Dan kao stvoren za prženje. Nismo još ni krenuli a bilo je 30 stepeni!
Krenuli put Loznice kroz ravnicu tako da se fino išlo. IONE je nažalost već počeo borbu s pucanjem gume koja je na kraju postala prava agonija. Po ovoj žegi se gume rekordno brzo menjaju jer čim staneš počinje pregrevanje jer hladnjak radi samo dok se krećemo preko 30. Do pred ulaz u Loznicu je prosečna bila oko 35-36 km/h. Nije to toliko strašno koliko činjenica da nas čeka još oko ¼ puta po tako vrelom danu... ali šta je tu je morali smo se hladiti vetrom.
Tu pred Loznicu mali predah onako svi zajedno pa polako dalje. Prva brda počela a i zvezda se fino usijava. I tada počinje polako borba s vrućinom jer se bidoni prazne veoma brzo. Polivaj iznutra, polivaj po glavi... ni jedan izvor nismo zaobišli. Na jednom smo se napili vode, pa neki lokalni seljaci došli i kažu kako voda nije dobra, ali evo nas, još mrdamo i to bez dijareje
.Sve toplije i toplije, kriza za krizom. Samo bi pili nešto a treba i jesti ali je toliko toplo da se prosto teraš da nešto žvaćeš. Prošli smo Osečinu nas četvorica i polako dalje ka Valjevu... gde nas dočekao odličan asfalt ali i vožnja u rerni, greje i gornji i donji grejač. Nekako se doteturali do Valjeva i tamo pauza, malo veća. Svako je popio po barem 2 litre neke tečnosti
.Od Valjeva kreću brda
i to je išlo ne znam ni sam kako... samo sam vrteo u glavi: „okreći i polivaj“. I tako jedno za drugim.... brda se ređaju i polako slabe a sunce sve jače prži i sve do Koceljeve gde nas dočekala nagradosna nizbrdica. Tu smo se na pumpi natankovali vodom i skoro pa okupali na česmi i krenuli u pohod na poslednjih 30-ak kilometara.Zajedno sa Zokijem Pantanijem (Zoki vozi opasno dobro!! =D> ) smena za smenom i eto nas u Šapcu. Okruglih 200km s prosečnom 30,45 km/h. Popadali na parkingu i čekali ostale da pristignu....
Sve u svemu lepa vožnja, paklena, dobro društvo, odlično iskustvo po pitanju vožnje na skoro 40 (koliko je gotovo pa sigurno bilo na asfaltu). Ne žalimo se što smo vozili po tako vrelom danu jer mi vožnju volimo, a što je vožnja izazovnija to je bolja. Komšijama i rođacima smo mi svakako ludi ali jedne druge mi najbolje razumemo, zato ovakvu paklenu vožnju i zovemo druženje.
Pozdrav za sve što su vozili i za momke iz Šapca što su nas lepo dočekali i otpratili, lepo vozili, zajedno vukli ko je koliko mogao i dovršili ovih 200km.
Hvala IONE-tu što nas je okupio i na kraju dočekao s osveženjem. =D> =D> =D>
..otad samo krep!
