91 replies to this topic

[chamade]

Klasicna jajara i derikoža...eto,ima nas svakakvih.. Nailazili ste na ljudine evo nazalost i na sitne duse..nema veze,neka mu je samo na cast,dovoljno...

Mislio od njih dvojice da su neki strendžeri.. al' se zajebao.

 

Ja čekam opis dela ture preko Tare jer imam u glavi neku varijantu negde polovinom septembra da malo protutnjam preko Tare.

[leopoldbloom]

Osmi dan

Put do Mokre Gore nas vodi laganom uzbrdicom preko Vitasa, sve do tunela dugog skoro osamstotina metara. Tunel je nov i solidno osvetljen, i negde na njegovoj polovini počinje spust. Odmah shvatamo da će nam u povratku predstavljati priličnu nezgodaciju, naročito ukoliko saobraćaj bude intezivniji. Jednostavno nema bicikliste koji preterano ljubi tunele, pogotovo ne one koji idu uzbrdo, ali šta da se radi, i oni su sastavni deo ciklotura.
Pre ulaska u samo mesto, skrećemo sa glavnog puta i oštom uzbrdicom pentramo se ka Mećavniku. Ulaz se naplaćuje 250 dinara po osobi, za šetnju i razgledanje da budem iskren - previše. Lokacija je lepa na onaj kičasto ušećereni način, ali je turistički izuzetno atraktivna i posećena, i u tom smislu se ne može apsolutno ništa prigovarati. Cene u lokalnoj birtiji su pristupačne i može se pristojno klopati za nevelike novce.



Pošto smo sve poput Japanaca uslikali, ja polazim put Višegrada. Nidža defenitivno odustaje, pošto je vojno lice, a za njih, očito, i dalje važi neka KOS-KGB procedura o odlasku u drugu državu. Ostavljam višak stvari i spuštam se do graničnog prelaza. Gužva nije naročito velika, a procedura relativno bezbolna.
Pošto put vodi blagom nizbrdicom do Višegrada, a i vetar duva u leđa, pravi je trenutak da se muški gazi, što ja i činim. Relativno brzo prelazim tih dvadeset i nešto kilometara i stižem pre podneva do grada. Odmah na ulasku, raspitujući se kod prolaznika, shvatam navoje razočaranje da je čuveni most zatvoren za posetioce zbog renoviranja.Moš se provući tamo kraj ograde, veli stariji gospodin,ali vodi da računa da te neko ne opazi.Pošto mi ne pada na pamet da ulazim u nepotrebne rizike, pravim samo jednu fotku čuvene ćuprije na Drini, a ostatak vremena provodim u obilasku Andrićgrada.Bilo bi nefer sa moje strane, ako ne bih rekao da Andrićgrad izgleda apsolutno impresivno.



Povratak je lakši nego što sam mislio.Nekoliko kilometara vozim sa troje biciklista koji se vraćaju, kao i ja, na Mokru Goru. Ipak, moj tempo je značajno jači i uskoro se razilazimo. Bez većih pauza, stižem do Mokre Gore za oko sat i po. Zadražavam se na železničkoj stanici odakle i danas redovno saobraćaju vozovi uskim kolosekom. U planu je da se osposobi i pruga prema Višegradu, što će čitavu ovu regiju u turističkom smislu učiniti još atraktivnijom.



Nidžu nalazim na nekoj livadi kako se dopisuje sa svojim bivšim draganama, hvaleći se svojim putovanjem i savladanim planinama. Pakujemo stvari i polazimo natrag ka Kremni. Uspon je na pojedinim mestima prilično naporan i ponovo se čekamo na dva-tri kilometra. Kroz tunel prolazimo bez većih poteškoća, iako nas vozila malo malo pretiču. I mada imamo puno vremena do zalaska sunca, rešavamo dilemu, i odlučujemo da sutra krenemo u forsiranje Tare. Upravo zbog te loše procene, ostaćemo sledećeg dana uskraćeni za Zaovinsko jezero.

[Allex]

Nema sta,Mokra Gora i Mecavnik stvarno su prelepi,vredi posetiti.. Takodje i komsijski Visegrad Kad se sve uzme,nisu to ni Francuski Alpi ni Rumunski Karpati,ali ima dosta prirodnih lepota ova nasa mala drzava..

[pjesak1972]

Ja sam licno bio razocaran(2010)Mecavnikom.Mnogo sam vise ocekivao.Mozda i zato sto sam dan prije Mecavnika posjetio Sirogojno.Tamo je u etno-selu namjesteno par domacinstava.Nedostaju samo ljudi iz tog vremena.To za prugu do Visegrada su govorili i 2010.Voznja Sarganskom osmicom nezaboravno.Most na Drini u Visegradu impresivan.Andric grad tada nije postojao.Sve u svemu treba sve obici i steci svoje misljenje o tome.

[leopoldbloom]

Ovaj deo Srbije ima ogroman turistički potencijal, jer na relativno malom prostoru imaš tri planine:Zlatibor,Mokru Goru i Taru.Za mtb ture raj na zemlji.Kombinacija je plus beskonačno.

Inače da se razumeno Mokra Gora je mnogo mnogo više od Mećavnika.Naravno, za one koji znaju ili su makar voljni nešto da nauče.

[Trotter]

Bravo, momci. U potpunosti se slazem sa vama da ovaj deo Srbije ima neverovatan turisticki potencijal

[chamade]

Kad se sve uzme,nisu to ni Francuski Alpi ni Rumunski Karpati,ali ima dosta prirodnih lepota ova nasa mala drzava..

Za Alpe ne znam.. ima vremena pa ću nadam se, dobiti priliku da i Alpe upoznam.

 

Karpati.. izuzetno je atraktivan put preko Transfagarašana i Transalpine ali rekao bih da je u Srbiji zanimljivije pedalati. Planine jesu dosta manje ali je sadržaj na njima obimniji i zanimljiviji. Od mene jedno veeeeliko + za motanje po našoj zemlji.

 

Čekam naredni tekst.. deo preko Tare

[Rih]

"Čuveni" kamp u kremnima se zove Viljamovka...i, da, važi za veoma skup (ništa za puno love).

Što se tiče tunela Šargan, najduži je (automobilski) tunel u Srbiji, nije nov, već nedavno renoviran. Grešku ste napravili što ga niste obišli, put skreće nepostedno na samim ulazima u tunel i vodi preko prevoja Šargan. Saobraćaja ni malo, čak se sa mokrogorske strane kamenje dobro odronilo, pa mi se čini da kola tuda više i ne mogu. Jeste uspon, ali ništa strašno...meni je prolazak kroz sam tunel strašniji , iako je dobro osvetljen. Na samom prevoju, skreće se desno (gledano iz pravca Kremana) ka Tari, put vodi ka Zborištu (najviši vrh ovog dela Tare), ali je uspon baš, baš veliki, dug i konstantan.

[leopoldbloom]

Da znam kako se zove kamp,nisam ovde želeo da ga po imenu spominje,zbog opaski koje sam izneo u vezi sa hm,poslovnom politikom,vlasnika ovog kampa(da se razumemo,to što se meni nije dopala,ne znači i da je loša).

Što se tiče tunela,nismo ga obišli jer je moj drugar već počinjao ozbiljno da posustaje i svaki novi uspon je za njega bivao u rangu Himalaja.Zapravo, ja sam u povratku ovo i predložio, ali eto, bio sam nadglasan

Za pominjani detour znam,ali kako iz gore spominjanog razloga, tako i zbog činjenice da smo bili prilično natovareni, nismo ovu varijantu uošte ni uzeli u razmatranje.

[Rih]

Mislim da ste pogrešili što niste pored Mećavnika produžili uvis, pored ski-staze na Iveru, pa putem podno zapade padine Zborišta sišli na Zaovine.

Istina, put jeste baš strm, jedno 6-7-8km konstantnog uspona....ali, opet daleko kraći nego povratak u Kremna i uspon ka Barama. Do Ivera je asfalt, kasnije dobar makadam (tu uspon postaje daleko blaži)

A onda biste obišli i Zaovine

 

Ovaj deo Srbije ima ogroman turistički potencijal, jer na relativno malom prostoru imaš tri planine:Zlatibor,Mokru Goru i Taru.Za mtb ture raj na zemlji.Kombinacija je plus beskonačno.

Inače da se razumeno Mokra Gora je mnogo mnogo više od Mećavnika.Naravno, za one koji znaju ili su makar voljni nešto da nauče.

Da se razumemo, Mokra Gora nije planina, već selo (planina istog imena je severno od Metohije)....ne znam kako je stavljaš u isti rang sa Tarom i Zlatiborom, što se tiče bisiciklističkih tura.

[leopoldbloom]

Deveti dan

 

Na cikloturama je po pravilu uvek tako. Kada se neko od članova tima umori ili mu ponestane "inspiracije", počinju vađenja: krckaju mi kolena, nešto mi škripucka menjač, potrošio sam kremu za hidrataciju lica... Već pri polasku ka Tari, moj partner u zločinu, otprilike ovim redosledom je stao da iznosi svoje prigovore, pomalo me dovodeći u sumnju namerava li on uopšte da dovrši ovo putovanje. To me je nateralo da se i ja ponesem pomalo zločesto, te sam kaneći da ga nateram da samo vozi, a manje razmišlja, počeo da pravim sve ređe i kraće pauze. Prvi deo uspona do Kaluđerskih Bara, inaže i najteži na putu do Mitrovca, savladali smo hajde da kažem manje-više bezbolno;ostatak puta, po veoma lošem afaltu i kroz divlju i nestvarno lepu Taru, predstavljao je neku vrstu kompromisa - ja vozim sprije, on ne kuka zbog svoje odveć osetljive kože...

 

 

Stigavši do Mitrovca, postaje mi jasno da do Zaovinskog jezera nećemo ići. Nidža je umoran, navlače se neki gadni oblaci, grmi i seva na sve strane, a ni meni nije borbe kako sa vremenskim  prilikama, tako i sa ambivalentnošću mojeg prijatelja. U tom času, prijatan ambijent lokalne kafane čija je bašta puna nekih čupavih stranaca(reč je o nekakvom omladinskom radnom kampu), izgleda kao savršen izbor. Naručujemo klopu i kako su tenzije malo splasle, provodi prijatno vreme u dvočasovnom plandovanju i uživanju. Taman koliko je potrebno da se raščisti gužva na nebu iznad naših glava.

Siti i odmoriti, počinjem sa spuštanjem ka Perućcu. U početku fascinirani pogledom na dolinu Drine, i ne vodimo toliko računa o nagibu. Ja sam dodatno opušten, pošto je Nidža prošle godine prošao ovu deonicu, te se oslanjam na njegovo iskustvo. Ali nikakvo pređašnje znanje ne vredi kod ovako oštrih spusteva i nepreglednih serpentina iza koje vreba neko od onih ludaka iz Raketa prevoza...Pauze su češće pošto se kočnice ponovo pregrevaju, a boga mi bole i zglobovi na rukama. Ponavlja nam se pakao Rudnice, a ništa manje nesrećnim nas ne čini ni susret sa biciklistom koji mučenički gura bicikl uz strminu, možda sve od podnožja i verovatno, sve do mitrovca. Ko je tu u većem problemu? I da li je najteže na svetu gurati bicikl uzbrdo ili ga stalno držati pod konrolom, bezglavo stiskajući kočnicu?Za kraj, par stotina metara ne baš sjajne kaldrme, zbog koje ja počinjem da psujem sve redom, od naše vlade preko Turaka, do Eu-a. Tako sam u mogućnosti.

 

 

  Ne sasvim mrtvi, spuštamo se napokon do Perućca, gde pravimo kratku stanku kraj rečice Vrelo duge svega 365 metara koja malo dalje uliva u Drinu. Odatle nas put vodi ka Bajinoj Bašti i dalje, prema Rogačici. Napokon možemo zaista da vozim bicikle i uživamo u (ipak) prijatnom popodnevu. U Rogačici se smeštamo kraj Drine, koja je kako nam rekoše meštani na nikad nižem vodostaju. Osećanja su pomešana, ja sam razočaran onim što (ni)sam video od Tare, Nidža je zabrinut kako će njegovo lice i koža podneti sutrašnje eksponiranje na Debelom Brdu.

 

 

 

 

 

 

[Trotter]

Drugar ti je krenuo prilicno ne spreman na ovako brdovitu i  zahtevnu turu, zato i niste stigli do jednog od naj lepsih bisera Srbij, Zaovinskog jezera. Steta. Uspon na Debelo brdo onda mora da je bio nocna mora

[Allex]

Drugar ti je krenuo prilicno ne spreman na ovako brdovitu i zahtevnu turu, zato i niste stigli do jednog od naj lepsih bisera Srbij, Zaovinskog jezera. Steta. Uspon na Debelo brdo onda mora da je bio nocna mora

Imao sam istu situaciju sa drugarom do Vrnjacke Banje,i mogu reci da tu dosta udela ima psihicka nespremnost,posebno kod uspona.. Jasno se vidi kad neko ne moze da pobedi sebe i taj strah od "koliko je dugacak ovaj uspon sad,kad ce kraj" Inace,Tara je prelepa,vrlo moguce i najlepsa planina u Srbiji,definitivno je vredi propedalati. Slike su odlicne

[leopoldbloom]

Jeste krenuo nespreman, ali je eto stisao zube i izgurao putovanje do kraja. Jbg, na ovakvim turam, uvek ima kriznih momenata, a kada je grupa brojnija, to može da se izrodi u ozbiljan problem. Ovako smo bili samo nas dvojica, dakle, upućeni jedan na drugog, i u tom smislu je bilo jednostavnije.

Što se tiče Zaovina, velika je šteta što jezero nismo obišli. To je najveći promašaj na ovoj turi.

[pjesak1972]

Svaka cast i tebi na strpljenju sa kolegom,a i njemu jer je ipak uspio da pobjedi sebe.Tebi je bilo duplo lakse jer nisi imao te krize koje se javljaju u glavi.Najbolje kada se nadju vozaci pribliznih mogucnosti i koji u sebi prebrode svaku krizu.Tako ne stvaraju nervozu kod saputnika.Na duze staze mi je bolje sam nego da se nerviram zbog drugog.Mada kada bi mi na pocetku rekao ja sam spreman da vozim 80 km dnevno,onda ako bih krenuo sa njim ne bih se nervirao.Znao bih to je to.

[leopoldbloom]

Svaka cast i tebi na strpljenju sa kolegom,a i njemu jer je ipak uspio da pobjedi sebe.

Upravo tako, zapravo njemu dvostruko veće pohvale jer je uspeo da prevaziđe svoja fizička i mentalna ograničenja, i čitavu stvar izgura do kraja. I da, meni je bilo znatno lakše nego njemu, jer sam ja sve ovo vozio u zoni komfora, a pitanje je kako bih se poneo da sam išao sa nekim jačim od mene i bio primoran da sledim tuđi tempo? Iskreno, sa Nidžom koji je u ovakvoj formi, išao bih što se kaže i na kraj sveta: razborit je, odgovoran i nikada ne odustaje(ili kako on veli, ako si primetio ja tamo gde pođem, na kraju i stignem, za dva ili dvadeset i dva sata, svejedno je).Uzgred, i prijatelji smo nekih dvadesetak godina, što je vrednije od bilo kakve planine ili jezera. Uostalom, Srbija je naše igralište i sve nam je praktičnu tu, na dohvat ruke, ono što nismo videli, da u nekim od narednih godina obiđemo; ono što smo već obišli da vidimo iz neke nove perspektive.

[chamade]

Jeste krenuo nespreman, ali je eto stisao zube i izgurao putovanje do kraja. Jbg, na ovakvim turam, uvek ima kriznih momenata, a kada je grupa brojnija, to može da se izrodi u ozbiljan problem. Ovako smo bili samo nas dvojica, dakle, upućeni jedan na drugog, i u tom smislu je bilo jednostavnije.

 

Možda je i bio nespreman ali ipak je turu završio uspešno. Mnogima je i Avala podvig.. a Avala je naspram Kopa jedno malo brdašce a kolega je sve to uspeo da savlada. Dakle, bravo za čoveka. 

 

A sad jedno pitanjce.. ako neko zna odgovor biće od pomoći: trebaće mi na Tari smeštaj na jednu noć polovinom septembra, ali da ne bude dranje po džepu.. nekih 1000 din biće npr. OK. Ako neko zna da li ima i kako naći nek napiše.

[damir78]

Juče bio na Divčibarcu, penjao se iz Mionice preko Krčmara. Nakon što sam prošle nedelje popeo Kopaonik preko Krive Reke, Divčibare deliju kao breg.

 

Sa nestrpljenjem čekam na priliku da se isprobam na usponu do Kopa iz Raške i time kompletiram penjanje svim putevima.

[leopoldbloom]

Pazi ovako chamade,ne znam da li ima za hiljadu dindži, ali smeštaja na Tari ima svakakvog i u izobilju. Ukoliko ideš iz pravca Kremne, imaš Kaluđerske Bare, mislim da su one sa cenama u rangu sa Mitrovcem i Zaovinama, i mislim da su malo skuplje od hiljadu dinara,mada je moguće naći i za hiljadarku. Ako pak kreneš ka Mitrovcu, imaš Račansku Šljivovicu, super lepo mesto sa dosta smeštaja u domaćoj radinosti(i odlično polazna tačka za off vožnju).Ukoliko ideš jugozapadnije imaš planinarski dom na Predovom Krstu, renoviran je i odlično uređen. Tu si u samom srcu Tare i možeš off stazom ka Jagoštici, odakle imaš verovatno najbolji vidikovac na kanjon Drine.Odatle možeš i ka Mokroj Gori.
Ne znam da li je bilo od pomoći, jbg nisam se zadržavao i raspitivao za cene.A za nalaženje, ne brini.
Evo linka, pa proskitaj malo:http://www.tara-planina.com/

[chamade]

Pazi ovako chamade,ne znam da li ima za hiljadu dindži, ali smeštaja na Tari ima svakakvog i u izobilju. Ukoliko ideš iz pravca Kremne, imaš Kaluđerske Bare, mislim da su one sa cenama u rangu sa Mitrovcem i Zaovinama, i mislim da su malo skuplje od hiljadu dinara,mada je moguće naći i za hiljadarku. Ako pak kreneš ka Mitrovcu, imaš Račansku Šljivovicu, super lepo mesto sa dosta smeštaja u domaćoj radinosti(i odlično polazna tačka za off vožnju).Ukoliko ideš jugozapadnije imaš planinarski dom na Predovom Krstu, renoviran je i odlično uređen. Tu si u samom srcu Tare i možeš off stazom ka Jagoštici, odakle imaš verovatno najbolji vidikovac na kanjon Drine.Odatle možeš i ka Mokroj Gori.
 

Pa sad.. recimo i do 10e je OK.. da ne bude tamo nekih 1600-2000. Mitrovac je OK mada bih ga prošao izjutra. Nekako bi mi najviše odgovarala noć u K.bari. 

A ta off staza.. hehe, čisto sumnjam da će moj Cube hteti da ide po takvoj stazi.. ka Mokroj Gori neću ići jer ću imati verovatno nekih 5 dana koje treba da podelim na nekih 550km. Pošto imam noćenje u Valjevu, Ljuboviji i Šapcu neću nositi šator pa po tome moram prilagoditi rutu. Zbog toga je i to noćenje negde na Tari u nekom smeštaju. Imam još20 dana.. iskopaću nešto