Po dogovoru, okupilo se nas sedmorica (@ceracera, sledeci put nema spavanja, ti organizujes
)Bilo je prelepo vreme, malo hladno, ali je na suncu sve bilo lepse. Posto je duvao neki zapadni vetar, dogovorili smo se, na Spasin predlog, da krenemo kotra smerom, tj Pancevo-Kovin-Smederevo.
Ispostavilo se kao pravo resenje, obzirom da smo do Kovina imali vetar u ledja, tako da i prosecna brzina bila fenomenalna
U Kovin svracamo na cuvene strudle, hvala Spasi sto nam je otkrio jos jedno mesto na gastro karti Srbije. Posto je bilo vetra, nismo mogli dugo da se zadrzavamo u mestu, jer je onda postajalo hladno. Krecemo ka Smederevu, i onda postaje prava borba sa vetrom. Nije problem sto smo uz napore isli max 17-20km/h, ali utisak gde nas bocni vetar gura u stranu je totalno zanimljiv. Obzirom da smo vec par sati u voznji, navikli smo se na nizu temperaturu, tako da (meni barem) ne pretstavlja problem.
U Smederevu opet pravimo kratku pauzu, svracamo do tvrdjave, cisto da ne kazemo da smo prolazili kroz Smederevo, a nismo videli tvrdjavu. Obzirom da smo do Smedereva napravili nekih 70km (neki i vise), a cinjenica da nam do kuce pretstoji 3 doooobra uspona, red je bio da krenemo, i da se psihicki pripremimo.
U Brestoviku promicu prve pahulje, tako da smo sigurni da cemo ovu voznju dugo pamtiti, a vrhunac je sto smo u Mirijevu uleteli u pravu sneznu mecavu. Obzirom da skijam, imao sam utisak da sam na vrhu planine, vetar duva sa svih strana, od snega nista ne vidimo
Dozivljaj jedinstven...Jos jednom, fenomenalna voznja, sunce, vetar u ledja, vetar u glavu, mecava. I to je biciklizam.
Pozdrav do sledece voznje!
