26 odgovora na ovu temu

[dule0911]

Super, svidja mi se komentar za red voznje vetra
Ali bre, smanji ta energetska, nisam siguran koliko je to zdravo na duge staze. Makar meni to nikad nije trebalo u voznji, zavrsi posao i sok/banana i slicno

[zoran031]

Ma to je da budem faca
To su mi u životu bili drugi i guarana i red bul. Čisto zezanje, da ne kažem izd.............Za red bul svima pričam, kad sam ga uzeo iz frižidera na pumpi u Kostojevićima i ušao da platim, a cena 180 din. Jbg, neću ga vrćati. Klempa. Oću ja da budem mangup . Ja i vodu kao vodu retko pijem. Važno mi je da je malo promenjen ukus, samo da nije obična voda, a pijem dosta tečnosti, uglavnom limunadu. Desilo mi se dva puta na vožnji da sam popio kvas i jedva došao do kuće. Umalo zaspao na bicikli.
Pozdrav i ne brini, dođi u Ue, ja častim limunadu

[Manfred]

Svaka cast na turi, a i na kilometrazi

Ja se jos prenemazem da odem na turu od 82km, ali trebalo bi da skupim petlju pa da krenem cim se prolepsa vreme... Kilometrazu kao takvu imam snage da izguram, ali planiranje puta je frka, prvi put preko 30km da idem van grada, kao da skidam mrak

[Zoranue031]

Repriza 2013. Isti datumi. Samo onda 51-a, a sad 62-a godina.

Bila je dilema između hoću i hoću i ja izabrao obe.

Verovao sam da mogu i obistinilo se. U subotu polazak iz Užica u 7 sati, lagano do Okletca. Tu svraćam kod prijatelja, sat provedemo u priči i napred. U Zvorniku imao prosek oko 24 km/h. Pijem pola litre vode, jedem bananu.

Prelazak u Bosnu i odmah kreće moj najveći neprijatelj, vetar. Ubija, vraća nazad. U pola Snagova stajem kod jedne česme, pijem vode umivam se i pitam sebe da li sam normalan. Kao da ne znam.

Vetar duva u glavi košmar, jer ga baš ne volim.

Na 6 km do kuće ostalo 100 metara blage uzbrdice, kraj. Glava neće napred. Stanem, sednem na klupu na autobuskom stajalištu, nekoliko minuta preispitivanja i vozi. Sve za 7 h i 20 minuta.  U planu je bilo da produžim još 40 km, al vetar me je stvarno bacio u bedak, da nisam imao ni želje, ni volje.

Nastaviće se........

[Prase011]

Bravo za entizijazam, volju i bitku sa samim sobom

[Zoranue031]

Nedelja praznik, izvozim 63 km, onako laganica, što no kažu zagrevanje za sutra.

Ponedeljak, budim se pola 6, po starom pola 5, čekam da se razdani i gledam tuje u dvorištu kako se povijaju. Šta sam Bogu zgrešio, a jesam, pa neće se valjda ponoviti 2014 godina.

Pojedem jednu teleću šniclu, prekostalu od juče, krećem u pola 7 i vidim da sam zgrešio, al koju mi grešku računa, da li ima olakšavajućih okolnosti. 

Vitlam i gledam zastave pored puta, uperene kao puške prema meni.

Računam do Zvornika, biće bolje posle, ali džaba proračun. Isto se nastavlja. 

Pojedem u Zvorniku bananu, zahebem se uzmem vodu sa Mg, posle dva gutljaja grlo poče da krči. Ko ga beje, neću pevati, bar će kukanje biti ubedljivo.

Vozim tako oko 37 km, stajem pred prodavnicu, pijem pola litra vode, pojedem još jednu bananu, šta ću vozi i trpi.

Rvem se sa vetrom sledećih 30 km, Okletac, vidim prijatelji su tu, svraćam. Sedi pričaj, zezanje, gledam drveće, mirno. Mislim se stade.

Posle sat ipo, krećem, prvi okret pedale, počinje i on, još odmorniji od mene. 

Dok smo sedeli, popio sam oko pola litre vode, al džaba, slatko od banane drži u ustima.

Vozim 25 km, podnožje Kadinjače, svratim u prodavnicu, u glavi mi da uzmem neke salametine ili kobaje, samo da ubijem ono slatkost u ustima, ali nema. Uzmem kreker i popijem dva jogurta, malo se ispričam ispred prodavnice.

Posle 4 km kreće stari znanac, Kadinjača, 6 km borbe, 300 metara visinske razlike. Vršim prestrojavanje u glavi, uvek sam to lako vozio, šta mi fali i tad, ne odmaram, motam i na nekih 150 metara do vrha kreću udari. Dva puta me bočni vetar svlači sa puta. Ne predajem se, izlazim na vrhgde me čekaju vrtlozi  koje sam mnogo puta iskusio.

Niz Kadinjaču se borim da održim ravnotežu, al bar se ne mota i sledećih 10-ak km lagano, i dalje je vetar, al znam da sam ubrzo kući.

Mislim da neću više, al ko će ga znati šta će se smisliti u glavi.

[Zoranue031]

Bravo za entizijazam, volju i bitku sa samim sobom

Hvala