26 odgovora na ovu temu

[zoran031]

U subotu.
Ue-Ljubovija-M.Zvornik
Ako je ko za , pa prikočiću.












P.S. Molim bez cveća i transparenata : D

[zoran031]

Sinoć poziv za druženje, iliti žurku, neko kaže parti, ma zovite to kako hoćete, uglavnom mnogo viskija i kuvana ovčetina. A ja kad osetim viskija i hrane, kao mečka kad okusi krvi (zato mi i ličimo na onoj slici), ne umem da stanem. Bilo je i nekih salata, ali to je valjda redovno da bude na stolu. Još sam smoren, pa ćemo o naslovu teme drugom prilikom, kad se bude imalo vremena.Život je pred nama.

[zoran031]

Mislim da sam mnoge razočarao sa prethodnim postom,ali biga .e i to je život,pun nepredviđenih situacija. Zato je i zanimljiv. A sad čitajte.
Posle noći kakva je bila ispričao sam i samo tri sata spavanja, spakujem ja malo stvari za putovanje u Tuzlu.Po mom planu trebalo je da krenem oko 8 sati i skupilo se njih nekoliko da me isprati. Oni ne znaju za prethodnu noć, a šta ih briga, dogovor je bio takav.
U 7sati i 56 minuta krećem. Već oko petog km počinje znojenje, skidam trenerku, ali ne vredi, sav mokar. Odavno se nisam tako znojio, čudim se, međutim kako mi se znoj cedi niz lice i ulazi u usta, osećam da nije slano. Šta je ovo, gde sam ja. Pa to je viski. Kuvam, pijem vode, a ono samo izvire. U podnožju Kadinjače ostajem bez vode, pedalam i dolazim na vrh, trk na česmu. Sav mokar ispijam celu flašicu vode (kažu da je to najzdravije piće, ja navalio, potrebno mi zdravlja),slikam sam sebe i nastavljam. Mislim da sam rešio sve probleme.
Spust niz Kadinjaču, preteknem nekih kamiona i kombija i na pola Kadinjače počinje da duva, hoće da me vrati u Ue. Motam niz pola Kadinjače i ebetam, jer vetar ne podnosim. Uz stalni vetar u grudi, prolazim Zaglavak, Zlodol i Dolazim do Kostojevića, tridesetak km pređeno, ja isceđen. Stanem ispred prodavnice, noge drhte, ja smoren uzimam jednu bananu i malo vraćam snagu, krećem dalje.
Prolazim Rogačicu, vozim pored Drine koja ima neku zelenu pastelnu boju i negde oko 45 km stanem da to uslikam.
Život je pun iznenađenja i piše scenario koji je da ne poveruješ. Slikam ja Drinu, prema meni ide džip, pogranična policija, zaustavlja se i daj dokumenta. Dajem ličnu, priznam da nemam dozvolu za biciklu, a oni meni da nemam dozvolu ni da slikam granicu. Objašnjavam gde sam krenuo, da hoću uspomenu, ali granica je granica, nećemo brisati slike, ali nemoj više. Zahvaljujem se, pozdrav i krećem dalje.
Na 50 km mog putovanja u Okletcu, mestu gde ima mnogo zaljubljenika u ribolov, vidim prijatelja, stanem, malo se ispričamo i vozi dalje.
Vetar malo umanjio i dalje muke sa znojenjem, govorim sebi da sad izlazi ovčetina, valjda je viski ispario, žedan ali ne stajem jer sam lenj i tako do ispred Ljubovije.
70 km pređeno, ostaje manje od 100. Dobar.
Vidim u dvorištu česma, kulturno pitam vlasnika kuće za vodu, on odobri i opet celu flašicu popijem. Čitao ja da se znojenjem izbacuje so iz organizma, neki elektroliti valjda, pa ja zamolim čoveka da mi da malo soli. Naspem u flašicu, promućkam i ispijem sve. Žedan pa i ne osećam kako je opor ukus. Za svaki slučaj smućkam još soli i vode i nastavljam dalje.
Izdržao sam 10 km sa onim osećajem slane vode u ustima i na 80-om km stajem pred prodavnicu uzimam bonžitu i litar fante pijem odjednom.Mnogo lepši ukus od slane vode. Još samo 4 km i pola puta pređeno.
Idemo psihološki jači, jer ostaje manje od pola.
Sad ću prekinuti pisanje, odoh malo da se provozam dok ovi moji spavaju.
Nastaviće se

[zoran031]

Do sledeće česme imam još 26 km. Ravno pored Drine, nema mnogo vetra usput popio i drugu flašicu slane vode, stižem do česme i popijem još jednu dozu. Malo preturao po torbici, izgubio malo vremena i krećem prema sledećem cilju, česmi koja je za 10 km, a 10 km mi ostaje posle do granice. Nisam prešao ni km stiže me ćerka sa autom, malo pričamo, daje bonžitu, pita mogu li, da sednem u kola, ja odbijam i ona ide.
Počinje i kiša. Jaknu ujutru ostavio u kolima, pošao u trenerci, a i nju dao ćerki, jer kao smeta mi. Vidim da je temperatura malo pala, zovem je da jaknu ostavi na granici, jer imam i brdo Snagovo, pa da me ne produva kad se budem spuštao. Stižem do česme, još jedna flašica, pola bonžite i pun gas do granice.
Na granici me umesto jakne čeka trenerka, valjda zaljubljena i ne sluša šta joj se priča, malo sa carinikom pričam o vožnji, zdravlju, životu i nastavljam dalje.
Kiša prestala, približavam se brdu Snagovo, 6 km uspona, stiže me i sin. Daju mi vode, pijem oko pola litra i jedem čokoladnu bananicu. Meni predstoji brdo, oni odlaze, zamiču iza krivine i odjednom se javlja neki osećaj nemoći, strah da li ću izdržati. Strah je bio neopravdan, sa lakoćom izlazim na vrh i laganica prema Kalesiji. Još 30 km do cilja, ali mnogo jača frekvencija saobraćaja.Put mokar, strogo desno, kad naiđe šleper i po bankini.
Posle nekih 4-5 km od Kalesije, jbg , spava mi se. Vozim a glava pada. Vidim autobusko stajalište, klupica, stajem. Jedem ono pola bonžite, pijem litar vode i razmišljam da li da legnem na klupu. Ma u pm, zar još 15 km. Ustaj. Vozi.
Stižem pred kuću, 16h i 4 minuta.
Rezime:
Put dug 168,3 km.
Proveo u putu 8 sati i 8 minuta.
Silazio sa bicikle 11 puta, oko 45 minuta se nakupilo pauze.
Popio oko 7 litara vode i litar fante.
Pojeo dve bonžite, jednu bananu i jednu čokoladnu bananicu.
Kad sam stigao, navalio na slatkiše, pileći batak, malo salate i sigurno po litar kole i kisele vode.
Nikakvih problema, nema bolova u nogama i zadnjici, jutros izvozio 40 km, sutra u 8h nazad za Užice.
PS. Avatar menjam sutra kad dođem kući.

[zeljkov]

Bravo !!!
=D>

[dule0911]

Svaka cast. Samo napred!

[zoran031]

Dobro jutro, aprilililili!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
Probudim se oko pola pet, ustanem, pogledam kroz prozor.....Ma neeeeeeeeee. Sabiram se, jesam jeo mnogo prasećeg pečenja, malo pritisak, malo šećer, ma qrac malo, izvinte me što psujem,pa nije Nova godina. Eeeeeeeeeeeeeej, da li ja dobro vidim. Zatvorim oči, otvorim,ne samo da vidim. Pa ja kao i da čujem nešto. Šuraku danas rođendan, pesma. Ma jeste, on je naručio pesmu. Ko peva, kao da je Aca. Tačno to je Aca, ali nije Trandafilović, on peva:

ovo je Lukas. Prava za ustajanje.

Roooookaj!!!!!!!!!!!!!!!!!
Umijem se. Lukas ne samo da ne prestaje, nego se ponavlja. U jbt. I dalje belo i belo, ma to je prvoaprilska šala.
Aprilililili!!!!!!!!!
Izađem napolje, da se uverim, opaaaaaa. Jeste prvi april, ali je i.............
Sneg.
Nema veze ja krećem oko 8.

[zoran031]

Hoće li neko da mi objasni kako da mi se prilikom postavljanja klipa sa Youtube pojavi prozor istog, a ne samo adresa.

[zoran031]

Stigao, pisaću kasnije.
U cugu, bez zaustavljanja, 7 sati i 22 minuta, jedva odvojio dupe od sedišta.

[lucky_13]

Zbog onog aprilili nisam siguran da li je ova tvoja voznja prava voznja ili prvoaprilska "voznja"

Ako si ovu turu stvarno izvezao, mogu samo da kažem: Svaka čast!

Odlično poznajem put kojim si prošao. Sama trasa je prilično zahvalna, praktično samo dva problematična uspona: Kadinjača i Snagovo. Put nije preterano opterećen osim oko Zvornika i od Kalesije do Tuzle ali ono zbog čega ti se najviše divim je vreme po kome si vozio. Provesti oznojen na biciklu 8 sati na ovoj temperaturi nije prijatno. Po ovakvom vremenu ne vozim ture duže od 2- max. 3 sata.

Ne znam kakav bicikl voziš. Prosečna brzina je odlična.

Čestitke od mene.

[zoran031]

Zahvaljujem na čestitkama, nije šala.
Evo i malo snimka:
... e=youtu.be
koji nije baš kvalitetan, takav telefon. Vreme ispred kuće i situacija na putu, zadnjih 19 sekundi je pri vrhu Kadinjače.
Krenuo sam sa dve flašice vode, bananom, bonžitom i guaranom. Pošto ne pridajem značaj oblačenju, a celu zimu vozio sa majicom i jaknom, nikad mi nije bilo hladno, nisam se plašio hladnoće. Noge su mi zadavale problem zbog patika, koje sam ne tako davno zalepio, pa sad sva voda ostaje u njima, ništa ne izlazi napolje. Nekad pročitao i primenio, obuo jedne čarape, pa kesa, pa opet čarape i još jedna kesa. Na glavu kapa i kaciga, na rukama vunene rukavice. Za svaki slučaj prsluk preko jakne.
Krećem u 8h i 15 min. Već posle 4-5 km mokre noge, ladnjikavo. Oko Kalesije sneg pojačava, vidljivost ni 50 metara, saobraćaj pojačan, kao što i znaš,često siđem s puta zbog auta da ih bi ometao , Snagovo bez problema, lagano granica. Sav mokar, prekriven snegom, izazivam čuđenje bosanske policije, u neverici kad su čuli gde idem, a ja se zezam. Rukavice pune vode, cedim ih onako na rukama koliko može i pravac srpska granica.
U Srbiji nema snega, kiša. Malo lakše i bolje se vidi.
Oko 60-og km jedem bananu, voda malo otpijena, mokar, razmišljam da li da gde pravim pauzu ili mogu da vozim do kraja. Ma probaću ovo drugo.
Pored Ljubovije, 90-i km, uzimam zalogaj bonžite i iz 4 zalogaja završavam sa njom na 140 km.
Oko 115-og km prestaje kiša i vozim tako sigurnih 15 km. Kiša opet počinje, ispijam prvu flašicu vode i negde ispred Kadinjače pijem i guaranu. Ledena, odma mi grlo zaškripalo.
Kreće Kadinjača. Prestaje kiša, progreva sunce, ja kuvam. Skidam kacigu i kapu, znoj me obliva, pa zar sad moraš da greješ. Prolazim levu lakat krivinu, (1.5 km) i desnu(1 km), popijeno sigurno pola flašice vode, desno koleno škripa. Stiže ona, čula me kad sam je zvao. Pravo osveženje, ne stavljam ni kapu koja je puna vode, ni kacigu, kisnem i razhlađujem se, još km i Kadinjača, koja se sakrila u magli. Po silasku sa Kadinjače kiša opet prestaje. Ostalo je rutina.
Na km od kuće, srećom pažnja nije popustila, umalo me budala sa kombijem ne odne, pretičući na punoj liniji. Sreća, imao sam mesta da siđem sa puta, nisam stigao ni tablicu da mu vidim.
Kući u 15 sati i 37 minuta, Na bicikli 7 sati i 22 minuta. Dva puta levom nogom dodirnuo zemlju, na granicama.
Potrošena jedna banana, jedna bonžita, jedna guarana i litar vode. Oko 110 dinara, 70 dinara na 100 km.
Prosek 22.845 km/h
Umora nije bilo, jedino se pojavila bubuljica na zadnjici, valjda će brzo zagnojiti da je istisnem, pravi problem pri sedenju.
Bicikla je Polar Mirage comp, o njoj ću drugom prilikom na temi za nju.
Majicu sam izmerio i imala je 650 grama, a sad sam je merio suvu, 300 grama. Ipak je odradila posao, telo nije bilo mokro.

[zeljkov]

Bravo, Zorane...

Osim toga, savjetovao bih korišćenje odjeće specifično napravljene za bicikliste. Jer, a i na ličnom primjeru sam se uvjerio, odjeća nosi dosta uticaja na udobnost vožnje, a i štiti zdravlje samog bicikliste.
Naravno, od pamuka se bježi. Ja kad sjedam na bicikl, sav pamuk sa sebe skidam, jer zamisli sebe okružen slojem vode od par milimetara, koja se hladi, i koja te hladi. Brrrr...

[mixitron]

http://www.paragraf.... ... anice.html

Nigde reči nema o zabrani fotografisanja. Ovaj put su te *bali, ali evo, da znaju ostali...

Gledao i krivični zakon. Samo član 144 i vojni objekti...

i ono gde piše (na znaku) da je zabranjeno fotografisanje...

[vladetaub]

Danas pročitao ovu temu.Motivacija i upornost su za respekt.

[zoran031]

Hvala. Ma gde ćeš veći motiv, tašta mi u Tuzli

[zoran031]

Hvala. Ma gde ćeš veći motiv, tašta mi u Tuzli

Danas opet išao da vidim taštu, a i svastika je tu.
Put ko put, sedi i motaj, sutra planiram nazad, a kako ću, ni sam ne znam. Ma ako bude problema zvaću da me neko pokupi
Kao fol ne hvalim se, nego da se tema ne zaboravi.
Sutra nastavak.

[Simeun]

Sutra nastavak.

Кад сутра?

[zoran031]

Sutra je u nedelju.
Legao ja u subotu veče oko 22 h, i kako sam navikao da rano ustajem, probudim se u pola pet ujutru. Govorim sebi, aj još malo, ali džaba, kad se probudim, nema više spavanja. Dokonisao, malo doručkovao i oko pola 9 krenuo. Oblačno, mislim se, prošle godine mećava, ovo super, ali prvi metri me malo bacaju u strepnju. Vetar. Ma nije prvi put, vozi i ćuti, ali ubi. Zaključak, lakše bilo po snegu, ali šta je tu je.
Prvih 28 km ravno, do početka uspona uz brdo Snagovo, retko gde uspevam da prebacim pozadi na najmanji zupčanik (vozim sedmofaz, najmanji zupčanik 14 zuba). Krećem ta 4 km uz Snagovo, hoće da vrati nazad, ali Kadinjača je istrenirala noge, bez mnogo napora izlazim, ispred mene 6 km nizbrdice, prvih kilometar 10% nagiba i motaj ko budala da siđem do ravnice. Prosto da čovek ne veruje. Nagib, a ja moram da motam. A i onom Marfiju ću bejati terma, samo da ga pronađem
Dolazim na granicu, opet zagledaju, stigao cirkus, čude se, nastavljam i na 55-om km stajem da pijem vode. Vetar ne smanjuje i kao da mu je zabranjeno da duva rekom i livadama, samo putem. Sledeći put obavezno gledam njegov red vožnje.
Vozim još 40 km, prolazim Ljuboviju i stajem opet da se nalijem vodom. Tu otvaram i onu čokoladicu Lion, liči na Bonžitu, ugriz i vozi dalje. Posle 15 km, prošao Bačevce, vidim klupica pored puta, sedam, otvaram guaranu, ma što ne bi i legao, hvata me san i spavam sigurno 10-ak minuta.
Malo čokoladice, malo vode i prelazim još 25 km. Stajem da pijem vode, nailazi prijatelj i reč po reč prođe lepog vremena. Do Kadinjače još 12 km i tu sam planirao da svratim kod prijatelja. Sedim pola sata pijem red bul, trebaju krila za Kadinjaču i krećem. Još 6 km Kadinjače i posle i bicikla zna sama da dođe kući onih 15 km.
Sve to bi za 9 i po sati.
Tamo, vamo, 336 km. Tri banane, čokoladica, guarana, litar ledenog čaja i red bul. Da nije bilo besa sa red bulom, ni dinar po km, ali on sa svojih 180 din digao trošak putovanja na 500 din
Kad sam pošao, stanem na vagu, 93.5 kg.
Kad sam se vratio, vaga pokazuje 89.6 kg.
Ne moj da se brinete, odmah sam prionuo na , već u sredu ujutru imao opet 93.5 kg
Slika nema, zaboravio aparat.

[Simeun]

Браво Зоки! =D>
Примећујем да брже возиш и мање пара потрошиш кад пада снег

[zoran031]

Stižu godine, a što se tiče para, štedelo se