102 odgovora na ovu temu

[Fiery]

Frum nije vozio neutralan bicikl jer mu je bio mali i to se vidi iz aviona.

 

Imao je pogrešne pedale, nije mogao da se ukopča. Sve ostalo je zanemarljivo na tu distancu.

[vikler]

Ma kladim se da je taj neutralni bicikl bio celicni haha,pa mu nije odgovarao

[Serbian_SPIRIT]

Ja sam osetio 8km na dva centimetra nižem sedištu. Skoro mesec dana bol u kolenu.
Induraom bih se nosio i sa jačima od ovih sada.

Sent from my SM-N9005 using Tapatalk

[zare]

Ja sam osetio 8km na dva centimetra nižem sedištu. Skoro mesec dana bol u kolenu.
 

 

To je sve individualno. Meni problem pravi i 5 mm ali znam neke koje da stavis na bilo sta sti kucu na bicikl, bilo kako podesen pa da voze 100 km bez problema. I to danima. 

[coolg66]

Treba predloziti Pinarelu da napravi Dogmu u specijalnoj celicnoj varijanti za Fruma.
Kakav bi to bio marketinski potez ! Pinarelo - Celik - Frum sampion Tur de Fransa...
Jedini i najbolji penjac a na celicnom biciklu....
Svi bi vrhunski takmicari pogotovo penjaci batalili svoje karbonce a vozili naravno celik misleci ako je Frumiu dobar pa zasto jednom Kintani ne bi bio....
A naravno i trajniji...

[skylab]

Ne znam zasto ljudi za Froom-a misle da je prvenstveno penjač. Nairo Kintana i Richie Porte su primeri klasičnih penjača, lakši su od Froom-a, i njima više leže dugačka brda. Froom je univerzalno odličan, ali kad se posmatraju brda od njega ima boljih, a isto važi i na ravnom, opet od njega ima boljih. Medjutim kad se sve sabere i izvuce prosek trenutno mu nema premca.

Čelik i aluminijum se nikad više neće vratiti u svet vrhunskog drumskog biciklizma, ne zato što bi ti bicikli bili lošiji (neko reče da danas može da se napravi čelična trkalica koja bi bila oko 7kg) već jednostavno što je previše novca uloženo u celu tu karbon industriju tako da povratka na staro više nema. Sledeći materijal može biti samo grafen.

[LakiS]

Bajs iz kolekcije Robina Vilijamsa koji je trenutno postigao najvecu cenu na aukciji je celicana sa karbonskom viljuskom. 

 

https://paddle8.com/...3-responsorium/

[Bax]

Sa stanovnistva kolekcionarstva, celik je materijal koji ima vrednost, jer se vise gleda kao investicija, samo ce mu rasti vrednost sa godinama.

[draka]

Da,tema je bila carbon ili aluminijum.Da ne skrecemo sa teme,pustimo celik...sirinu guma i slicno.Dodao bih jos nesto.Uz carbon ram ne bi islo da stavim alu tockove,alu sticnu,volan i slicno.Nekako mi se ne uklapa.A ta varijanta sve carbon priznacete kosta ko jedan prosecan auto i to srednje klase.Varijanta da na celikl ram stavim di2 ili nesto dura ace mi nesto bas ne pije vodu.Ko to jos radi?Po meni ram i komponente treba uparivati a ne ici iz krajnosti u krajnost.

 

Od kada moderne komponente ne idu na celicne ramove?

 

Dokaz 1.

 

 

Stinner Celicni ram sa Sram wireless grupom i hidraulicnim kocnicama. Ovaj ram kosta vise nego mosovno proizvedeni karbonski ramovi velikih firmi.

 

Dokaz 2.

 

Celicni "pacovski" ram (rat-rod) sa karbonskom Campag grupom i karbonskim tockovima.

 

Postoji jos mnogo primera kombinovanja "starih" materijala (iako moderan celik je daleko napredniji od aluminijuma) i modernih materijala kao sto su Karbon, Grafit i sl.

 

Tako da ne mesanje materijala je totalno nebulozna konstatacija. I po tome bi trebalo da ja na svom bajsu teram sam celinan volan/lulu/obruce/nable sve ostalo...

[bakara]

Malo je bez veze navoditi vrednost celicnih bajseva koje imaju kolekcionarsku i raritetnu vrednost.

Tesko da bi neko menjao svog karbonca za ovaj poslednji, pa cak i za ovaj od Robin Williams osim ako ne planira da ih unovci

[Bobanultegra]

Indurain sa svojih tadašnjih 80 kg danas ne bi mogao ravnopravno da vozi brda sa ovim pero lakim brdašima, uprkos ogromnoj snazi koju je imao. Ali zato bi ih na ravnom u hronometru odrao sve redom na bilo kom biciklu.

da sad za sve ima svašta i svakog po nešto

[konzervativan]

Primetih da na Cikloberzi preovlađuje mišljenje o neprikosnovenosti rama od Carbon fibera ili možda grešim...svejedno (čast izuzecima). Zatim ide ram od Aluminijuma i na kraju omraženi “prevaziđeni” čelik, verovatno se misli na onaj  iz neke 1879. godine kada je nastao bajs kakav danas znamo.

 

Pretpostavljam da većina rekreativaca kada kupuje bajs ima na umu koliko će ga voziti i koliko će to zadovoljstvo platiti pa na osnovu toga i odlučuje. Neko kupuje polovan, neko nov i to je u redu.

 

Ima zaljubljenika u biciklizam koji će kupiti bajs poslednje generacije (recimo carbon fiber) jer jednostavno vole to, nije im važno koliko će ga voziti niti platiti, polovan ili nov i to je u redu.

 

Normalno, na cenu bajsa utiče i oprema koja je ugrađena kao i njeno stanje ako se kupuje polovan bajs.

 

- Udobnost:

Od čega udobnost najviše zavisi, da li od materijala od koga je ram izrađen ili ima i nešto drugo.

Najčešći odgovor (bar na cikloberzi ili grešim?) da najviše zavisi od materijala od koga je ram izrađen. Pa da uzmemo u obzir samo ova tri materijala o kojima se ovde najčešće diskutuje, pa bi redosled bio:

1. najudobniji je Carbon fiber.
2. drugi po udobnosti bi bila „čeličana“.
3. treći po udobnosti bi bio Aluminijumski ram.

 

U teoriji, ram koji je fleksibilan može uticati na udobnost vožnje ali ne sme uticati na efikasno prenošenje snage. Tako da on i ne može biti baš toliko fleksibilan jer bi ugrozio prenos snage, naročito kod velikog obrtnog momenta iz sedišta pa bi sve to uticalo na granicu izdržljivosti, oštećenja odnosno trajnosti rama.

 

U praksi, to je drugačije jer je i takav fleksibilan ram mnogo krući od sedišta i gume tako da je faktor udobnosti više izbor sedišta, guma/širine/pritiska, geometrije rama i podešenosti bajsa prema vozaču (bike fit).

 

- Aerodinamika, težina bicikla:

1. Najveći uticaj na aerodinamiku u biciklizmu ima sam biciklista. Promenom položaja tela otpor vazduha se može promeniti/smanjiti do 30%.

 

2. Točkovi, mogu doneti pad otpora vazduha i do 5%.

 

3. Težina bicikla je vrlo popularna tema među biciklistima, ali time se ne bi trebalo previše zamarati jer je uticaj mase bicikla na krajnje performanse relativno mali (u svim uslovim ispod 2%), pogotovo ako se lakšom opremom dovodi u pitanje pouzdanost.  

 

4. pa i brijanje nogu ima uticaja na aerodinamiku kao i na lakšu masažu i čišćenje rana…

 

-“Steel tube manufacturers, such as Columbus and Reynolds, thankfully haven’t given up on steel, and in fact the opposite has happened, they've been investing in new tubesets. The latest steel tubesets, which include the latest stainless offerings, are now lighter and stiffer than anything Eddy Merckx used to race, and a viable alternative to carbon and aluminium.”

The beauty of this is that it means a steel frame can be very strong in a riding sense, but also highly durable when it comes to general wear and tear or crashes. Plus steel fails slowly, unlike carbon which fails very fast. That means that steel will bend rather than snap, a real plus in longevity terms and its ability to survive crashes. And if you do crash and cause damage, the point between that and failure is far larger with steel than with carbon. Combine that with how comparatively easy steel is to repair and a steel bike can pretty much be a ride for life.

Another advantage steel has is in comfort. Sort of. We say “sort of” because although a steel frame may, in terms of the materials’ properties, be more comfortable than carbon frame, there’s often not a whole lot between it when you’re out on the road.”

 

-“Aluminium is popular because although it’s not as strong as steel, it has a better strength to weight ratio, meaning you can build a lighter frame. It’s also a very rigid material, meaning it can build into a nice, stiff, responsive frame.

Another bonus of alu is that it’s cheap. 

At the base level, aluminium probably even cheaper than steel these days, almost certainly if you’re buying new, largely because most mainstream bike brands don’t offer steel bikes any more.

Similar to its metallic cousins, titanium and steel, another of aluminium’s excellent properties is durability and ease of repair. While not being in the same league as steel when it comes towards durability, which in turn isn’t as durable as titanium, aluminium is still ahead of carbon in the fact that it can bend and dent rather than shatter or snap. It’s for this reason that aluminium is still a popular choice with amateur racers, who can build a stiff, light bike without the fear of writing it off in one crit crash.

A top-end alloy frame can often be lighter than an entry-level carbon one, with a more responsive ride. Plus you’ll have some money left in your pockets to upgrade other components.”

 

-„Carbon fiber is a great bike material for two reasons. First, it’s stiffer at lower weight than almost any other material we know of. Second, unlike metal, carbon fiber’s stiffness can be finely manipulated; its stiffness properties apply only unidirectionally, or along the long axis of the fibers themselves, so stiffness can be tuned based on how the carbon-fiber composite is oriented, or placed in the mold. That’s called anisotropism. Metals, by contrast, are isotropic, exhibiting the same strength and stiffness properties along any axis of the material.

Where metal will dent, carbon will crack and render your pride and joy totally unusable. 

Carbon has also allowed designers to be much more creative with their designs.

The ride properties of carbon are well documented. The best carbon frames are extremely stiff which makes for great power transfer at the bottom bracket and little to no flex anywhere on the frame (unless it’s been designed that way). The flip side of this is that they can be rather uncomfortable, but bike brands have become increasingly adept at balancing stiffness and comfort.”

 

Nisam želeo u ovu priču još i titanijum da uvodim, bilo bi previše. J

 

 

P.S.

Jedno je logičko zaključivanje i poznavanje metrijala a drugo je subjektivni osećaj.

Neću ništa o koroziji, raznim kvalitetima nabrojanih materijala i raznih proizvođača ramova, da li su kupljeni novi ili polovni (i gde je veći rizik), kao i o popravkama ramova i ceni popravke ali je tačno da se svi popravljaju, normalno u zavisnosti od oštećenja.

 

Nemam apsolutno ništa protiv bilo kog od ovih materijala, pokušao sam ukazati na neke od od predrasuda.

To što profi takmičari voze samo Carbon...o tome isto ne bih.

(i onda se kupi bajs od aluminijuma...) J

[skylab]

Šta kažete tek na ovu kombinaciju. Čelik-Karbon. Ovakav bajs sam pre nekoliko dana video kod nas na Ušću. Težak je otprilike oko 8kg. Čovek koji ga vozi je prezadovoljan njime, imao je pre toga nekoliko karbonskih trkalica i verujem da može da proceni.

 

[IgorN]

Šta kažete tek na ovu kombinaciju. Čelik-Karbon...

 

20161101_155548.jpg

a sta da kazem...kad nemam za cisto celicni, dobar je i ovaj sa "plasticnim" detaljima

[BikeGremlin]

[konzervativan]

Promaklo na Cikloberzi...? Ili sam to propustio...?

 

Raspad karbonskog točka na trci Paris – Nice 2017.

Gianni Moscon tim Sky. Dobro je prošao.

 

Bez obzira da li je:

-naišao na neku neravninu na putu

-pukla guma

-ili bilo šta drugo...

po meni je nedopustivo da se točak raspadne ispod profi bicikliste...ili ispod bilo kog bicikliste...može i život da bude u ugrožen.

 

Šta da očekuju rekreativci koji kupuju karbonski bajs a tek kada se polovno kupuje ili od malo poznatih proizvođača?

 

https://www.youtube....h?v=jxeyI_B4nEE

 

Izgleda da je toga bilo još…

 

http://www.cyclingne...tico-ambitions/

 

Kada težina postane marketing i važnija od pouzdanosti.

 

Možda i povuku celu tu seriju katbonskih točkova...pa se pojave u prodaji sa popustom...

[Fiery]

Ne razumem ovaj deo o prodaji s popustom - misliš da će biti u zvaničnoj prodaji, ili da će vlasnici da ih prodaju zbog straha?

[bakara]

ma biju ko nece

 

Evo fiery se vec raspituje gde ima da se kupi.

[konzervativan]

Peretpostavljam da ih neće staviti u rernu ... niti da će završiti u nekoj fabrici za preradu  u UK, Usa ili China.

 

Kraj XX  i početak XXI veka označio je definitivno združivanje sporta i novca koji su počeli da bratime nemogućnosti.

 

Danas je sport postao zlatni kavez biznisa. Na kraju jednog veka "sportizacije" nagovešten je menadžer modernog doba; ekonomija se domogla sporta, ali je sport, s druge strane, prokrčio put ekonomiji. Na delu je logika profita u svom čistom obliku koja postaje osnov regulisanja odnosa u sportu.

Sport tako postaje veoma unosan posao, koji pojedincima, klubovima i firmama donosi ogromnu dobit.

 

On postaje izvor ogromnih prihoda, a sportisti savremeni gladijatori u službi biznisa.

 

Velike multinacionalne kompanije su to dobro shvatile i za njih je skoro obaveza da učestvuju kao sponzori na međunarodnim takmičenjima.

Sve veće učešće sponzora dodatni je izgovor državi da se povuče iz sektora koji joj je tradicionalno pripadao.

Država se počela držati rezervisano. To je bio signal sportu da se okreće agresivnoj propagandi, promociji i marketing konceptu. Klubovi i profesionalne sportske organizacije u svetu već odavno samostalno stiču prihode ne samo od svoje osnovne delatnosti - učestvovanja na takmičenjima i gledalaca, nego i od reklame, prodaje prava na TV prenos, transfera vrhunskih sportista i sponzorstva.Veza između sporta i novca danas je postala najrentabilnija i najprofitabilnija, tvrde mnogi istraživači.

 

Ogromne novčane mase stavljene su u promet. Samo u 1985. sponzorstva u sportu donela su Sjedinjenim Državama 1,4 milijarde dolara, a ukupan dohodak od profesionalnog sporta iznosio je 3 milijarde dolara. Istoj državi je sport 1991. godine doneo najviše novca i bio čak unosnija grana od naftne industrije (26 milijardi dolara).

 

Magični trougao biznis - sport - TV prelazi i najzatvorenije granice…mogli bismo reći i magični kvadrat jer je su tu ušle i kladionice..

 

Zašto se velike svetske kompanije vezuju za sportske klubove i sportiste? Sport je pre svega obrazac zdravlja, mladalačkog stila življenja, lepote; cenjen je proizvod, a sportisti su njegovi promoteri.

 

P.S.

Neko bi rekao:

-pa karbonfiber se koristi u vazduhoplovstvu…ali ima tu bitna razlika…to je retko taj karbonfiber i najvažnije, to najčešće nije ista tehnologija proizvodnje, bar za široke mase pa koliko vidim ni u vrhunskom takmičarskom biciklkizmu?

Da jeste, ne bi se dogodio ovaj blam timu Sky u 2017. Ali koga to zanima, sedi i vozi..

 

Recimo, Boeing 787 Dreamliner, učešće CFRP (carbon fiber reinforced plastic) je dostigao 50% upotrebljenih materijala a u Airbus A350 XWB i 52%.

 

Kompozitni materijali su lakši ali ne preko 20% od svog pandama izrađenog recimo od aluminijuma.

 

P.P.S.

Fiberglas, stakloplastika… termin koji se najčešće koristi kada se govori o kompozitnom materijalu sačinjenom od smole i staklenih vlakana. Vlakna (“armatura”) pomešana sa smolom, pa dobijamo fiberglas.

 

Imamo tekstilna “staklena” vlakna od prirodnih ili veštačkih materijala (vuna, pamuk, svila, najlon…).

 

Carbon (“C”), da uprostimo, grafitna ili ugljenična vlakna.

 

- Smola je osnova, predstavlja vezivo za vlakna (stakla, plastike, tekstila, karbona, kevlara, silike, raznih minerala…) i pruža osnovne karakteristike krajnjem proizvodu a sve u zavisnosti u kojoj se oblasti primenjuje, vazduhoplovstvu, automotosportu, brodarstvu, građevinarstvu…sportu uopšte.

 

Osnovni tipovi smola su:

1. poliester (polyester, alcohol&terephthalic acid..) – najzastupljenija - pristupačna cena - najčešće dobra mehanička svojstva – viskozna je – jedna od mana je skupljanje (oko 2.5%) i može dovesti do znatnih deformacija nakon vađenja iz kalupa.
2. epoksid (epoxy) – ekoloska - najskuplja - sa najboljim performansama - takoreći nezamenljiva u vazduhoplovstvu - imaju veliku prednost u fazi očvršćavanja - minimalno se skuplja - mana je slaba UV zaštita ali se to najčešće rešava premazom veoma skupim lakovima i to u više slojeva.
3. vinilester - kombinacija prethodne dve.

[pavaobg]

A poenata posta je?

 

Verovatno da je čelik najbolji jer nikad nije korišćen u avioindustriji