4 odgovora na ovu temu

[misaxtr]

Shimano je prvi put ponudio svoj kontra – nacin menjajna brzina kod zadnjeg menjaca pod nazivom “rapid rise” koji je doziveo neslavan pocetak a gotovo i krah na trzistu jer realno, nije postojao nikakav razlog za postojanje istog.
Ne uzimajuci u obzir glas MTB javnosti, Shimano se ponovo upustio u avanturu i “vaskrsao” ovu tehnologiju u sprezi sa jos jednim “izumom” – “dual control lever”( DCL ) sifterima, nazvavsi umesto rapid rise – “Low-normal” sistem. Ovaj potez je objasnjen tako sto low-normal sistem u saradnji sa DCL rucicama cini da se obema menjaju brzine u istom smeru. U 2004 je ovaj sistem promovisan i u XT grupi delova, tako da je kako je tada izgledalo, Shimano bio spreman da gotovo prekine proizvodnju “normalnih” ili kako se jos zovu – “high-normal” zadnjih menjaca.
Oficijelno, Shimano je zauzeo stav da ce proizvodoto normalne zadnje menjace dokle god trziste bude imalo zahteve za tim.
U stvarnosti, dosta se prasine diglo oko toga koji je sistem bolji, pouzdaniji, tako da je generalno i na kraju ostavljeno na svakom od nas da po sopstvenom nahodjenju izabere svoj “favorit” sistem.
Ali da ne bi bilo ostavljeno samo na tome sta se kome vise svidja, evo i nekih tehnickih cinjenica kako se koji sistem ponasa u stvarnom radu – na samom biciklu i u voznji.
Kao prvo, termini “high-normal” i “low-normal” se odnose na to u kom smeru povratna opruga menjaca menja brzine duz lancanika. Tradicionalno, high-normal menjac ima pocetni polozaj na najmanjem lancaniku. Nasuprot ovome, low-normal imaju svoj pocetni polozaj na najvecem. Kljucni faktor ovde je sama cinjenica da su prsti mnogo snazniji nego opruga menjaca.
Oba sistema imaju svojih i dobrih i losih strana, evo cinjenica o svakom, pa ko voli – nek izvoli!

High-normal

Kolicina sile koja je potrebna da se prebaci na veci lancanik je veca nego u obrnutom smeru. Tradicionalni prednji i zadnji menjaci su zbog ove cinjenice i evoluirali u ovaj sistem, ali i zbog jos jednog razloga a to je – da je losa promena brzine na veci lancanik daleko kriticnija i u obicnim voznjama, a da ne govorimo na trkama, od one ne nize. Takodje, sila prsta moze da veoma elegantno prevazidje frikciju sajle i buzira u slucaju zaprljanosti, smrznutih kablova, tako da ne morate misliti hoce li opruga biti ta koja ce uspeti iste da savlada.
Ogranicenja trigera i DCL siftera su da mogu samo 1 promenu u “normalnom” smeru, ali u suprotnom idu 3 i vise lancanika. Sto je teren tezi i zahtevniji, to su i zahtevi za brzim promenam brzina veci.
Ono sto jos moze da zbuni bicikliste ( pocetnike pogotovu ) je cinjenica da levi i desni sifter rade u suprotnim pravcima gledajuci njihove skale.
Takodje, postoji realna sansa da ako uoptrebite silu vecu nego sto treba, “preskocite” zeljenu brzinu i lanac moze da se nadje na “nicijoj zemlji”. Ovo u globalu i nije toliko strasno, jer cete veoma lako ispraviti gresku, ne cekajuci da to ucini menjac. Negativna strana ovoga je sto vce se u ovakvim slucajevima i lanac ali i lancanici brze habati i trositi.

Low-normal

Niko nije utrosio toliko vremena i energije na postigne perfekciju kretanja menjaca sa lancanika na lancanik kao inzinjeri u Shimano-u. Da bi se shvatio primarni razlog zasto je Shimano na trziste izbacio ovu pociju, pogledajmo kako izbliza stoji stvar sa lancem i kasetom.
Karike lanca i zupcanici kasete su na razmaku od 1,27 cm. Matematicki dakle, postoji samo nekoliko mesta gde ce se razmak karika poklopiti sa razmakom zupcanika na kaseti. Shimano zupcanici su vrhunski izljebljeni i nazubljeni da bi omogucili lancu da sa lakocom odradi ovu operaciju bez “krkljanja” i preskakanja. Segmenti koji ovo omogucavaju se zovu “deformisani”, a deo lancanika gde se oni nalaze se naziva “prolaz” ili “vrata”. Primarni razlog pojave ovog sistema je u cinjenici da su u Shimanu hteli da opruga bude ta koja ce diktirati brzinu i preciznost promene brzine a ne prst vozaca.
Prednost ovog sistema je u tisem radu, manjoj upotrebi sile, kao i u cinjenici da i levi i desni sifter rade u istom smeru. NAdalje, kako otpustanjem sajle ovaj tip menjaca sifta na vece zupcanike, okidanjem trigera ili DCL rucica 3-4 puta odjednom, postize se efekat unapred selektovanja zeljene brzine a menjac je taj koji dalje radi svoj posao i menja brzine, tako da je ovo donekle osecaj “automatike”.
Nezgoda dolazi upravo od cinjenice da je za pravilnu promenu brzine vozac ostavljen na “milost i nemilost” opruzi i njenoj jacini i sposobnosti da pravilno i brzo odreaguje. Takodje i na sposobnost opruge da prevazidje gore vec pominjano trenje sajle i buzira kao i zamrznutost istih.
Na biciklu koji je pun mulja i blata ili savijenih sajli, veoma verovatno nece uopste moci da se promeni brzina, a u ovom slucaju to moze biti veliki hendikep, pogotovu ako se nalazite usred trke!
Druga, ne manje nezgodna stvar ovde je da dok high-normal sistem omogucuje perfekciju u siftanju u skoro svim situacijama, ovde je to uslovljeno tajmingom vec pominjanih “prolaza” na kaseti. Sto je manja brzina zadnjeg tocka – sporije ce se i brzine menjati. Ovo je posebno ispoljivo kod naglih promena kofiguracije terena, kada je vozacu neophodno da odmah preskoci 2-3 brzine zbog recimo uspona na krivini ili nekoh zahtevnog uspona.
Iako i High-normal menjace takodje brzina pogadja, potisak prsta na sifteru ce uraditi upravo ono sto low-normal sistem ne moze – preskocice “prolaze” i leci na zeljenu brzinu uz recimo i to malo “sablasan” zvuk lanca i lancanika!

Dakle, u zavisnosti od stila, afiniteta, nacina voznje, izabracete ono sto vam i najvise lezi. Za kraj recimo i to da je Shimano nastavio sa proizvodnjom klasicnih zadnjih menjaca i nadalje, stavise u 2007 je kompletno redizajnirao vec legendarne trigger siftere, koji su im i doneli svetsku slavu.

[vstojnic]

Odlican text, ovo je sad rasprava o ukusima.
Tesko je preci sa normalnog na rapid rise i to je cinjenica jer vec 10 godina vozim trigger shift jos od starog LX, preko svih menjaca koji su se izredjali ovih godina.
Sada silom prilika kupio sam bajs sa rapid rise zadnjim menjacem, vozim vec par meseci, i trudim se koliko god mogu da ne menjam brzine jer svakog trenutka se pitam:" Jel treba donju ili gornju da shiftam za gore?"
Kladim se da se ovo svi pitaju kada predju sa obicnog na rapid rise menjac.
Kako god, za mene je ovo nocna mora i definitivno menjam menjac prvom prilikom, ko ga hoce poklanjam salim se naravno
Da nije short cage za DH odavno bih ga bacio u dunav koliko me je puta iznervirao.
Mada moram priznati da bolje shifta od normalnog menjaca, ali ja u mozgu ne mogu da razgranicim koju polugu da pretisnem kada mi zatreba

Kakva su vasa iskustva?

[vajs]

Dual-control je najbolja stvar koju sam vozio! Na Meridi Magnesium elite sam prvi put vozio dual control a kasnije na KTM Race TEAM XTR dual-control i meni radi fenomenalno. Ako redovno menjate sajle i bulžire sve će raditi 100% kako treba, a ako ste aljkavi pa bulžire menjate posle svake desete kiše naravno da ćete imati problema! Sa šamaraljkama je brža promena stepena prenosa, nema polugica kao kod rapid-fire koje mogu da smetaju prstima. To su sve stvari koje mi se jako sviđaju pa sam ih zato napisao! Ima i negativnih a to je recimo za promenu sajle se mora skinuti ona plastika od kućišta da bi se došlo do sajle a kod rpid-fire toga nema nego se odvrne onaj gumeni šraf i tu je sajla, ima još par stvari koje mi se ne sviđaju ali dobre stvari poprave sve ono što ne valja!

[sargeras]

Ja se ne bih slozio Vajsom! Vozio sam Dual control XTR jednom-dvaput i moram priznati da bih bolje prosao sa gripshiftom nego sa ovom spravom! Polomih prste! Ali opet ukusi su razliciti.

[sogli]

Vozio sam DCL i to XTR model,kao sto i Vajs misli ima svojih prednosti i mana.Sto se mene tice:+ prktican za upotrebu, omogucava brzo saltanje u kombinaciji sa kocenjem;-pri strmim deonicama tj. pri dugom kocenju , oseca se nesigurnost dok je rucica kocnice stisnuta(klima gore dole) i cesto mi se desilo da bez zelje promenim brzinu.