207 odgovora na ovu temu

[IgorN]

predlazem otvaranje nove teme, nesto u smislu
pesaci i biciklisti, pesacka kultura ili avanture na bici stazi

moja najsvezija avantura na bici stazi bi bila moj doprinos takvoj temi:
Vracajuci se kuci sa posla u sitnim satima (3 ujutro) prema Bubi Grillu(NS) iz pravca
Bulevara Oslobodjenja primetio sam par koji izlazi iz "Bubija" i krece preko puta.

Prvi, koji je nesto bio pozurio, odlucio je da je bici staza pravo mesto pa je izmedju zalogaja izvadio mobilni telefon da nekoga probudi i podeli sa njim ovaj nepobitno ukusan obrok, sve mljackajuci u mirkofon. SIgurno mu se ucinilo da zvuk zvonjave koju cuje vodi poreklo sa neke u crkava kojih ima u pravcu iz kojeg sam se priblizavao "noćnom" brzinom. Naravno, to ga nije ponukalo da se okrene u tom pravcu.

Drugi, koji je malo zaostao me je neosvetljenog nekako primetio na osvetljenoj biciklistickoj stazi, pokusao je svom prijatelju da skrene paznju da mu se nesto "veliko i zlo" priblizava istom stazom, ali okupator (staze) nije mogao da primeti signale jer je glavu okrenuo ka sajmu dok mu je buka "crkvenih zvona" valjda bila zaglusila usi pa nije mogao da cuje ni dozivanje i vapaje kolege.

Uvidevsi da od zvona "nema leba", vratio sam palac na volan i poceo da kocim pripremajuci sa za (s)udar. U poslednjem trenutku sam vriskom "PA DOBRO COVECE STA RADIS" iskljucio "stealth mode" i okupator se, malo uz pomoc svog kolege koji ga je cimnuo za rukav, povukao u pravcu iz kojeg je prvobitno nastupao i nekako mi dopustio da se brzinom od 2kmh provucem kraj njega bez kontakta.

Kada je digao pogled sa plocnika na kojem je posmatrao ostatke svog obroka izgovorio je samo: "izvini!" Telefon mu je bio i dalje u ruci.

[1960]

Ne znam da li cete imati strpljenja sve ovo da procitate...ali citat na kraju je najbolji po meni, pa makar to procitajte...
Ili sam trebao mozda da napisem neki "pisani skandal" da bih pomenuo "Biciklisticki bonton-pravila lepog ponasanja, mozda bi bilo vise ekfekta i bio 'korisniji" ???.
Kada sam pre par dana ponovo pokrenuo ovu temu na strani 13, a zapoceta je jos od strane @zeljkov jula 2010 god [citirao sam ga], pa je nesto obnovljena jula 2011 god, pa i sada ponovo u januaru 2012[od mene samoga], namera mi je bila iskljucivo na kulturi ponasanja, kulturi i prema drugim ucesnicima u saobracaju, pa i nas samih biciklista kada smo biciklisti, pa i kada nismo biciklisti, nismo valjda stalno preko "Spd"-a prikaceni na pedale, nekada smo i pesaci i vozaci kola...Ali mi se cini da provejava "pristrasnost" kada smo licno mi u pitanju. Sto je i "normalno" ???. Igleda da jeste, i necemo biti ni prvi ni poslednji.
Nemam nameru bilo koga vise ovde i na ovu temu da citiram, niti posle ovoga posta da diskutujem na ovu temu, namera mi je iskljucivo da podsetim na kulturu u ponasanju i odnosu prema drugim ucesnicima u ...presiroka tema.
Da probamo da budemo objektivni i kada nismo licno mi u pitanju...ha..tesko ??? Jeste tesko !!!
Ovo nije "Izvan teme"-Biciklisticki bonton-pravila lepog ponasanja. Namera mi je isto bila da i nove ili novije bicikliste uputim na citanje ove teme od samoga pocetka [tema od 2010 god], jer ima korisnihi dobrih komentara i raznoraznih dogadjaja prilikom voznje bicikla, a citat sa pocetka bi bio "obavezna literatura" [ biciklisticki bonton].
Biciklisticki bonton ili biciklisticka kultura ili opsta kultura...
Pre dan/dva, u jednom rekreacionom krugu oko Ade, par nas na biciklama, uspeh da cujem sum "ultralakog" - da ne kazem "nevidljivog" biciklistu, pretice me, skoro me okrznuo, a ja na svojoj desnoj polovini staze, on ni presao nije na drugu polovinu...cestitam mu na preciznosti, a da sam kojim slucajem malo skrenuo zbog neke grane, blata, flase...
Kada sam kod flase, normalno razbijene, bilo je veselo sinoc na Adi, evo i slike krhotina i delova flase na stazi [neko je vec pre mene sklonio vece delove, ja sam ostatak], sa danasnje voznje koju sam ugrabio u ranim prepodnevnim casovima...na moju zalosta ne vozim na nekoj Hutchinson ili Specialized ili Continental gumi koje nemaju vazduha u sebi...krpim unutrasnju gumu s vremena na vreme pa i cistim kada cesto prolazim nekim delovima biciklistickih staza [proletos sam video stariju osobu, parkirao je bicikl sa strane, necijeg oca mozda ili necijeg dedu mozda, izgleda da ih svi nemamo, pa sve pocinje od "danas od sada"] kako makazama krese grane i zbujnje u blizini biciklisticke staze koja nam je smetala prolikom voznji, "ultralaki i nevidljivi" za to nemaju vremena...Nisam do sada video komunalnu sluzbu da to radi ali sigurno da i rade, narocito pored splavova..ili su to mozda najcesce "kosava i kisa". Ruku na srce, ne mogu ni komunlci da postignu sve sto mi pobacamo gde mu mesto nije. I to je stvar nase kulture...Ali na Adi Ciganliji se ipak vide rezultati odrzavanja i uredjenja..
Zahvaljujuci internetu znanje i kultura i sve ostalo je na dohvat ruke, pre smo morali da krademo znanje i ponasanje od drugih koje srecemo i vidjamo, necu citirati ni ser Tomasa Mora, ni Dostojevskog, ni Balzaka, ni Remarka, ni..vec zahvaljujuci internetu jednu devojku, cini mi se da je iz Valjeva, davno sam naleto na njeno razmisljnje i pisanu rec, pisanu rec bez raznih "smajlija"...:

"Da li pomalo svi patimo od sindroma "Dorijan Grej" ?
Veliki deo nas je odrastao na mleku i bajkama. Zahvaljujući čuvenom "Bilo jednom...." polako smo učili da je smisao života istina, ljubav, pravda, upornost, dobrota..itd. Posle toga smo prešli na filmove. Dobri momci su na kraju uvek bivali pobednici tako da nije bilo razloga sumnjati u srećan kraj i slatke istine kojima smo zadojeni. A onda je došlo vreme da se dete u nama polako povuče i preda glavnu ulogu osobi koja više ne veruje u bajke i srećne završetke. Da li ta osoba sme da bude iskrena i da prizna da ne veruje mnogo ni u sebe samu.
Možda je Oskar Vajld jedini imao petlju da bez stida izvrne ljudsku dušu na videlo stvorivši Dorijana Greja. Ranije sam mislila da je Dorijan Grej opomena, jasan pokazatelj u šta možemo da se pretvorimo ako izdamo dete u sebi a onda sam shvatila da je realnost. Možda ne toliko ekstremna ali svakako istinita. Jer, da li postoji neko ko se nije bar jednom postideo sopstvene slabosti, zlobe, pakosti niskih strasti? Ja sam hiljadu puta. I verovatno ću još toliko. Jer lepi moji, ovo je vreme kada je lakše izdati nego voleti. Bilo šta. Ne gubi vreme, prepoznaj trenutak, uzmi sve što možeš sad, ovog momenta, GAZI, VARAJ, FOLIRAJ, KULIRAJ, MA OPUŠTENO! Ne piše ti na licu da si slagao. A vremenom naučiš i izraz pokeraša. I ne propuštaš šansu. I postepeno si sve dalje od onog što si a ne znaš ni gde bi stigao ni kamo si se zaputio. I dodje vreme da nas više nema i da su ostale samo slike. Na svu sreću Bog je blaži od Vajlda pa ne otkriva istinu. Umemo mi vrlo dobro da prepoznamo zver u sebi i bez slike.
I život ide i sve se vrti u krug. Jedina svetla činjenica u ovoj priči je da deca još uvek vole bajke. A odrasli ih pričaju. Jako uverljivo. Valjda da bi umirili savest".

[1960]

Krhotine na stazi.

Attached Thumbnails

• 
• 
• 

[nblexel]

1960, svaka čast na rečima! Ovakvo razmišljanje poštujem više od svega! =D>

[zare81]

http://www.b92.net/i... ... _id=573899

[dax92]

Na Adi cesto setam klinku kad nema guzve i mogu vam reci da je broj likova koji sumanuto jure na bajsevima pesackom stazom veliki,a pri tom su spremni i na svadju ako ih neko opomene.

Skoro da sam "jedan od ovih". Nekad znam da se spustim na pesacku stazu i da provozam kad ima malo ljudi, ili kad je biciklisticka staza puna granja i sl. Normalno, tad vozim daleko sporije nego na biciklistickoj, ali me nerviraju pesaci kad se bune sto biciklisti voze "njihovom" stazom, a nema veze sto pesaci setau "nasom" stazom, i pritom ne gledaju da li iman eko ide u susret.

Masu puta mi se desavala da moram skoro da stanem i da podviknem da se neko od pesaka skloni sa biciklisticke staze. Ada je sto se toga tice uzasna leti!

[Martok]

Kupi zvonce pa ne moj da vices ...

Redovno obilazim Adu i 25. maj. Stalno ima peska na bici stazi ali su oni svesni toga gde su. U 90+% dovoljno je okinuti zvonce jednom i sklonice se momentalno. Za onih ostalih 10% sta da se radi, to je Ada, kome se nesvidja nek ide na Avlaski drum, tamo nema pesaka.
I jos jedna stvar, po mom iskustvu na bici stazi najopasnije (citaj nagluplje) poteze cine upravo biciklisti.
Moj stav je verovatno slican pri3rakovom. Ignorisem sve sto se ignorisati moze i ne kometarisem nista. A ko se potrudi meze da izignorise poprilicno toga.

[binmiladin]

Pozdrav svima pre svega-nov sam ovde ali me je tema zainteresovala imogu vam reci da se slazem u potpunosti sto se tice bontona-ionako zivimo u nenormalnm vremenu tako da nikome od nas nece otpasti ruka ako se u prolazu javimo kolegi na biciklu.Ima slucajeva kada te samo pogledaju kao da si pao sa Marsa ako im se javis ali ima i onih koji se jave mada redje.