini citavo društvo, imacemo društvo kakvo imamo. Zaključak je:i dalje NEKOM RAT NEKOM BRAT.