Trke se voze u grupi, pa 90% vozača 90% vremena vozi u zavetrini, daleko ispod svog maksimuma - par stotina grama težine i par vati manje vazdušnog otpora tu ne pravi bitnu razliku. Zato danas, kao i oduvek, trku pobeđuje najpametniji i/ili najjači vozač, a ne najbolji bicikl. Zato većina profesionalaca i vozi bicikle koji su prilično iznad minimalne dozvoljene težine, sa ramovima, volanima, točkovima izabranim prvo po osećaju, a ne aerodinamici.
Prvi deo tacan drugi nije. Oni danas prvenstveno daju prioritet aerodinamici. Upravo zato sto glavni vozac tima vozi 90% u zavetrini, i njegov jedini zadatak je kad ga izvezu do zadnjih 10-20 km, da tu krene pun gas i pokida sve ostale. Kad vozis u velikoj grupi tu je zamor minimalan, puls manji za 30-40-50 i tezina ne igra bitnu ulogu vec samo aerodinamika. Ali za nas rekreativce tezina i te kako igra ulogu. Jer rekreativac gotovo nikada ne vozi u grupi od 10-20-30 vozaca. Uvek vozi sam ili sa jos jednim ili dva drugara u 90% slucajeva. Zato za rekreativce je daleko bitnija tezina, nego aerodinamika, narocito ako voze brda i planine. Na brdu se svakih 100 grama oseca a ne kilogram dva. Aerodinamika takodje ima efekat samo na brzinama vecim od 35 km na cas.