Kao drugo, Zare, hvala na cestitkama!!!
Na putu za Divcibare, Bojsi i ja smo se malo zadrzali u Mionici i krenuli smo oko 13h. I posle 2 km setih se da sam zaboravio naocare u pekari. Ja sta cu, aj nazad po cvike. Bojsi me nije cekao i tu smo krenuli svako za sebe. Usput mi je lanac dva puta spao. I kad sam krenuo na poslednji uspon dug oko 8 km do planinarskog doma, krenulo je da se zestoko smrkava. Uleteo sam u oblak a vidljivost se smanjila na ne vise od 20-ak metara. Nedugo potom pocela je i kisa. Mic po mic, stigoh do vrha, ali sav mokar. I tu mi je nekoliko puta kroz glavu prosla basna u zecu i kornjaci...
Uvece su momci iz brze grupe doneli Bojsiju i meni klopu i to je nestalo u tren oka...
A potom nas je Zare uveseljavao svojim pricama o ronjenju i podvodnom ribolovu... =D>
Sutradan krenusmo kuci. Ja se u Mionici video s jednim ortakom, i posle pet minuta Bojsi i ja krenusmo put BG-a. Srecom, pa su i oblaci brzi od nas i uskoro se razvedrilo tako da smo dobrim delom puta imali vetar u ledja i Sunce u lice...
U BG stigosmo oko 17:30h.A meni se u Ubu desio jedan maler. Neko mi je ukrao cvike. Trenutak nepaznje. Kao da je bilo sudjeno da se vratim bez njih. Kad ih nisam ostavio u Mionici, 'ostavio' sam ih u Ubu.
Osim kise, sve je bilo savrseno! Jos jedna cestitka Bojsiju za organizaciju ture! =D> Necemo da te menjamo...
