Jump to content


Fotografije

Obična vožnja koju ću pamtiti


  • Molimo uloguj se da bi odgovorio
24 odgovora na ovu temu

#21 lesa

lesa
  • Members
  • PipPip
  • 68 posts
  • LocationBeograd

Postavljeno 06 February 2013 - 04:41 PM

super dozivljaji.
  • 0
saleobradinovic

#22 dvometras

dvometras
  • Members
  • Pip
  • 11 posts

Postavljeno 09 May 2017 - 01:15 PM

Vratio sam se iz grada kasnije nego što sam planirao. Već nekoliko dana čekam ovu vožnju, ne osećam se najbolje, ali ne bih dozvolio da mi išta poremeti plan. Ni kiša. Oblačim dres koji sam juče kupio od bratka. Bolji je nego što mi se u prvi mah učinilo. Kiša. Oblačno je, padne po koja kap tu i tamo. Ne želim da odustanem. Znam da nece mnogo da mi smeta ako uspem dovoljno da se zagrejem pre nego što počne jače da pada.

Krećem iz sela. Namera mi je, kao i uvek, da lagano vozim i uživam u vožnji. Retko ostvarim tu nameru. Napadam najstrmiji uspon na turi, iza krivine čujem zvuk poznate mašine. Stići ću te. Na kraju uspona već sam ispred, shvatam da sam dosta brzo savladao uspon. Odlicno. Mogao bih da ne prebacujem na najmanju šajbnu, čisto da probam. Kiša prestaje da pada, uslovi su idealni za vožnju. Došao sam do pola, najteži deo tek predstoji. Prosečna brzina deluje dosta dobro, a vreme, koje nikad nisam video na toj tački, potvrdjuje dobru vožnju. Ok, mogao bih da vidim kako stojim. Nastavljam punom parom. Brzo prolazim prašnjavu deonicu, poslednji put ove sezone. Sledeći put neće biti tako, čekaće me blato. Stižem do planinarskog doma, stopiram cikokomp. Teško dolazim do daha, ali vreme to opravdava. Pet minuta ispod dosadašnjeg rekorda, prvi put probijam magičnu granicu od 40 minuta. Zovem prijatelja da se pohvalim. Ne javlja se. I onako mi ne bi verovao. Obaveze čine svoje, ove godine retko vozimo zajedno. Vec sam navikao da vozim sam. Ponekad mi i prija.

Lagano nastavljam dalje, vrhom planine. Shvatam da će, zbog moje loše procene, mrak pasti pre nego što sam očekivao, pod drvećem se polako smanjuje vidljivost. Stižem do odredišta. Prvi put odavde vidim repetitor sa upaljenim svetlima. Žalim sto nisam poneo aparat. Dopali su mi se putokazi koje su postavili, ali jedan je smešan. Stoji u podnožju najvišeg vrha na planini, na čiju lokaciju bi i trebalo da uputi, a pokazuje u suprotnom smeru, ka dolini. Valjalo bi ga prebaciti sa druge strane puta. Stiže mi poruka. „večeras sam slobodna, mogli bi da se vidimo“. Drago mi je što je posle dva dana ipak donela pravu odluku. Trebalo bi da požurim nazad. Sad postaje zanimljivo. Znam svaki kamen na ovoj stazi, ali veče dodaje drugu dimenziju, u par situacija sam blizu pada, a reba mi po ko zna koji put stavlja do znanja da vredi svaku paru. Još jednom vec vidim sebe kako padam. Ne bih voleo da proveravam da li i kaciga vredi onoliko koliko sam je platio, ali bih voleo da sam je poneo. Sledeći put obavezno. Ako ne zaboravim. Kočnice ne prestaju da škripe, ali i koče. Škripa je dobra, možda će uplašiti i divlje svinje. Nikad mi nije bilo jasno zašto mi takve stvari padnu na pamet u najglupljem mogućem trenutku. Da, ove godine su se spuštale niže, i nanele veću štetu usevima, ali ja znam da mogucnost da ih vidim vrlo mala. Ne prestajem da se pitam koliko brzo moze da trči. Nesvesno ubrzavam. Nešto prelazi preko puta, shvatam da je to preplašen lovački pas. Ko li se u toj situaciji više uplašio, da mi je znati. Nastavljam dalje. Razmišljanje mi prekida snop svetlosti koji dolazi iza krivine. Stajem, koristim to da pijem vodu. Pored mene prolazi par lovaca u terencu, verovatno traže psa. Klinac sa zadnjeg sedišta me gleda kao da sam prividjenje. Odlazim. Omiljen deo staze. Drop pa skok, brzina raste, a i kiša konačno počinje da pada. Drago mi je, staza dobija na raznovrsnosti. Zatvaram suvi deo sezone, i započinjem blatnjav jednom kombinovanom vožnjom. Primećujem da pevam dok jurim preko neravnina. To je pravi znak da mi vožnja zaista prija. Izlazim na nasut put, brzinski deo. Obli kamenčići su mokri i klizavi, odustajem od pokušaja da oborim i svoj brzinski rekord.
Stižem kući, ulazim u kupatilo da se spremim za grad. Dok zatvaram vrata iza sebe čujem očekivano pitanje. „Crni sine, pa nisi valjda sad išao da voziš“.

Selicevica...m.Jastrebac...nisam prepoznao stazu?!


  • 0

#23 dvometras

dvometras
  • Members
  • Pip
  • 11 posts

Postavljeno 16 July 2017 - 12:03 PM

Deluje mi kad da je put iznad Siceva?, ili kamenicki vis...mozda! Ja bih ipak stavio lokaciju radi boljeg dozivljaja putovanja!


  • 0

#24 pjesak1972

pjesak1972
  • Members
  • PipPipPipPipPipPipPipPip
  • 1130 posts

Postavljeno 16 July 2017 - 12:35 PM

Covjek sa kojim razgovaras je zadnji put posjetio cikloberzu u januaru 2015.Mozda je bio neprijavljen.


  • 0

#25 antiR3ality

antiR3ality
  • Members
  • PipPipPipPipPip
  • 418 posts

Postavljeno 31 July 2023 - 08:51 AM

Selicevica...m.Jastrebac...nisam prepoznao stazu?!

Čovek pitao 7 godina posle objave, pa mogu i ja da odgovorim 6 godina kasnije :)
Da, dobro si pretpostavio: Seličevica, od sela Gabrovac preko Crkvišta i grebenom do repetitora, tj. najvišeg vrha - Ibrovice (902m).

Prevozna sredstva se menjaju, ali staze ostaju iste. Mada u zadnje vreme sam opet malo češće na biciklu, a za to je zaslužan sinčić koji obožava da se vozi.


  • 4
Sometimes you’re ahead, sometimes you’re behind. The race is long, and in the end, it’s only with yourself!




1 članova čita ovu temu

0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika