28 odgovora na ovu temu

[devoni]

ideja je na mestu prvo Srbija ja sam je skoro više od pola pregazijo sledeća godina ide istočna Srbija a možda i " Minhen" za sada su to pregovori naravno što ne bi i ceo svet

[Grux]

Put oko sveta ja fascinantna ideja, meni se po glavi odavno mota neka misao o otiskivanju na neki dug put. Međutim, uvek sam se pitao kako preživeti, kako preći granice, s obzirom na status naše zemlje. Novca nemam da finansiram taj put, nemam ni neke posebne veštine kojima bi mogao da zarađujem kao neki od pomenutih svetskih putnika... pitanje je da li je izvodljivo snaći se i preživeti. Međutim, mislim da bi možda upalilo to da se sakupi novac za mesec-dva putovanja i da se čovek polako u tom periodu privikava na taj način života i polako počinje da se snalazi, da nalazi privremene poslove i slično. Ako se pregura to neko vreme privikavanja, onda verujem da ne bi bilo problema za ostatak puta, koliki god on bio. Naravno, ako se nađu sponzori to bi bila ogromna prednost, ali mislim da se ne bi trebalo u potpunosti oslanjati na njih, već na svoje sposobnosti.
Ja bih se rado priključio ovoj avanturi, jer i pored svih problema vezanih za ovakvo putovanje mislim da bi tu pronašao sebe.
Imajte me u vidu!!

[pauza]

Mislim da je sve preko troje veliki broj ljudi; ako pratite blogove/sajtove globtrotera, videćete da je troje maksimum, a najčešće idu dvoje ili solo. I nije to slučajno. Ako se negde traži smeštaj, niko neće primiti 5 ljudi, sem u dvorište, a i tada je pitanje. Pa sponzori. Ko će sponzorisati desetoro ljudi? Ali dvoje-troje je već realnije.

Delim mišljenje Zeggerra o uklapanju ekipe. Mnogi se radije odlučuju da krenu solo na put oko sveta, nego sa bilo kim ko je takođe željan takve avanture. Jer putovati s nekim 'na neodređeno', godinu ili ko zna koliko, ne znajući kad će biti kraj tom putovanju, znači provoditi više vremena s tom osobom nego što smo dotad provodili s bilo kim u životu. Sem vremena za spavanje, gotovo sve ostalo vreme, a to je 15-ak sati dnevno (pa puta 365 dana i to puta nekoliko godina), provodite zajedno, pedalajući i zajedno peživljavajući. Upućeni ste jedni na druge I ako sve ne fituje, proklećete dan kad ste se upustili u tu avanturu. Niko ni za sebe ne može da garantuje kako će reagovati u situaciji kada je mesecima na putu, kad se probudi ujutru u šatoru, napolju pljušti ko iz kabla, smrzava se i mrtav je umoran jer je poslednjih dana prelazio teške deonice, a jeo je malo i loše spavao, pri tom je imao probleme sa carinicima koji ga umalo nisu deportovali nazad, a jurili su ga i kerovi, pa je pao i ugruvao se i sad mu je muka i da pogleda bajs a nekmoli da sedne i pedala. I najradije bi sve oterao u đavola, seo na prvi voz i vratio se kući. I samo mu još fali da se, recimo, sporečka sa svojim saputnikom.

Zbog toga su najčešći putnici na biciklima (bračni) parovi, dugogodišnji prijatelji (2-3) ili solisti. Takođe, statistički gledano, najviše globtrotera su ili vrlo mladi ljudi, do 25 godina, ili sredovečni, preko 45. Prvi su još dovoljno životno sveži, 'ludi' i 'bez korena' da bi se upustili u takvu avanturu, drugi su već zreli, završili su neke važne stvari u životu i sad imaju vremena da se posvete sebi (rešeno stambeno pitanje, deca već velika, oni imaju neki privatni posao koji funkcioniše i bez njih, ili su već u penziji).
A koliko mogu da procenim, većina nas nije ni u prvoj ni u drugoj grupi. Što, naravno, ništa ne znači.

Što se love tiče, evo jednog iskustva naših ljudi. Naime, moj drugar je sa svojim drugarom prošle godine dva meseca obilazio Italiju, Sloveniju, Austriju i još nekoliko zemalja. Spavali su u šatorima i u nekoliko navrata u privatnom smeštaju za džabe. Prosečno su trošili oko 10 evra, a to se uklapa i u kalkulacije koje sam našla na blogovima nekih globtrotera (ima nekih koji putuju i za 5 evra dnevno već par godina, a i onih koji troše 15). Verovatno može i bez para, ne verujem da bi bilo gde neko odbio biciklistu koji pita za smeštaj i malo hrane. Tu je pre problem psihološki, u osećaju sigurnosti koji daje novac, i u blamu/stidu ili strahu.

Čini mi se da je možda najprihvatljiva ideja da se pođe na višemesečni put najpre po Evropi, ne određujući da li će on trajati pola godine ili godinu i po, ili svega par meseci. Da se pođe solo ili s jednim-dvoje saputnika. Evropa je tu, gde god da se neko 'zaglavi', lako je vratiti se. Na tom putu svako bi iskušao najpre samog sebe: koliko zaista želi takav život narednih par godina, koliko je to samo mašta a koliko spremnost na to, koliko može da se zlopati, koliko je jak psihički i fizički, šta mu je najlakše a šta najteže, kako reaguje u ekstremnim situacijama... Kad si načisto sa sobom šta možeš, onda ćeš se lako uklopiti sa svakim, ukoliko i ovaj sebe isto tako dobro poznaje.

Pretpostavka takvog puta je da nam ukinu vize, bez toga je džaba sve planirati.

[djorzgul]

ja sam u prvoj grupi.
mlad i lud

[Grux]

Pa da, put po Evropi bi bio dobar test za put oko sveta. Ja i moja devojka nešto ćaskamo o putu do Minhena kod njene babe sledeće godine, i eventualnom odlasku do Engleske odatle... stvarno se nadam da će biti nešto od toga!!

[pauza]

ja sam u prvoj grupi.
mlad i lud

Prevari me tvoja ozbiljnost.

Ja i moja devojka nešto ćaskamo o putu do Minhena kod njene babe sledeće godine, i eventualnom odlasku do Engleske odatle...

Da ja imam dečka koji vozi bicikl i hoće bajsom do Minhena i Engleske, lako bih ga 'prevarila' da krenemo i oko sveta

[djorzgul]

mada sve zavisi kako se definise mlados' i ludos'

Inace, da.. slazem se da su neke krace duze ture obavezna priprema. Ja bih npr preko Italije, azurne obale, Barse, Lisabona do Londona pa i Skotske, a nazad preko Pariza i Svajcarske ... taman kad ukinu vize... Za to nije potrebno previse para (ziveo couch-surfing!).

Do tad moram da savladam vestine sklapanja, rasklapanja i popravljanja bajsa do tancina, i neki dobar kurs prve pomoci (u Svajcarskoj npr.)
To su mi nekako esencijalne stvari za put

[devoni]

Pa da, put po Evropi bi bio dobar test za put oko sveta. Ja i moja devojka nešto ćaskamo o putu do Minhena kod njene babe sledeće godine, i eventualnom odlasku do Engleske odatle... stvarno se nadam da će biti nešto od toga!!

niste jedini koji bi išli u Minhen i kod nas se odavno kuva taj put Oktobar fest i mali do Švajcarske kde smo pozvani na kamp itd.. za sada su još uvek samo pregovori

[robhood]

http://blog.b92.net/...at ... oprema/