342 odgovora na ovu temu

[marvas]

Ako se zalažemo za "naše" pismo, onda treba i poštovati aktuelna pravila dok su na snazi. Dvoumlje nas je donekle i dovelo ovde.

Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

[omega]

Ako se zalažemo za "naše" pismo, onda treba i poštovati aktuelna pravila dok su na snazi. Dvoumlje nas je donekle i dovelo ovde.
Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

Као што рекох, ја пишем српски са п. Та промена је уследила са стандардизацијом српског језика. Но, пишимо правилно, али и чувајмо језик и писмо, то је неопходно.

[MI1966]

Наравно да знамо за то једначење. Али се то б изгубило не тако давно, ни век пуни. Постоје лингвисти који се зслсжу за његово враћање ја пишем српски, али ми не би сметало да поново и србски постане правилно.

Kad nam tako odgovara, onda je jedan vek malo vremena (jedno jezičko pravilo).
Kad nam tako odgovara, onda je par vekova mnogo vremena (jedno pismo, ćirilica).

Inače, ja tek sad vidim da se u Ustavu ne spominje latinica. Mislio sam da su ćirilica i latinica potpuno ravnopravni.

photoupload

Tako da povlačim mnogo toga što sam napisao... izvinjavam se.
Trebalo je odavno da mi citiraš Ustav, da ne trošimo toliko vremena.
Ipak ćirilica i latinica nisu ravnopravna pisma.

★

Naravno, ostaje ono da svako koristi ono pismo koje mu više odgovara. Ja ću uvek latinicu.

A ostaje i prognoza o odumiranju ćirilice.

Kao i da će anglicizmi da nas zatrpaju...

[Woody]

photoupload

Nije li malo smešno? Kilometarska rasprava o istoriji Srbalja i njihovog kulturno-jezičkog nasleđa, citat aktuelnog ustava kao potvrda neke argumentacije... Ćirilica... Pisano latinicom

Već smo imali ovakvu raspravu, svaki put lako zastranimo u politiku, poznavanje istorije i ustava, a sam pravopis ostaje na desetom mestu, potisnut potrebom da se nešto brzo napiše i izrazi mišljenje. Tako je na internetu zaspao pravopis, a zameniše ga emotikoni i gifovi, ali meni je to ok.

Internet forumi i messenger chatovi služe za brzo razmenjivnje informacija i mišljenja. Da, bilo bi lepo kada bismo svi poštovali pravopis, ispravljali slovne greške i pisali stilski i gramatički ispravno, ali to je nemoguće, nepraktično i, po meni, nepotrebno. Ja pazim kako pišem pa se opet pogrešno izrazim i pogrešno me razumeju, a neko druginpiše na brzbudok sprema ručak bez intrepunkcije ilirazdvajanja reči i pasusa pa ga opet razumeju.

Kuturno nasleđe i pravopis se ne brane na forumima niti vajberima, brane se u školi i kod kuće. Brane se čitanjem knjiga i učenjem na vreme, dok si mlad. Sa 40 će teško neko da postane °tolstojevski°, ako do tad nije odveć radio na tome. Dakako, nije ni poenta da samo književnici imaju pravo na pisanje u javnosti, za to opštenarodno pravo su se odavno izborili svi MIRC pioniri online chatnika

[MI1966]

Nije li malo smešno? Kilometarska rasprava o istoriji Srbalja i njihovog kulturno-jezičkog nasleđa, citat aktuelnog ustava kao potvrda neke argumentacije... Ćirilica... Pisano latinicom

Sigurno je da postoji i ćirilična verzija Ustava. Ovde vidimo internetski isečak iz latinične verzije. Moguće je da postoji i engleska.

[omega]

Nije li malo smešno? Kilometarska rasprava o istoriji Srbalja i njihovog kulturno-jezičkog nasleđa, citat aktuelnog ustava kao potvrda neke argumentacije... Ćirilica... Pisano latinicom
Već smo imali ovakvu raspravu, svaki put lako zastranimo u politiku, poznavanje istorije i ustava, a sam pravopis ostaje na desetom mestu, potisnut potrebom da se nešto brzo napiše i izrazi mišljenje. Tako je na internetu zaspao pravopis, a zameniše ga emotikoni i gifovi, ali meni je to ok.
Internet forumi i messenger chatovi služe za brzo razmenjivnje informacija i mišljenja. Da, bilo bi lepo kada bismo svi poštovali pravopis, ispravljali slovne greške i pisali stilski i gramatički ispravno, ali to je nemoguće, nepraktično i, po meni, nepotrebno. Ja pazim kako pišem pa se opet pogrešno izrazim i pogrešno me razumeju, a neko druginpiše na brzbudok sprema ručak bez intrepunkcije ilirazdvajanja reči i pasusa pa ga opet razumeju.
Kuturno nasleđe i pravopis se ne brane na forumima niti vajberima, brane se u školi i kod kuće. Brane se čitanjem knjiga i učenjem na vreme, dok si mlad. Sa 40 će teško neko da postane °tolstojevski°, ako do tad nije odveć radio na tome. Dakako, nije ni poenta da samo književnici imaju pravo na pisanje u javnosti, za to opštenarodno pravo su se odavno izborili svi MIRC pioniri online chatnika

Километарска, али са моје стране писана ћирилицом.
Модерно доба јесте донело одређено убрзање живота које се међу многим истакнутим социолозима, филозофима, књижевницима, али и припадницима техничких наука, не тумачи обавезно као добра ствар. Интернет комуникација јесте место брзе измене информација, али то не мора да значи да треба да пишемо скрнаво и неправилно. То је знак великог непоштовања. Не треба да заборавимо да су нам писмо и језик оставили у аманет они који су радили на њему и жртвовали се да га направе што бољим. Одакле нам право да га не користимо како треба?
Не мора нико да буде Толстој и наравно да није проблем погрешити. Греши свако у свему. Проблем је, према мом мишљењу, у непостојању жеље да се нешто очува, у овом длучају језик и писмо.
Културно наслеђе и правопис се не бране само код куће (ту су ствари јасне ако је васпитање добро) и у школи (тамо се језик учи) већ и на свим одталим медтима где се језик употребљава. Због чега се не би бранило и на форумима? Ако је форма одбране примерена, нема разлога да се И ту бране и културно наслеђе и правопис. Па колико времена људи прободе на интернету, сасвим је логично да се чувању наведених ствари и ту нађе места.
То наравно не значи да треба формирати правописну полицију јер свако има право на лоше и неправилно изражавање. Међутим, ставити нешто до знања у вези са језиком, правописом, културним наслеђем или дати добар пример - зашто да не?
Човек треба да учи и чита књиге и када више није млад, јер ако не напредује, онда назадује.

[syncemasters]

Na primer kod mene na poslu cirilica je sastavni deo firme i svi je koriste.

Naloge dobijamo na cirilici i ako ih neko popuni na latinici oni vrate nalog uz obrazlozenje da nema mesanja lat-cirilica.

Natpisi u firmi su na cirilici i ne videh do sada nigde latinicu.

@omega

 

Ne znam sto se cudis ? Pa kada sam radio u prethodnoj firmi par Albanaca su pisali na cirilici, a ovi nasi latinicu.

[marvas]

Kada smo kod ćirilica/latinica, koliko vas koristi telefon ili računar na srpskom? Koriščenje engleskog jezika, kao podrazumevanog, je takođe oblik zametanja našeg pisma i jezika čak i veće od korišćenja latinice.

Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

[BikeGremlin]

Kada smo kod ćirilica/latinica, koliko vas koristi telefon ili računar na srpskom? Koriščenje engleskog jezika, kao podrazumevanog, je takođe oblik zametanja našeg pisma i jezika čak i veće od korišćenja latinice.

Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

 
Meni je teže snaći se kad nije na engleskom. Moram u glavi prevoditi sebi šta je šta.
Na engleskom su u 99% slučajeva stvari standardizovane u uvek je ista reč za istu stvar.
 
Čak me nervira kad mnoge Windows aplikacije, prilikom instalacije, postave srpski bez da me pitaju - prva stvar koju radim je traženje gde su "postavke jezika" (ili kako su već preveli "Language"   ) i promena na engleski.
 
U ovom slučaju nema veze sa ćirilica vs latinica, već sa tim da na to gledam kao na merne jedinice - navikao sam na metar-kilogram-sekunda sistem, ne snalazim se tako lako sa imperijalnim, a isto je i sa opcijama računarskih programa - navikao sam na engleske nazive. 
 
Prednost toga je što 99% programa postoji na engleskom, dok nisu u tolikom procentu svi prevedeni na srpski.
 
Vezano za ćirilica vs latinica - na računarima generalno hoće da pravi probleme ako se fajlovi snimaju sa ćiriličnim imenima, hiperlinkovi na ćirilici su isto rogobatni (noviji Chrome ih prevodi da izgledaju kako treba, ali ono što se šalje serveru je i dalje neka rogobatna kobasica puna čudnih karaktera).
 
Primer:
Link koji pišemo:
 
https://sr.wikipedia...ec/Српски_језик
 
Link koji vidi server/komp:
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/ %D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8_%D1%98%D0%B5%D0%B7%D0%B8%D0%BA

[zdebeli]

Računar i telefon su po meni krajnje neupotrebljivi na srpskom i jedva se snalazim kada vidim Win ili Office na srpskom.
Prevodi su često nelogični ili nekonzistenti tako da ne mogu da se snađem. Kad bi postojalo neko regulaciono telo na nivou države koje bi se time bavilo, i koje bi lepo usaglasilo pojmove u saradnji sa kvalifikovanim ljudima iz struke (što tehnološke što jezičke) onda bi bilo znatno bolje i imalo bi smisla. Za to su potrebne godine i decenije. Ovako, ostavljeni smo na milist i nemilost proizvođača softvera kako će da prevede koje pojmove.

Ja recimo koristim razne teničke programe za crtanje, modelovanje, render itd, i nemam predstavu kako bih preveo mnogo pojmova tako da onda koristim izraz na engleskom. To su veliki proizvođači softvera koji bi verovatno mogli i hteli da ponude lokalizaciju (kao što Microsoft to radi) ali mislim da je više do nas tj. do države.

Kao posledica svega toga su trenuci kada ne mogu da se setim pojma na srpskom a na engleskom mogu, što je tužno.

 

To je ono o čemu Omega govori. Ne kaže on da nužno brane srpski jezik i/ili ćirilicu (iako ima i toga), nego da ti ne pružaju izbor tako da sam "biraš" da ga/je ne koristiš.

 

Lično, pišem ručno isključivo na ćirilici, ali na kompu/telfonu gotovo isključivo latinica osim ako nije nešto zvanično (dokumenta, dopisi, radovi na fakultetu nekada). Takođe, tehničke sam struke tako da moram da koristim latinicu ili alfabet u raznim formulama i sl.

[marvas]

Na poslu nam svaka veća kompanija s kojom sarađujemo nudi opciju lokalizacije korisničkog interfejsa. Lično sam i sam prevodio neke stringove, i znam koliko je teško naći pravu reč za ustaljen anglicizam. Ali sve je to stvar navike, ništa "Properties" nije bolje od "Svojstva"

Послато са SM-G965F помоћу Тапатока

[omega]

Лично се трудим да српски језик и писмо чувам у свакој прилици у којој је то могуће. Када говорим, гледам да то буде правилно и да уважим сваку исправку када погрешим. При писању на српском језику користим искључиво ћирилицу, било ручно, било на телефону или рачунару. Изузетак је једино када то није могуће. Данас човек далеко више пише на интернету него руком, па сматрам да итекако има смисла са и тај део буде на ћирилици. Зашто? Зато што је то видљиво, док писање руком види ограничени број очију.
Наша држава је, да је било добре воље, могла да у технолошком смислу, програмски (или како већ) уреди интернет простор (нисам превелики познавалац технике па ми не замерите ако користим лоше термине) да употреба ћирилице не буде компликована и да не отежава живот корисницима. Зашто није? То је већ посебна тема која надилази овај форум. Нажалост, како очекивати добра решења на плану очувања националне културе (језика и писма) од државе која сама дискриминише ћирилицу у јавном простору. Било би занимљиво чути како је то решено у Русији, Кини, Бугарској, итд...
Човек није само физичко, материјално биће коме је потребна физичка храна. Такође је биће духа и интелекта, за шта му је такође потребна одговарајућа храна и без које је живот скоро немогућ. Ко је читао Достојевског, зна о чему говорим. Залагање за очување језика и писма се свуда у свету сматра узвишеним деловањем. Без изузетка. Овде то неки сматрају затуцаним, а сопствено писмо и језик (па и целокупно културно благо свог народа) небитним и неважним. Невероватно. Питајмо било ког странца шта мисли о свом језику и писму и да ли га сматра небитним.
Тако је како је, да је лако залагање за ово о чему је реч, није. Али која је добра ствар лака?

[Zorzo]

Браво. Ово би по мојем мишљењу могао да буде и закључак целе полемике.

[konzervativan]

I sam češće pišem latiničnim pismom, evo i sada, “loša navika” ostala zbog poslovne dokumentacije i komunikacije koja je bila na engleskom jeziku a zatim i qwerty tastaturе…ali “bar” upotrebljavam dijakritike. Pišem i ćirilicom. I ovoga puta sam se potrudio da veći deo teksta napišem ćiriličnim pismom i nije mi teško, у два потеза...Tema je otišla u pravcu ćirilice i latinice. Dobro, ništa strašno. Ali moje uključivanje u diskusiju nije samo u funkciji ćirilicе и latinicе već i o pismenosti, nepismenosti pa bih se nadovezao na komunikaciju i „tragove“ koje ostavljamo za sobom.

 

-Писменост

-Неписменост

-Функционална писменост:“је могућност да се исправно чита, пише и говори уз разумевање као и познавање потребних вештина споразумевања. Данас, појам обухвата и основно познавање рада на рачунару као и разговорно познавање неког од светских језика.“

 

Српски језик са ћириличним и латиничним писмом су изгледа у данашње време постали недовољни за свакодневну комуникацију а „квачице“(дијакритици)у латиничном писму су по свему судећи непотребни.

 

Употреба страних речи, па још када се оне „уметну“ у реченице писане српским језиком, да будем потпуно прецизан, првенствено енглеских речи, разних скрћеница је показатељ писмености...Неписмености...Помодарства...Или немогућности изражавања на матерњем језику? У Р.Србији службено писмо је чирилица, латиница је равноправно заступљена(нико је не брани, о заступљености не бих нешто посебно, евидентно је да је латинично писмо заступљеније и то је ствар избора? То је на сваком од нас понаособ, лично бих волео да је ћирилица заступљeнија, па и због идентитета и наслеђа предака, која глобалозацијом бар код „малих“ народа одлази у прошлост. Али није само глобализација узрок томе, има нешто и до нас самих).

 

Кад сам већ поменуо употребу англосаксонског језика у комуникацији и саме комуникације, више бих желео(а ко сам па то „ја“)да се примењује англосаксонско право...бар једним делом.

Сведок сам да су многе па и државне компаније(нису више предузећа) прихватиле англосаксонски начин комуникацје: Почињу са „Здраво...“ и завршавају са „Срдачан поздрав“ који је без потписа.

Некада је пословна комуникација почињала са: Поштовани + презиме...а завршавала са С поштовањем+презиме и име.

 

Поменут је https://www.paragraf...a_i_pisama.html

То је приватна компанија-Параграф Lex d.o.o. Није државна и није у обавези без обзира што пружа  информације за успешно и законито пословање у Републици Србији, Црној Гори и Босни и Херцеговини да пише ћириличним писмом.

.

У употреби су оба писма, мислим да смо тиме писменији али то никако не значи да смо образованији и културнији.

 

Вук Стефановић Караџић(1787-1864.)је српску ћирилицу засновао на претходном „славеносрпском“ писму, по принципу:“пиши као што говориш а читај као што је написано“, у првој половини XIX века.

 

Латинична абецеда је најкориштенији алфабетски систем у свету.

 

О увођењу латинице на ове просторе с почеткa прошлог века, не бих овом приликом али ћу се осврнути на забрану ћирилице.

 

Ћирилично писмо, постоје документи о томе, јесте забрањивано у прошлости:

-Наредба управника града Београда из новембра 1918 Косте Туцаковића:

„Непријатељ је за време окупације натерао наше трговце те су на радњама истицали фирме латиницом написане. Наређујем да се ове фирме од данас за пет дана промене, у року од 25 дана истакну фирме ћирилицом сходно Закону о радњама.“

 

-За време НДХ, наредба поглавника Др.Анте Павелића у Загребу 25 травња 1941. Законска одредба о забрани ћирилице. Чл.1 На подручју независне Државе Хрватске забрањује се употреба ћирилице.“

 

-Време владавине Марије Терезије од 1740-1780. Има података да је активно подржавала прелазак стаовништва у римокатоличанство, те да се део српског становништва незадовољан преобраћањем исељавао са тих простора. А за забрану ћирилице...?

 

Превасходни циљ ове моје писаније је цитиранје „размишљања“ из романа -1899.(Срце Таме-Џозеф Конрад/Јозеф Теодор Конрад Кожењовски 03.12.1857-03.08.1924. пољски књижевник. Без обзира што је добио држављанство Велике Британије и писао на енглеском језику, себе је сматрао Пољаком):

 

„Смешан је живот-тај неразумљиви систем немилосрдне логике за јалов циљ. Највише чему се од њега можете надати јесте сазнање о самом себи-које долази прекасно-клица неизбисивог кајања. Борио сам се са смрћу. То је најмање узбудљива борба од свих које се могу замислити. Она се збива у неопипљивом сивилу, без ослонца под ногама, без ичега око вас, без гледалаца, без вике, без славе, без велике жеље за победом, без великог страха од пораза, у мучној атмосфери млаког скептицизма, без много вере у сопствена права, а још мање у права противника. Ако је то крајњи вид мудрости, онда је живот већа загонетка него што неки мисле. Ја сам био само за длаку од последње прилике да кажем, и онда сам с понижењем открио да вероватно нећу имати шта да кажем...Он је имао шта да каже. Он је то рекао. Откад сам и ја завирио с ону страну живота, боље разумем шта је значио његов поглед, којим није могао спознати пламен свеће, али је ипак био довољно широк да би њиме могао обухватити цео свет, довољно продоран да би проникао у сва срца која бију у тами.

Он је све сабрао-он је донео суд:Ужас!

Он је био необичан човек. То је, најзад, ипак био израз неке вере, у томе је било искрености, било је убедљивости, шапат којим је то изречено, подрхтавао је од гнушања, то је имало штрашно лице сагледавања истине-чудне неке мешавине жеље и мржње...“

 

По роману је снимљен филм 1979.(Апокалипса данас-редитељ и сценариста Франсис Форд Копола).

 

П.С.

 

Цитат- једног од јунака из романа француског романописца - Оноре де Балзак (1834.):

„Човек је свуда исти, на врху, на дну и у средини“.

 

Цитат- једног од јунака из романа руског писца - Фјодор Михајловић Достојевски (1880.):

„Снага није у индустрији, већ у моралном препороду цивилизације.“

По свему судећи, ова „мисао“ ће остати утопија, јер је човек  бар до сада, исти као и пре 100000 година, само је ефикаснији+има машту.

 

П.П.С

 

Како је мало потребно да се покаже право лице, прави карактер, некултура, недостатак бар кућног васпитања, површно знање које не спутава да се упусти у „разговор“ у било којој теми, јер је „све“ на глобалној мрежи информација на дохват „руке“. Када би се неким случајем, бар неке поуке извукле из ове теме „Правопис на два точка“ и унапредила култура у комуникацији и правопису, било би користи за јавни простор, за друштво уопште а највише за нас саме.

Част изузетцима.

[Dusan011]

Sa ovim se ne bih slozio "површно знање које не спутава да се упусти у „разговор“ у било којој теми", kako inace neko sa manjim znanjem da postavi pitanje ili predlozi neku ideju i koji je to sudija koji presudjuje ko ima vece znanje u komunikaciji izmedju dve osobe. Zasto se u tekstu pojavljuje "чирилица", da li je cirilica ili cirilica (salim se, bez uvrede.)

[srdjoni]

скрћеница

комуникацје

цитиранје

изузетцима

 

 

A da se manemo visokoparnih rasprava o jeziku, ćirilici i nesrećnoj sudbini naroda, da ostavimo to lingvističkim i istorijskim forumima?

 

Po nacionalnosti smo oduvek ovde svi bili biciklisti, pisali različitim pismima, i sasvim se dobro razumeli svih ovih godina...

[konzervativan]

скрћеница

комуникацје

цитиранје

изузетцима

 

 

A da se manemo visokoparnih rasprava o jeziku, ćirilici i nesrećnoj sudbini naroda, da ostavimo to lingvističkim i istorijskim forumima?

 

Po nacionalnosti smo oduvek ovde svi bili biciklisti, pisali različitim pismima, i sasvim se dobro razumeli svih ovih godina...

 

 

 

Да ли је ово је  пример тражења „длаке у јајету“ ?

Анализирао сваку моју написану реч. Немам ништа против, то је твоје право.  Нећу се бавити смислом твојих реченица.

 

Испустио сам двa слова, једно слово неправилно написао као и једну реч, бар за сада, можда мој текст  буде анализирао  неки  лектор и коректор?  

 

Добро, сву писанију у овој теми је вероватно свако разумео и схватио према својим интелектуалним могућностима.

И са овим бих завршио, свако добро.

 

[srdjoni]

Да ли је ово је  пример тражења „длаке у јајету“ ?

Анализирао сваку моју написану реч.

 

Ne, ovo je upravo vezano za kulturu u pravopisu koju pominješ, i onaj deo rečenice koji je Dušan već citirao.

Nisam ništa analizirao i nisam hteo da vređam, jednostavno nisam mogao da ne vidim. Mislim, kad već daješ savete.

 

Sad ću da tek da analiziram

 

Prvo i drugo su ispuštena slova, što je ljudski, ali govori i o tvojoj nebrizi za napisano.

Treće je dokaz da pišeš ćirilicom, a misliš na latinici.

Četvrto govori da bi mogao da se pozabaviš i gramatikom i pravopisom.

 

Odoh i ja. Samo sam, eto, poželeo da se manje bavimo temama koje nemaju veze sa biciklizmom, i za koje nismo stručni

[alx]

Лично се трудим да српски језик и писмо чувам у свакој прилици у којој је то могуће. Када говорим, гледам да то буде правилно и да уважим сваку исправку када погрешим. При писању на српском језику користим искључиво ћирилицу, било ручно, било на телефону или рачунару. Изузетак је једино када то није могуће. Данас човек далеко више пише на интернету него руком, па сматрам да итекако има смисла са и тај део буде на ћирилици. Зашто? Зато што је то видљиво, док писање руком види ограничени број очију.
Наша држава је, да је било добре воље, могла да у технолошком смислу, програмски (или како већ) уреди интернет простор (нисам превелики познавалац технике па ми не замерите ако користим лоше термине) да употреба ћирилице не буде компликована и да не отежава живот корисницима. Зашто није? То је већ посебна тема која надилази овај форум. Нажалост, како очекивати добра решења на плану очувања националне културе (језика и писма) од државе која сама дискриминише ћирилицу у јавном простору. Било би занимљиво чути како је то решено у Русији, Кини, Бугарској, итд...
Човек није само физичко, материјално биће коме је потребна физичка храна. Такође је биће духа и интелекта, за шта му је такође потребна одговарајућа храна и без које је живот скоро немогућ. Ко је читао Достојевског, зна о чему говорим. Залагање за очување језика и писма се свуда у свету сматра узвишеним деловањем. Без изузетка. Овде то неки сматрају затуцаним, а сопствено писмо и језик (па и целокупно културно благо свог народа) небитним и неважним. Невероватно. Питајмо било ког странца шта мисли о свом језику и писму и да ли га сматра небитним.
Тако је како је, да је лако залагање за ово о чему је реч, није. Али која је добра ствар лака?

 

Izvinjavam se kolegi @Omega na latinici i par ispravki...

 

Pravilno se kaže Tolstojevski (Dostojevski - to je ono iz onog vica)

 

Duhovna hrana je izmišljotina koju propagiraju starlete, to ne postoji jeL ne može da se pipne.

 

Najvažnije je, i to je valjda jasno, kupiti jeftinije i prodati skuplje.

 

Pozdrav

[omega]

Izvinjavam se kolegi @Omega na latinici i par ispravki...
 
Pravilno se kaže Tolstojevski (Dostojevski - to je ono iz onog vica)
 
Duhovna hrana je izmišljotina koju propagiraju starlete, to ne postoji jeL ne može da se pipne.
 
Najvažnije je, i to je valjda jasno, kupiti jeftinije i prodati skuplje.
 
Pozdrav

Тај рад