Манастир Бешеново се налази на јужним падинама Фрушке горе. Према предању, основао га је краљ Драгутин Немањић крајем 13. века и сместио га на једном од главних изворишта воде која су напајала стари Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу. Посвећен је Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. То је једини манастир на Фрушкој гори чији се настанак везује за свету лозу Немањића.
Стефан Драгутин Немањић, син Стефана Уроша I и Јелене Анжујске, био је краљ Србије од 1276. до 1282. године и краљ Срема од 1282. (после сукоба са братом Милутином) до 1316. године. Његова прва престоница био је Дебрц, град између Београда и Шапца. Доцније је своје седиште преселио у Београд и тако постао први српски краљ који је владао из нашег престоног града.
О постојању манастира Бешеново у доба Краља Драгутина говори древни запис о његовом крсту из 1297. године. На једној његовој страни је, како се у запису наводи, угравирана управо слика и назив манастира Бешеново. Први писани трагови постојања манастира датирају из средине 15. века. На зиду манастирске цркве је, наиме, пронађен запис да је она осликана још 1476. године.Мада су Свети архангели Михаило и Гаврило слава манастира Бешеново, значајно место у његовој историји имају и Свети Кирик и Јулита. Реч је о сину и мајци који су, у време римског цара Диоклецијана, пострадали за хришћанску веру 304. године, у грчком граду Иконији.Један део њихових моштију (други се и данас налази у цркви Свете Богородице Болничке, у Охриду) је, путевима о којима нема писаних трагова, стигао у Бешеново и ту дуго чуван.На дан Светих Кирика и Јулите (15/28. јул) обележавана је и летња манастирска слава, а та традиција поново је оживљена када је почела обнова манастира.
Када се, почетком априла 1941. распала Краљевина Југославија и почео крвави братоубилачки рат, монаси из Врдника и Јаска су пренели мошти светих Кнеза Лазара, Цара Уроша и Стефана Штиљановића, из тих двају манастира у скрајнуто Бешеново, не би ли их спасли. У томе су успели само делимично - 1942. године опљачкана је манастирска ризница, укључујући и кивоте трију светитеља и све драгоцености које су биле у њима. Саме мошти, напросто истресене из кивота и разбацане по манастиру, спасао је професор Радослав Грујић успевши да их пребаци у Саборну цркву у Београду.
У зиму 2014. године, пуних седамдест година од рушења, монаси су се вратили у задужбину краља Драгутина.
