56 odgovora na ovu temu

[BikeGremlin]

+1 za kanjon Pive - LEPOTA!      Odlični predlozi Chamade! 

[buxnaman]

Vozio sam danas natovaren komplet opremom na posao 12 km po ravnom opustenom putu i mogu vam reci da mi je bilo osetno teze. Sutra neke stvari lete iz bisaga definitivno... Inace bisage sam vise nego nabudzio uz pomoc nekih ranceva, gume i kanapa i iako imaju malo lufta ok je u voznji nisam osetio neke preterane promene iako sam procitao da ako nisu 100% fiksirane da je jako neprijatno. Pasce i neke slike mozda pre nego sto krenemo prekosutra. Hvala svima jos jednom na savetima.

[Allex]

To sam i ja planirao za put da napravim...Da fiksiram dva ranca na pak treger (koji bi takodje fiksirao na mtb) i da mi to budu "bisage".. Okaci slike,da vidim kako kod tebe izgleda.. Moje bi ovako nekako izgledale ( samo proba,da vidim kako izgleda na bajsu)

Smislio bih kako da ih odvojim od menjaca dole i kasete,neki distancer da improvizujem,nisam se puno bavio jos time

[zare]

To ti je jedan problem, Drugi je sto ces nogom stalno da udaras u ranac kada su pedale na "9 sati".

[Allex]

Probao sam,pedale ne bi trebalo da kace,tj stopalo,a imam i prostora jos malo da povucem ranac iza.. Kao sto rekoh,ovo je zasad jos ideja,posto nemam novca za bisage,pa improvizujem,tako da bih rado video ako je jos neki kolega nesto budzio

[-Nikola-]

To sam i ja planirao za put da napravim...Da fiksiram dva ranca na pak treger (koji bi takodje fiksirao na mtb) i da mi to budu "bisage".. Okaci slike,da vidim kako kod tebe izgleda.. Moje bi ovako nekako izgledale ( samo proba,da vidim kako izgleda na bajsu)
ImageUploadedByTapatalk1436087076.502371.jpgImageUploadedByTapatalk1436087105.443100.jpg
Smislio bih kako da ih odvojim od menjaca dole i kasete,neki distancer da improvizujem,nisam se puno bavio jos time

 

Ja bih ti preporučio da izvučeš kaiševe, provučeš ih iza bočne strane paktregera i onda opet zakačiš za ranac, manje su šanse da će se otkačiti. Možeš probati i za suprotnu bočnu stranu da zakačiš na isti način.

[Allex]

Da da,ovo je samo zakaceno da vidim kako bi izgledalo...isla bi dva ranca,po jedan sa svake strane,kacio bih ih kaiscicima i onim zip trakicama... Medjutim kada budem krenuo da radim to,otvoricu posebnu temu da ne kradem kolegi njegovu sad

[buxnaman]

e zip trakice su dobra ideja... ovo moje je oslobodjeno od bilo kakve metode i sistema.. bas je nabudzeno. Naravno probao sam pre montiranja da vidim da mi ne kace stopala ali nekako sada ipak kace i moram da vozim pod malo drugacijom uglom :S Imam dve slike u toku montaze jedne strane, a sa druge je potpuno drugacije

 

 

Sutra rano ujutru krecemo, ali ako budem imao vremena mozda slikam malo detaljnije kako je sada sve uradjeno

[Allex]

Interesantna ideja.Bitno je da drzi teret i ne pravi probleme usput,a kako izgleda najmanji je problem

[zare]

Ne moras da kupujes kompletne nosace i bisage, to izadje vec neka solidna cifra. Ali samo nosac cini mi se da nije skup. A na njega opet mozes da kacis skoro sve sto ti padne na pamet. I ne mislis da li ce neki improvizovani nosac da ti spadne i odleti u provaliju sa svim stvarima ili jos gore podleti pod tocak, u zice ili ko zna sta pa daleko bilo ti zavrsis tamo gde ne treba...

Slazem se da ne treba bacati pare ali negde nije pametno stedeti, posebno kada se ide na daleka putovanja.

[vidak]

Hrabro i ludo... srećno!

[tmrki]

8.34h ugao Takovske i Svetogorske.

Neko po hleb a neko biciklom na more.

Sretan put momci!

 

[pjesak1972]

Sretan put.

[buxnaman]

Da, to smo mi haha kako si znao... Da javim da smo stigli i da je sve proteklo super.

Putovali smo 5 dana i nismo imali nikakvih problema usput pa cak ni busnu gumu. Hvala svima na podrsci, a kad stignemo nazad u Beograd napisacu detalje sve!



Ovo dodavanje slika sa telefona smara tako da kacicu jos sa kompa u Beogradu. Sve u svemu smo uzivali celim putem, ali spust niz kanjon Morace je stvarno poseban flash!

[folcika]

Juce bas stigao iz Sutomora,isao kolima nosio bajs... Prelepih plaza ,uvala ima od sutomora ka Baru kada se krene,mada su pola nudisticke. A pri obali,kroz sumu ako setaju likovi sami,znaj da su gay-evi ,provereno Jer startuju svakog ko je sam,i seta po prirodi

[vladagm]

Juce bas stigao iz Sutomora,isao kolima nosio bajs... Prelepih plaza ,uvala ima od sutomora ka Baru kada se krene,mada su pola nudisticke. A pri obali,kroz sumu ako setaju likovi sami,znaj da su gay-evi ,provereno Jer startuju svakog ko je sam,i seta po prirodi

Daj neku sliku sa plaze

Mora da si nekog pokupio dok si sumanuto SAM vozio pored plaze!!!

[folcika]

Hahahh zaista je smesno ali kada neko kaze kako bi reagovao na to kada te startuje tako neko...odjednom,dosta smirenije se odreaguje... nije bas sve jedno.

Послато са LG-D855 уз помоћ Тапатока

[buxnaman]

Nikako da ispisem detalje sa puta. To je verovatno i zbog toga sto me uhvatila depresija kako sam se vratio za Beograd. Pre svega predivno iskustvo koje bih svim ljubiteljima dvotockasa toplo preporucio.

 

1. dan

Polazak u 7 ujutru sa Sebesa... ja se budim u 7.. vec kasnimo . Usput smo placali racun za telefon, kupovali neki kabl i generalno izgubili previse vremena po centru grada. Ovakva praksa se nastavila celim putem pa smo mesta nocenja retko napustali pre 10 ujutru i tako upadali u najvece vrucine.

Za Obrenovac smo otisli novim putem umesto starim. Promasili smo, a na novom putu je zabranjen saobracaj bicikala. Srecom niko nas nije dirao, a i za ceo put sreli smo svega dve patrole policije i to jednu u Sutomoru.

 

Ubrzo smo shvatili da nismo dovoljno hidrirani pa smo pojacali unos vode. U Umci smo doruckovali. Tu nam se javlja druga greska. "Jesi sto manje i sto cesce" = majonez

 

Prvi put 100ml, drugi 200... dok smo stigli na more dosli smo na 500

Taj dan smo preko Uba dosli do Valjeva gde je polako poceo mrak da se priblizava pa smo tu odlucili i da prenocimo. Saznajem da imam tetku u Valjevu kod koje smo dobili full tretman - vecera, tus, dorucak . Tu smo i oprali stvari koje se do ujutru u hladu nisu osusile, ali i za to smo nasli resenje. Kacili smo stvari na bajseve koje su se na suncu susile za 15 minuta.

Picimo mi, a za nama se na vetru vijore gace i carape.

Po Valjevu smo opet izgubili vreme trazeci gde cemo jesti i trazeci moju tetku. To sto smo vecerali pljeskavice nas nije sprecilo da opet jedemo kad smo ponudjeni tamo. Opet moras malo popricati sa rodbinom - familijarno, a i dosadasnji utisci i buduci planovi za dalje.

Iz Valjeva cim smo krenuli cekala nas je uzbrdica, ali to je bila samo najava za dalje. Kada smo se popeli na prvo `brdo` Divcibara ostali smo skroz bez vode. Totalna dehidracija, a Divcibare iako tesko ima dosta zelenila okolo koje je pruzalo hlad i makar malo olaksalo penjanje.

Kako smo postajali ocajni za vodom kod prve kuce na koju smo naisli, negde na dnu tog prvog brda, trazili smo vode. Deda je odmah znao o cemu se radi i poslao nas 100m dalje gde je bila PRESVETLA cesma sa predivnom, lednom vodom.

Tu smo se propisno osvezili i napunili flase, te nastavili dalje. Natopljen peskir ispod kacige - svaka preporuka!

Kada smo se popeli na drugi vrh naisli smo na restoran gde smo odlucili da jedemo. Opet pazljivo prateci savet "sto manje i sto cesce". Pre puta smo se takodje dogovorili da necemo piti pivo nikako usput.

Sreca pa odatle ceka fina nizbrdica... uz nesto malo penjanja pred Uzice, Do Uzica smo isli preko Pozege sto je malo okolo, ali je mnogo ravniji put. Dobar savet koji pokupismo usput od moje sestre iz Valjeva.

Dok smo stigli u Uzice vec je poceo da pada mrak. Kroz grad prolazi reka na kojoj postoji kupaliste i tusevi. I dok ljudi uzivaju u vecernjoj setnji, kolega i ja se tusiramo

U upravi kupalista smo pitali gde bismo mogli da razapnemo sator pa su nam dobri ljudi organizovali da konak napravimo u basti kafica koji se tu nalazi, a ne radi nocu. Imali smo i nastresnicu pa cak i nocnog cuvara. Uzivancija, Vlasnik kafica nam je ujutru skuvao kafu i telecu corbu. "Sigurno niste jeli nista kuvano". Za pare nije hteo ni da cuje. Poseban pozdrav za dobre ljude iz Uzica!

Trazenje banke i opet kupovina kabla koji nismo uzeli u Beogradu. Polazak iz Uzica tek oko pola 11.

3. dan -

Ovo je bio daleko najtezi dan i presli smo svega 60km. Neverovatne temperature i nemilosrdni Zlatibor su ucinili svoje.

Najveci problem je bio nedostak drveca pored puta i izostanak nagradjujuce nizbrdice koju smo imali posle Divcibara.

 

Negde kod Kokinog Broda smo videli znak kamp 20km gde smo odlucili da prespavamo. Pitali smo prolazinke koji nisu znali nista o kampu, pa neku ekipu u kaficu, a u ekipi biciklisti.

Ovi dobri ljudi su nam organizovali u Novoj Varosi, odakle su, u dvoristu da razapnemo sator i sacuvali su nam bicikle. Zaboravih da spomenem da smo prosli pored PRELEPOG Zlatarskog jezera. Stvarno divan prizor.

S tim ljudima smo uvece popili po dva piva, pricali o putu, druzili se, malo jeli itd. Hvala i njima od srca! Svaka im cast! Jedino sto su ocigledno bili daleko bolji biciklisti od nas(ucesnici Ciker maratona). Oni su nas takodje savetovali da promenimo rutu sto nije preterano uticalo na mog tvrdoglavok kolegu

Nastavak sutra ... umorih se od pisanja.

 

Sorry, but you have posted more images than you are allowed to

 

God damn it!

[buxnaman]

 

Ujutru krecemo iz Nove Varosi i ubrzo nailazimo na parkic sa cesmom. U ovom parkicu smo doruckovali i oprali stvari. Razapinjemo kanap izmedju dva saobracajna znaka i sirimo stvari

 

 

Od Nove Varosi nailazimo na jako finu nizbrdicu koja traje negde skoro do Prijepolja. Konacno dobismo nas spust koji nismo dobili posle Zlatibora. Ovde je vec stvarno uzivancija voziti - jako strmo, a skoro uopste nema saobracaja i mi se ciganisemo i trkamo do dole.

 

Ubrzo nailazimo na granicu. Na srpskoj granici su nas trkeljisali. Valjda zato sto nije bilo nikoga pa im je bilo dosadno. Kroz crnogorsku granicu smo samo prosli i u prvom restoranu stali da pojedemo nesto i da se iskuliramo malo.

 

Uz cevape i po jedno pivo dogovaramo se da dan zavrsimo u Bijelom Polju - da na vreme organizujemo smestaj i tus te da rano ujutru krenemo iz BP i opicimo skroz do mora. Posle jos dva piva euforija utice na nas i odlucujemo da ne spavamo u BP nego da idemo skroz do mora. Izracunasmo da bismo stigli negde oko 3-4 ujutru, Na muda? Na muda.

 

Srecom pa negde pred Mojkovac, vec u mraku, kolega odustaje. Porazen i spreman da plati smestaj. Usput nam je jedan covek ponudio prostor za sator, ali kako se nismo istusirali prethodni dan trazili smo smestaj sa tusem. Vlazne maramice i ledena voda sa cesme plus sapun za pranje vesa jednostavno ne mogu da zamene osecaj svezine od tusa.

 

 

U Mojkovcu nalazimo smestaj za 5e po osobi. To je negde kada se udje u Mojkovac - nastavi se pravo - bar jos jedno 2-3 km i sa desne strane se nailazi na neki kafic/klub. Zaboravio sam vec kako se zove. Nigde ne pise da se tu izdaju sobe, ali nam ljudi preporucise, pa tu dodjosmo. Verovatno jevtinije nismo mogli da prodjemo, a pogotovu tamo gde pise sobe, zimmer i sta ti ja znam.

 

I sa ovim ljudima smo popili kafu, popricali, razmenili utiske i tako to. Koliko tus i krevet, koliko radnica i jos toliko zahladjenje koje je nastalo tokom noci nam dade krila za dalje.

 

Bili smo i za kisu spremni. Poneli smo kabanice i prekrivace najlonske za bisage, ali sreca pa je kisa stala pre nego sto smo krenuli. Ovaj dan je vec bio potpuno drugaciji. Voznju smo poceli u duksevima. U duksevima?! Jeste, ubrzo smo se skinuli u majice, ali posle tolikih temperatura ovaj dan je bio uzivancija.

 

Iz Mojkovca se nastavlja blago penjanje do Crkvina, a posle Crkvina ide najstrmiji spust niz kanjon Morace. Fala bogu pa smo odustali pre kanjona jer nocu ovaj deo puta stvarno nije izvodljiv. Brzine od 60+km/h bez okretanja pedala. Mozda sa nekim bas jakim svetlom da moze put da se vidi posto je to najveci problem.

 

Gledajuci onaj krs oko mene kako me guta hvata me osecaj "Boze, dokle sam ja dosao biciklom". Nije bilo mnogo prilika za slikanje i snimke zbog velikih brzina(citaj: ko ce da stane dok je nizbrdo) i uskog puta, ali zaista ima predivnih prizora. Ovde smo posetili manastir Moraca u koji naravno nismo mogli da udjemo  u sorcevima i majicama.

 

Put na dalje je bio uglavnom nizbrdo i ravno. Posebno lep asfalt i sirok put kroz Podgoricu gde smo imali prilike da jedemo capricozu bez pecuraka i kackavalja ?! Ali, nismo dosli da se prejedamo nego da vozimo . A i generalno smo celim putem imali dobar asfalt sem na jednom delu kada smo se spustali niz Divcibare, a i to nije bilo strasno.

 

U Virpazaru smo napravili pauzu kod prodavnice. Pojeli smo po sladoled i na parcetu kartona ispisali "Placamo putarinu" posto kroz tunel Sozina ne moze biciklom.

 

 

To nam nije mnogo pomoglo zato sto je bilo jako malo saobracaja sto se moze videti i na slici iznad. Posle jedno dva sata cekicanja ispred tunela niko, od mozda 5 potencijalnih kombija/kamiona koji su prosli, nam nije stao. Nestaje nam vode i pocinje polako mrak da nas hvata. Srecom od coveka, koji je blizu tunela stao da se odmori, kada smo pitali za prodavnicu, smo dobili 2l hladne vode. Kako pada mrak opada i nas moral i odlucujemo da zaustavimo neki taksi pa makar platili dva taksija i dve putarine da se prebacimo kroz tunel.

 

Ali, srecom stade covek sa nekim dzipom. Kakav kralj. Bez ikakve brige za unutrasnjost svog automobila (ma samo ti guraj, nece mu nista biti) pomaze nam da utovarimo bicikle i prebacuje nas kroz tunel. Za pare nece ni da cuje, a za pice nije imao vremena. Kada smo prosli tunel ponudio nam je da nas baci do Sutomora(ma sta to vam je sve nizbrdo), ali nismo hteli da varamo.

 

Covek je usput hteo i da slepa neke sto su bili parkirani pored puta pred sam tunel, ali ih je vec neko kacio. Prilikom utovaranja i istovaranja bicikala drugaru se resetovao ciklokompjuter, ali smo presli negde 520 km do dole.

 

 

Prvu noc smo spavali na plazi. Iako smo odlucili da cemo da locemo celu noc i ujutru da se okupamo nismo izdrzali. Dvojica bi i mozda mogli da izdrze, ali kada jedan odustane ovaj drugi nema sanse onako umoran i pijan.

 

 

Mamurni i znojavi u vrecama se budimo na plazi, a ljudi se oko nas vec smestaju i kupaju. Bicikle i sve stvari leze oko nas - srecom niko nista nije dirao. Posle dobrog jela smo odlucili da pronadjemo smestaj. Posto niko nije hteo da nam izda prostor za sator u dvoristu na kraju smo morali da platimo sobe.

 

Sutomore je bilo puno ljudi. Puno! Na sve strane tresti muzika, ovaj neki zvuci, nije bas muzika i sve sljasti i prsti od kica i seljanije. Bio je jedan lokal sa tamburicom, a ostalo 99% promovisanje guzica, novcanika i kljuceva od BMW-a. Vibe koji je skroz negativno uticao na mene, ali onako umorni smo ipak ostali u Sutomoru, mada sam ja vise bio za menjanje mesta i neko kapovanje na divlje.

 

Na kraju se nismo pokajali jer smo u smestaju upoznali jos dobrih ljudi s kojima smo sa uzivanjem proveli odmor. Veliki pozdrav i hvala im.

 

A kao da nam nije bilo dosta penjanja jedan dan smo se odlucili da se penjemo uz obliznju planinu sa komsom iz smestaja

 

 

Iz Sutomora smo tokom boravka otisli do Petrovca da se vidimo sa koleginicom. Odatle se kolega vratio nazad za Sutomore, a ja sam produzio na Jaz na Sea Dance. Plaza? Pa sto ja ne bih otisao na The Prodigy u papucama?

 

 

i posle pranja

 

 

Vracanje od Jaza do Sutomora - opet uzbrdo/nizbrdo, ali preziveh nekako . Da sam imao vise para isao bih na sva cetiri dana ovako samo prvi. Kolega je isao na parasliding tako da smo obojica dobili svoju licnu dozu adrenalina i uzivanja.

 

Po planu smo se vratili vozom. Kartu za nazad smo platili 38e za obojicu. Rekose nam da moze da se ubaci bicikl u voz i da se placa kondukteru. Ovo, naravno, nije bilo regulisano nikako te su bajsevi zavrsili izmedju dva vagona, a svaki kondukter je hteo neki evro/dinar za sebe. Prvom smo dali sitno evra sto smo imali nekih 3-4-5 i otiso je srecan, a posle su nam najavili i u Srbiji da ce doci da nam pisu prekomerni prtljag medjutim niko nije dosao. Na granici nam nisu trazili prijavu boravka niti dokaz o placenoj boravisnoj taksi - koju nismo ni platili. Bilo nas je trojica u kupeu pa smo se lepo putem i naspavali. Bicikle smo vezali lancem i katancem koji sam sve vreme vukao od Beograda i koji je konacno dobio svrhu.

 

Normalni ljudi kupuju pred put hranu i vodu, a mi smo kupili pivo . Srecom pa je bio bife u kome smo jeli i pili vode.

 

Bilo nam je jako lepo i po povratku u Beograd i na radna mesta upali smo u depresiju. Prvom prilikom idemo opet na neko duze putovanje. Osecaj slobode i vetra u kosi je neverovatan. Kad bi nas neko sponzorisao sa jedno 100e nedeljno krenuli bismo bez razmisljanja i preko Himalaja ako treba - nista nam ne bi bilo tesko

 

Hvala svima koji su pomogli, savetima ili drugacije, pre i tokom puta!

[Vanja_V]

Svaka vam cast

Sent from my K013 using Tapatalk