91 odgovora na ovu temu

[Trotter]

Rudnica je izmedu Raske I Kopa,a Perucac ispod Mitrovca na Tari, Dogodine obrnete kontra smer, pa da osetite cari oba uspona

[leopoldbloom]

Dobra ideja,samo što je drugar rekao za Kopaonik nikada više.Ja bih, s druge strane, želeo da penjem Kopaonik iz svih pravaca,ali sa trekingom malo teže,možda drumašem, neka vikend akcija, nešto tome slično. 

[Trotter]

Do vrha Kopa se mozes popeti iz tri pravca. Iz Josanicke banje, naj laksi uspon. Iz Brusa, osetio si draz uspona. Iz Raske, uzas. 24 km a od toga 20km je bas tezak uspon. I ja planiram jednu vikend akciju, ali ove godine verovatno nista. Mozda dogodine

[chamade]

Dobra ideja,samo što je drugar rekao za Kopaonik nikada više.Ja bih, s druge strane, želeo da penjem Kopaonik iz svih pravaca,ali sa trekingom malo teže,možda drumašem, neka vikend akcija, nešto tome slično. 

Nisi jedini... i ja bih na Kop

 

Čekamo sledeći dan

[leopoldbloom]

Može i iz Krive Reke.To je novi put, relativno skoro izgrađen. Asfalt je odličnog kvaliteta, tako barem kažu meštani sela u dolini. Tim pravcem se izlazi kao i iz Brzeće, na Gobelju. Dakle, Kopaonik iz četiri pravca, e to je već nešto...

[Trotter]

Sad si mi dao zisku. Cuo sam nesto za Krivu Reku, da ima dobar put I jake uspone, al nisam mogao ,ovako u glavi da se orjentisem, sta I gde je to. Ova tri uspona sam prosao, neke i vise puta, pa onda moram i taj ,naj noviji.Postoji i jos jedan zanimljiv pravac sa dobrim asvaltom, al ima jednu manu. Desetak kilometara makadama. Ako krenes sa vrha, pa u Brzecu skrenes desno pored Juniora i ides samo pravo izadjes na Kursumliju. Sedamdesetak kilometara spusta, kao da se spustas sa Himalaja. Spust je u pocetku jak, pa sve blazi. Nego  zeljno ocekujemo opis daljeg putovanja

[leopoldbloom]

 

 

Sad si mi dao zisku. Cuo sam nesto za Krivu Reku, da ima dobar put I jake uspone, al nisam mogao ,ovako u glavi da se orjentisem, sta I gde je to. Ova tri uspona sam prosao, neke i vise puta, pa onda moram i taj ,naj noviji.Postoji i jos jedan zanimljiv pravac sa dobrim asvaltom, al ima jednu manu. Desetak kilometara makadama. Ako krenes sa vrha, pa u Brzecu skrenes desno pored Juniora i ides samo pravo izadjes na Kursumliju. Sedamdesetak kilometara spusta, kao da se spustas sa Himalaja. Spust je u pocetku jak, pa sve blazi

Što se tiče Krive Reke, to ti je na putu za Brus, skretanje desno, na nekih desetak kilometara od Brusa, ne možeš da omašiš, ima i putokaz. Ne znam kakav je uspon, ali su me ljudi sa kojima sam pričao uveravali da je asfalt odličan, te da je put potpuno rasterećen, dakle idealan za bicikliste.

Za ovu drugu varijantu na Lukovsku banju, jedan od neistraženih bisera Srbije, uputio je moj domaćin iz Brzeće prošle godine, i nameran sam da to obiđem, možda već sledeće godine. Videćemo, mnogo je ideja i planova, i što više ulazim u ovu igru, sve jasnije shvatam koliko nam je zemlja lepa.

[Trotter]

U potpunosti se slazem s tobom da nam je zemlja prelepa. Ovako lagano kad ides na dva tocka mozes da osetis prirodu, mirise, ljude i ko zna sta jos. Mogu misliti sta je to kad sidjes sa druma MTBom zadjes u neke predele kao iz bajke, ali to je neka druga prica.

[leopoldbloom]

Četvrti dan

 

Opraštamo se od naših domaćina uz rakiju (kasnije ćemo se šaliti kako je to naš, srpski EPO) i kafu, te obećanje da ćemo zasigurno ponovo navratiti, biciklama ili nekim drugim prevoznim sredstvom, svejedno. Ovaj dan je nakon Kopaonika i svega što nam se tamo izdešavalo, sada preinačen u  lagan dan: prvo do Pazara, a potom u obilazak manastira; bez Golije i novog teškog uspona. Predviđeno je da se u nekom trenutku nađemo i sa mojim rođenim bratom, koji priprema neko iznenađenje za nas.

Praveći česte pauze zbog vreline koja je nesnosna, stižemo u Novi Pazar oko podneva. Raspitujemo se kod meštana za puteve ka Petrovoj crkvi, te manastirima Đurđevi Stupovi i Sopoćani. Zapravo, prilično je lako: od kružnog toka u centru Pazara, pa desno za Petrovu crkvu, odnosno levo prema Đurđevim Stupovima i Sopoćanima. Snalazimo se bez problema i prvo obilazimo Petrovu crkvu u kojoj je, prema istorijskim spisima kršten Sveti Sava. Tu se zadržavamo u kraćem razgovoru sa sveštenikom koji nam govori o bogatoj istoriji koja se vezuje za ovo mesto.

 

 

Odavde se vraćamo natrag ka kružnom toku i pokraj kasarne, upućujemo se ka manastiru Đurđevi Stupovi. Udaljen je svega četiri kilometara od grada(tako su nam barem rekli), ali je uspon koji kreće već na prvoj krivini, nemilosrdan. Postoje najmanje tri rampe na ovom usponu gde je procenat dvocifren, i tako, taman kada smo se ponadali da ćemo plandovati i odmarati od Kopaonika, naša patnja počinje iznova. Nidža po prvi put silazi sa bajka i primoran je da gura nekoliko desetina metara. Ja ga, po prećutnom dogovoru, čekam čim se izgubi iz vida. Napokon stižemo do manastira, posle ne znam ni ja koliko vremena. Bicikle ostavljamo dole, a ostatak puta prelazimo pešaka.

 

 

Svesni da nema lakih puteva u Srbiji i da nam je zemlja porilično zatalasana, upućujemo se ka manastiru Sopoćani. Pošto vučem nekoliko flaša sa vodom, u jednom momentu, popušta elastični treger koji drže stvari na mojem prtljažniku i bivamo primorani da se zaustavimo. Baš preko puta biciklističkog servisa, ispred kojeg sedi sedokosi gospodin i radoznalo nas posmatra.

 

 - Kuda?, pita nas uz smešak.

 - Prema Sopoćanima, a sutra za Sjenicu, samo nismo najsigurniji za put.

 - Svratite, objasniću vam...

 

I tako se upoznajemo sa našim biciklističkim šampionom Hazbijom Hukićem koji je vlasnik pomenutog biciklističkog servisa. Prirodno, on poznaje svaku stazu i bogazu u kraju, a njegova vitrina sa peharima i nagradama je impresivna. Časti nas koka kolom i potanko objašnjava put za Sjenicu. Pričamo mu o Rudnici i on se slaže da se radi o opasnoj strmini, te da nije ni čudno što smo spalili kočnice tako natovareni. Rastajemo se uz srdačno rukovanje i zahvalnost što nas je ugostio.

 

 

Iznenađenje koje nam je priredio moj brat, koji se poslovno našao u Pazaru, ogledalo se u večeri i obezbeđenom prenoćištu u motelu Ras. Tek što smo isti prošli i uputili se ka Sopoćanima, pomalo razmišljajući gde ćemo kampovati, usledio je njegov telefonski poziv i naš pomalo ljutit povratak, pošto smo već bili na pola uspona ka manastiru. Već na prvu loptu, mesto mi se nije dopalo, a kada sam video paviljone u koje nas je smestio, shvatio sam šta bi nas tokom noći moglo očekivati.Nakon više nego bogate večere(teletina ispod sača, njamnjam) i tuširanja, bacio sam se u krevet samo sa jednom željom - da što pre zaspim. Nidži, pak, đavo nije dao mira, pa je rešio da malo propere svoje stvari i baci ih napolje na sušenje. Kako je otvorio ulazna vrata, tako nas je zapljusnulo stenjanje iz susednog apartmana, praćeno škripom nesrećnog inventara koje se poput eksera zabijalo u mozak jednog premorenog bicikliste.

Kako smo spavali, može se pretpostaviti, pošto je tip te noći očigledno bio naročito inspirisan i raspoložen, a ni dama se očito nije previše bunila. I tako se odlična prilika da se junački odmorimo, preokrenula u jednu mučnu situaciju koja potraje do prvih petlova.

 

 

 

[chamade]

Kako je otvorio ulazna vrata, tako nas je zapljusnulo stenjanje iz susednog apartmana, praćeno škripom nesrećnog inventara koje se poput eksera zabijalo u mozak jednog premorenog bicikliste.

Kako smo spavali, može se pretpostaviti, pošto je tip te noći očigledno bio naročito inspirisan i raspoložen, a ni dama se očito nije previše bunila. I tako se odlična prilika da se junački odmorimo, preokrenula u jednu mučnu situaciju koja potraje do prvih petlova.

Dok se pojedinci voze na biciklima neki decu prave    

 

 

 

Videćemo, mnogo je ideja i planova, i što više ulazim u ovu igru, sve jasnije shvatam koliko nam je zemlja lepa.

Nismo ni svesni koliko je lepa

[leopoldbloom]

Ama nemam ja ništa protiv pravljenja dece, ali brate mili svojim ženama, a ne tuđim  . A ovaj baja i njegova lepooka, videli smo ih sledećeg jutra na doručku, pre će biti da su iz neke druge kombinacije.

Uostalom, to nije ni bitno, možda ih ne bi ni osetili da ovaj moj pajser nije uzeo da pere gaće i čarape. Pored toliko reka i potoka on našao baš te večeri da vodi računa o ličnoj higijeni.

[chamade]

Ama nemam ja ništa protiv pravljenja dece, ali brate mili svojim ženama, a ne tuđim  . A ovaj baja i njegova lepooka, videli smo ih sledećeg jutra na doručku, pre će biti da su iz neke druge kombinacije.

Uostalom, to nije ni bitno, možda ih ne bi ni osetili da ovaj moj pajser nije uzeo da pere gaće i čarape. Pored toliko reka i potoka on našao baš te večeri da vodi računa o ličnoj higijeni.

Naravoučenije.. ne peri gaće i čarape u motelu  

[leopoldbloom]

Šesti dan

Kako smo neplanirano ostali u gore pominjanom motelu, iskoristili smo priliku i ostavili teret u sobi, i potpuno olakašani krenuli prema Sopoćanima. Naravno, tih nekoliko kilometara penjanja nismo ni osetili i relativno brzo, po netaknutoj prirodi koja se sa svakim dobijenim metrom, otvarala pred nama, stigli do manastira. Zadržali smo se u dužem razgledanju, napravili nekoliko fotografija, a potom se uputili natrag pošto smo pre nastavka vožnje imali u planu posetu ostacima Rasa.



Ostaci starog grada nalaze se na brdu, nešto manje od kilometra udaljeni od motela u kojem smo odseli, ali je strmina kojom smo se pentrali takva da se ova avantura neočekivano odužila. Naravno, kao što je i red i običaj u nas, ovako beslovesnim i nevaspitanim, na mestu kojem se nalazi ostaci negdašnjeg utvrđenja, koje se uzgred nalazi i na UNESKO-ovoj listi svetske baštine, zatekli smo prizore nekakvih prvomajsko-uranačkih mesožderskih orgija, smeće na sve strane, potpise u kamenu maloumnika koji su obilazili ovo mesto. Da mi je samo znati šta je u glavama takvih osoba i ima li leka za tu bolest ili je pak,taj lek, možebiti samo tući, kako po džepu i tako po ušima?!



Nakon doručka krećemo su put Sjenice i Uvca. Očekuje nas prilično zahtevna deonica, kako u smislu kilometraže, tako i u pogledu uspona. Ipak, entuzijam nas ne napušta, pošto nas put vodi kroz možda i najlepši predeo u Srbiji, Pešter. Sve oko i u vezi sa Pešterom je neopisivo rečima, a i fotografije su neka vrsta slabašne utehe, pošto se radi o predelu kao iz bajke, beskrajnom prostranstvu pred čijom lepotom čovek mora da se pokloni.
Put nas u početku vodi kroz zatalasane delove, da bi  ka Dugoj Poljani uspon postao vrlo ozbiljan i zahtevan, naročito na prvih par serpentina. Čim se prebrodi taj deo i onaj u samoj Dugoj Poljani, otvaraju nam se vidici ka Pešteru i javlja se ideja da bi čitav ovu netaknutu divljinu valjalo iznova prepedaliti, sledećeg puta uzduž i poreko, natenane, bez žurbe i brzopletosti.



Nakon nekoliko sati potpuno relaksirane vožnje spuštamo se u Sjenicu, gladni i opaljeni od žestokog sunca. U simpatičnoj kafanici klopamo lokalne specijalitete i upućujemo se ka Uvcu. Usput se obaveštavamo koliko ima do auto kampa gde smo planirali da prenoćimo. Na mestu gde se magistrala odvaja za Ivanjicu, mi skrećemo sa asfalta i počinjemo da guramo uzanim makadamskim putem, često zastajući kako bi propustili vozila koja idu u suprotnom smeru. Ljudi se vraćaju sa kupanja, plandovanja i roštiljanja, a najbolje mesto za tu vrstu aktivnosti, svakako da je Specijalni rezervat prirode Uvac.
I u samom kampu, atomosfera je onako baš na nivou. Na ražnju se okreće prase, nešto malo podalje sprema se roštilj, Sinan i Šaban se sa zvučnika dernjaju kao dva magarca, drnda generator koji čitavu tarapanu i pokreće, a baja rendžer, mogao bih da se setim njegovog imena, ali me iskreno mrzi, naplaćuje meni i Nidži po stotinu dinara za ulaz u Specijalni rezervar prirode. Šatore podižemo pokraj kafanice, gde se isto tako priprema neka zakuska a i gosti su više nego zanimljivi. Između ostali i jedan debeljko od četrdeset i kusur leta sa majkom, koji se nemilice naliva pivom.
Volim Kustu i njegove filmove, ali brate ne volim Kustu i cirkus u svakodnevnom životu. Naročito, kada sam umoran poput psa i prethodne noći nisam oka sklopio. Naravno, debeljko je ovde sa drugačijom idejom i iako ga majka neprekidno zivka,ajde sinko dosta je bilo, on je uporan da dovrši pivo(koje po redu?). Razmišljam se da izađem iz šatora i zamolim društvance da budu makar malo tiši, kada se napokon gužva raščišćava. Majka ga je naposletku ubedila i oni polaze kući... do prve krivine, tu budaletina uspeva da nasadi auto i tako se završava njihovo putovanje. Čitav kamp (osim nas dvojice) pokušava da im pomogne i odglavi auto, ali eto karma ili štagod ih u tome sprečava. Možda to i nije fer reći, ali eto ja nakon tog događaja uspevam napokon da zaspim i spavam poput bebice sve do jutra.

[chamade]

Volim Kustu i njegove filmove, ali brate ne volim Kustu i cirkus u svakodnevnom životu. Naročito, kada sam umoran poput psa i prethodne noći nisam oka sklopio. Naravno, debeljko je ovde sa drugačijom idejom i iako ga majka neprekidno zivka,ajde sinko dosta je bilo, on je uporan da dovrši pivo(koje po redu?). 

Šta mi tek da kažemo.. jedne večeri ispod Transfagarašana u kampu gde smo noćili do ponoći su iz nekog automobila svirali preglasni Rumanski narodnjaci. U glavi mi ta melodija bila još naredna dva dana.. koliko god sam pokušavao da mumlam neku našu pesmu to sra*e se konstantno ponavljalo.

[damir78]

Sad za vikend isprobah i uspon do Kopaonika preko Krive Reke. Mogu reći samo jedno - predivno je. Uspon je na momente baš jak, ide preko 20%, ali priroda se rečima ne može dočarati. Put, apsolutno bez saobraćaja, a asfalt idealan.

 

Ostao mi je još uspon na Kop sa Raške strane, ali od tri koja sam penjao, Brzeće, Jošanička banja i Kriva reka, mogu reći da je Kriva Reka najteži i najlepši prilaz.

[leopoldbloom]

 

 

Šta mi tek da kažemo.. jedne večeri ispod Transfagarašana u kampu gde smo noćili do ponoći su iz nekog automobila svirali preglasni Rumanski narodnjaci. U glavi mi ta melodija bila još naredna dva dana.. koliko god sam pokušavao da mumlam neku našu pesmu to sra*e se konstantno ponavljalo.

Upamtio sam te rumunske narodnjake prošle godine kada sam prolazio Đerdapom. Imao sam tu sreću da zanoćim preko puta neke njihove birtije, naravno sa druge strane Dunava, nedaleko od od golubačke tvrđave; iako je Dunav ovde najširi čulo se sve, od vriske pijanih svatova, do lomljave čaša i flaša. Nezaboravno iskustvo 

[leopoldbloom]

 

Sad za vikend isprobah i uspon do Kopaonika preko Krive Reke. Mogu reći samo jedno - predivno je. Uspon je na momente baš jak, ide preko 20%, ali priroda se rečima ne može dočarati. Put, apsolutno bez saobraćaja, a asfalt idealan.

 

Ostao mi je još uspon na Kop sa Raške strane, ali od tri koja sam penjao, Brzeće, Jošanička banja i Kriva reka, mogu reći da je Kriva Reka najteži i najlepši prilaz.

Baci neku fotku, ako imaš. Sada mi je pomalo i krivo, jer nam je biciklista iz Kragujevca kojeg smo sreli prvog dana preporučio ovaj prilaz Kopu.Ali biće dana da se i ta lepota vidi i obiđe.

[Trotter]

Kakva divota. Naj zalije mi je sto sam promasio skretanje za Uvac i kad sam ukapirao, bilo kasno za vracanje. A priroda fantasticna, meandri, supovi...

[leopoldbloom]

Ne shvatam šta se desilo sa postom.Totalno je zabrljaveo,a ja potroših čitav sat u piskaranju.Izgleda da ću morati sve iz početka

[Trotter]

Mislim da je poenta shvacena i iz ovakvog posta.  Zadnje tri slike,jel to Zlatar