4 odgovora na ovu temu

[sdbajk]

SERBIAN OLYMPIC MEMORIAL 1912 - 2012
Espoused by bicycle riders of Serbia

"Меморијал див. ген. Светомир Ђукић"
село Ражана 10. јун 2012. године
Скуп у порти цркве у 15 сати

Ја лично, изјаснио бих се на следећи начин о овом догађају: на овом Сабору огрејаће моје срце "мали олимпијски пламичак",јер - упалићу свећицу човеку који је давно са друговима "упалио" ПРВУ СРПСКУ Олимпијску Бакљу и одвео српски олимпијски тим у Стокхолм 1912. године... У времену данашњем, када су све позитивне вредности девастиране, овај догађај враћа ми ослонац, барем један сигуран темељ за будућност, која је ту непосредно - предамном: XXI век.

@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@@




Divizijski general Svetomir Đukić
1882-1960

OLIMPIJSKI SRPSKI SABOR

MEMORIJAL “General Svetomir Đukić“

KRATKA BIOGRAFIJA SVETOMIRA ĐUKIĆA

PERIOD DETINJSTVA I MLADOSTI ( 1882-1910 )

Svetomir Đukić je rođen 29.maja 1882. godine u Ražani kraj Kosjerića. Osnovnu školu završio je Valjevu, a kada mu se otac, koji je bio trgovac, preselio zbog svojih poslova u Užice (1892 ) Svetomir je u Užicu završio tri razreda realke ( I-III ).

Nakon očeve smrti majka Draga ga je poslala u Beograd (1895 ), kao 13-godišnjeg dečaka, da izuči neki zanat. Kratko vreme učio je lončarski zanat, a zatim bio šegrt u trgovini Jove Petrovića. Po završetku VI razreda realke 1898. godine, sa 16 godina upisuje se na Vojnu akademiju u Beogradu.

Vojnu akademiju je završio za dve godine, jer je ta klasa godinu dana ranije završila školovanje, odnosno vanredno unapređena u čin potporučnika, povodom venčanja kralja Aleksandra Obrenovića sa Dragom Mašin. Na taj način je Đukić sa 18 godina postao potporučnik i odmah otišao na lični zahtev u malu varošicu Požegu, u svoje prvo mesto službovanja. Uovom garnizonu je ostao kratko vreme, da bi zatim prešao u
Vajlevo.

Sve do odlaska na Višu vojnu akademiju 1907. godine, ostao je sa slušbom u Valjevu, pod komandom Živojina Mišića, proslavljenog srpskog vojskovođe i vojvode u narednim ratovima Srbije. Za vreme boravka u Valjevu saznao je za atentat na kralja Aleksandra i kraljicu Dragu (1903).

U Beograd je prešao zbog višeg vojnog usavršavanja, odnosno da se upiše na Višu vojnu akademiju i nakon završetka Akademije ostaje u njemu sa službom.

Ovo je period u kome je započeo sa gimnastičkim vežbanjem u školi, upoznao sport, takmičio se i ispoljavao svoje sposobnosti ne samo kao takmičar, već i kao organizator mnogih takmičenja. Tada je učestvovao u osnivanju i radu mnogih sportskih društava.

OLIMPIJSKI SRPSKI SABOR

MEMORIJAL “General Svetomir Đukić“

PERIOD ZRELOSTI ( 1910-1940 )

U ovom periodu bio je jedan od inicijatora osnivanja ``Srpskog olimpijskog kluba`` ( 1910 ) i od osnivanja bio je direktor Kluba. Nakon toga bio je pokretač mnogobrojnih sportskih takmičenja i aktivnosti.
Prijemom u ``Međunarodni olimpijski komitet`` (1912) doživeo je najveće priznanje za svoj rad u razvoju olimpizma u Kraljevini Srbiji.

Učestvovao je u balkanskim ratovima 1912-1913. godine, kao i u Prvom svetskom ratu, kada je na samom početku ovoga rata bio je komandant odbrane Ade Ciganlije u činu majora srpske vojske. Za pokazanu hrabrost u ovim ratovima odlikovan je srebrnom medaljom 1913. godine, a zlatnom 1914. godine. U napadu na Zemun 1914. godine ranjen je u nogu, bez težih posledica.

Nakon završetka rata, stvaranjem nove države (Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca), prekomandovan je u Zagreb, gde je početkom 1920. godine unapređen u čin potpukovnka. U Zagrebu je sa dr. Franjom Bučarom osnovao Jugoslovenski olimpijski odbor (1919) i nastavio da razvija olimpijski pokret u novoosnovanoj državi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca ( kasnije Kraljevini Jugoslaviji ).

U 30-godišnjem periodu, uprkos brojnih neslaganja unutar jugoslovenskog olimpijskog pokreta, dao je značajan doprinos razvoju sporta i olimpijskog pokreta u Jugoslaviji i olimpizma uopšte.

Nekoliko godina kasnije posle Prvog svetskog rata, prekomandovan je u Veles, u kome se i oženio. Sa porodicom kasnije prelazi u Sarajevo, zatim Banja Luku, Bitolj, Osjek i Skoplje u kome se u decembru 1940. godine penzioniše, na položaju pomoćnika komandanta Treće armijske oblasti u činu divizijskog generala.




OLIMPIJSKI SRPSKI SABOR

MEMORIJAL “General Svetomir Đukić“


POZNI PERIOD ( 1940-1960 )


Ovo razdoblje obuhvata vreme Drugog svetskog rata i Đukićevog života u inostranstvu, za vreme koga je i dalje bio član``Međunarodnog olimpijskog komiteta``, sve dok se nije dobrovoljno odrekao članstva 1948. godine.

Drugi svetski rat dočekao je u Beogradu, a početkom 1942. godine na poziv Vrhovne komande kraljeve vojske u otadžbini, pod komandom Draže Mihajlovića, priključio se njihovom Vrhovnom štabu, gde je ostao do pred kraj rata.

Zadnjih dana rata 1945. godine otišao je na pregovore sa saveznicima koji su ga zadržali u logoru engleskih zarobljenika u Eboliju – Italija gde je proveo dve godine (1945-1947), a zatim još jednu godinu Minster (Nemačka), do maja 1948 godine.

Posle izlaska iz logora radio je kraće vreme u administraciji okupacionih snaga, a zatim nakon bolesti (1952), zadnje godine života je proveo u staračkom domu u Duizburgu ( Nemačka ), u kome je oktobra 1960.godine umro.



OLIMPIJSKI SRPSKI SABOR

MEMORIJAL“General Svetomir Đukić“

MAPA- Pokazna karta mesta za dolazak učesnika

- RAŽANA

[sdbajk]

Ko god smatra da može svojim naporom i voljom da dođe u Ražanu, osetiće se nagrađenim za taj podvig u Ražani, ubeđen sam! "Ciklo Svet SRBIJA" prvi je "povukao nogu" - pedalu 2002. godine, a sada je to prilika za sve ljude dobre volje da se skupe na Olimpijskom saboru...
Sledeći Sabor je olimpijske 2016. godine!

[sdbajk]

http://www.cikloberz...p?img=15927&t=n

Nedelja 10. jun 2012. u Ražani!

Nije blizu, ali to je "tvoja" olimpijska norma!

Dobro došli!

[Bob]

Jel brevet 400 prolazi dan ranije kroz Razanu, cini mi se?

[sdbajk]

Jel brevet 400 prolazi dan ranije kroz Razanu, cini mi se?

"Бревет" нигде не стаје, жури се да превезе својих "двадесет сати" по виделу и по ноћи, па не верујем да ће они и приметити куда пролазе у тој журби. Међутим, ја ћу се полако довести до места починка српског Прометеја, који нама донесе "пламичак са Олимпа" којим се пали свака олимпијска бакља, те давне 1910. године, када се људи у чуду окреташе "за тркачима које нико не јури", а до скоро и за мном, у бициклистичкој гардероби и са кацигом, као каквим "шаренилом и невиђеним призором"... Светомир Ђукић је заслужио да га се сетимо, поготову сваке олимпијске године, и ја тиме испуњавам своју "олимпијску норму" у знак захвалности и пијетета према човеку са визијом, према Србину који нас уведе у Европу много пре наших суседних народа. Шта би они дали да могу, да су могли да развију свој барјак на Олимпијским играма када и Краљевина Србија?
А "бревет"? Па срећно им било, по виделу и по мраку, мада не разумем то задовољство - по мраку мислим... =D>

Дакле, Ражана у недељу 10. јуна у порти цркве око 15. сати!
[url=http://www.cikloberza.com/_gallery_view_image.php?img=15930]http://www.cikloberza.com/_gall_thumb.php?img=15930&t=n
url=http://www.cikloberza.com/_gallery_view_image.php?img=15930