Čak i kad se tokom decembra i januara zima jedina obrtala biciklističkim drumovima Evrope, duša i osećanja Kristofera Fruma (Skaj) izgarali su pri pomisli na večnu vatru mitskog Tur d'Fransa. Bio je daleko od snega i leda koji je okovao severnu hemisferu planete, ali na tlu rodne Afrike „Beli Kenijac“ lomio je pedale sprovodeći brutalni program priprema koji je sebi strogo nametnuo. Preko pet časova „u sedlu“ svaki dan i guljenje guma po obroncima planina Južnoafričke republike u kojoj je odrastao, doneli su mu zato u potonjim mesecima besprekorne rezultate, ujedno status ubedljivo najvećeg favorita za trijumf na jubilarnoj, stotoj, Trci oko Francuske.

Tokom sumornih treninga, verovatno je nadljudsku motivaciju crpeo  zamišljajući kako „rastura“ dvostrukog osvajača žute majice Alberta Kontadora (Sakso – Tinkof). U potonjim mesecima Frum je, međutim, i na delu više puta pokazao kako se od napada čuvenog El Pistolera prave ćorci. Od tri trke na kojima su učestvovali zajedno, Oko Omana, Tireno – Adriatiko i Kriterijum di Dofine, svaki put bio je bolji od prekaljenog Španca. Trijumfi i na prestižnim nadmetanjima Kriterijum Enternasional i Oko Romandije, samo su zacementirali Krisov status mašinovođe paklenog voza ekipe Skaj na predstojećem Tur d'Fransu.

- Iskustvo i samopouzdanje, detalji koji su mi do sad nedostajali da uopšte pomislim da mogu da se nađem u prvim redovima megdana najveće trke na svetu, sad su definitivno u mom rezervoaru aduta. Od kako sam prvi put učestvovao na Turu 2008, napredovao sam mnogo. Od 84. mesta na debiju, stigao sam prošle godine do vicešampionske pozicije. Presudna je bila Vuelta iz 2011, kad sam bio, takođe, drugi. Ambicije i očekivanja su se konkretizovali – objasnio je Frum.

Opšti je utisak, međutim, da je i prošle godine Kris mogao da stane na najviši stepenik postolja ispred Trijumfalne kapije, samo da nije morao da pomaže suvozaču iz tima Bredliju Viginsu, konačnom pobedniku. Frum je u više navrata pokazao tokom Tura 2012. da je ubedljivo najjači čovek u karavanu. Presudila je poslušnost ekipnoj taktici i odlukama.

- Uopšte ne smatram da sam oštećen zato što sam radio za Breda, već da mi je čitava timska hijerarhija, u stvari, omogućila da napredujem kao vozač. Izvesna ograničenost koja mi je bila nametnuta, naučila me je da budem strpljiviji i dozvolila da uočim tačno koji su trenuci da se dobro napadne. Shvatio sam koje su moje prednosti, a šta su mi ograničenja. Tačno znam zašto sam ove godine lider tima i kako treba da obavljam tu ulogu. Nisam toliko dobar kao Bredli na hronometru, ali sam jači i brži u planinama. Ove godine trasa trke mi mnogo više odgovara – istakao je Frum.

Ekipa Skaja poznata je po tome da sa gotovo hirurškom preciznošću sprovodi unapred zacrtanu taktiku, ali Kris u odsustvu Vginsa, branioca žute majice, garantuje mnogo uzbudljiviju borbu.

- Nikako ne nameravam da samo kontrolišem trku, već i da je dinamiziram. Sigurno ćete me često videti da često napadam. U punom sam naboju forme i motivacije – poručio je Britanac rođen u Keniji.

Tokom proleća na medijskom megdanu buktao je rat za vodeću poziciju u timu Skaj. Bredli je jesenas prvo obećao da će na stoti Tur u svojstvu pomoćnika Krisa, ali se kasnije predomislio naglasivši da nikako ne namerava tek tako da preda žutu majicu. Kako je Vigins na kraju zbog navodnih zdravstvenih problema odlučio da ne vozi u Francuskoj, Frum je ipak priznao da će mu suvozač nedostajati.

- Neće mi faliti medijska buka i silna pitanja novinara o tome ko je vođa Skaja, ali istina je da je Bred veliki motor ekipe. Bio bi ključan čovek na timskom hronometru, a mogao bi da obavlja i ogroman posao u planinama za mene...Samo da je došao da pomogne – istakao je Kris.