6 odgovora na ovu temu

[Ciklo]

Pročito sam na bauntiju a orginal tekst je sa astrozmaja


Aditivi, da li ne


PROFIT VAŽNIJI OD ŽIVOTA

U bespoštednoj trci za profitom u uslovima jake i nemilosrdne konkurencije na tržištu prehrambene industrije, mnogi proizvodjači posežu za sumnjivim ili čak nedozvoljenim dodacima da dobili odgovarajući oblik, boju, ukus ili dali svom proizvodu prirodni izgled, ne vodeći računa o posledicama koje takvi preparati mogu ostaviti na ljudsko zdravlje.

Pokreti potrošača, na zapadu, formirani u jakim trgovačkim sredinama bore se protiv ovakih pojava pod geslom: Kupac odreduje kvalitet proizvoda!

Takva Udruženja i njihovi članovi pojedinačno neretko uspevaju da svojim prijavama izdejstvuju sudske presude kojima se neki proizvod proglašava štetnim po zdravlje i povlači iz proizvodnje, čime proizvodjač najčešće bude doveden do bankrota i zatvaranja firme.

Kod nas su pokreti potrošača još u formiranju, tako da se njihova snaga praktično i ne oseća.

Prehrambeni proizvodi se kupuju i na onim mestima koja su nedostupna tržišnim i sanitarnim inspekcijama – ispod ruke, iz gepeka, sa improvizovanih kartonskih tezgi i ostalih krajnje nehigijenskih mesta. Poseban problem predstavlja nedozvoljen uvoz – šverc raznih proizvoda koji se unose u zemlju bez deklaracije i potrebnih veterinarskih i sanitarnih pregleda, proizvodi kojima je istekao rok trajanja, promenjena boja ili kvalitet.

Nažalost, i takva roba se kupuje jer su ljudi privučeni popularnom cenom i ne razmišljaju o mogućim posledicama. Veoma je važno znati da je uvek, čak i kad proizvod ima deklaraciju, potrebno pažljivo pročitati naznačene oznake upotrebljenih aditiva, jer se često medju njima mogu otkriti veoma opasne materije koje, uprkos zakonskom odobrenju, predstavljaju izuzetnu opasnost za zdravlje, pa čak i za život.

Spisak takvih štetnih materija retko gde može da se nadje i zato dajemo pregled najnovijih istraživanja Klinike za pedijatrijsku onkologiju u Dizeldorfu i rezultate koje su dobili analizom najčešće upotrebljavanih dodataka prehrambenim proizvodima na nemačkom tržištu. Mnogi od tih dodataka koriste se i kod nas.

1. Neškodljivi dodaci:

E100, 101, 103, 104, 105, 111, 121, 130, 132, 140, 151, 152, 160, 161, 162, 170, 174, 175, 180, 200, 201, 202, 203, 236, 237, 238, 260, 261, 263, 270, 280, 281, 282, 290, 300, 301, 303, 305, 306, 307, 308, 309, 322, 325, 326, 327, 331, 332, 333, 334, 335, 336, 337, 382, 400, 401, 402, 403, 404, 405, 406, 408, 410, 411, 413, 414, 420, 421, 422, 440, 471, 472, 473, 474, 475, i 480 *

2. Dodaci koji izazivaju sumnju:

E125, 141, 150, 153, 171, 172, 173, 240, 241, 477

3. Opasni dodaci:

E102, 110, 120, 124
4. Dodaci štetni po zdravlje:

a - Izazivaju crevne smetnje:
E220, 221, 232, 224

b - Izazivaju smetnje u varenju:
E338, 339, 340, 341, 450, 461, 463, 465, 466, 407

c - Izazivaju kožna obolenja:
E230, 231, 232, 233

d - uništava vitamin B12:
E200

e - povisuje holesterol:
E320, 321

f - nadražuje nerve:
E311, 312

g - Izaziva upalu usne duplje:
E330

Ovaj aditiv je, takodje, i uzročnik raka, a ima ga u senfu, nekim gaziranim bezalkoholnim pićima, konzerviranom mesu rakova, nekim sirevima i pečurkama u konzervama.
Posebno opasni aditivi koji IZAZIVAJU rak imaju oznake:
- E131, 142, 210, 211, 213, 214, 215, 216, 217, 239

Pažnja! E123 je vrlo otrovan i zabranjen je u SAD-u

* ::: Svaki predstavljeni aditiv ima potpunu oznaku sa slovom E ispred trocifrenog broja, ali se često u spisku samo kod prvog piše slovo, a zatim se ispišu brojevi upotrebljenih aditiva, kao što je to uradjeno u ovom tekstu.

Olgica Pleština

[mixitron]

Odlično! Ove sumnjive brojeve ću da odštampam i nosim u novčaniku, nek' se nađe za po radnjama.

Ne bi bilo loše da se ekipa izvesti kad se naleti na nešto.

[mann]

Pročitao sam tekst, ali napominjem da se tržiste EU, dakle pomenuta Nemačka, veoma razlikuje od našeg tržišta, ne u smislu ponude, već u smislu onoga što se stavlja u vidu aditiva i emulgatora. Nekada, proizvođači nabavljaju (zastarele) komponente koje ubacuju u svoje proizvode radi snižavanja cene, tj maksimizacije profita. Da me ne shvatite pogrešno, nije u pitanju masovna pojava, ali se može desiti. Svakako, najnezgodniji emulgator u Nemačkoj je bio i ostao E678, koji se danas tamo ni ne koristi, a oni veliku pažnju posvećuju uvozu, tako da ćete tamo teško naleteti na njega.
Kod nas, dva najveća i najzastupljenija emulgatora (a razlikuju se od ovih nemaca, i po tome što su naši ljudi to ispitali) su E330, izazivač ne samo raka usne duplje, vec i raka creva, a E322 je najpoznatiji (najzastupljeniji) emulgator, koji remeti rad crevnog trakta. Oni nisu opasni "u malim količinama", ali svakako, nisu preporučljivi za masovno konzumiranje.
Najbolje je (ako je moguće) kupovati proizvode sa što manje emulgatora. Oprez, što se tiče E330, često skriven pod nazivom limunska kiselina. Ova dva su ujedno i najpristupačnija, pogotovo u periodu od 1995-2003, a kako je kontrola nad hranom povećana i sama upotreba ovih emulgatora je smanjena.
Ne treba voditi toliko računa, nositi u džepovima spiskove, jer zaista ne treba praviti veliku frku oko toga. Samo po mogućstvu kupiti nekad i u šopovima zdrave hrane.

[mixitron]

Oni nisu opasni "u malim količinama", ali svakako, nisu preporučljivi za masovno konzumiranje.

Ovo i ostatak tvog posta se manje-više svodi na 'ne hranite se isključivo iz konzervi', zar ne? Ako je to to, onda smo dobri.

[mann]

...i ostatak tvog posta se manje-više svodi na 'ne hranite se isključivo iz konzervi', zar ne? Ako je to to, onda smo dobri.

To je i bila poenta. Tako treba.
Napomenuo bih da se domaće čokolade (tu spadaju skoro sve čokolade koje se mogu ovde kupiti) i doamći "strani" sokovi (CC, Fanta...) proizvode ovde, i po malo drukcijem "receptu", tačnije, izbegavam da pijem CC i Pepsi, ali zato sam preko ortaka sredio da mi kupuje čokolade iz Nemačke, tako, da ako imate neku vezu, a niste probali Švajcarske ili Nemačke čokolade, a ljubitelji ste čokolada, da obavezno probate neku... Razlika je očigledna. (ako im nije mrsko, neka ponesu jednu fantu orange da probate iz te Evrope...)

[Hari]

Kako naslov teme kaze aditivi da ili ne ja ostajem uzdrzan. Nemam nameru da proveravam sta pise na ambalazi, jer na kutiji moze pisati bilo sta.

Otkako sam postao svedok transporta mesa u mesari, pocinjem malo vise da obracam paznju prilikom kupovine hrane.
Sve je pocelo kada je mesara u b44 vrsila neku sitnu adaptacju. Sut, alat, staru stolariju su odvezli pikapom kojim dovoze meso. Da stvar bude jos gora, posle par sati su istim pikapom dovezli robu!

Prvo sto sam primetio radnik nosi polutku preko ledja na kojoj se vide tragovi peska i suta. Sav radoznao zavirim u unutrasnost vozila, kad slog me strefi! Vozilo samo pocisceno metlom koliko je moglo i bacen je karton na pod. Meso samo po sebi bilo je dovoljno vlazno da probije karton i pomesa se sa ostalim djubretom.

Nisam imao mira i sve vise obracam paznju na mesare. Zajednicko za sve izuzetno prljava dostavna vozila koje je bukvalno sire zarazu. Delimicno cisti mantili u zavsnosti jer imaju kecelju ili ne, ako radi jedan covek istim rukama samo krpom obrisanim, daje hranu uzima novac i vraca kucur.

Pripremne prostorije su takodje katastrofa! U njima obicno rade gerilci kojima je potouno svejedno hoce li ce dobiti otkaz ili ne, a njihovim gazdama je jedino bitno da sto manje plate radnika.

Licno sam gledao kako odvajaju meso od kostiju koje bacaju kako gde stignu, takmice se hoce li pogoditi odredjeni kvadrat na plocici, a meso treba da se zalepi, izlaze iz wc-a i nastavljaju sa radom bez pranja ruku....

Pitam ih sta to rade (posto ih sve poznajem), a dobijem odgovor "rambo kolje" Ujedno dolaze gerilci iz druge mesare (koji su na pauzi), a zanimaciju nastavljaju uz pivo i bacanje noza.

Sta drugo preostaje, pozvati inspekciju koja ako dodje u radnju izadje sa punim torbama, a trgovac prodje smesno kaznjen ili otvoriti sestoro ociju prilikom kupovine hrane.

[mixitron]

Zato je najbolja 'selo moje' varijanta nabavke mesa u domaćoj radinosti ili kod svog čoveka... i zamrzivač koji to može da primi odjednom.

Mene mnogo više brinu ti termostabilni konzervansi nego koja bakterija koja se zakači od prljavih ruku i onda izgori u paklu dobre termičke obrade.

A to da su ovdašnje recepture 'za istok'... pa ko nije uočio samo razliku u kk iz meka i iz radnje?

Mada, domaća liga čokolada a la pionir i naj želje mlati sve strane čokolade za 3 koplja (mene li pitate).