26 odgovora na ovu temu

[mixitron]

Treba mi bilo kakvo objašnjenje otkud OVO nasred Rtnja (ne znam šta je unutra, ali napolju je go krečnjak), osim ako iz nekog razloga vojska nije nasipala put do poligona (mis'im duboko to zemljište, ima pola prsta do stene, tu se pincgaueri zaglavljuju sad pa sad?!)

Attached Thumbnails

• 

[roy_carroll]

auuuuuuu jbt

[Marcus]

deluje perverzno

[mixitron]

Naš geolog ćuti... a kol'ko se ja ograničeno razumem, ovo je nekakav dolomit - i legitimno je tamo.

[betelgez]

ja nisam geolog, ali mogu se umesati kao pomoc, to sto je nadjeno na rtnju, nije nikakvo iznenadjenje. s obzirom na to da se zna da je orogeneza rtnja vulkanskog porekla, a dolomitske stene se vezuju za morske delove i vode koje su bogate dolomitom (to jest u kojima nema kalcijum karbonata, a ima CaMg(CO3)2 kalcijum magnezijum karbonata) pa talasi i slana voda pospesuju nastanak. dalje moze nastati na mestima termalnih izvora i vulanski aktivnih predela. poznato je da dolomit nastaje na nekoj temperaturi vecoj od 100 stepeni celzjusovih posto tada lako kalcijumovi i magnezijumofi joni mogu da se rasporede po kristalnoj resetki. treba li jos nesto

[mixitron]

Pojasni onaj deo s vulkanskim poreklom?
Čitav taj kraj je očigledno bio na dnu mora (k'o i ostatak zemlje, heh) ali Rtanj je gomila krečnjaka?

edit

http://www.rgf.bg.ac... ... 0Silur.pdf

+ http://www.habiprot....s/S28_Rtanj.htm

Rtanj je krečnjački masiv Karpato-balkanskog planinskog sistema. Njegova istočna granica je definisana Crnim Timokom i linijom Boljevac – Rujište. Geološki supstrat se sastoji od krečnjaka, paleozojskih škriljaca i peščara. U pojasu od 700–950 metara koncentrisan je uzak pojas dolomita. Područje ima kontinentalnu planinsku klimu i odlikuje se mešovitim šumama jele i bukve, kao i brojnim livad-skim formacijama.

[betelgez]

Pojasni onaj deo s vulkanskim poreklom?
Čitav taj kraj je očigledno bio na dnu mora (k'o i ostatak zemlje, heh) ali Rtanj je gomila krečnjaka?

da da, poznato je da je panonsko more bilo davno davno i da su se stari panonci kupali tu jel ali radi se o jednoj stvari da dolomit ne nastaje samo pod uticajem slane vode bez kalcijum karbonata. to je jedna od opisanih metoda. vulkanizmom se podrazumevaju, pored uobicajenih pojava kada se topljene stene u vidu usijane lave izbacuju iz povrsinskih slojeva pod velikim pritiskom, i termalni izvori, gejziri i ostale tvorevine vezane za njihovo kiptanje ili izbacivanje iz zemlje, pod pritiskom. po hladjenju vulkanskih stena, moze se docnije naci granit i kvarc, ali i ostalo kamenje koje se karakterise kao veoma crsto i krto, sa sebi svojstvenim osobinama. dalje je jasno da krecnjacke planine i masivi mogu nastati kao posledica davno ugasenih vulkana, postojao i termalni vulkan vode veoma bogate krecnjakom. digresija, sicevacka klisura je krecnjackog porekla, a vulkanske orogeneze. kao naslutni sled dogadjaja, u Niskoj banji postoji termalni vulkan radonske vode koji se nalazi u sredistu brda iznad banje koje se zove selicevica. poznato je da su te planine vulkanskog porekla.

dalke pored toga sto more i talasi pogoduju nastanku dolomita, to je proces kojis e moge odigravati i na grugim mestima i pod drugim uslovima. tada ce se izgled i hemijski sastav dolomitke stene razlikovati od slicne nastale pod uticajem drugih uslova koji tu vladaju, ali inace ce imati slicne ako ne i iste karakteristike. nekoliko detalja se kora poklopiti, da je temperatira iznad 100 stepeni celzjusovih, ali ni to nije neophodno, da je pritisak veci, da postoji stalno neko uzburkavanje i komesanje i da je sredina bogata CaMg(CO3)2 kalcijum magnezijum karbonata. tada ce se stvoriti uslovi za nastanak dolomita.

sad jasnije

[mixitron]

Ebogami ja bio ubeđen da je to bila ona bara severno (to more panonsko) a da je dole bio onaj okean 'de su se kupali atlantiđani. LM, deo o dolomitima sam +/- svario s vikipedije (uz konstataciju da i dalje niko nije rekao da ono jeste ili nije dolomit, kamoli kako se to zove), deo o vulkanima mi je ostao prilično nejasan (osim onog da je lava uvek prilično topla ) - mis'im volem ja to onako po spisku, pre tol'ko miliona se desilo to i to, pa onda... - i tako sve u svemu uvek me zanimala ta geolozija, ali sam je obično koristio da drugoj deci razbijam glave.

[betelgez]

deo o vulkanima mi je ostao prilično nejasan (osim onog da je lava uvek prilično topla )

uh, to je veoma opsirno i nije bas tako jednostavno upoznati te sa sustinom, ali pokusacu da ti objasnom koliko je u mojoj moci. ovako, da posnem od pocetka. kada ti neko kaze 'vulkan' verovatno ti je prva asocijacija erucija topljenih stena, to jet lave, dima, prasine, zemljotresi i priroklasticni efekti. ali, nije samo to vulkanizam. termalni izvori, gejziri i slicno su takodje pojave koje se svrstavaju u vulkanizme, pa se i mogu nazvati vulkanima. posto je poznato da dolomit ne nastaje samo u morima, nego i na mestima vulkanski aktivnim, (dore vec receno da vulkanizam nije samo izbacijanje usijane lave), a dalji sled dogadjaja ide tako da se jednom taj vulkan ugasio i da je zagrevao podjemne vode, koje su u vidu termalnih itvora, vrela ili gejzira dolazili na povrsinu ili u obliku izdana ili vodoskokova. ta voda je bila bogata krecnjakom i CaMg(CO3)2 kalcijum magnezijum karbonatom. posto je termalni izvor, temperatura mu je visa od spoljne. s obzirom na to da je to vrelo imalo neki tok, znaci postojali su i talasi ( udarni talasi, a ne talasi kao na moru), dalje posto je bila visoka temperatura, kristalna resetka jona kalcijuma i magnezijuma su mogli zauzimati odredjeni polozaj pa tako stvoriti razne forme stena ako i dolomita.

sad?

[mixitron]

Ovo je već znatno razumljivije. Cenim da se po toj liniji može reći da dobar deo Srbije ima vulkanske krvi u pedigreu?

[Grux]

...(uz konstataciju da i dalje niko nije rekao da ono jeste ili nije dolomit, kamoli kako se to zove)....

Ako te ne mrzi prošetaj se do Matematičkog fakulteta. Uđeš na glavni ulaz, pa kreneš levo hodnikom, odmah čim spaziš uske stepenice sa desne strane kreni njima do četvrtog sprata. Tu zaokreneš desno i gledaš sa leve strane kada ćeš naići na postavku raznih stena u staklenoj vitrini, blizu je. Ima tu raznih stena i vrlo je moguće da ćeš videti nešto slično ovoj tvojoj. Nadam se samo da nisu pomerili tu postavku, međutim teško da se tako nešto moglo desiti.
Toliko od mene. Pozdrav!

[mixitron]

Nije loša ideja - mada bih onda mogao i do RGF s ovim u džepu

[Grux]

Još boljšije!!

[sasac]

Ako te ne mrzi prošetaj se do Matematičkog fakulteta. Uđeš na glavni ulaz, pa kreneš levo hodnikom, odmah čim spaziš uske stepenice sa desne strane kreni njima do četvrtog sprata. Tu zaokreneš desno i gledaš sa leve strane kada ćeš naići na postavku raznih stena u staklenoj vitrini, blizu je. Ima tu raznih stena i vrlo je moguće da ćeš videti nešto slično ovoj tvojoj. Nadam se samo da nisu pomerili tu postavku, međutim teško da se tako nešto moglo desiti.
Toliko od mene. Pozdrav!

Nije loša ideja - mada bih onda mogao i do RGF s ovim u džepu

Na PMF-u je deo RGF-a koji se konkretno bavi stenama (petrologija) i mineralima (minerologija i kristalografija). Tamo ćes sigurno dobiti odgovor. Ja sam geolog, ali smera geotehnika (interakcija teren-objekat, klizišta,...), u suštini blizak građevini, tako da se dubljom analizom stena ne bavim.

[Grux]

Na PMF-u je deo RGF-a koji se konkretno bavi stenama (petrologija) i mineralima (minerologija i kristalografija).

Da, setio sam se toga kad sam poslao post (mada sam počeo da se premišljam, jel jeste ili nije). Anyway, zanimljiva je ta kolekcija stena, često smo ih gledali dok smo čekali po hodniku.

[betelgez]

...(uz konstataciju da i dalje niko nije rekao da ono jeste ili nije dolomit, kamoli kako se to zove)....

Ako te ne mrzi prošetaj se do Matematičkog fakulteta. Uđeš na glavni ulaz, pa kreneš levo hodnikom, odmah čim spaziš uske stepenice sa desne strane kreni njima do četvrtog sprata. Tu zaokreneš desno i gledaš sa leve strane kada ćeš naići na postavku raznih stena u staklenoj vitrini, blizu je. Ima tu raznih stena i vrlo je moguće da ćeš videti nešto slično ovoj tvojoj. Nadam se samo da nisu pomerili tu postavku, međutim teško da se tako nešto moglo desiti.
Toliko od mene. Pozdrav!

ako ne gresim, to je dobra ideja, ali ne i nacin da se uveri u to sta on ima. izgled i fizicke osovine mogu biti slicne, dok sastav ne mora, tako da izgled moze da malo i zavara. evo primer. laik ne znam da li bi mogao da prepozna razliku izmedju bojenog ceskog granata i topaza, ako se ne varam njega. slicni su dok im je metoda nstakna drugacija i imaju druge opticke i hemijsko fizicke ocobine. no, da ne davim moze da pogleda, ali nejbolje je da ode u neki institut za ispitivanje kristala, kamenja, stena i minerala. tu se moze utvrditi pored toga sta je, recice ti i koji mu je sastav i koliko je star, bar se nadam da imamo tu tehniku. ja inace nisam geolog, nego dipling geodetskih nauka, ali malo smo izucavali i te oblasti

[ralowski]

Ajd i ja kao geograf da dodam nešto ovoj temi

Primerak je stvarno fascinantan. Takva kristalizacija karakteristična je i za kalcijum i za magnezijum karbonat, tačnije za krečnjak i dolomit. Meni iskreno, ovaj donji deo izgleda kao fosil nekoog puža ili školjke, što nije isključeno, jer se Rtanj dosta dugo, sve do kraja paleozoika nalazio pod vodom, a tada je došlo do njegovog izdizanja iznad površine mora.

Što se vulkanizma tiče, veliki deo Istočne Srbije tokom tercijera (počeo pre oko 65 miliona godina) i ranije nalazio se pod vulkanima. Najbolje očuvani tragovi vulkanizma nalaze se između Majdanpeka i Knjaževca, to je takozvani "veliki andenzitski masiv". Postoji veliki broj lepo očuvanih vulkanskih kupa (Tilva Mika, Tilva Njagra, Krše satuli, Kumastakan...). S obzirom da se Rtanj nalazi u velikoj blizini tog pojasa, i da je bio zahvaćen submarinskim vulkanizmom, sigurno je da ima i vulkanskih tragova ali oni za dolomit i ne igraju veliku ulogu jer on spada u grupu sedimentnih a ne magmatskih stena. Oni uglavnom nastaju hemijskim procesima, tačnije direktnim taloženjem iz rastvora, slično kao i krečnjaci.
A najlakši način da proveriš da li je u pitanju dolomit ili krečnjak, jeste da ga prsneš hlorovodoničnom kiselinom (sona kiselina). Ako reaguje na nju, znači ako počne da se lagano rastapa i da "cvrči", u pitanju je krečnjak. Dolomit reaguje samo sa zagrejanom kiselinom.
Toliko za sada, ako vas zanima nešto više o Istočnoj Srbiji, vulkanizmu i ostalim geomorfološkim procesima, mogu ja još o tome

[mixitron]

Meni iskreno, ovaj donji deo izgleda kao fosil nekoog puža ili školjke, što nije isključeno

Nije, i to su sve sićušni kristali, ali izgleda da je taj deo pun nekakvih 'opiljaka' (kao što je ono beličasto okce u sredini).

Bude li sutra sunca, ima da ga uslikam sa svih strana k'o čovek pa dižem galerijicu. Pošto su dimenzije otprilike poput ljudskog srca mogu i da ga ponesem na prezentaciju kad se budemo skupljali.

[srdjoni]

ako vas zanima nešto više o Istočnoj Srbiji, vulkanizmu i ostalim geomorfološkim procesima, mogu ja još o tome

Bolje ti to pretvori u predlog za jednu rekreativno-edukativnu turicu po Istočnoj Srbiji, i stavi u Last minute...

[ralowski]

[/quote]Bolje ti to pretvori u predlog za jednu rekreativno-edukativnu turicu po Istočnoj Srbiji, i stavi u Last minute... [/quote]

Hehe, što da ne. To često i radim, mada uglavnom idem pešaka. Vatreno krštenje sa biciklom imao sam na Kučaju pre dva meseca a pašće uskoro i Beljanica