256 odgovora na ovu temu

[zare]

Sve je to lepo ali su se masti i to najobičnije (tovatna npr.) koristile bar 50-60 godina u nazad i nije bilo nekih velikih problema ako se bicikl normalno koristio i održavao. 

Ako vidimo da je kilo Famove tovatne masti 400-500 dinara a "montažna" 10 puta skuplja ne vidim nikakav razlog za kupovinu preskupe masti. Posebno za običnog korisnika koji sam održava bicikl jer ako ima alat i znanje nije mu problem da jednom u par godina skine patronu i zameni mast. O tome da će tovatnu mast da koristi gde god mu padne na pamet a montažnu skoro nigde i retko, neću ni da pričam. 

[Dusan011]

Zasto onda rizikovati sa bakarnom mascu na aluminijumu !? Cini mi se da bakarna mast nije bas zdrava za gumene delove, o-ringove itd.

 

@IgorN    Galvanizacija se javlja izmedju dva razlicita metala.

[Gadjan]

Ja nikad nisam imao ni najmanjeg problema sa šticnom, patronom itd retko i sa šrafovima. Šticnu nikad ni ne mažem ničim, bilo karbon u alu ram bilo alu u alu ram, patronu jedva da sam i malo podmazivao mašću, uvek se bez problema odvijala. Za alu čelik spojeve sam ipak uzeo najzad nedavno baš tu K2 bakarnu mast sa prethodne strane, 180 dinara je u BG. Sad koliko će da traje tih 20 grama ne znam.

[IgorN]

@IgorN    Galvanizacija se javlja izmedju dva razlicita metala.

slazem se. To sam i mislio. Da li sam (greskom) napisao nesto drugo?

[Smasher]

A litijumska mast? Može li se ona koristiti u svrhu montažne paste?

[Dusan011]

Litijumska mast se koristi za podmazivanje pokretnih delova. Montazna pasta se koristi da drzi nepokretne delove dok se sastavljaju, kao neki slabi lepak. Litijumska mast se ne moze koristiti u svrhu montazne paste, niti obrnuto montazna pasta se ne koristi za podmazivanje lezajeva. Za sticne i volane koristite frikcione masti koje povecavaju trenje.

[chamade]

Bilo koja mast bolje je od one koje nema tamo gde bi trebalo da bude.

[IgorN]

..., niti obrnuto montazna pasta se ne koristi za podmazivanje lezajeva....

montazna pasta, za koju sam postavio link, moze da se koristi i koristi se kod kotrljanih lezaja sa visokim temperaturama (fenovi, ventilatori na pecima i komorama, tockovi na kolicima za peci i autoklav i sl) ali sam video i (neki stari) snimak tuninga motora F1 bolida gde okrecu neke osovine i mehanizme i osluskuju nekim stetoskopom a koriste ovu pastu za podmazivanje za probe, pre konacnog sklapanja kada koriste nesto drugo, verovatno ovo sto kazes:

 

Litijumska mast se koristi za podmazivanje pokretnih delova...

 

 

PS, nisi mi odgovorio, da li sam negde pogresio u onom predjasnjem oko galvanizacije?

[IgorN]

Bilo koja mast bolje je od one koje nema tamo gde bi trebalo da bude.

ali nijedna nije dovoljno dobra da bude tamo gde ne treba da je bude.

Ni pretrpavanje nije dobro! Optimalno, umereno...

ali najvaznije je redovno odrzavanje!

[zare]

Litijumska mast se koristi za podmazivanje pokretnih delova. Montazna pasta se koristi da drzi nepokretne delove dok se sastavljaju, kao neki slabi lepak. Litijumska mast se ne moze koristiti u svrhu montazne paste, niti obrnuto montazna pasta se ne koristi za podmazivanje lezajeva. Za sticne i volane koristite frikcione masti koje povecavaju trenje.

 

Litijumska mast se mnogo više od pola veka koristi kao montažna pasta za bicikle samo ti to i dalje ne znaš. Kada bi sa teorije prešao na praksu bilo bi mnogo bolje .

 

A što se tiče pretrpavanja masti, nema tog mesta na biciklu gde višak masti neće izaći. Mnogo veći je problem kada staviš vrlo malo masti pa voda može vrlo brzo da uđe. Kada prepuniš nablu, šoljice pogona, patronu i bilo šta drugo, višak izađe za 50-100 km i sve je unutra popunjeno mašću a da bi voda sve to razbila mora da prođe mnogo vremena. 

 

Nemojte da pravite nauku od najobičnije gluposti, ne pričamo o svemirskim brodovima nego o kilo-dva gvožđa koji se nisu promenili 100 godina. 

[Dusan011]

PS, nisi mi odgovorio, da li sam negde pogresio u onom predjasnjem oko galvanizacije?

Ja mislim ovde: "sve to zajedno iscuri dok (k)od ovih pasti ostaje naslaga cvrstih cestica navedenog metala koje i posle otapanja i odstranjivanja paste obalja zeljenu funkciju smanjuje mogucnost galvanske korozije."

Ne znam kako moze da smanjuje mogucnost kada je kontakt dva razlicita metala preduslov galvanizacije.

[chamade]

ali najvaznije je redovno odrzavanje!

Tačno tako.

[Smasher]

Litijumska mast se mnogo više od pola veka koristi kao montažna pasta za bicikle samo ti to i dalje ne znaš. Kada bi sa teorije prešao na praksu bilo bi mnogo bolje .
 
A što se tiče pretrpavanja masti, nema tog mesta na biciklu gde višak masti neće izaći. Mnogo veći je problem kada staviš vrlo malo masti pa voda može vrlo brzo da uđe. Kada prepuniš nablu, šoljice pogona, patronu i bilo šta drugo, višak izađe za 50-100 km i sve je unutra popunjeno mašću a da bi voda sve to razbila mora da prođe mnogo vremena. 
 
Nemojte da pravite nauku od najobičnije gluposti, ne pričamo o svemirskim brodovima nego o kilo-dva gvožđa koji se nisu promenili 100 godina.

Otprilike tako, najjednostavnije rečeno bez mnogo kakenja.

Ja od kada sam počeo da sam održavam bicikl koristim isključivo litijumsku mast, za sve i svašta od šticne i ležajeva na vili do podmazivanja ležajeva pedala i nabli. Meni se pokazala odlično i do sada ne vidim nikakav nedostatak ili problem nastao kao posledica upotrebe litijumske masti, a koristim je i na spoju karbon - aluminijum ali umereno. Zbog toga sam i pitao šta fali litijumskoj masti, i vidim mišljenja su podeljena.

Kada sam radio u naftnoj industriji, litijumskom mašću smo mazali ventile koji su bili predviđeni da izdrže pritisak do 1000 bara (15000 psi) i bili nekoliko puta godišnje testirani doslovno do te granice. Ok, verovatno to nije baš takva litijumska mast koju mi kupujemo u maloprodaji nego je prilagođena industriji, ali princip je isti, sve su ostalo nijanse...

[Dusan011]

Aj kad već spominjemo maziva da priupitam... Koju pastu/mast koristiti pri spoju carbon-aluminijum (tipa viljuška od karbona sa karbonskim vratom na alu lulu, ili karbon šticna u alu ram)?

 

Pitao si za sticnu, treba da koristis pastu sa cesticama koje povecavaju trenje (link). Da si pitao sa cime da podmazujem kuglicne lezajeve dobio bi drugaciji odgovor.

[zare]

Zbog toga sam i pitao šta fali litijumskoj masti, i vidim mišljenja su podeljena.
 

Ne fali baš ništa i neće joj faliti još decenijama dok budemo vozili ovakve bicikle. Da za po neku stvar na biciklu ima nešto bolje, naravno da ima i uvek će imati nešto bolje. Ali po ludačkim cenama i bez realne potrebe. Ali ko hoće da plati, nemam ništa protiv. 

 

A zbog onih koji ne znaju i hoće nešto da nauče, ne treba forsirati priču da je montažna pasta iz raja izašla i da se samo ona mora koristiti jer je to vrlo, vrlo daleko od istine. 

[BikeGremlin]

Tu ima dve stvari.

 

 

1) Podmazivanje

 

Za to je, kod bicikala, u suštini svaka mast dobra. Ulazak prljavštine je ono što ubija ležajeve na bajsu, pošto su sile relativno male.

Tako da je tu mast kao sapun: ako se koristi redovno, svaki je dobar, a ako se ne koristi redovno, ni najskuplji ne pomaže. 

 

Lično preferiram litijum-kompleks masti pošto nisu skupe, a dosta su kvalitetne i ne rasuše se ako ljudi zaborave redovno servisirati.

Drugim rečima: nisam uspeo primetiti neku merljivu korist od masti koje su skuplje. Opširnije, koga zanima:

Najbolja mast za ležajeve bicikla

 

Unutar tog članka je link ka članku koji još detaljnije objašnjava svojstva, prednosti i mane različitih masti, t.j. pruža i teorijsko objašnjenje za to što mi se pokazalo dobro u praksi.

 

 

2) Montiranje i sprečavanje galvanske korozije

 

Ovde postoje dva scenarija.

 

 

2.1) Montiranje metal na metal (koji god metali da su u pitanju - čelik, aluminijum, titanijum)

 

Za ovo mast može da posluži, ali ne pruža dugotrajnu zaštitu. Zna iscureti već posle 6 meseci.

Nagledao sam se zapeklih šticni, patrona pogona, lula, i pedala.

Slično kao i kod podmazivanja: ljudi nisu savršeni, desi se da zaborave redovan servis.

 

 

2.2) Montiranje metal na karbon, ili karbon na karbon

 

Šuplje karbonske lule i šticne lako pucaju pod (pre)jakim stiskom. Poželjno je postići da karbonske lule i šticne ne klize, uz minimum sile zatezanja.

Masti i "obične" montažne paste su tu loša ideja, jer olakšavaju klizanje.

Dobra stvar je montažna pasta za karbon jer je dizajnirana da poveća frikciju, te da omogući da delovi stoje bez klizanja čak i uz manju silu zatezanja.

 

Opširnije, koga zanima:

Montažne paste za delove bicikla

 

Tu sam objasnio i česte "primedbe" vezano za montažne paste, uključujući i diskusiju o galvanskoj koroziji između metala različitih električnih potencijala.

 

 

To je bar moje mišljenje na osnovu mog teorijskog znanja & praktičnog iskustva. Različiti ljudi imaju različita iskustva i različita mišljena, ali ovo se meni pokazalo kao "sigurica."

 

U tom smislu, ova diskusija na forumu je bila veoma korisna da vidim koja pitanja (i, rekao bih, zablude) ljudi imaju kada je ova tema u pitanju, pa da na njih odgovorim jasnije u člancima. Hvala svima koji su doprineli, čak i ako mislim(o) drugačije. 

 

 

Dodatak - kome pomaže & koristi:

Preporučeni momenti sila zatezanja delova bicikla u N⋅m

 

Naravno, opet uz ogradu da je to ono što se meni pokazalo kao dobro, a da je sigurica uvek pogledati preporuke proizvođača za konkretne delove koji se koriste.

[chamade]

Ne fali baš ništa i neće joj faliti još decenijama dok budemo vozili ovakve bicikle. Da za po neku stvar na biciklu ima nešto bolje, naravno da ima i uvek će imati nešto bolje. Ali po ludačkim cenama i bez realne potrebe. Ali ko hoće da plati, nemam ništa protiv.

A zbog onih koji ne znaju i hoće nešto da nauče, ne treba forsirati priču da je montažna pasta iz raja izašla i da se samo ona mora koristiti jer je to vrlo, vrlo daleko od istine.

Tačno tako.
Šta li tek koriste u F1 ili u Spejs Šatlu kad mi treba da koristimo kojekakva visoko tehnološka sredstva za podmazivanje na spravi koja radi na istom principu maltene ceo vek. I pri tom kotrljajući delovi retko kad dostignu 300+ obrtaja u minuti.
Poredjenja radi, čistokrvni trkački motor u motociklu vrti se na 16000 i više obrtaja. Turbina kod teretnih vozila vrti preko 150 hiljada u minuti. Ovakvi sklopovi koriste uobičajeno sintetičko ulje.. nema nikakvih nanotehnoloških maziva.
Napravila se cela nauka oko pišljivog bicikla gde je bitno samo da bude masno ono što se okreće.
Odavno se ovde previše piše a premalo vozi.

[omega]

И мој бајс је почео да ,,крцка" у пределу кућишта патроне или ми се бар тако чини да звук долази одатле. Најпре бих рексо да под притиском на педалу чујем звук сличан пуцкању, крцкању, шкљоцању или чангрљању али неки пут се зачује и без јачег притиска. Када је на сталкз, ништа. Такође је занимљиво да се рецимо, после дан или два паузе, ништа нечује добар део вожње (рецимо четрдесетак километара), али онда опет почне.
Прво сам мењао педале, па ланац, па патрону, подмазивао кућиште, ланац и ништа. Опет исто. Визуелно нисам приметио напрслине у раму, једино ако су микро величине или су ми промакле. Шрафићи сви притегнути. Дакле, остало је још једино погон и касета. Нека идеја или искуство?
Ни код мене нема неки посебно веш мајстор, нажалост.

[chamade]

И мој бајс је почео да ,,крцка" у пределу кућишта патроне или ми се бар тако чини да звук долази одатле. Најпре бих рексо да под притиском на педалу чујем звук сличан пуцкању, крцкању, шкљоцању или чангрљању али неки пут се зачује и без јачег притиска. Када је на сталкз, ништа. Такође је занимљиво да се рецимо, после дан или два паузе, ништа нечује добар део вожње (рецимо четрдесетак километара), али онда опет почне.
Прво сам мењао педале, па ланац, па патрону, подмазивао кућиште, ланац и ништа. Опет исто. Визуелно нисам приметио напрслине у раму, једино ако су микро величине или су ми промакле. Шрафићи сви притегнути. Дакле, остало је још једино погон и касета. Нека идеја или искуство?
Ни код мене нема неки посебно веш мајстор, нажалост.

Izvadi šticnu, očisti i malo je podmaži. Očisti i cev na ramu gde ulazi štocna kao i šelnu. Kod mene je to bio uzrok krckanju.

[omega]

Izvadi šticnu, očisti i malo je podmaži. Očisti i cev na ramu gde ulazi štocna kao i šelnu. Kod mene je to bio uzrok krckanju.

Да знаш да ми је и то пало на памет. Шелна је Кањонова и има неки свој шраф са мени непознатим навојем (нешто ситнији) и чини ми се да не могу да га затегнем ваљано јер је мало поједена глава изнутра. А шелна је промер 31,2 као за инат. Можда је и предњи мењач, њега сам мењао и сам подешавао а то је нова серија, можда сам лошије то обавио. У сваком случају, ово са штицном ћу следеће да урадим.