46 odgovora na ovu temu

[Boris_volimCorbe]

Upravo sam, sasvim slucajno, nasao razlog neslaganja ukupne kilometraze koju mi je pokazala Strava i onoga sto je odradio CatEye Enduro 8 (zica + magnet na tocku). U prethodnim voznjama je razlika bila oko 1%, a ovde je razlika ispala dosta veca, 17km - Strava 440km, CatEye 457km. Strava/GPS me nije izgubila u Homolju, kao sto sam s razlogom ocekivao, izgubila me izmedju Bavanista i Panceva... lokacija mi preskoci prakticno citavu tu deonicu.

[pavaobg]

 Treba da naucim da manje obracam paznju na te stvari - kako sta izgleda i odmeravam koliko snage ce mi biti potrebno - nego da samo vrtim pedale, jer takve stvari umeju da mi udare na moral a onda penjanje bude teze nego sto je neophodno.

Možda ti pomogne moja taktika borbe sa samim sobom na uzbrdicama - cilj je uvek sledeća krivina, pa onda sledeća .... Deluje blesavo al radi u praksi.

 

Btw još jednom čestitke!!

[chamade]

Postoji samo jedna stvar zbog koje mi je zao u vezi sa tom mojom voznjom, a to je upravo taj spust ka Kucevu koji sam presao po mraku. Skoro sve vreme sam cuo reku pored sebe, ali sve sto sam video je krug unutar svetla bicikla. Ne dao bog da sam uleteo u rupu, iskrivio tocak ili cak i da sam samo morao da menjam gumu, u takvom mrklom mraku i nigde zive duse kilometrima okolo... Konobar u Zlatnoj Ribici u Golupcu, gde sam stao da popijem dupli caj na brzaka, je iz tog kraja (selo Laznica, severno od Zagubice, prosao sam kroz njega kada sam krenuo ka planini) i zabezeknuo me pitanjem zasto nisam skrenuo desno ka Majdanpeku umesto levo ka Kucevu kada sam vec video koliko je sati. Eto to je jedna od stvari o kojoj nisam razmisljao - plan B na tom delu puta - a posebno kada mi je rekao da je Majdanpek samo 8km od raskrsnice. Mogao sam tamo da odspavam, umesto sto sam se izmaltretirao da bih stigao u Kucevo - em sto nisam video dolinu Peka, em sto sam se namucio da bih prenocio u rupi kao sto je Sumadija - duplo golo. Nauk za sledeci put, i nije jedini...

 

Na leto biće prilike pa možeš odvozati ponovo sličnu turu. 

 

Ja sam sa drugarima prošlog leta malo špartao po tom delu Homolja pa tu možeš baciti pogled i da vidiš kako to izgleda u letnjem periodu    http://www.2bike.rs/...lepote-srbije/ 

 

Ovih dana ću nastaviti jer ima još.

[Boris_volimCorbe]

Znam za te vase voznje i tu temu, postavio sam i pitanje tamo u vezi sa razlikom izmedju nase i rumunske strane Dunava

Bice vremena za svasta, sezona jedva da je i pocela, samo treba napraviti dobar plan.

[caneee]

Борисе, потпуно разумем твој жал због мрачног спуста. Летос се пењах на неке планине (на путу ка Трсту) и сладих се како ћу у повратку да се сјурим низ њих скроз до мора и још да направим од тога одличан филм. Наравно, у повратку ме ухватио мрак још много пре спуста, па није било ништа ни од ужитка ни од снимка. Још ми се и руке смрзоше (а беше лето). Теби је још и горе, јер сам ја пут генерално знао, био је у добром стању и нисам имао проблема са препрекама. С друге стране, лако ћеш, како рече chamade, на лето возити поново. И скренути у Мајданпек. Стварно, кад зими возиш овакве руте, шта ли ћеш на лето?

[Boris_volimCorbe]

Ne znam sta cu sve, ali glavni plan podrazumeva nekih 12-15 dana, tokom kojih bih isao niz Dunav do Kladova, na jug do Stare Planine, odatle na zapad preko Vidojevice i Kopaonika ka Uvcu i Zlataru, na sever preko Zlatibora i Tare pa na Drinu. E, tu jedna verzija ide samo niz reku pa prema Beogradu, a druga preko Visegrada i Rogatice ide prema Romaniji i onda nazad u Srbiju kod Zvornika.
To ja tako zamisljam dok sedim u fotelji i srcem kafu, videcemo koliko je i sta je tu realno. Ova duza varijanta je nekih 1400km i 15ak kilometara uspona, dovoljno da mi zvuci previse a opet nedovoljno ludo da ne bih pokusao.
Sve su to samo ideje, za sada, trenutno pokusavam da smislim sta za sledecu jednodnevnu turu.

[chamade]

To ja tako zamisljam dok sedim u fotelji i srcem kafu, videcemo koliko je i sta je tu realno. Ova duza varijanta je nekih 1400km i 15ak kilometara uspona, dovoljno da mi zvuci previse a opet nedovoljno ludo da ne bih pokusao.
Sve su to samo ideje, za sada, trenutno pokusavam da smislim sta za sledecu jednodnevnu turu.

Nekome je to mnogo visinaca.. nekom je OK.

Sve zavisi od konfiguracije terena. Ja sam na TT turi (Transfagarasan & Transalpina) na 1000 km imao oko 11 000  metara visinskih od čega jenekih 8000m koncenrtisano na 2 navedena prevoja u ukupnoj dužini od 200-250km.. ostatak manje-više ravan teren.

Ja imam npr plan za jednu turu od oko 2000km i oko 35 000 metara visinskih.. bukvalno svakog dana na 100 km ima oko 1600-1800 m visinskih za savladjivanje što zna da izvuče dosta energije (vidi grafiku ispod). E sad, kad ću to voziti ne znam.. ima vremena.

[Boris_volimCorbe]

Au bokte... ali, dobra kamperska oprema, dovoljno tople odece i hrane, i jedan solidan e-bike i sve je moguce

[caneee]

Успони су чудна ствар. Мени чешће делују страшније управо док седим. Онда кренеш на вожњу и схватиш да није тако страшно. Баш сам летос возио и преко 2000 м успона у једном дану. Мада, зависи и кога питаш. За вожњу Ријека - Трст - Ријека, ГПС програм ми је накупио 4200 метара успона, а Страва скресала на 2400 (и то се стандардно дешава са Стравом, има нека фора како који програм обрачунава). То је било на 165 км. А пре тога сам мислио да само лудаци могу да возе ту руту и да ни до Словеније (~700 метара надморских) не могу да стигнем за један дан. Још је чудније што ми је то била тек можда 5. или 6. вожња у сезони, што пре тога ниједна није била ни 100 км, а углавном су биле и много краће (30-40). Важно је пазити на каденцу (односно, користити праве преносе), имати довољно воде и правовремено се хранити. И имати добар шорц/гаће.

 

Али план ти је одличан. Обухвата пуно места која и ја планирам/прижељкујем већ годинама.

[Boris_volimCorbe]

Sve je to individualno - sta i kako coveku digne ili spusti moral, kako se on bori sa tim, i onda podsvesna reakcija na tu borbu.

Recimo, ovo sto je pavaobg naveo (kome sam hteo da odgovorim ali zaboravih) - gledaj samo sledecu krivinu i nista drugo nije bitno - radio sam ja to, ili nesto tome slicno (nije obavezno krivina bila reper), i bilo je fino neko krace vreme tj dok vrag nije shvatio kako ga varam. Cim covek sebi postavi neku vrstu cilja, bio on kraj uspona, sledeca krivina ili nesto trece, podsvest pocne da manipulise osecajem koliko se ima snage, koliko je taj cilj dostizan itd. Makar je kod mene tako, ali mozda sam ja samo zreo za neki kraci pregled i boravak u izvesnoj ustanovi koja daje lekice i kosulje sa cudnim rukavima...
Hocu da kazem da ja moram da imam neku sliku toga gde je kraj, a ako ne procenim svesno onda ce to uraditi podsvest, a taj mali crveni sa rogovima i repom najcesce ne radi meni u korist.

Ja sam donekle naucio da se iskljucim - bacim se u neke svoje misli a prisutan je samo deo mozga koji vodi racuna o saobracaju. Verovatno zbog toga sto toliko vozim sam. Elem, desava mi se da se potpuno zaboravim i da vozim u odredjenom ritmu bez problema i to duze nego sto bih inace pomislio da sam u stanju, ali to tako traje samo do momenta kada pomislim "bog te, bas dugo nisam usporio ili stao". Od momenta kada mi to sevne u glavi pa do trenutka kada mozak kaze "ne moze vise, stani malo" uglavnom ne prodje vise od 15-20 sekundi. Klasican primer onoga "nemoj slucajno da si mislio na roze slona!"

Jos jedna interesantna cinjenica - percepcija nagiba mi nije ista kada na njega gledam nizbrdo i uzbrdo, pri cemu mi spust uvek deluje strmije. Pomislio bih da je obrnuto pre za ocekivati, ali eto. Penjem se i uzbrdica i nije nesto, ali ako stanem pa pogledam nazad ona odmah postane mnogo ozbiljnija...

[Allex]

Izgleda i Boris fasovao cikloturing virus,sad mu nema spasa
Upravo to i meni pomaze,u mnogim situacijama. Bilo da je tezak uspon predamnom ili imam preko 10km da prepesacim kad pobegne zadnji bus,samo se iskljucim i sto ti kazes,na stend baju sam,autopilot, samo kliker za saobracaj radi... Usetam u neke svoje misli i teraj. Cim se na trenutak ofrkestim,prekinem tu nit,odma posle pola minuta postaje tesko,a bogami jos teze da se ponovo iskljucim. Moze to i biti opasno posebno u saobracaju,ali eto za sad kod mene odlicno sljaka. Ali nemoj nikad sebe da teras preko razumnih granica. Ja cesto sidjem sa bajsa i prosetam 100-200m protegnem noge,kad zasednem nazad ko nov

[mirilovic]

Borise, kakvu garderobu si nosio!

 

Pozdrav.

[Boris_volimCorbe]

Majicu kratkih rukava, tanki duks i jakna - sve od sintetickih materijala, tako da je znoj mogao da izlazi. Termo biciklisticke helanke, dva para obicnih carapa (jedne debele) i patike.
Ni jednog sekunda mi nije bilo hladno, osim nakon sto sam stao u prodavnici negde pre Kuceva, delimicno vlazan od kise, pa krenuo dalje prema Kucevu - kretanje nakon pauza je uvek kriticno, jer je odeca uvek blago vlazna, covek se malo ohladi a strujanje vazduha stvori osecaj hladnoce. Zato nikada ne pravim pauzu duzu od 7-8 minuta kada je provodim napolju, a najcesce bude samo minut-dva.

[chamade]

Izgleda i Boris fasovao cikloturing virus,sad mu nema spasa
 

Ako posle prve ture odmah pomisli na drugu onda je to gotova stvar.. trajno je pelcovan    

 

 

 Kad je reč o usponima.. 

 

Ja sam na prvoj turi napao Durmitor. U sledećoj Transfagarašan. Dakle, pravo vatreno krštenje. Posle takvih uspona sve ostalo su mi bila brdašca za zezanje. I sad kad kreiram novu turu uvek naginjem ka planinskim rutama. Ne razmišljam mnogo o usponu koji mi sleduje.. obezbedim dovoljno vode i nešto za pojesti i krenem ujedačenim ritmom, bez forsiranja i ludovanja jer noge treba čuvati. Prve 2 sezone išao sam glavom kroz zid.. bez neke posebno odradjene rute pa mi se dešavalo da naidjem na dugačak uspon kasno i tad nema šanse da ga završim do kraja dana. Pored te nevolje bude i nevolja sa hranom.. najedem se pred uspon za koji ne znam da je tu blizu i tad krenu problemi zbog punog stomaka. A ne mogu da vozim praznog stomaka i na kojekakve šuške (čokoladice, grickalice...). 

Sad su stvari dosta drugačije.. koristi se ruta uneta u telefon, snimanje iste tokom cele ture da bih imao evidenciju na sport trekeru. Ja preferiram orux maps jer je dovoljno detaljan, radi sa offline mapama, može se prekinuti snimanje i sutradan nastaviti sa snimanjem.. navikao sam na njega, meni je dobar, a ono što je dobro ne treba menjati. Pored toga ponesem i mapu odštampanu na A4 papir gde su označevi svi značajniji usponi. Zatim, uz pomoć google eartha proveri se cela ruta i otprilike se naznače zone koje su povoljne za kampovanje jer se dešavalo u početnim turama da me kraj dana zatekne u nekom kanjonu gde koza stoji sa povučenom ručnom, ili da naidjem na uspon dužine 23 km (od Šavnika ka Žabljaku) a kraj dana je bio vrlo blizu. Na taj način neprijatna iznenadjenja svedena su na minimum. 

 

Ako vam neko kaže da je sve to deo avanture kao što je noć u kanjonu, uspon u sred mraka, pucanje lanca u nekoj nedodjiji i slično (imao sam prilike da čujem tako nešto od pojedinaca) to je obično znak da taj nikada nije ni kačio pune bisage i tako se otisnuo na neki dalji put. Meni to nije nimalo zanimljivo niti ima avanturistički duh, posebno ako je još neko sa vama.. to je igranje sa tudjom sudbinom i nimalo nije prijatno kad dodje do takvih problema. 

 

Što bi rekli " dobar plan je zlata vredan".

[Vanja_V]

Od mene cestitke Borisu, svaka mu cast na turi i to sto se otisnuo u jos uvek prehladnim uslovima. Kapa dole jos jednom i da te saborac jos dugo sluzi.

Sent from my K013 using Tapatalk

[alx]

Ako posle prve ture odmah pomisli na drugu onda je to gotova stvar.. trajno je pelcovan    

 

 

 Ako vam neko kaže da je sve to deo avanture kao što je noć u kanjonu, uspon u sred mraka, pucanje lanca u nekoj nedodjiji i slično (imao sam prilike da čujem tako nešto od pojedinaca) to je obično znak da taj nikada nije ni kačio pune bisage i tako se otisnuo na neki dalji put.

...

 

Što bi rekli " dobar plan je zlata vredan".

 

@Boris

Svaka čast i dobrodošao među "zaražene" ( i "zaramuškarce" )

Samo nešto nisam primetio čorbe na tvom jelovniku na turi....

 

@chamade

Dragi kolega, iako se ne poznajemo lično, smatram da se na neki način "znamo", i da smo pelcovani od istih stvari

ali ja imam malo drugačiju avanturnu lestvicu.

 

Ukoliko se uslovi logično uklapaju, u smislu doba godine, nadmorske visine i temperature koja se može očekivati na mikro-lokaciji;

primerenost opreme datim uslovima; stanje zaliha i udaljenost od sledeće moguće popune;

opšte psihofizičko stanje; i lepota krajolika uz uslove vožnje (tehničke) meni je upravo najveće zadovoljstvo osećaj da me bilo šta može zaustaviti bilo gde, a da ja na to već imam spreman odgovor (logičan i efikasan) i da u svemu tome mogu još i da uživam (ok, ne bih baš da se rvem s medvedom u šumi, nisam ja Di Kaprio moja Prijo) ali klanci, vrhovi planina, vodopadi, pećine... YES! ajmo!

 

Baš takve situacije meni predstavljaju uživanje i izazov na putovanju (ciklo turingu)

Na neki način meni je bajs oruđe za prelaz između dimenzija, vreme mi drugačije prolazi na bajsu, a tu retku osobinu imaju još samo dve moje ljubavi - skijanje i plovidba. OK, ima ih još par, ali su ili nelegalne ili goje

Kad se iz urbanog centra, potpuno nezvisan i opskrbljen (a malo mi treba - najteže je pivo) uputim sopstvenom snagom u neku vukojebinu u šumi i tamo se organizujem i nauživam u divljini, a onda se ujutru uputim dalje u divljinu ili pak u sledeće urbano jezgro,

utisak mi je da sam na razmeđi svetova, i da pripadam i tamo i ovde, a vreme mi je k'o žvaka...

 

"Nema lošeg vremena, samo loše opreme" kažu severnjaci, u tom smislu ni bilo koja druga stvar usput ne bi trebalo da iznenađuje,

nešto znaš, nešto istražiš (internet je moćno oruđe, ali to već znamo), nešto saznaš usput ( mapu čitaj, a seljaka pitaj ) a nešto i sam ukapiraš na licu mesta i improvizuješ u datim okolnostima.

 

Svejedno i kako god, za neke stvari u životu čovek nikad nije spreman, i tada važi ono "JUST DO IT"... kreneš, pa ćeš već da vidiš...

Dobar plan je, slažem se, zlata vredan, ali ne treba preterivati sa detaljima, mnoge stvari se lako reše usput.

 

BTW (Baj D Vej) kompanija NIKE (just do it) nosi ime po grčkoj reči νίκη (/ˈnaɪki/; Greek: Νίκη, "Victory", Ancient Greek: [nǐːkɛː]) što je ime grčke boginje Pobede, čija statua se nalazi u Luvru u Parizu ali i na značajnom mestu u istoriji umetnosti po svojoj harmoničnoj formi i zanatskom umeću,

 

tako da,

 

 

Borise još jednom svaka čast, prvo pa zimsko, YOU JUST DID IT!

[Boris_volimCorbe]

@Boris

 

Samo nešto nisam primetio čorbe na tvom jelovniku na turi....

Prvi post u temi

...
Smestio se privatno, odmah poklopao tri tanjira domace corbe, dok su jaja i ogromni rezanj slanine bili na przenju. Pa sa vrucom lepinjom i belim sirom... Odvalih se. Onda mi se prispavalo pa sam krenuo da se odvaljujem i od spavanja, a onda me probudio telefon.

...

 

Nista bolje od dobre corbe, posebno u toku voznje. Teze stvari me strasno zamore i uspore, dok su Bonzite i tome slicne stvari odlicne da se pregura do dobre corbe ili vecere posle voznje. Ja inace ne volim i ne jedem slatko, ali to kojekakvo zrnevlje sa vocem i medom satirem dok vozim.

 

Jos jednom, hvala svima na lepim recima, pa da se jednom nadjemo na drumu. Ja cu sigurno ici na neku turu za jedan od onih praznika u aprilu i maju (Uskrs i 1.maj) jer su oba po cetiri neradna dana, jedino ostaje da se vidi koji od ta dva, i gde.

[chamade]

@Boris

Svaka čast i dobrodošao među "zaražene" ( i "zaramuškarce" )

Samo nešto nisam primetio čorbe na tvom jelovniku na turi....

 

@chamade

Dragi kolega, iako se ne poznajemo lično, smatram da se na neki način "znamo", i da smo pelcovani od istih stvari

ali ja imam malo drugačiju avanturnu lestvicu.

 

"Nema lošeg vremena, samo loše opreme" kažu severnjaci, u tom smislu ni bilo koja druga stvar usput ne bi trebalo da iznenađuje,

nešto znaš, nešto istražiš (internet je moćno oruđe, ali to već znamo), nešto saznaš usput ( mapu čitaj, a seljaka pitaj ) a nešto i sam ukapiraš na licu mesta i improvizuješ u datim okolnostima.

 

 

 

Da ne kopiram ceo tekst.. naravno, ali umnogome zavisi sa čim si krenuo na neku turu.

Moj post se uglavnom odnosi na ture koje traju po 10-15 dana.. tu je poželjno malo detaljnije planiranje.

Što je kamp oprema kvalitetnija samim tim smo i opušteniji pa je manje bitno gde će se zanoćiti. A dobro spavanje je bitno posebno ako si na nekoj dužoj turi. Ako imaš dosta para pa ideš na varijantu plaćanja smeštaja onda je sve lakše. 

Ipak je dobar plan zlata vredan  

 

Što se tiče onoga "seljaka pitaj" to je u Rumuniji beskorisno jer mnogi engleski na znaju, posebno na selima.. a toliko brbljaju na Rumunskom da uopšte nisam imao predstavu šta mi govore. Kod njih voda nije water nego akva.. ubio se jednom od objašnjavanja u nekom selu ispred neke kuće, jedva su skapirali šta mi treba.

U Srbiji je lako.. može se ići i bez pola opreme

 

 

 

Prvi post u temi

 

Nista bolje od dobre corbe, posebno u toku voznje. Teze stvari me strasno zamore i uspore, dok su Bonzite i tome slicne stvari odlicne da se pregura do dobre corbe ili vecere posle voznje. 

 

Ja ću da kažem "blago tebi"

Da li je kod mene takav organizam ili utiče malo i psiha.. jbga, kad sam gladan nisam sav svoj. I tad moram jesti jer noge odbijaju da okreću. 

 

 

[alx]

Ne bih da trolujemo Borisovu temu, kome još jednom svaka čast i dobrodošlica u svet ciklo turinga,

 

ali, kako se slažemo da je dobar plan važan (prvi sam ja "planing freak"), mislim da nam se viđenje detalja planiranja razlikuje.

 

Na šta mislim;

možda bi u slučaju koji si naveo (da to uzmemo za primer) "dobar plan" bio raspitati se o par elementarnih reči i fraza na rumunskom

(ako tamo ideš i sa sporazumevanjem očekuješ problem)

kao što su: voda, hrana, smeštaj, brdo, opasnost, medved, hladno, noć...itd

Mada je (za vodu) najčešće dovoljno pokazati prazan bidon i složiti upitnu facu - ipak je to osnovna ljudska potreba, šta tu ima da se objašnjava (?!)

 

Takođe iz opšteg obrazovanja je poznato da se ROMAnia tako zove po Rimskom carstvu (iako je ono tamo bilo prisutno svega 15min)

kao i da je rumunski jezik "iščašeni" italijanski (nešto kao srpski i makedonski), znači - latinska grupa, a na latinskom se voda kaže "aqua" (i kod nas postoji flaširana "aqua viva") Ako nije latinski, u ovom delu sveta (osim Mađarske i Finske), onda je grčki, a na grčkom je "hidra"

 

Išao sam i do Atlantika (Adriatik - Alpi - Atlantik; odnosno Venecija - Bilbao, sa sve Pirinejima koji nisu na A, pa mi se ne uklapa u naziv ture ) i do Hilandara i Đerdapsku itd; za leto je plan Beograd - Baku (Azejberdžan - Kaspijsko jezero) ... sličnih problema nikad nisam imao...

U 97% slučajeva spavam u šatoru i hranim se u sopstvenoj režiji. I nosim tri bidona po litar (valja skuvati, oprati, popiti...)

Dnevni budžet minimalan (ovo Borisovo je meni ultra-lux ) mada volim da imam crni štek, ali i da ga vratim kući neokrnjenog.

 

U Francuskoj (južnoj) retko ko govori engleski, a i ko govori, pravi se lud. Na javnim česmama i fontanama uglavnom piše da voda nije za piće, a voda se kaže l'eau (čita se nešto između - LO i LU) pa ipak nisam bio žedan nekako se čovek snađe (aqua, hydra...)

 

Svakome je nešto drugo bitno i svima nam je različit fokus i pogled na stvari, ali iz ličnog iskustva mislim da se sa par dobro promišljenih poteza može rešiti veliki broj situacija u najavi, a sve u cilju većeg uživanja i opuštencije usput šta god da se desi. A to što se desi - pa zato sam i krenuo

 

Živeli i vetar u leđa!

[chamade]

 

ali, kako se slažemo da je dobar plan važan (prvi sam ja "planing freak"), mislim da nam se viđenje detalja planiranja razlikuje.

 

 

Ne bi ni bilo dobro da je kod svih sve isto.. ovako je zanimljivije a uvek postoji mogućnost preuzimanja i korišćenja tudjih iskustava koje kombinujemo sa svojim.

 

 

 

 

U 97% slučajeva spavam u šatoru i hranim se u sopstvenoj režiji. I nosim tri bidona po litar (valja skuvati, oprati, popiti...)

Dnevni budžet minimalan (ovo Borisovo je meni ultra-lux ) mada volim da imam crni štek, ali i da ga vratim kući neokrnjenog.

 

 

 

Evo, u ovom slučaju imamo identično razmišljanje.