Posle malo duže vremena, javljam se sa rezultatima.
Ova moja višednevna avantura biciklom bila je planirana i pripremana već od kraja proleća. Prvo samo bile fizičke pripreme, vožnje, kasnije i tehničke, sređivanje bicikle i opreme. Sve je bilo lako rešivo, sem sedišta. Sporiji tempo i drugačija pozicija sedenja su mi pravili probleme nakon dužeg vremena. Ni promena pozicije ni promena sedišta nisu pomogli i pomirio sam se sa tim da ću verovatno trpeti usput.
PRVI DAN 01.08.
Prvi dan je počeo putovanjem koje većinu ljudi iznenadi, jer sam autobusom premostio deo puta od Subotice do Užica, radi uštede energije i pre svega vremena. Bajs je bio rastavljen na osnovne delove, točkovi skinuti, volan, sedište, menjači, kočnice, i sve tako spakovano da ima najmanji mogući gabarit kako bi se mogao smestiti u prtljažnik autobusa zajedno sa ostalim stvarima.
DRUGI DAN 02.08
U Užice sam stigao negde posle ponoći, oko pola 1, i odmah navalio da sastavljam bajs jer tako spakovano sam bio potpuno nepokretan. Potrajalo je, i oko 3 završavam sastavljanje. Bez daljeg dugovlačenja, krenuo sam tako po mraku. Nakon nekoliko minuta mi pala ideja da umesto planirane putanje preko Bioske, idem preko Bajine Bašte. Stigao sam do Kadinjače i tamo sam se brzo predomislio, vratio se na plansku putanju, nisam hteo neinformisano da se zalećem preko Tare.
Polako je osvanulo, a meni se oči zaklapale od umora, morao sam stati usput prema Mokroj Gori da dremnem kratko. Posle sam nastavio, obilazeći Vitase i Drvengrad. Kasno popodne stižem u Kotroman, tamo sam se smestio šatorom uz obalu reke da prenoćim. Policija me kontrolisala, ali nije bilo problema
58km, 1350m visinska razlika
VITASI
DRVENGRAD
TREĆI DAN 03.08.
Posle prelaska granice, obilazim Višegrad, ručak, teleća čorba i ćevapi u restoranu, i nastavljam dalje prema Goraždu, odnosno selu Sadba, gde su me ugostili zaista ljubazni ljudi u svom dvorištu, ponudili veoma prijatnom večerom i ujutru sa kafom.
76km, 1980m visinska razlika
VIŠEGRAD
ANDRIĆGRAD
ČETVRTI DAN 04.08.
Iz Goražda krećem prema Foči i Plužinama. Pre ulaska u Foču sam zapazio tablu sa slikama i mapom do peščanih piramida, za koje nisam ni znao. Radoznalost me navela da odem u tom pravcu. Od glavnog puta su bile udaljene na oko 9km i nekih 400m visinske razlike. Put je obeležen tablama i na 4. km ima pijaće vode kod Derviševog izvora. Prve piramide su odmah na markiranom putu, a nešto dalje ima većih, samo što do njih se može samo peške stići, iz tog razloga sam odustao da ih pogledam. Put je delom relativno dobar, kasnije dosta razoren, bisagama mi je bilo jako nezgodno voziti po tome.
Posle Foče kod Broda na Drini sam malo zablejio i omašio skretanje. Skrenuo sam na desnu stranu Drine i vozio uzbrdo nekih 10-ak km. Asfalt je iznenadno bio dobar, usput dosta izvora sa pijaćom vodom, ali sam nažalost morao da se vratim do raskrsnice kod Broda da bih krenuo sa leve strane prema Plužinama. Put je bio znatno lošiji, jezivo mi je bilo voziti po grbavom asfaltu u gustom saobraćaju, gledajući odronske zidine uz ivicu puta, i naravno izvora vode nigde samo 2-3km dalje od Šćepan polja. Obeleženo je i tablom pored puta. Zbog omašaja kod Broda, izgubio sam dosta vremena i počelo je smrkavati. Do Plužina nisam mogao stići pa sam našao mesto za šator na malom poluostrvu 2km dalje od brane prema Mratinju.
98km, 2300m visinska razlika
PEŠČANE PIRAMIDE
MRATINJE
PETI DAN 05.08.
Ujutru sam spakovao šator, okupao se u jezeru i krenuo u selo da nađem vode za piće. U samom „centru“ pored potoka je česma sa izvorskom vodom, ledena i sveža. Odavde nastavljam do Plužina bez lutanja. U gradu sam samo dopunio zalihe hrane i odlučio da idem preko Durmitora. Nisam očekivao tolike poteškoće, grub je uspon, delom u hladu delom na otvorenim padinama, relativno aktivan saobraćaj asfalt prihvatljiv, ponegde sa nekim većim udarnim rupama. Dosta me iscrpeo uspon, i vreme brzo prolazilo i kasno popodne sam stigao do Trsa. Tu ima dva restorana, Eko Selo i Milogora. Prvo sam otišao do Eko Sela, da pitam za mesto za šator, konobar mi je ponudio divlju livadu za 4eur, to mi se nije sviđalo, pa sam otišao do Milogore. Tamo sam za džabe dobio mesto za šator u ograđenom delu, tuš sa toplom vodom i uredan toalet. Ovde sam jedino koristio vreću za spavanje toliko je zahladilo tokom noći.
36km, 3000m visinska razlika
PLUŽINE
TRSA
ŠESTI DAN 06.08.
Iz Trsa krećem prema Žabljaku. Celim putovanjem, ova deonica mi je bila najatraktivnija i najuzbudljivija. Prelepi su vidici i dobri putevi sa malo uspona i dosta spusteva. Zaustavljao sam se na svakom kilometru da bih fotografisao. Pre Žabljaka, na glavnom putu me je zaustavio čovek sa džipom, verovatno je po bisagama i mnogo opreme znao da sam turista i ponudio mi smeštaj u svom kampu. Mesto se zove Razvršje, i kamp nosi isti naziv. Namučio sam se na putu do njega, kratak je bio možda 500m, ali nagib puta je skoro 45 stepeni, nisam mogao voziti a sprinterice su mi proklizavale. No, ipak me oduševilo mesto. Ukopani su platoi za šatore, svaki ima svoj privatni radijus, tu i tamo klupe i stolovi, štrik za sušenje veša, hladovina istpod drveća, i dobro opremljeno kupatilo sa tuš kabinama, umivaonicima, sudoperom, frižiderima. I za bicikliste sve ovo sa popustom za 2eur.
41km, 970m visinska razlika
DURMITOR
DURMITOR-SEDLO
SEDMI DAN 07.08.
Ujutru sam hteo obići jezera kod Žabljaka. Do njih se može stići direktno iz kampa, peške, ali nisam imao volje za dugu šetnju pa sam biciklom trknuo do grada i do Crnog jezera. Obišao sam oba jezera, noseći bajs na ramenu, dakle nije za biciklističi obilazak, samo pešački. Ulazak u nacionalni park je 3eur. Posle kupovine namirnica se vraćam u kamp po stvari i nastavljam put prema Nikšiću. Predeli i dalje lepi. Usput sam svratio do kanjona Nevidio pre Šavnika. Malo treba obratiti pažnju jer iz pravca Žabljaka nisam primetio konkretne oznake za kanjon, tako sam skoro i proleteo pored njega, iz suprotnog pravca već ima signalizacije. Na ulasku u kamp u kanjonu je info tabla sa cenama i pravilima. Biciklistima je ulaz 1eur, ali svi moraju imati licenciranog vodiča da bi ušli u kanjon. Za ovako nešto nisam bio raspoložen pa sam nastavio voziti u dubinu kanjona prema Komarnici nekih 6-7km. Odavde sam se vratio na glavni put i nastavio prema Nikšiću. Iz daljine sa brda se videlo kako se oblaci nagomilavaju iznad Nikšića pa sam odlučio da smeštaj nađem u bližem selu Rastovac valjda. Smestio sam se u kampu restorana Kvisko. Prostor za šator je koštao 4eur sa upotrebom tuša sa toplom vodom, toalet i struju.
80km, 1200m visinska razlika
ŽABLJAK
ŽABLJAK-Staza oko jezera
KAMP "RAZVRŠJE"
KANJON NEVIDIO
NIKŠIĆ
OSMI DAN 08.08.
Iz kampa sam otišao da obiđem prvo jezera, Krupačko i Stansko. Prvo sam odmah i našao, od njega sam lako stigao i do Slanskog, posle sam hteo obići Nikšić, ali nazalost obilaskom jezera sam zaobišao i grad. Nisam imao volje da se vratim i nastavio putem dalje da stignem do primorja. Put kojim sam išao nije baš turistički, jedva po neko selo, većinom pusti krajevi, sa naizmeničnim usponima i spustevima, psihički malo težak teren, jedva sam čekao da ugledam Lovćenske vrhove. Prethodni dan mi se javljali blagi bolovi u levom kolenu ali mi se nije činilo ozbilnjim, međutim posle 30km se vratio bol i morao sam više forsirati desnu nogu, srećom sprintericama je lakse bilo prebaciti snagu na desnu nogu. Kod Njeguša je urađen nov asfalt, kao i tunel dugačak 2500m, osvetljen i provetren pa nije problem preći preko njega. Za kraj je ostao spust sa 24 serpentina do Kotora i najzad očekivan vidik na Boku. Tu se i vazduh drastično promenio. Iz sveže planinske klime odjednom upao u vreo i sparan vazduh, i asfalt je zračio vrelinu. U gradu uobičajena gužva, jedva sam se provlačio i biciklom.
103km, 1500m visinska razlika
NIKŠIĆ-RASTOVAC
NIKŠIĆ-SLANSKO JEZERO
KOTOR-SERPENTINI
Ovim se i završila moja biciklistička avantura. Želja mi je bila da obiđem Skadarsko jezero, takođe i Dubrovnik, ali jednim delom me koleno sprečilo na 3 dana, drugim delom, hteo sam se opustiti i uživati u letovanju. Sledećih 8 dana sam provodio vozajući se na plaže van Kotora, Ljuta, Orahovac, Plavi Horizonti. Jedan dan sam odvojo da pređem duž Vrmca. Kako sam čitao članak o mogućnosti vožnje po grebenu brda od Gornje Lastve nazad do Kotora, pošao sam tim putem kako je pisalo u tekstu. Posle G. Lastve sam imao veliko iznenađenje, ogromno kamenje po putu je bukvalno onemogućilo da vozim čak i da guram biciklu. Tim putem se samo peške može ići a i to pažljivo da čovek ne izvrne nogu.
Predzadnji dan letovanja sam posvetio pešačkom obilasku bedema iznad starog grada. Krenuo sam planinarskom stazom koja je markirana i vrlo atraktivna. U samom početku staže postoji i nova ferata putanja. Vidik sa brda je prelep, neopisiv, odakle se u povrtaku može stići do vrha tvrđave kroz malo prozorče.
Zadnji dan mi je ostalo malo vremena za plažu i rastavljanje bicikla, kako bih ponovo mogao staviti u prtljažnik autobusa. Uobičajeno čekanje od pola sata na autobus i posle 17 sati putovanja do Subotice.