Planiram da odvezem ovu rutu. Od Petlovog brda dole, pa uz potok i prugu do Resnika, onda Pinosava do podnožja Avale. Ruta koja može da se vidi u mom filmu - .
Odatle desno ka jezeru Trešnja i kroz taj šumarak, pa onda nekim puteljkom presečem do Ripnja. Probam da nađem onu sumanutu kuću koja izgleda kao polu-crkva na 8 spratova (ima na GEarth, ali na dve različite lokacije). Onda do jezera Bela reka. Voleo bih krugom dole, kroz Barajevo, ali bih voleo da snimim i centar Ripnja, pa tu nisam siguran šta mi je pametnije.
Odatle bih pokušao da nađem neke puteljke (viđene na GEarth) koji vode "direktno" ka Rušnju. Onda ili dole ka Resniku, pa uz potok nazad, ili opet preko nekih kaobajagi puteljaka, preko polja i livada, pa nekom magijom preko/ispod obilaznice (uzdam se da nije pun profil) do Petlovog brda. U svakom slučaju, sigurno ne Ibarskom magistralom.
Interesuje me deo od Trešnje nadalje. Kakvi su putevi, kakav je saobraćaj (vikendom), ima li tih puteljaka i može li da se prođe?
Pre Tresnje mozes skrenuti u Ripanj, i spustas se niz jednu bas ozbiljnu nizbrdicu dugu 2 km, pa pripazi. Posle pruge mozes i desno, mada sam ja uvek isao levo, ka centru. Posle povelikog uspona dolazis u centar, i odatle do skretanja za Barajevo je put jaaaaaako los! Zakrpe su vec uveliko krpljenje, asvalt sam istrosen, pun kamenja, prilicno uzak put, ali sva sreca pa nema bas mnogo kola.
Ako ne znas gde da skrenes ka Barajevu, samo obrati paznju na jednu blagu desnu krivinu (sa leve neka zidana ograda), i tu oko nje imas putokaz za dom za stare. Odatle krece dosta dobar i zanimljiv put do Barajeva. Ja sam odatle izasao na Ibarsku, pa samo kratko vozio do Sremcice (mozda 200-300m). Za dalje ne znam bas dobro put.
Da je na ovom delu kroz Ripanj bolji put, to bi mi bila znatno cesca ruta za voznju, jer ima dosta uspona i spustova. Dobro je za treniranje.
EDIT: ovo sto sam pisao je za drumsku voznju. Za voznje van puta stvarno ne bih znao.
Aha, mislim da sam ispratio sve na GEarth. Ja ću definitivno da idem u Trešnju, pa ću do Ripnja nekim puteljkom, ali i dalje preko pruge, pa pored nekih plavih.. hangara i onda opet izađem na taj put koji pominješ, blizu centra Ripnja.
Nego, meni je skretanje za Barajevo odmah iz centra Ripnja kad se krene levo, u Brđansku ulicu. Da li je cela ta ulica u lošem stanju? Mislio sam njom do neke raskrsnice gde piše Dražanovac, pa onda desno i klaj-klaj do skretanja za jezero Bela reka. Na GEarth ima slika na kojoj se vidi da postoji čak i mali putokaz za jezero. I da li znaš kakva je Avalska ulica u Ripnju, ako ipak odlučim da krenem tim putem ka jezeru?
E, da, imaš li usput da preporučiš neku dobru pljeskavicu (za poneti) ili burek (meso)? Verovatno ću da krenem pre podne, pa će oko Ripnja da me uhvati vreme ručka.
Odvezao. Odlična tura za potpuno iscrpljivanje, pod uslovom da šukli vetar. Kao danas. Zbog vetra je malo falilo da odustanem, ali eto, nisam. Išao sam sve kako sam planirao osim Rušnja. Rekoše mi ljudi da ne može preko livada, nego da se ide skroz dole do Kijeva (ne onog u Ukrajini), a za to više nije bilo snage.
DETALJNIJE Elem, deo do Avale, kroz Pinosavu, imate u jednom od mojih filmova (). Do Trešnje je mnogo napornije nego što sam očekivao, odnosno mnogo više uspona. Saobraćaj lagan, posle skretanja za Zuce još lakši. Put odličan. Usput dosta zanimljivih restorana (nisam svraćao). Trešnja me razočarala. Iako izgleda preslatko, to je jedna bara u dnu levka. Kao tučak cveća koje jede muve. Dok se izađe napolje... Izludele me gomiletine zujećih insekata koje lete oko glave. Nisam imao živaca za traženje eventualnih zemljanih puteva za bajk, išao asfaltnim putem. Nigde nikakvu oznaku nisam video. Nigde table, staza, bilo čega. Tamo jedna izgorela kuća (povelika), mogla bi da bude lep restoran. Voda deluje.. tja. Žabe se raskreketale, verovatno im je.. februar.
Onda se vratih nazad do mesta gde sam sa glavnog puta skrenuo bio levo za Trešnju ("iznad" šume na mapi). Sada sam išao desno (to je levo iz smera iz kog se dolazi posle Trešnje ). Tu je baš kako se i može očekivati posle gledanja online mapa. Samo je početni spust bolji, a uspon do Ripnja lakši. U Ripnju ništa posebno, infrastruktura nikakva, ulice očajne. Niko od ljudi i dece koju sam video usput nije bio nasmejan. Sokovi su bili najjeftiniji na celoj ruti. Nisam video nikakve pljeske, samo dve pekare. Bilo mi tužno da gledam ljude koji su prolazili. Očekivao sam nešto slično Resniku, ali je razlika ogromna.
Ka Barajevu (levo) je put stvarno očajan, ali daleko bolji od Ulice mira između Jakova i Boljevaca. Uz to skoro da nema saobraćaja. Našao sam onu horor kuću (vidi se još sa raskrsnice kod Trešnje). Na skretanju za Belu Reku više nema nikakve table, bar je nisam video (a vraćao sam se nekoliko puta). Zato je spust nešto neviđeno! U par navrata sam se plašio za kočnice, jer su nagibi nenormalni, a ima i oštrih krivina. Jezero kao iz crtanog filma - dabrovi postavili kamenje i napravili branu, pa dobili jezerce. Deluje veće od Trešnje i interesantnije, ali nema staze okolo kojom može da se prođe bajkom. Sa desne strane može da se dođe do vrha, ali sa leve sam krenuo i posle 50ak metara mućak.
Za oba jezera Pariguz je Monte Karlo, mada ni tamo nema nikakve infrastrukture. I na Trešnji i na Beloj Reci je bilo pecaroša. Kupanje ne znam ni da li je dozvoljeno, ali ja ne bih ulazio ni u jedno. Na Beloj Reci sam video jedan sto sa strane, kod Trešnje ne.
VAŽNO - kako do Rušnja Kad se od jezera krene nazad (suprotno od brane, ne uzbrdo), možete da idete skroz do glavnog puta. Ali, u jednom trenutku se dolazi do mesta gde je pružni prelaz sa desne strane, sa asflatiranim putem koji vodi samo do nekoliko kuća. Suprotno od njega, sa leve strane, postoji vertikalni asfaltni put (reklo bi se da je bio predviđen lift). E, tim putem se krene gore. Na kraju, pored par kuća, nastavlja se zemljani put u očajnom stanju (traktori razrovali skroz). Pratite taj zemljani put i posle stotinak metara idite desno. Nastavite dalje prateći glavnu stazu i u jednom trenutku postaje i vozno. A onda dolazite do vrha sa kog se pruža predivan pogled. Što na Avalu, što na Rušanj, PB, LB i dalje, što na predivne livade i njive. Tu su mi počeli grčevi. Kad se dođe do "raskrsnice", gde se desno ide ka Avali, treba poći levo. Pratiti taj put do pred samo spuštanje, a onda ići krakom na desno. Tu počinje staza koja ima ogroman potencijal za DH, fantastičan spust, veliki nagib, a nije ni kratka.
Nažalost, potencijal je neiskorišćen, traktori su i tu razrovali, pa je to staza smrti i verovatno će da vam se smuči. Bar ako ste već prepedalali 50 km po vetruštini i to većinom uzbrdo. Na kraju, prelazite mali potok, vidite prve kuće i - stigli ste u Rušanj. Kod potoka sam hteo da upotrebim trik kom me naučio Miki Maus kad sam bio klinac - sačekate da se pojavi neka životinja i ako pije vodu znači da nije otrovna. Sprečio me nedostatak vremena i činjenica da su životinje imale svoju vodu za piće.
Ja sam išao prvim putem levo, mada je drugi put levo boljji (vodi do groblja u centru), a put desno ne znam da li igde vodi. Usput popričao sa lokalnim ljudima, pošteni, normalni, vredni, žive sa puno problema, ali opet nasmejani. Natočio vode sa njihove česme. Hladna, predivna, mada je iz vodovoda, jer su svi izvori zagađeni u poslednjih 20ak godina. Sreća da nisam čekao životinje...
Nastavio dalje. Došao do Rušnja i htedoh ka njivama, nisam imao snage za turistički obilazak. Naravno, tu se GPS ugasio, kad je bio najpotrebniji, jer sam ga par kilometara ranije ostavio uključenog na jednoj kockici (baterije) uz opasku "pa sad mi više nije potreban". Priupitah ljude, kažu nema preko livada - ili magistrala, ili Rakovica. Ispostavi se da me je jedan čovek video još u Ripnju, bio je u nekom kamionu.
I tako sam ipak otišao na magistralu. I imao ludu sreću. Praktično sve do skretanja za Železnik žive duše nije bilo iza mene. Neverovatno. Onda se zaređaše kamioni i cisterne, ali više nije bilo bitno, bio sam na PB.
Sve u svemu, preporučujem turu. Ja prešao 58 km, ukupno vreme 6 sati, od toga 4 sata vožnje. Što se tiče klope, najbolje je ako ste gladni na delu Avala-Trešnja. U protivnom, jedite u pekarama u Ripnju, posle nema ničega. Ja sam imao sreće, u jednoj prodavnici blizu skretanja za Belu Reku (tačnije, kad se to skretanje promaši) žena mi iseče somun i salamu i napravi sendvič. Milina. Ali neke klasične fast food klope po kioscima nije bilo nigde. Možda treba znati mesta, ali kad idete na turu po mestima koje ne znate...
Došao do Rušnja i htedoh ka njivama, nisam imao snage za turistički obilazak. Naravno, tu se GPS ugasio, kad je bio najpotrebniji, jer sam ga par kilometara ranije ostavio uključenog na jednoj kockici (baterije) uz opasku "pa sad mi više nije potreban". Priupitah ljude, kažu nema preko livada - ili magistrala, ili Rakovica. Ispostavi se da me je jedan čovek video još u Ripnju, bio je u nekom kamionu.
I tako sam ipak otišao na magistralu. I imao ludu sreću. Praktično sve do skretanja za Železnik žive duše nije bilo iza mene. Neverovatno. Onda se zaređaše kamioni i cisterne, ali više nije bilo bitno, bio sam na PB.
Pazi, iz Rusnja imas mogucnost da se spustis zemljanim putem (koji na nekim delovima ima i solidnu asfaldnu bazu iako nema asfalta). Taj put ide 'relativno' paralelno sa magistralom. Tj. kada krenes iz Rusnja mislis da ces stici do Petlovog Brda, ali se put ipak kasnije 'savija' u desno. Pa kada dodjes do obilaznice (tj. autoputa koji ide ispod petlje na ibarskoj magistrali ka tunelu u Resniku) ti se zapravo nalazis negde na sredini izmedju pretlje na magistrali i tunela u Resniku, ali ipak malo blize petlji na magistrali. Sa te tacke kada gledas preko autoputa vidis prvo u dolini one kuce koje su ljudi napravili uz kruzni put Kijevo, a 'gore' vidis Petlovo Brdo. To je bio moj problem prosle godine (a i dalje je) posto sam iz Rusnja. Da bih izbegao magistralu i dosao do Petlovog Brda, svaki dan sam se vozao od Rusnja do obilaznice. Taj put su upravo napravili kamioni koji su nosili natovarenu zemlju od obilaznice do nekih njiva blizu Rusnja i tu kipovali zemlju. Takodje su jedno vreme isli kamioni iz Rusnja tim putem i nosili gradjevinski materijal za obilaznicu. Prosle godine je taj put bio ok ali su ga ipak kamioni malo ostetili koliko cujem od ljudi koji setaju od Rusnja do obilaznice. Ali ipak je u sasvim ok stanju (tj. ne vozis bas po oranicama). I tako sam ja gledao u to Petlovo Brdo i nikako nisam imao ideju kako da do njega dodjem iako vazdusnom linijom ne znam da li ima 300-ak metara Magistrala je vrlo zeznuta za bicikliste (bar iz mog ugla). Imam osecaj da se svako kocka sa zivotom kada njome vozi.
Evo iz google maps-a napravio sam screenshot cisto da vidis na koji put mislim. Strelica je put, a krug je gde otprilke mozes da izadjes na obilaznicu. Pa ako nadjes neki nacin da odatle stignes do Petlovog Brda, taman mozes da izbegnes magistralu. Javi ako budes probavao i nadjes put od 'kruga' do Petlovog Brda.
Sve sam te razumeo i baš tim putem sam i hteo da idem. Jedino nisam shvatio šta je konkretno problem? Da li ne može nikako da se pređe obilaznica? Na Ostružničkom mostu može lako da se uhvati period bez saobraćaja, da pređeš sa jedne na drugu stranu. A iz Resnika deluje kao da nadvožnjak obilaznice počinje dosta iza, ka magistrali, pa sam mislio da može i da se prođe ispod. A onda rek'o može preko livade do neke prve ulice. Pa Kružni put i onda je već lako.
Pa, problem je kako stici do kruznog puta Kijevo od ovog kruga koji je na mapi. Mozes bukvalno da dodjes do obilaznice (autoputa) i predjes ga kada nema nista da 'zuji' iz oba pravca. Ali kuda dalje? Ja sam prosle godine sa drugarom presao preko autoputa, i onda smo imali 'ideju' da se spustimo tim putem 'ispod' (a paralelno) sa autoputem u pravcu magistrale. Taj zemljani put su napravili kamioni. Medjutim prasincina je tolika da je ima bar 30-ak i vise santimetara a i neki cuvar nas je zaustavio i rekao nam da se vratimo jer ce nas u svakom slucaju 'onaj drugi cuvar' na drugom kraju (blizu magistrale) vratiti. Hteli smo da dodjemo bukvalno na magistralu gde je petlja i odatle da 'caskom' signemo na drugu stranu 'tj. do nekadasnjeg Mitsubishi servisa (mislim da je sada tu Ford). Medjutim odustali smo jer su nas u startu vratili a i sama ideja je bila suluda jer je isuvise bilo strmo.
Druga ideja je bila da 'nekako' bez odlaska na magistralu (od tog kruga na mapi) 'preletimo' do tog kruznog puta Kijevo, ali kada smo presli autoput i pogledali na dole (u pravcu kruznog puta Kijevo), nigde nismo videli nikakav puteljak a i suvise je strmo. Sigurno nismo mogli da se spustimo vozeci ali smo se nadali da bar postoji putic do dole pa bi bar nosili bicikle tih 'par metara'. Medjutim nista. Nije bilo sanse.
Eto to je problem. Ne moze se (bar nije moglo prosle godine) doci nekim normalnim putem do kruznog puta Kijevo.
btw. Ako se secas pre oko mesec dana je tu negde na obilaznici nesto eksplodiralo (neki gas ili tako nesto). Ako pogledas obilaznicu iz pravca Petlovog Brda, videces da je sada tu neko brdasce 'asfaltirano'. Bas su ga prilicno asfaltirali (bar tako meni deluje kada iz autobusa sa magistrale pogledam na dole autoput). Mozda su to asfaltirali da ne bi doslo do odrona. E bas tu mozes da stignes iz Rusnja do obilaznice (tu gde je to brdasce asfalirano, to je zapravo onaj 'krug' na mapi). I tu smo prosle godine drugar i ja presli autoput i pokusali da smislimo kako da se docepamo Petlovog Brda a da ne moramo da izadjemo na magistralu. Nismo nasli resenje pa smo odustali. Sto je stvarno uzas. Petlovo brdo mi sto se tice bicikle deluje tako blizu a tako daleko.
Bio sam malopre sa Petlovog brda do Kružnog puta i još ispod, ka obilaznici. Nažalost, nije bilo vremena za zagledanje, ali mislim da bez problema može da se prođe. Ako dobro procenjujem gde se stigne iz Rušnja do obilaznice, tu je već uveliko nadvožnjak. Može zemljanim putem da se siđe skroz dole. Sa druge strane postoji asflatiran put koji vodi ka istom mestu. Ne stigoh da se spustim skroz dole, ali siguran sam da može da se prođe. Proveriću detaljno ovih dana.
Taj asfaltirani put jeste strm, ali malo izguraš, dođeš do Kružnog puta i onda si čas posla na PB. Pogledaj na satelitskom snimku, videćeš neku kućicu sa plavim krovom. Desno od toga je još kućica (mislim da pripadaju Putevima Srbije) i baš tu može lako da se prođe do ulica na PB.
Sta koristis za gledanje satelitskog snimka? Ja evo instalirao Google Earth i tu ne da nema te plave kucice nego nema citavog autoputa od magistrale ka tunelu kod Resnika. Verovatno im satelit nije skoro prosao
Ali evo uspeo sam da iscupam sa Google Earth sliku koju je neko okacio.
(ako je slika mala, drag-dropuj je u drugi tab pa ce se otvoriti u full velicini)
E kad pogledas ovu sliku, mesto odakle je napravljena, to je gde sam prosle godine stigao sa drugarom do autoputa. Na desnoj strani, vidis ovu dizalicu i ovu 'zutu ogradu'. Bas tu smo presli autoput i probali da se spustimo dole. Tu je bilo extremno strmo. Bas-Bas strmo. Jedan pogresan korak i ladno bi se skotrljali sve sa biciklama koje smo probali da nosimo do podnozja stubova. Ali smo ubrzo bili zaustavljeni od cuvara. Mi smo mislili da iduci u podnozju stubova stignemo do same petlje na magistrali (horizont). Ovaj desni puteljak (tanka linija koja se vidi paralelno ispod horizonta/magistrale) koja mislim da ide do kuca kod kruznog puta Kijevo, nije se ni videla. Mozda je puteljak nestao ili je bio skroz zapusten pa obrastao u travu. Tako da njega nismo ni videli.
Sad', ne znam, mozda su asfalirali put koji ide u podnozju nosecih stubova, ali prosle godine (ako i izuzmemo cuvara koji nas je vratio) nije bilo moguce tu sici.
Ako slucajno uspes da nadjes neki normalan put, hajde napravi par snimaka kuda si prosao.
http://goo.gl/maps/il3RO U gornjem levom ćošku (pored navigacije za mapu) je kućica sa plavim krovom. Pored nje sam se spustio sa PB, ali onaj puteljak koji je označen desno vodi direktno na PB (uz male stepenice). Spustio sam se Tunelskom ulicom, ali na prvom odvajanju sam išao desnim krakom, popeo se gore i odatle slikao. Nisam imao vremena za silazak dole, ali deluje da je situacija daleko bolja nego pre. Čuvar je možda bio zato što je tada još sve bilo u izgradnji, vrlo je verovatno da sada više nema nikoga. Valjda sam uspeo da prikačim jednu sliku uz poruku. Valjda se vidi nešto i u maloj rezoluciji.
Moram priznati da sa mesta odakle si napravio fotografiju, deluje kako prelazak na drugu stranu autoputa nije uopste problem. Ali ipak cu sacekati da proveris da li se moze proci. Moze se desiti da se iz daljine cini lako.
Ja sam hteo danas da licno probam, ali mi bicikl nije u funkciji. Nakon (jos jednog) bezuspesnog pokusaja da podesim krsh prednji menjac koji mi je dosao uz Anolis (Shimano Tourney FD TZ20), odustao sam, tako da ce moja provera morati da saceka dok bicikl ne stavim u kakvo-takvo vozno stanje.
Lenčugo. Evo, specijalno za tebe sam bio. Moram malo da sredim utiske, pa ću sutra da ti pričam.
Ovo je u dnu staze na kojoj sam juče bio (i ova slika bi trebalo da ima koordinate). Dakle, TEHNIČKI gledano, može da se prođe i to bez većih problema. Nevolja je što tamo definitivno ima radnika koji nešto rade i to sa teškom mašinerijom. Bilo mi je neumesno da ih prekidam i pitam šta tačno rade. Možda ima veze sa gasovodom, ali možda su i pripremni radovi za pun profil autoputa (što će potrajati). Ja sam došao skroz ispod same obilaznice, na 10ak metara od njih, ali sa izraženom željom da ne smetam i da se držim podalje. Niko me ništa nije pitao, mada od običnih radnika i ne treba očekivati da se mnogo mešaju, baš njih briga. Potom sam išao uz samu obilaznicu (desno na slici) do samog kraja nadvožnjaka (ili je to vijadukt?). Nigde nikoga. Na kraju prošao stazicom koju su neki kamioni malo utabali, direktno prema mestu sa kog sam juče slikao, da ne idem opet dole-gore.
Dakle, teško je reći da li će taj prolaz moći tek tako stalno da se koristi za nonšalantni prolazak biciklom. Osim toga, moraš da se spustiš skroz u podnožje brda, a onda da ideš gore. Ako se spustiš baš ovde pored kombija, levo ideš na vr' brda odakle posle imaš bar jedan oštar spust za dušu. Desno ideš preko pruge i samo uzbrdo. U oba slučaja, na kraju dolaziš do Tunelske ulice, skroz uzbrdo, do Kružnog puta. Samo pređeš i pratiš malu stazicu ka šumici, pored nekoliko objekata, do parkinga. Tu ideš desno baš kroz šumicu, malo stepenika i izlaziš u Ulici Nićifora Ninkovića ili tako nekako, na PB. Kod broja 60. Ka Rušnju bi bilo mnogo jednostavnije, jer ideš samo nizbrdo do obilaznice. Ipak, dodatno je pitanje da li još uvek možeš da dođeš do obilaznice sa rušanjske strane, jer je iznad postavljeno još teške mehanizacije, pa bi te neki čuvar oterao već tu.
Konačno, kad već moraš da se spustiš skroz do dole, mislim da nema svrhe ići preko livada. Onda bolje iz Rušnja u Resnik, pa uz potok (putem koji možeš da vidiš na ) stigneš do Kijeva, preko pruge, pored Roma, do Kružnog puta. Pređeš preko, ideš malo desno pored kontejnera, pa uzbrdo Ulicom Mahmuta Bušatlije. I onda možeš da biraš da li ćeš na Petlovo ili Labudovo brdo. Ili Vidikovac.
P.S. Ceo taj deo oko obilaznice je kao banja. Mir, tišina, čuju se kokoške, malo kučića, miriše cveće... Milina.
Hvala na detaljnom uputstvu. Nadam se da cu uskoro moci i sam da proverim.
Sto se tice puta, ako se moze proci na drugu stranu, ostaje taj problem da li ce taj put moci da se koristi 'kasnije'. Ako bi bio prohodan bar leti ja bih bio zadovoljan. Medjutim, plasim se da jednom kada se povuce ta mehanizacija i gradnja zavrsi, taj put ce zarasti u korov. "Dobra stvar" je sto se kod nas u Srbiji gradnja zna prilicno oduziti, pa ako bih zeleo da budem saljiv, rekao bih da bih bio miran narednih 10-ak godina sto se tice 'prohodnosti puta'
Pre otprilike 2 nedelje konacno popravih bajs, pa rekoh da se spustim iz Rusnja do obilaznice i probam da prodjem ka Kijevu tu gde si ti okacio ovu sliku sa 'tvoje strane'. Morao sam da sidjem sa bicikle da se ne bih skrljao (mada bi neko ko duze vozi i sigurniji je, verovatno ostao na bajsu). Nakon Desetak metara (jos uvek na nizbrdici) sedoh na bajs (otprilike na mestu gde stoji ovaj bager na tvojoj slici) i krenuh da se spustam. Izletese tu neke dzukele (2 male i jedna malo veca) lajuci. Prodjoh ja i kako se udaljih i oni prestadose da laju. Elem, nisam se odmah spustio do ovog kombija na tvojoj slici vec sam probao da vozim celom duzinom po putu koji su napravli kamioni ispod same obilaznice. Iscrpljen stigoh skoro do Ibarske magistrale ali posto nisam nasao nikakav bolji put kojim bih prosao ka Petlovom Brdu, vratih se do mesta gde bih mogao da se spustim do kombija na slici. Tu sam pre ove trave koja se nalazi iza kombija, ipak morao da sidjem sa bicikle i nosim je nekih 10-20 metara jer je tu bukvalno oranica. Prosao mesto gde je kombi, i otisao levo gore (nisam isao desno onim uskim asfaltnim putem koji vodi skroz dole prema (valjda) Resniku gde su oni kontejneri sa romima. Tamo sam otisao kasnije pri povratku). Izgurah do kruznog puta Kijevo, i ubrzo stigoh do Petlovog Brda (prosao sam pored neke skole). Zatim produzih i odvozah se do pijace na Vidikovcu. Nisam planirao taj dan uopste da idem tako daleko, vec samo da dodjem do obilaznice i proverim da li ima prolaz do Petlovog Brda koji se moze koristiti, ali eto, ponelo me.
Kada sam se vracao, vratio sam se istim putem, samo sto sam pre prolaska pored ovog belog kombija, otisao onim putem dole koji vodi do kontejnera u kojem zive romi , sve do pruge. Na kraju se vratih i krenuh da prodjem ispod obilaznice.
Tu se opet pojavise oni psi lutalice. Kako sam morao da sidjem sa bicikle jer je bilo strmo i nisam mogao da vozim, krenuh da guram bicikl. Dve male dzukele krenuse da laju. Ja sam bio sa leve strane bajsa a oni sa desne. Pomislih 'samo vi lajte ako vas toliko iritira taj tocak ili bajs'. Nisam ih plasio, nisam bezao, niti sam se saginjao da kao uzmem kamen. Niti sam vikao na njih. Samo sam tiho isao svojim putem dok su ta 2 mala dzukca lajala. Na nekih 10-15 metara im je jedan malo veci davao 'podrsku' lajuci i spremajuci da im se pridruzi. I tako dok sam ja isao na gore, jedna od ovih dveju dzukela je presla iza mene sa desne strane bicikla na moju levu stranu i ujela me za nogu iznad levog clanka. Ja se instiktivno zagledah u mesto gde me ujela. Pritisnuh malo jace posto je pecela da ide krv. Zatim se okrenuh i oni su vec zbrisali u zbunje. Ako resis da prodjes tuda, tu ima neka stara shupa ili koliba (koju verujem da su napravili majstori dok su radili na obilaznici), pa pretpostavljam da se tu kriju te dzukele.
Elem, nije mi zarila zube u meso ali me je dovoljno zubima zakacila da mi ostavi prilican trag, i da mi potece krv i napravi otok. Krenuh polako na gore da guram bicikl i oni se opet pojavise. Sada sam bio spreman ali mi nije bilo svejedno, posto me nikada pas nije ujeo. Tako ja krenuh gledajuci na njih dok su lajali i nakon sto se udaljih oni prestase sa lajanjem (a i nisu me pratili).
Dodjoh kuci, i posto je bila nedelja a ujed se desio u 19.00 lekari nisu radili. Pa zamolih komsiju da me odveze u Urgentni da dobijem vakcinu ili sta vec. Tamo naravno ludilo. Od 20.30 do 23.00 sam cekao red. Sa izvestajem lekara, nakon toga smo otisli na infektivnu kliniku. Tamo dobih jednu vakcinu u debelo meso i jednu u desno rame (prva doza) i dobih uput za dom zdravlja da tamo dobijem antitetanus vakcinu i antibiotsku terapiju. Tamo popih jos jednu vakcinu u debelo meso i jednu u rame. Dobih i da pijem neki lek Palitrex. Zatim sam pre par dana otisao po 2. dozu vakcine na infektivnu. Imam da primim jos 3. i 4. dozu i nakon poslednje, 2 nedelje kasnije vadjenje krvi.
Zakljucak: Ne dozvolite da vas ujede neka dzukela.
Sama rana nije bila 'toliko strasna'. Izgledala je kao da sam se ogrebao na neku zicu i da je to poplavilo. Ali nisam hteo nista da rizikujem sto se tice nekih zaraza pa sam otisao do Urgentnog.
Na infektivnoj je lekar pitao sve (sto mu je palo na pamet) u vezi psa koji me je ujeo, i napisao izvestaj veterinarskoj ustanovi. Iz veterinarske ustanove su me kontaktirali i ja sam probao da im preko telefona objasnim, ali je radnik (tehnicar) pokusao da nadje tog psa po onoj kisi koja je pada pre par dana (cetvrtak cini mi se) i nije uspeo, pa sam se dosetio da im na mail posaljem screenshot iz google eartha sa obelezenim mestom. Sutradana me je pozvao opet jedan tehnicar iz veterinarske ustanove i nakon par dodatnih informacija i uz sliku koju sam im poslao, na kraju javio da je uspeo da uhvati jednog po mom opisu (a da ostale nije video).
Dzukelu koju je uhvatio je mala crna (chupave dlake, kao da je mesanac sa pudlicom).
Ostale dve koje su bile prisutne nije nasao. Jedna je takodje mala ca chupavom dlakom i zuckaste (ili bele ali zaprljane dlake) i jedna malo veca dzukela (koja je stajala dalje od mene) sa glatnom dlakom i pretezno (ako se ne varam) bele boje.
Eto sada imas kompletan izvestaj pa ako se resis da tuda prodjes (ili neko drugi) znas na sta treba da obratis paznju.
Kacim tvoju sliku sa obelezenim mestom gde su me dzukele saletele i kacim sliku iz google eartha sa lokacijom koju sam poslao veterinarskoj ustanovi prilikom njihovog pokusaja da lociraju pse (od kojih su jednog uhvatili ali verovatno se ostali jos tu motaju).
Ono sto me sada zanima je sta sa sobom nositi za situacije kao gore opisane. Mislim da sam negde procitao da nikako ne treba silaziti sa bicikle kada su lutalice u pitanju, ali ja drugacije nisam mogao da prodjem. Nisam ih ni na koji nacin iritirao svojim ponasanjem, u smislu da sam im glasovno pretio ili pokusavao da ih zastrasim bacanjem kamena ili sl. Nisam ni usporio a ni zurio da ih prodjem. Sta raditi? Cujem savete da sam trebao da ih isprskam vodom iz bidona koji imam. To znam da macke ne vole, ali za kerove nisam siguran. Mozda bi ih samo jos vise razljutio, a nije mi ni palo na pamet u tom momentu.
(izvini caneee sto sam ti sada topik delom pretvorio u offtopic)
Auuu...
Pre svega, odlično je da si prošao i našao put. Ima nekoliko varijanti, na raznim mestima, pa možeš dalje da istražuješ. Jedino ne znam da li su radnici završili ili ih nema nedeljom/vikendom. Btw, kad od kombija ideš puteljkom levo i popneš se gore, postoji opet jedan put kroz travu levo (kamioni pregazili travu), ka samom nadvožnjaku. Može lepo da se prođe, da znaš za ubuduće.
Što se tiče pasa... Nisam znao da se i za to dobija tetanus. Ja sam imao psa, a i nekako sam celog života imao kontakta sa psima, pa valjda drugačije reagujem. Triput me ujedali, ali nijednom nisam išao kod lekara, nisam osećao potrebu. Ipak, mislim da je pametno što si ti otišao. I ne mogu da verujem da je neko išao da traži to kuče kod obilaznice. Verovatno je takva procedura. Ne zbog tebe, nego opšte bezbednosti. Iz tvoje priče, zaključujem da baš ne poznaješ pse, kao da si očekivao od njih ljudsku reakciju.
A šta da radiš u takvoj situaciji? U stvari si sve radio kako treba. Samo je trebalo da pripaziš da ti se ne približe previše. Te kučiće verovatno hrane ljudi iz okolnih kuća, pa ih psi štite, plus je to njihova teritorija, a vrlo su nenaviknuti na nepoznate. Treba potpuno da ih ignorišeš, ideš svojim putem i ne iritiraš. Bez prskanja/gađanja/vikanja. Kad su razdraženi, mogu samo da postanu agresivniji i manje predvidljivi. Jedino vodiš računa da ne priđu previše blizu. Ako priđe, okreneš se ka njemu, staneš i gledaš ga u oči (to ih nervira, ali to je da pokažeš da si glavni). Onda nastaviš dalje i ponavljaš svaki put kad se približi. Osim toga, treba obratiti pažnju i na to lajanje i govor tela. Npr, ako se povija unazad, sa povijenim repom, izbačenim zubima (podignuta usna) i reži, to nije dobro i treba da paziš i da se skloniš. Ako deluje da laje samo kao neko dovikivanje, pravljenje buke, pa trčkara/šeta okolo, sa podignutim repom, situacija je daleko bolja. Mada i dalje moraš da paziš da se ne približi. Ono što ja uradim u takvim situacijama, pogotovo kad moram da guram bajk ili sam umoran, jeste da stanem, pružim ruku i ponudim mu da priđe i onjuši me. Ali, samo ako nije u onom prvom položaju. Ako je lajao iz dosade i nepoverenja, to će često da ga smiri, prestaće da laje i ostaviće te ili će sav hepi da se muva oko tebe kao novog prijatelja. Tako je bilo sa dva džukca ispod Ostružničkog mosta. Ako je lajao zato što čuva teritoriju, verovatno neće ni hteti da te onjuši, u kom slučaju ti ostaje samo da nastaviš svojim putem i ne dozvoliš da ti se previše približe (npr, manje od 3 metra). Čak je i poželjno da se što pre udaljiš od njegove teritorije. I imaj u vidu da je uvek bolje da siđeš sa bajka ako nisi dovoljno brz, jer će na bajku lako da te ćape za nogu.
Auuu... Pre svega, odlično je da si prošao i našao put. Ima nekoliko varijanti, na raznim mestima, pa možeš dalje da istražuješ. Jedino ne znam da li su radnici završili ili ih nema nedeljom/vikendom. Btw, kad od kombija ideš puteljkom levo i popneš se gore, postoji opet jedan put kroz travu levo (kamioni pregazili travu), ka samom nadvožnjaku. Može lepo da se prođe, da znaš za ubuduće.
Hm, plasim se da u toj okolini, a sa moje strane obilaznice, ovo gde sam prosao je jedino mesto. Druga opcija bi bila da skroz od Rusnja idem kroz Resnik pa onda dalje nekuda, ali je meni samo cilj da dodjem do Petlovog Brda. Druga opcija je Ibarskom magistralom sto ni u ludilu ne bih pokusavao. Pre nekoliko godina isao magistralom 2 puta i osecaj kada nasi 'ludac' (tj. 'vozaci') prodju pored tebe nije ni malo prijatan. Tu mislim pretezno na kamione i autobuse a ima dosta i nabedjenih 'frajera' koje vole da se qrce tako sto gledaju da prodju blizu tebe. Nista novo necu reci, mi smo zemlja raspad.
Sto se tice te druge staze koja je zarasla u travu koju spominjes, upravo sam nju pokusao da nadjem pre nego sto sam se spustio onom travom do kombija. Bas zbog toga sam vozio skroz skoro do magistrale (ispod obilaznice) onim putem koji su napravili kamioni. Medjutim nisam nigde video stazu zbog trave pa je nisam nasao. Ali u svakom slucaju cak i da sam na tom mestu nasao stazu, do te tacke bih opet morao da prodjem pored onih dzukela.
Što se tiče pasa... Nisam znao da se i za to dobija tetanus. Ja sam imao psa, a i nekako sam celog života imao kontakta sa psima, pa valjda drugačije reagujem. Triput me ujedali, ali nijednom nisam išao kod lekara, nisam osećao potrebu. Ipak, mislim da je pametno što si ti otišao. I ne mogu da verujem da je neko išao da traži to kuče kod obilaznice. Verovatno je takva procedura. Ne zbog tebe, nego opšte bezbednosti. Iz tvoje priče, zaključujem da baš ne poznaješ pse, kao da si očekivao od njih ljudsku reakciju.
Ja sam davno kao klinac imao psa. Znas ono klasican avlijaner na lancu u dvoristu. Imati psa je obaveza, i ja smatram da trenutno nisam u stanju da se o njemu brinem jer bih ubrzo izgubio volju da ga izvodim, cistim za njim i i sl. Zato mislim da je bolje da ga nemam nego da se ponasam neodgovorno.
U vezi trazenja lutalica... sam doktor na infektivnoj mi je rekao 'poslacemo izvestaj veterinarskoj ustanovi pa ce te oni kontaktirati, ali posto je mesto gde te je pas ujeo maltene divljina, verovatno od hvatanja nece biti nista'. Medjutim par dana kasnije pozvali su me iz veterinarske ustanove, pa pomislih kako bi mozda nesto moglo da bude od toga. Kasnije u toku dana po onoj kisi zvao i sam radnik (tehinicar) iz veterinarske ustanove, dok je vozilom pokusavao, ne znam ni ja sta da nadje po onom nevremenu. Ja rekoh 'mogu da ti posaljem na mobilni screenshot is google-a', a on rece 'ja imam samo ovaj sluzbeni obicnan telefon'. (pa ako ima neko kome bi dobro dosao savremeniji telefon u ovim gradskim sluzbama, verujem da ovim 'lovcima' iz veterinarske ustanove treba obezbeditiI da imaju tako nesto). I tako mi pade na pemet da im posaljem sliku na mail. Rekoh ako nekoga bas zanima gde su psi, onda ce bar imati jasno na mapi lokaciju. Kad eto, sutra ujutru oko 9.30 zove mene drugi radnik-tehnicar, kaze da ima sliku koju sam poslao. Nakon 1-2 sata se javio i rekao da je uhvatili, po mom opisu, 'malog crnog chupavog kera' a da osntale nije nasao.
A šta da radiš u takvoj situaciji? U stvari si sve radio kako treba. Samo je trebalo da pripaziš da ti se ne približe previše. Te kučiće verovatno hrane ljudi iz okolnih kuća, pa ih psi štite, plus je to njihova teritorija, a vrlo su nenaviknuti na nepoznate. Treba potpuno da ih ignorišeš, ideš svojim putem i ne iritiraš. Bez prskanja/gađanja/vikanja. Kad su razdraženi, mogu samo da postanu agresivniji i manje predvidljivi. Jedino vodiš računa da ne priđu previše blizu. Ako priđe, okreneš se ka njemu, staneš i gledaš ga u oči (to ih nervira, ali to je da pokažeš da si glavni). Onda nastaviš dalje i ponavljaš svaki put kad se približi. Osim toga, treba obratiti pažnju i na to lajanje i govor tela. Npr, ako se povija unazad, sa povijenim repom, izbačenim zubima (podignuta usna) i reži, to nije dobro i treba da paziš i da se skloniš. Ako deluje da laje samo kao neko dovikivanje, pravljenje buke, pa trčkara/šeta okolo, sa podignutim repom, situacija je daleko bolja. Mada i dalje moraš da paziš da se ne približi. Ono što ja uradim u takvim situacijama, pogotovo kad moram da guram bajk ili sam umoran, jeste da stanem, pružim ruku i ponudim mu da priđe i onjuši me. Ali, samo ako nije u onom prvom položaju. Ako je lajao iz dosade i nepoverenja, to će često da ga smiri, prestaće da laje i ostaviće te ili će sav hepi da se muva oko tebe kao novog prijatelja. Tako je bilo sa dva džukca ispod Ostružničkog mosta. Ako je lajao zato što čuva teritoriju, verovatno neće ni hteti da te onjuši, u kom slučaju ti ostaje samo da nastaviš svojim putem i ne dozvoliš da ti se previše približe (npr, manje od 3 metra). Čak je i poželjno da se što pre udaljiš od njegove teritorije. I imaj u vidu da je uvek bolje da siđeš sa bajka ako nisi dovoljno brz, jer će na bajku lako da te ćape za nogu.
Hm, pa ja nisam mogao nista jer su kerovi izleteli iz trave koja se nalazi uz sam put. Kuce su vec ostale dole (iza ledja). Verujem da se kerovi kriju u toj shupici (baraki) koja se nalazi na mestu gde sam obelezio na slici. (nema kuca u blizini te shupe, vec su kuce dole gde je taj kombi). A nisam mogao nista ni da uradim po pitanju razdaljine pasa od mene. Jednostavno su pritrcali i poceli da agresivno laju i nasrcu, ali posto su bili sa druge strane bicikle verovao sam da ce lajati dok se ne udaljim i da im je zapravo bicikl 'neprijatelj' koji ih toliko ljuti (misleci da je to onaj tip pasa koji hoce da ugrize tocak na auto u pokretu) . Nije prvi put da nailazim na takve kerove koji ti na kvarno dolaze iza ledja. Definitivno nisu bili kerovi kojima bih ja ispruzio ruku da ih pomazim. Verovatno bi je izbuzili k'o heftalicom da sam to pokusao. Da nevolja bude veca, bio sam u shortsu. Znaci 'na izvolte'. Za reakciju, u momentu sam se setio texta koji sam procitao na nekom srspkom ili hrvatskom forumu/site-u, kako se ponasati kada su lutalice u pitanu. Tamo, ako se ne varam, pise da se ne silazi sa bicikle ali ja sam morao. Takodje pise da se psi ne iritiraju ni na koji nacin, sto sam ispostovao do kraja. Jedino (opet ako se dobro secam) pisalo je da treba izbegavati direktan pogled u oci sa psima. Ti eto, imas drugacije iskustvo i predlog. Ne znam, ne bih voleo da me opet 'polugolog' prepadne grupa nekih besnih pasa. Zato sam i pitao kako se ponasati. Ovi sto su me napali nisu bili nista posebno (bar ova 2 mala). Stvarno male dzukele. Jednom da ga udaris 'volejom' ne bi se vise digao, ali eto, ja sve moram da probam da resavam na fin nacin cak i kada se jedva suzdrzavam. U nekim situacijama ocigledno 'finoca' ne prolazi.
Verovatno totalno pogresno reagujem, ali ja se od kucica branim napadom. Ako krenu na mene dok sam na bajsu, idem na njih bajsem, skidam nogu sa pedale i pokusavam da ih dokacim... Ako sam peske, a nisu u velikom coporu, isto tako, idem na njih i pokusavam da sutnem/oteram. Zasad nikad nisam imao problema sa takvim pristupom Nekad davno mi je neko rekao da psi laju najvecim delom jer se plase, pa valjda to shvatam zdravo za gotovo
Naravno, sve ovo pricam za male dzukce, mada sa velikim lutalicama (tipa sar-planinac, doga i slicni) nisam ni imao dodira nikad.
Generalno ih ne podnosim dok sam na bajsu, prosle godine mi je jedan tako blentavo lajuci (bez provokacije sa moje strane) uleteo pod bajs i savio pogon od udarca. Srecom pa nije uleteo ispod prednjeg tocka vec nekako pokusao da protrci kroz sred bajsa, inace bih preleteo preko kormana
Kada je u pitanju copor, gledam svoja posla i ne iritiram ih, ako bas neki krene na mene idem nogom na njega, sta koji q da budem fin ako me vec napada. Jednom sam kao klinac imao takvu situaciju, da ga nisam sutnuo ujeo bi me 100%.
Da sharplanac, doga i sl. su opasni psi. Ali bar kada krenu na tebe znas da mozes da nadrljas. Medjutim ovi mali, kvarni, sto dolaze iza ledja. Onako sa strane i bas gledaju da ti odmah dodju iza ledja. To su ti sto su jaki samo u grupama (sto je ovde bio slucaj). I to je ono sto mene u tim situacijama dovodi do ludila. Da sam bio bez bicikle u farmerkama, drugacije bi 'razgovarali'. Ali ovako, bio sam serviran ko kisna glista.
Da je bio jedan, verovatno bi zalajao sa daljine i to bi bilo to. Ali ovako, osetili su se hrabrim. U samom momentu ujeda, kroz glavu mi je proslo 'ne mogu da verujem'. Jer, do sada sam nebrojeno puta prolazio kroz copor pasa lutalica ovde po kraju. Nekada su lajali ili krenuli da nasrcu ali nikada nisu imali petlju da bas krenu da me ujedu. A sada me ujede 'nesto' sto je tako malo da ne zasluzuje da se zove psom. Bio sam ljut na sebe nakon ujeda.
Dešavalo mi se da poneki hoće da me ujede, mada u 90% samo laju na tebe.
Prskanje vodom pali u 99% slučajeva i po meni je najefikasniji način odbrane od njih. Ono što je bitno, jeste da ako prskaš pse, prskaj ih u oči. Isto kao što i ti kad i tebe neko poprska po očima, imaš problema sa vidom dok ne skloniš vodu, iste probleme i psi imaju. Sad, da l' ćeš ti napasti posle ''omamljujućeg sredsta'' ili zbrisati, na tebi je. Uspevao sam tako i da oteram dosta velike pse na Pančevačkom putu u nekoliko slučajeva. Par puta i nekog pitbula ovde kod mene između Koteža i Krnjače. Takvom psu nisam hteo da stajem, već sam vozio oko 20-22km/h, proverio da l' ide nešto ispred i iza mene, izvadio bidon, čekao da se približi u domet i ispraznio četvrtinu bidona jednom u oči, zatim i drugi put isto... odustao je sa jurenjem.
Ono da usporiš, pružiš ruku i pokušaš da ih smiriš zaista pali ponekad, ali u dobrom broju slučajeva će da se smire, odmaknu od tebe, sačekaju te da kreneš i opet jovo-nanovo...
Ako vidim da ne mogu da im pobegnem, tj. da su brži siđem sa bajsa, postavim isti između sebe i njih. Kad se sagnem da dohvatim kamen, obično se razbeže pre nego što dohvatim kamen. Valjda im to nije prvo kamenovanje
Naravno, usput vičem na njih, tj. dernjam se i dižem galamu. Deluje.
Nekad je potrebno ponoviti postupak više puta
ka Rušnju. Onda ili dole ka Resniku, pa uz potok nazad, ili opet preko nekih kaobajagi puteljaka, preko polja i livada, pa nekom magijom preko/ispod obilaznice (uzdam se da nije pun profil) do Petlovog brda. U svakom slučaju, sigurno ne Ibarskom magistralom.
). Tu je baš kako se i može očekivati posle gledanja online mapa. Samo je početni spust bolji, a uspon do Ripnja lakši. U Ripnju ništa posebno, infrastruktura nikakva, ulice očajne. Niko od ljudi i dece koju sam video usput nije bio nasmejan. Sokovi su bili najjeftiniji na celoj ruti. Nisam video nikakve pljeske, samo dve pekare. Bilo mi tužno da gledam ljude koji su prolazili. Očekivao sam nešto slično Resniku, ali je razlika ogromna.
Magistrala je vrlo zeznuta za bicikliste (bar iz mog ugla). Imam osecaj da se svako kocka sa zivotom kada njome vozi.
