Sobal i Bogdanović pobedili na "Olimpijskom trofeju Svetomir Đukić"

Beloruski internacionalac Jevgenij Sobal član profi tima „Partizan Srbija“ u kategoriji elita i junior Železničara MBN iz Niša Marko Bogdanović pobednici su trke „Olimpijski trofej Svetomir Đukić“ vožene ne stazi od Beograd do Kosjerića u organizaciji kluba Bajk Crvena zvezda i Opštine Kosjerić uz podršku Olimpijskog komiteta Srbije.

Učesnike je svo vreme pratila kiša i Sobal je na cilju u Kosjeriću kod olimpijske spomen česme zabeležio vreme od 3:07,48 časova (prosek 41 km na čas). Odsprintao je suvozača u ekipi Žolta Dera i Dragana Spasića iz niškog Železničara MBN. Četvrti je sa 1,32 minuta stigao sam Esad Hasanović koji je bio u vodećem kvartetu, ali je u finišu pao i zaostao.

Marko Bogdanović je stazu prešao za 3:21,20 časova, u istom vremenu na drugoj poziciji stigao je Miloš Stojanović junior kraljevačkog Metalca, dok je treći trku završio Stefan Ivković iz Bajk Crvene zvezde sa 1,54 minuta slabijim vremenom. Učestvovala su 42 takmičara iz Srbije i Bugarske.

Venac na spomen ploču na hotelu Moskva gde je, na upravo incijativu Svetomira Đukića, 1910. osnovan Srpski olimpijski klub, položili su pre starta mladi biciklisti Stefan Ivković iz Bajk Crvene zvezde i Đorđe Stevanović iz Železničara MBN iz Niša u pratnji člana Predsedništva olimpijskog komiteta Srbije proslavljenog košarakaša Žarka Paspalja i sina Svetomira Đukića, dr Dušana Đukića. Prisustvovao je i generalni sekretar BS Srbije Petar Rokvić, član UO BSS dr Margit Savović, predsednik BS Beograda Nebojša Popov, osnivač trke Milan Tanasković i druge ugledne zvanice i prijatelji biciklističkog sporta.

Svetomir Đukić je rođen 1882. u selu Ražana kraj Kosjerića. Bio učesnik Prvog i Drugog balkanskog rata kao i Prvog svetskog rata. Učestvovao je u Prvom svetskom ratu u oslobađanju Zemuna i odbrani Ade Ciganlije i prešao je sa srpskom vojskom Albaniju. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta. Penzionisan je 1940. u činu brigadnog đenerala. Nosilac je brojnih vojnih odlikovanja.

U mladosti, bio je vrstan i svestran sportista, plivač, etletičar, mačevalac, jahač, biciklista, strelac... U Međunarodni olimpijski komitet primljen je u na Petim letnjim olimpijskim igrama u Stokholmu 1912. gde je bio vođa srpske delegacije i ostao je član do 1948. kada se dobrovoljno povukao. Na osnivačkoj sednici Jugoslovenskog olimpijskog odbora 1920. u Zagrebu izabran je za potpredsednika i na toj dužnosti bio je vođa jugoslovenskih sportista na Olimpijskim igrama u Antverpenu 1920, Parizu 1924, Amsterdamu 1928. i Berlinu 1936. Bio je prijatelj oca svetskog olimpijskog pokreta Pjera de Kubertena. Đeneral Đukić je preminuo 1960. u Duizburgu u Nemačkoj, a 2002. su posmrtni ostaci preneti u Srbiju.

Prvi biciklistički „Olimpijski trofej Svetomir Đukić“ održan je 2004. i pobedio je Nebojša Jovanović (Partizan). Ostali pobednici - 2005. Ivajlo Gabrovski (Bugarska, Železničar MBN, Niš), 2006: Igor Pajović (Železničar MBN ), 2007. (juniorska trka): Jovan Zekavica (Borac), 2008. kadetska i juniorska trka: kadet Lazar Jovanović (Borac) i junior Nikola Stefanović (Partizan), 2010. seniorska i juniorska trka, senior: Jevgenij Sobal (Belorusija, „Partizan Srbija“), junior: Marko Bogdanović (Želzničar MBN). Trka nije vožena 2009.