808 odgovora na ovu temu

[zare]

Ako voziš 100 km, odvozićeš i 200, to je 100 % sigurno. Jedina razlika između 100 i 200 km je što ćeš na 200 imati više problema sa samim sedenjem i pozicijom nego sa snagom. 

[flocus]

Meni su svetla bila montirana (dva nazad, jedno napred), samo prednje danju okrenem naopako da mi bude lakše da čačkam garmina. Za 400k sam nosio dva prednja i dva zadnja, plus po jedna crvena i bela bljeskalica.

U Lazarevcu mnogi nisu imali (montirana) svetla, što ne znači da bar neki nisu imali u torbici/džepu. Posle mene su završila samo dvojica. Ovi pre mene verovatno nisu ni trebali da ih pale, ali se slažem da ih treba imati. Nikad čovek ne zna šta može da se iskomplikuje i zbog čega može da ostane na drumu mnogo duže nego je planirao. Na kraju, pravila su tu da se poštuju, a pravila kažu da ih treba imati.

24. jula će biti još jedan 200k na kome će biti i 100k Populaire varijanta za one koji žele da osete čari (donekle), a ne žele da voze punu distancu.

Edit: slažem se da onaj ko odveze 100 (i nije potpuno van sebe nakon toga) može i 200, samo je bitno da se jede, pije i ne preteruje sa tempom.

[Pustolov_pb]

Vozio sam do sada 120-130 km i kao što zare dobro reče nije nedostajalo snage za dalje nego već postaje neprijatno za sedenje i za ruke. Mislim moglo je i dalje ali nije tako prijatno i odvlači pažnju sa lepih stvari. Ovako svu pažnju posvetiš uživanju, mirisima iz prirode, razmeniš po koju reč sa kolegama itd
Mislim, veći sam fan biciklizma kao takvog nego potvrdjivanja i dokazivanja u smuslu rezultata koje sam ostvario, ja ne bi svratio ni po jedan pečat, sve bih u srcu i duši beležio.

Hvala na info, mogao bi onda na taj 24. jula na svojih 100 km. Biće valjda detaljnije obaveštenje, ruta za skidanje i sl

[chamade]

Biće i 21 avgusta 200K Šapca i ujedno i 100km populaire za one koji ne žele ili ne mogu na 200.
Biće i obaveštenja, samo po redu kako koji brevet dolazi. Sledeći na redu je 600 i eto prilike da se upoznaju prave mogućnosti i sopstvene granice.. jer mnogi nisu ni svesni koliko mogu i za šta su sve sposobni dok ne probaju

[MI1966]

Dalibor će biti ok, ima neka nova svetla, a doneo sam mu i ja jedan Solar storm, samo da zalemimo jednu žicu i da vidi kako će ga napajati.

[chamade]

Dalibor će biti ok, ima neka nova svetla, a doneo sam mu i ja jedan Solar storm, samo da zalemimo jednu žicu i da vidi kako će ga napajati.

A ondaK ok. Da noću svetli kako treba jer će ga Rumuni u'apsiti kad ga vide kao avetinju u mraku

[MI1966]

Sutra u 8 sati iz Pančeva kreće 600 km brevet (sjajna ruta: vozimo najpre levom obalom reke kroz Rumuniju, pa posle i desnom kroz Srbiju), a kad već sad uskoro nailazim na put kojim ću proći u subotu (trenutno pauza kod Male Krsne: ručak, sređivanje bicikla za sutra, pranje kose itd.), ostaviću negde u nekom žbunju nešto od hrane (2 konzerve, teglica maslina i nešto slatko), možda mi dobro dođe za poslednjih 50-ak km.
*
Btw, ovaj brevet mi se fino uklopio u kalendar, jer ja sam zapravo krenuo u Sloveniju, na svoju prvu TRKU u životu , na Evropsko prvenstvo u ultrabiciklizmu (tako piše tamo na sajtu organizatora ), gde ću 24 sata voziti kružnu stazu od oko 11 km. Jednostavno treba za to vreme (6, 12 ili 24 časa, kako je ko odabrao) obrnuti što više krugova.
Ali o tom - potom... (i na drugoj temi) To kreće za 7 dana, narednog petka, u 18h.
[a nakon Slovenije slede svirke po Jadranu )

[Dusan011]

Ponesite neku odecu da ne pokisnete, i rezervne unutrasnje gume.

[Gadjan]

Nose sve što treba ne brini ništa.

Idu i trojica drugara, da ne idem na Kopaonik u ponedeljak pridružio bih se i ja.

[chamade]

Poznajem većinu učesnika od 18 prijavljenih i svi su ozbiljni vozači, u jako dobroj formi i odlično uhodani što se tiče opreme i potrebnih stvari na ovakvim vožnjama.

[Gadjan]

Bogumi moguća kiša pre podne na startu. Ali posle toga već od 11h ceo dan i naredni odlično vreme

[chamade]

Upisujemo se i dalje.. proteklog vikenda završen brevet 600, pod nazivom 2 strane Dunava.
Mogu reći da je ovo najlepši brevet 600 do sada jer je trasa vodila izbPsnčeva niz Dunav do Negotina Rumunskom stranim i nazad do Pančeva kroz Djerdapsku klisuru.
Na moje veliko iznenadjenje prijavilo se čak 18 učesnika što je za brevet 600 prilično veliki broj. Mnogima je ovaj 600K bio i prvenac te njima posebno čestitam na uspehu.

[MI1966]

Ukratko o 600 km brevetu "Dve strane Dunava".

Ovo mi je bio tek drugi brevet u Srbiji, prvi je bila hiljadarka prošlog leta. Iznenađujuće veliki bio je broj prijavljenih, čak 19, a na startu se pojavilo 16 biciklista i 2 biciklistkinje. Sa dvojicom sam vozio tu hiljadarku prošle godine, petorica su učestvovala na brevetu koji sam ja organizovao prošlog septembra, još nekoliko njih znao sam sa fb, tako da sam praktično znao, uživo ili online, više od polovinu učesnika.

Start je kasnio 27 minuta, dakle krećemo oko 8:27.

Nebo prekriveno oblacima.

Čim smo izašli iz Pančeva, izdvojio se jedan dvojac, pa im se pridružio još jedan, a ja sam vozio tu odmah iza njih. Đavo mi nije dao mira, nisam mogao tek tako da ih pustim da odu... Da je situacija normalna, pošto nema baš prevelike elevacije na ovom brevetu, pokušao bih da oborim svoj vremenski rekord na ovoj distanci, koji iznosi 26 sati i 5 minuta. Međutim, desetak dana ranije povredio sam levo koleno igrajući basket sa ćerkom. I to nisam mnogo ni igrao: prvog dana oko pola sata, a drugog jedva sat vremena. Skok-šut, dvokorak, trokorak, ovo-ono... a odraz mi na levoj nozi i, pošto godinama nisam vršio takve pokrete, eto belaja - oteklo mi levo koleno. I to onako baš poprilično. No, na sreću, problem mi je bilo samo hodanje, a mogao sam da vozim bicikl, eto... U tih desetak dana pre ovog breveta, vozio sam 5-6 puta svoje klasične "stotke", a dva puta i preko 200 km. Ali uvek oprezno, štedeći levu nogu, a stiskajući više desnom (taman sam je malo ojačao, pošto je slabija od leve ). I bilo je ok. Najbolje bi bilo da sam mirovao neko vreme, ali trka u Sloveniji (odakle ovo sad pišem) na 24 sata (Slo24ultra) približavala se i ne bi bilo dobro da sam napravio neku veliku pauzu. A koleno nikako da splasne...

Pre breveta ponavljao sam sebi da ne treba nikako da jurim, već da sasvim lagano vozim, jer bitno mi je samo da ga završim (zbog ranije pre-registracije za PBP: jer možda neću imati hiljadarku ove sezone, pa da imam makar 600). Čak nisam ni uključio aplikaciju da mi snima vožnju (kad snimam, a to radim samo na 200+ km vožnjama, nekako me nešto tera da brže vozim), znači baš sam bio rešio da mi je bitno samo da završim brevet i sačuvam koleno za Sloveniju. Ali eto, krenuše ta četvorica malo žešće, pa zaboravih na obećanje samom sebi... Kao "ma neće oni meni tu da beže". Još sam i pun sa hranom, čim stanu da kupe nešto za jelo - odoh ja. Međutim, vozili su dosta brzo, pa mi je došlo iz dupeta u glavu... "Čekaj bre, zar nismo rekli da ćemo lagano?"
Šta više, tu četvoricu lidera nisam ni poznavao, a oni su se očigledno dobro znali između sebe, tako da mi je grozna bila pomisao da ću narednih 26-28-30 ili već koliko sati, da vozim sam, bez društva, a pozadi je ostalo toliko finih ljudi.
I ništa, donesem ja odluku i stanem. Čekam da pristignu ostali, koji su bili nekoliko stotina metara iza. Taman dok su pristizali, iskoristim priliku i da ih poslikam sve od reda...

Nastavim dalje sa njima. Pričamo usput. Malo s jednim, malo s drugim, malo s trećim, četvrtim itd.

Poče kiša. Najpre vrlo slaba, tako da me mrzelo da stajem i oblačim se. Računam, proći će. A vidim da i ostali isto računaju, jer niko ne staje, svi voze dalje. Međutim, malo po malo, pokisnusmo dobro... A baš nas je ta kiša zadesila negde izvan naseljenih mesta, pa nije imalo gde da se sklonimo dok ne prođe. Znači bilo je: ili stani i oblači se, ili vozi dalje, jer leto je ionako će se kasnije sve osušiti. I svi su odabrali ovo drugo.

Kad je prestala kiša, stali smo na kratko... Ja ne znam tačno zašto su ostali stali, ali ja sam iskoristio priliku i obrisao lanac, zatim ga i podmazao, takođe i iscedio čarape.

Nastavili smo, ali naišlo je drugo kišno poluvreme. Ali nema veze, već smo ionako bili mokri.

Stižemo u Belu Crkvu, neki kupuju nešto za jelo, neki sede u kafani i jedu, a ja samo uzimam vodu. Nastavljam dalje sa Igorom i Daliborom. Igor je iz Vranja, bio je na brevetu septembra 2021, a proletos me je zamenio i on organizovao brevet koji sam ja prijavio, ali nisam mogao da budem u Srbiji u to vreme. Dosta smo se dopisivali preko fb, ali tek tokom ovog breveta smo se zapravo bolje upoznali. Dalibor je moj zemljak, sreli smo se par puta u Le, a i on je vozio taj "moj" brevet pre godinu dana.

Znači vozim sa njima prema granici. Sustiže nas Hari (i on bio na tom "mom" brevetu), pa svi zajedno ulazimo u Rumuniju.

Onda sledi prvi veći uspon na ovom brevetu. Hari, koji je teži od mene za jedno 40%, ode napred prvi... za njim Igor, za Igorom ja, i onda Dalibor. Svi na po par stotina metara jedan iza drugog. Uspon nije bio baš ubitačno strm, ali bio je dugačak. Nađosmo se svi na vrhu ponovo, ali Hari nam odmah ode (videli smo se ponovo tek narednog dana), a nas troje napravismo kraću pauzu. Ja sam ponovo obrisao i podmazao lanac, zbog one druge kiše. A šta ću, ne volim kad je prljav. Još je i nov. A nova je i kaseta. Pa je greota da nisu čisti...

Nakon velikog spusta, stižemo konačno na Dunav. A konačno su se razišli i oblaci. Piči Sunce, pa sam skinuo čarape i natak'o ih na rogove (ne moje, već na upravljaču) i bile su suve za pola sata. A uskoro su i cipele bile suve (dres odavno).

Dakle, vozi trojac levom obalom Dunava kroz Rumuniju. Ovde-onde stanemo da obnovimo zalihe vode ili da napravimo neku fotografiju, i konačno, na oko 108. km, stižemo na prvu kontrolnu tačku. Neka ogromna glavurda, tj. lice isklesano u steni - njega je trebalo slikati, pa to i radimo i teramo dalje. Uključujemo se na magistralni put, vrlo prometan, sa mnogo kamiona. Srećom, nije dugo trajao taj pakao, možda oko sat vremena.

Polako pada mrak.

Prolazimo kroz neki veći grad, zapravo obilazimo ga, i na jednom semaforu ja se nekako provučem u poslednji čas, a Igor i Dalibor ostaju da čekaju sledeće zeleno svetlo. Ja nastavljam da vozim, računam stići će me... Međutim, prolaze kilometri, a ja u retrovizoru ne vidim njihova bela svetla. Čak ni na deonicama gde je put prav, nema krivina. Pa nemoguće da su zbog jednog čekanja na semaforu toliko zaostali, mislim... Postaje mi sumnjivo. Da im se nešto nije desilo, da nije iskrs'o neki problem? Ništa, stajem da ih sačekam (usput preuređujem malo stvari po torbama).

I za koji minut eto njih. Kaže mi Igor da su negde malo pogrešili put, pa su zato zakasnili. A kaže mi i da je Dalibor u krizi, vozi i drema. On (Dalibor) je stigao iz Niša u Beograd noćnim autobusom, pa onda gradskim do Pančeva i pre starta je samo malo odspavao negde na nekoj klupi, tako da je umoran i pospan. A i malo bolestan, reče...

Ne smemo nikako da ga ostavimo i nastavimo bez njega, iako su, osim one četvorice i Harija, svi ostali iza nas i naići će kad tad, dogovorismo se da ga nekako odvučemo do Srbije, do Negotina, pa posle nek vidi šta će i kako će... Postavismo ga na čelo kolone, da bismo ga imali u vidu (da ne šeta prema levoj strani puta) i nastavismo dalje. U Negotin, koji je na 310. km, stigli bismo taman na vreme da kupimo nešto za jelo (sanjali smo pljeskavice od 10 ), pre nego što se sve pozatvara.


↓ nastavak ↓

[MI1966]

↓ nastavak ↓

Ali Daliboru je ipak bilo suđeno spavanje u Rumuniji...

Osećam ja nešto mi mnogo trese bajs. Mislim možda je to samo zbog lošeg asfalta, ali ipak stanem na trenutak i pipnem zadnju gumu...

Neeeee... meka!

Ništa, vratim se stotinak metara nazad, do bandere sa svetlom i krenem da je menjam. Nudio sam Igoru da slobodno nastavi dalje sam, ali on nije hteo i ostao je da me sačeka. A Dalibor je legao da spava.

Zamenim gumu, stavim i novu spoljašnu, napumpam je, ali kad sam odvrtao crevo od pumpe - izađe s njim i ventil. Repriza pumpanja...
Kad sam mislio da sam je otprilike dovoljno napumpao, kao ajde da uporedim pritisak sa prednjom, pa pipnem prednju, kad ono i ona meka...!!! Pa šta je ovo sad? Koji je ovo fazon da obe stradaju u isto vreme? Kaže Igor da sam verovatno negde jako udario sa obadva točka. Ja se ne sećam da jesam, ali nebitno sad. Verovatno jesam i onda su obe gume postepeno ispustile...

Ok, menjamo i prednju, makar će Dalibor više da se odmori.
Nisam imao još jednu spoljašnu u rezervi, pa je najpre palo detaljno opipavanje, zatim zamena i na kraju pumpanje.

Za to vreme, prođoše nas svi i ostasmo na začelju. Međutim brzo smo ih sustigli, taman do druge kontrolne tačke (benznska pumpa), na oko 280. km. I onda čoporativno vozimo do granice, prelazimo je svi zajedno, pa zatim zajedno i do Negotina, gde je treća KT, opet benzinska. Naravno ne radi jer je već oko 02h, pa je slikamo. A ne radi ni ništa drugo, iako je subota veče, sve zatvoreno...

Tu u Negotinu grupa se raspala, jedni su odmah nastavili dalje, a drugi su ostali da tragaju za hranom. Ja sam imao hranu za celu noć, ali neki su imali malo, a neki baš ništa. Raspitujemo se kod mladih koji se još motaju tu po centru grada, šalju nas ovamo-onamo da proverimo, ali ipak je sve bilo zatvoreno. I na kraju krenemo dalje, Kladovo je na "samo" sedamdesetak km, kad ono čudo: nailazimo na pekaru.

I tu se ubijamo. Ja prvi naručujem. Pitam šta ima slano. Čovek nabroji neke 3 stvari i ja mu rekoh da uzimam od svake po komad, + 2 jogurta. I ostali uzimaju ko je šta hteo, a ja posle uzimam još 2 jogurta.

Dalibor i jedan Nikola našli neke stolice sa sunđerima (zatvoreni kafić) i zalegli (nisu završili brevet baš zbog tog spavanja, odustali na 500 km). Mi ostali kujemo planove. Dobro je da je i Igor bio za nastavak, jer da nije, morao bih dalje sam, pošto nisam imao nameru da spavam tokom ovog breveta (noć uoči odspavao celih 6 sati). Pridružila nam se i Jelena (iz BIH), pa krenusmo za Kladovo. Usput nailazimo na drugog Igora, Igora organizatora breveta, koji je bio sa Natalijom (Ruskinjom). Ona ostala da spava negde, a on nastavio.

Sviće polako, a počinje i da duva vetar polako. Tj. jako. Juče nam je duvao u leđa, ali nije bio toliko jak, ali danas baš ubija. Pogotovo tu kod Kladova, gde je brisani prostor. Čekiramo se na NIS benzinskoj na izlazu iz grada, kupujemo svako ponešto, dva Igora dremnu dvadesetak minuta u sedećem položaju, a ja dok ih čekam obrišem i pomažem lanac (opet).

Nailaze dvojica iz one vodeće četvorke. Kažu da su spavali u Kladovu i da druga dvojica ne nastavljaju brevet, odustali.

Vozimo dalje uz Dunav sa jakim vetrom u facu.

Kad smo ušli u Đerdapsku klisuru, bilo je na trenutke lakše, jer Dunav krivuda, pa nekad ima zavetrine, ali na trenutke i teže. A bilo je i težih uspona nego sa Rumunske strane.

Usput nam je Jelena zaostala, tu je negde Igor organizator, nas neki sustižu (Zoran, kolega sa prošlogodišnje hiljadarke), pa mi neke sustižemo i tako... Na jednom parkingu, gde je postojao i izvor, stajemo da natočimo vodu (neki i da ohlade noge ), pričamo sa policajcima koji su se tu stacionirali, ja im dajem jedan slatkiš iz Grčke (mandolato), ali samo jedan, pa neka podele... (stvarno sam im tako i kazao)

Polako stižemo i u Donji Milanovac. Kafane, supermarketi, kiosci... pa nek izvoli ko šta želi. Ja smazao najpre koficu kiselog mleka iz supermarketa, pa veliku pljeskavicu i, na kraju, sladoled sa kioska...
Stiže i Hari i priča kako je sustigao onu vodeću četvoricu, kako su ostali da spavaju u Kladovu, a onda rešili da odustanu.

Nailazimo na deo puta sa radovima, dobrih 15-ak km, gde se menja asfalt, pa vozim vrlo oprezno, jer rezervnih guma više nemam, morao bih da krpim.

Dva Igora staju na jednom parkingu da dremnu, rekoše 15-20 minuta, a ja sam nastavio dalje. Ionako će me stići, jer zbog kolena vozim lagano...

Međutim, ispalo je da sam do cilja vozio solo, tih poslednjih oko 130 km. Jesam sporije vozio od njih, ali nisam pravio pauze (osim za točenje-ispuštanje vode i kod jedne pekare kod Smedereva), a oni jesu. Stigao sam na cilj oko 21:30, desetak minuta kasnije stigao je Igor organizator, a malo kasnije i drugi Igor, kome su u roku od 5 minuta riknule najpre zadnja, a onda i prednja guma, negde na oko 100 km pre kraja.

Jedemo tu u "Halo Leskovac" (ja gurmansku pljeskavicu), gde nam je cilj, pristižu i ostali i... to je to. Kraj.

★

Ostale fotografije idu na blog, kad ih budem prebacio sa akcione kamerice na tablet.





KT 1 ↓


KT 2 ↓


KT 3 ↓

[chamade]

Dalibor je malo podbacio.. mislim da je počeo da precenjuje samog sebe. Ali zato su novajlije izdominirali.. Nikolić i Zahirović. Njima je ovo prvi 600K brevet i to uspešno završen.

[Dusan011]

Mozda Dalibor malo ima kovid pa je umoran. Ali drago mi je da su novajlije izdominirali, verovatno ce na sledecem da brutalno izdominiraju.

[chamade]

Da li će brutalno ili ne, videćemo. Nikolić je samo jednom vozio 300. Zahirović je ove godine vozio najviše 100nak.
Dalibor je došao neispavan i umoran.. možda ima i kovid. Nije mali, nek se testira.

[Dusan011]

Ima dosta i u mentalnoj pripremi, ako sebi kazu sa'cu brutalno da izdominiram moze da pomogne. Kako si ti prosao na kisi?

[chamade]

Ima dosta i u mentalnoj pripremi, ako sebi kazu sa'cu brutalno da izdominiram moze da pomogne. Kako si ti prosao na kisi?

Ma džaba menta ako dodje nenaspavan.
Bilo nešto malo kiše, pokisli i osušili se. Toplo je, može da se piči ako ne pada mnogo.

[omega]

Каква је била старосна структура на бревету?