); dan savršen. Svratićemo usput do centra grada, pa dalje ka Avali. Da ne zaboravim, ovo je moja prva vožnja u ovoj godini (ne računam onih 5km po ledu i snegu prosečnom brzinom 10kmh 
). I tako, malo po malo, brzo mi stigosmo do ekonomskog faxa; treba sad odatle uzbrdo Kameničkom do Narodnog Fronta (sad se zove Kraljice Natalije) - to je ona strma ulica, sa kaldrmom, prolazi pored Filološke gimnazije i pored pijace na Zelenom vencu. Još pre brda, ja mudro prebacim na 1-3 kombinaciju, znam koje su mi mogućnosti (khm, mislio sam da znam). Na trećini prvog dela brda 2-1, na drugoj trećini 1-1 - lakše od toga ne može
, Dolazimo do raskrsnice, na uglu pijace i Filološke. "Mixiii, hoćemo pauzu ovde?" "Ma ne bre, ajd gore na vrhu."
Pa dobro... disanje je prestalo da radi normalno još pre pola brda, ali idemo napred, mogu ja to! I stvarno odvozam(o) do gore. Stajemo na uglu Kameničke i Narodnog fronta. Noge klecaju, disanje prebrzo. U glavi počinje da bubnji; bolje ja da malo čučnem. Čučim i držim se za stubić, bubnji sve jače, počinju male, malecke tačkice pred očima... ali malo mi je bolje. Idemo dalje; ja ustajem, hvatam se za bajs, Mixi kreće; moje male tačkice odjednom porastoše, u glavi već Tam-Tam bubnjevi, ravnoteža se gubi - nazad u čučanj. Zovem Mixija na mob, on se vraća; ja se raspadam, sedam na ivičnjak. Taksisti preko puta me gledaju, Mixi me gleda, prolaznici me gledaju. Koji me moj gledaju, ne izgledam valjda toliko loše?
Pogledam ka Mixiju, ne vidim ga; samo gomila crnih tačkica tamo gde je on bio malopre."Mixi, ja te ne vidi... aoouueeeouuaaaaaeeooo... aaauuooooeee"
Jezik zapliće, sad nit vidim, nit mogu da kažem nešto, potpuni raspad... on mi (ponovo) dade vodu, malo se ispljsukah po licu... polako počinje da mi se vraća organizam u "normalu"... sedeo sam ja tu dobrih 20min; pa još 10-15min na klupicama gore, kad se odatle krene uz brdo ka hotelu Moskva (do gore sam jedva dogurao bajs).
Posle toga mi je bilo bolje; sedeo sam još 15min u Knezu; pa odatle samo nizbrdo, do Profe, na Dorćol, NBg, hotel Jugoslavija, stari Merkator, Deveta gimnazija (tu nas Dino sačeka); pa sa njim do Ostružnice. Khm, put Ostružnice
Kad smo izašli na Savski kej, kod Piramide, tu sam tako onemoćao da sam jedva držao 22-23 u zavetrini Do Galovice, pauza za slikanje; i ja lepo okrenem nazad kući, tempom 17kmh, okrećem i umirem... Sve to je trajalo od 8:30 do 12:45, bar moj deo putešestvija, sa pređenih 43km. 2 čoko bonžite, napolitanka i 2l vode (šećer i voda su me spasili, čini mi se). Eto, tako mi krenusmo na Avalu, a stigosmo do Trga, i to jedva
Naravoučenije svim rekreativcima van forme: vozite po ravnom prvi par stotina km, ne trebaju vam brda u životu
Fotke malo kasnije, dok ih prebacim na komp, i uploadujem.
Cilj: diploma 
...
pravi sportski duh =D> 
](https://www.2bike.rs/forum/public/style_emoticons/default/eusa_wall.gif)
ja sam ko pi..a potopio samo vrhove tochkica...
Aj', pa da si nam k'o nov za koji dan. 
