2 glasovi
Postavljeno 19 August 2018 - 03:00 PM
Након моје прве вишедневне бициклистичке туре из прошле године Низ Ђердап до Ниша, ове године сам осмислио и одвозао туру до Пештерске висоравни и назад. Оба туре су имале исти концепт – возим друмашом са минимумом ствари у торбици парктрегера накаченог на штицни, а спавам код пријатеља и фамилије или у смештају који нађем успут. Просечна дневна километража око 100км.
Ево моје руте у апликацији wikiloc:
https://sr.wikiloc.c...icikli-27368194
Postavljeno 19 August 2018 - 03:25 PM
2. август 2018. – Дан 1. Београд-Раља-Сопот-Сибница-Венчани 75км
Загревање. Из Београда сам кренуо Авалским путем ка Сопоту и даље преко Сибнице до села Венчани на 25км пре Аранђеловца. Добро познати пут освежио је Илинденски вашар испод Космаја кроз који сам се мало промувао са све бициклом. Предели око Космаја су мени баш добри, посебно у касно поподне, јер сам из Београда кренуо нешто после 13 сати, тако да сам у Венчане стигао са ниским сунцем и сликовитим околним пејзажем.
Добродошлица за бициклисту!
3. август 2018. – Дан 2. Венчани-Аранђеловац-Топола-Крагујевац-Врњачка Бања 138км
Магловито јутро. Временска прогноза је најавила престанак местимичних падавина које су недељама раније биле свакодневна појава. Али, магла у Венчанима, када сам кренуо даље, одавала је другачији утисак који се већ у Аранђеловцу потпуно променио. Возио сам ка Крагујевцу преко Тополе, где сам искористио прилику да обиђем Опленац. Циљ ми је била Врњачка Бања где сам треба да преспавам код другарицине маме. Због за мене мало веће километраже (140км), одлучио сам да возим најкраћом рутом до Крагујевца и даље магистралом од Крагујевца према Краљеву. У селу Витановац скренуо сам према Бањи. Тај део пута ми је био најлепши за тај дан. Возио сам кроз заталасани предео уз речицу и уживао поподневном сунцу. Увече у Бањи затекао сам почетак Love фестивала.
Магловито јутро у Венчанима.
4. август 2018. – Дан 3. Врњачка Бања-Гоч-Јошаничка Бања-Рашка 92км
Након јутрарњег обиласка Бање, кренуо сам доста касно (10:15) старим путем према Гочу. Разматрао сам и варијанту путем из Краљева који је прелеп, са блажим али знатно дужим успоном на већу надморску висину. Тим путем сам једном приликом прошао колима. Такође, из Бање постоји тзв. нови пут који иде према ски центру на Гочу. Ја сам одабрао стари пут пошто он излази у село Станишинци одакле ми је најкраћи прелаз према Јошаничкој Бањи. Сам пут је прелеп, скоро све време кроз шуму, са тек повременим отвореним визурама. На једној кривини наишао сам на чесму, где сам направио паузу и упознао старију жену која около скупља печурке. Изласку на превој у селу Станишинци претходило је пар километара изузетно јаког успона, али је зато следио спуст према селу Плеш. Ту је пут водио поред центра за обуку полицајаца и даље кроз шумовиту удолину реке Расине. Све укупно јако занимљиво и сликовито окружење.
Шумовити успон на Гоч.
Село Станишинци.
Уживање је достигло врхунац на самом уласку у село Плеш, јер ту се налази рибњак пастрмке и популаран ресторан у коме сам унапред планирао ручак. Ако икада прођете туда не пропустите ово место. Пастрмка је врхунски спремљена, а цене су, како се то каже, више него приступачне. Нажалост, нисам имао превише времена за уживање, јер следило је доста километра до краја дана. Кроз село Плеш даље сам возио кроз велики број малињака и купињака поред самог пута, што је изазов коме се тешко одолева као десерт након ручка.
Рибњак у селу Плеш.
Пастрмка на асталу.
Убрзо након изласка из села следи јак успон према селу Козница. Пут је завојит и повремено се на кривинама може пратити одакле сте дошли. Негде на половини успона, поред сеоских кућа уз сам пут, срео сам једну баку. Уз краћу паузу, питах је колико још има узбрдо, дал сам прешао пола узбрдице. Каже ми, ма какви, има још много... А дал је све јака узбрдица? Јесте, јесте, све вијуге до на оно друго брдо... али не брини, брзо ћеш ти изаћи. Питам је ја, како ћу брзо изаћи ако има још много и ако је све јака узбрдица? А она ми одговара – Па, ти имаш бициклу! Хе, хе... слатко ме је насмејала, али за дивно чудо била је у праву, стварно сам брзо изашао тај други део успона. Када имаш бициклу, ништа није тешко!
Недалеко од сусрета са баком, иамо сам непријатност са 5-6 керова на које сам наишао и који су одмах показали своје зубе. Пошто узбрдо није била варијанта да бежим, сишао сам и извадио бибер-спреј. Њега носим на дужим вожњама и увек ми је давао психолошку сигурност, а сада је први пут и примењен. Одмах су устукнули, али нису одустали. Утом је из шуме изашао један човек, сумњам њихов власник, па ми је помогао да их се решим.
Село Козница са серпентинама
Успон ка превоју Караула
Белег на Караули
Након што сам изашао на превој Караула, нешто пре села Плоче, кренуло је право уживање у даљем путу. Уз мање узбрдице, пут је ишао претежно низбрдо отварајући ми прелепе визуре са леве стране пута. Негде пред Јошаничку Бању, кренуо је и прави спуст на јако добром асфалту. Кроз Јошаничку Бању сам пројурио брзином 40+ спустио се на Ибарску магистралу у село Биљановац. Одатле постоји паралелни локални пут са друге стране Ибра, али ја сам се ипак определио да нешто краћим магистралним путем стигнем до Рашке, крајње дестинације за тај дан.
На путу ка Јошаничкој Бањи
5. август 2018. године – 4. дан. Пауза у Рашкој.
У Рашкој сам направио једнодевну паузу и дан провео, нећете веровати, на свадби. Имао сам свадбени позив и моје путовање бициклом је термински било њиме одређено. Све се уклоплило савршено, одело за свадбу стигло је аутобусом! 
На свадби
Postavljeno 19 August 2018 - 04:11 PM
6. август 2018. године – 5. дан. Нови Пазар-Сопоћани-Дуга Пољана-Сјеница 110км
Из Рашке сам ујутру око 8 сати кренуо пут Новог Пазара, где сам се накратко провозао центром града. Према Пештеру возио сам путем који види за Тутин и са њега се одвојио ка манастиру Сопоћани. Очекивао сам значајан успон који се показао и не тако страшан. Пред почетак успона прошао сам раскршће које се зове Пазариште на коме се данас налази туристичко насеље са лепо уређеним хотелом и ресторанима у ограђеном зеленилу. Ваљда је у турско доба ту постојало трговачко место, због чега је остао тај назив. Ту се виде камени остаци грађевина Старог Раса, а чуо сам причу да када су копани темељи за један ресторан мајстори пронашли одређене археолошке остатке. Испоставили се да су то остаци старе базилике. Власник будућег ресторана је добио дојаву из Општине да ће му забранити даљу градњу и да ће ту започети археолошка ископавања, те је он преко ноћи све остатке порушио и багером ископао. Од базилике је остало само име данашњег ресторана - „Базилика“!
Пазариште уз речицу Рашка.
Пут ка Сопоћанима.
Након 7-8 километара успона уз речицу Рашка стигао сам до манастира Сопоћани из XIII века. Испред улаза обукао сам кратке панталоне преко бици шорца и обишао унутрашњи комплекс са прелепом црквом. Наставак пута узбрдо брзо ме је довео до карактеристичних пештерских пејзажа, а убрзо и до првих пештерских села. Генерално, колико су ме природни предели одушевили, толико су ме села и све што су људи тамо направили дубоко разочарали. Уместо труда да се градња села некако прилагоди прелепом окружењу природе, доминира управо супротно. Већином се су направљени неусклађени објекти, недовршени или дречаво обојени, често и на два спрата. О смећу поред пута нећу ни да причам...
Манастир Сопоћани.
Одмориште испред манастира.
У селу Делимеђе угледао сам у даљини, на бочном путу, велику џамију са два минарета високих скоро 80 метара. Прочитао сам да су то највиши минарети у Европи, а међу највишим у целом свету! Џамија је саграђена 2009. године. Нисам планирао да скрећем са пута, али нисам одолео изазову, погледао сам карту и решио да скренем према џамији како би изблиза видео то „чудо“ и даље заобилазним путем кроз село Делимеђе наставим даље. Сама џамија одаје утисак недовршене и „јефтино“ саграђене грађевине. Прошавши центар села, пут ме је водио кроз јако лепо окружење, па нисам зажалио што сам скренуо, али сам након 5-6 км дошао до краја асфалта. Сељани у близини ми рекоше да је даљи пут јако лош, посебно за мог друмаша, тако да сам морао да се вратим до скретања у Делимеђе и наставим према Сјеници.
Џамија у Делимеђу.
Пештерски пејзажи.
Све време около пружали су се непрегледни пашњаци са кравама и коњима који се слободно крећу на испаши. Неке од животиња излазиле су и на пут, па сам био у ситуацији да их „претичем“ или се мимоилазим размишљајући дал их моја наранџасти бици дрес можда не потакне на неку кориду!
Имао сам план да на путу ка Сјеници возим до места Расно и да одатле обиђем село Карајукића Бунари. Међутим, у селу Баћица (у коме сам видео мени најлепшу стару џамију) дочекало ме је велико изненађење. Код једног извора где је седела група младића, престао је асфалтни део пута и почињао макадам. Ту сам стао и сазнао да ми на правцу према Сјеници престоји 7-8 килиметара макадама или да се враћам у Нови Пазар. Приликом планирања пута, имао сам информацију да су путеви по селима асфалтирани, али ето, не баш сви до краја. Наиме, до сваког села постоји асфалт од главног магистралног пута Пазар – Сјеница, али међусобно ти асфалтни путеви једноставно нису свугде спојени.
Стара џамија у селу Баћица.
Макадам пут од Баћица до Рашковића.
Поглед са пута.
Није било другог, па сам лагано на друмашкој двајестројци кренуо макадамом. Пут је испрва ишао удолином, а затим је кренуо превој преко једног брда. Ту сам морао део пута да идем пешке, али сам ипак некако за сат ипо стигао до села Рашковића одакле је, од тамошње џамије, почињао асфалт. Код џамије сам направио паузу за ручак и имао друштво једног локалца који ми је живописно описивао његово село и живот у њему.
На путу од Рашковића до Дуге Пољане
На путу Дуга Пољана - Сјеница
Од Рашковића, преко Дуге Пољане, возио сам даље према Сјеници. Већ је било касно поподне, тако да сам имао јако лепе широке погледе на карактеристичне пештерске пределе све до саме Сјенице. У Сјеници, уз мало лутања, пронашао сам кафану са апартманима „Старо лане“, коју сам нашао на сајту booking.com. То место је отворено пре два месеца и смештај је заиста одличан, све ново у собама уз цену од 1300 дин за ноћење са доручком.
Смјештај у Сјеници.
Сјенички донер!
7. август 2018. године – 6. дан Сјеница-Јавор-Ивањица-Ариље 97км
Јутро у Сјеници магловито. Планирао сам да не крећем превише рано, тако да сам након кајгане са сиром у „Старом ланету“, кренуо пут Ивањице. Претежно низбрдо, брзо сам стигао до Увца, тј. Сјеничког језера. Већ на прилазу језеру, поред речице Вапа, престали су пештерски пејзажи, а након језера следио је прилаз успону на планину Јавор. Тај део пута ме је подсетио на пределе из вестерн филмова. Без много саобраћаја, уз релативно добар асфалт, са умереним успоном стигао сам на превој планине Јавор, где сам направио малу паузу.
Кањон речице Вапа
Сјеничко језеро (Увац)
Амбијенти успона ка Јавору
Надаље према Ивањици пут је ишао са смењивањем спуста и успона, све до села Кушићи, одакле је кренуо фантастичан дугачки спуст до Ивањице. У Ивањици сам направио паузу за ручак, а затим продужио ка Ариљу.
Пауза на превоју планине Јавор.
Поглед на Ивањицу.
Ручак у Ивањици.
Разматрао сам могућност да до Ариља возим преко Гуче, али сам возио ипак краћим путем, низ прелепу долину Моравице. У Ариљу сам нашао смештај на Рзаву, 2км од центра Ариља. Очекивао сам више од занимљиво презентованих апартмана „Вила Равијојла“, али се на крају испоставило да је у питању обична приватна викендица, импровизована као смештајни објекат. Преноћиште скупо за оно што сам добио (1790дин без доручка). Пошто сам релативно рано стигао, имао сам времена да одем на уређену плажу Жута стена на Рзаву, тачно прекопута мог смештаја.
Плажа Жута стена на Рзаву.
Смештај Вила Равијојла
8. август 2018. године – 7. дан Ариље-Пожега-Дивчибаре-Обреновац-Београд (191км)
Последњег дана устао сам рано, спремио се и око 7 кренуо са обала Рзава. Напољу магловито јутро. Првобитно сам имао идеју да преко Пожеге и Косјерића возим за Ваљево, ту преспавам и следећег дана завршим путовање. Међутим, искрсао ми неки посао и било је од значаја да тог дана стигнем у Београд, те сам донео одлуку да се попнем на Дивчибаре, а онда у зависности од расположивог времена кренем за Београд или на воз у Лајковац.
Брана на Рзаву, ујутру!
Брзо сам прошао Пожегу и стигао до раскрснице где се од пута за Косјерић одваја директан пут за Дивчибаре. Иако сам првобитно желео да идем преко Косјерића и Каоне на Дивчибаре, ту сам се предомислио јер овим путем преко Јежевице и Тометног Поља раније нисам ишао, а и делује краће. Добар део пута од Пожеге пратила ме је магла уз мањи, а тако је било и на почетку успона за Дивчибаре. У селу Јежевица сам угледао мањи приватни хотел, где сам стао и доручковао – кајгана и домаћа кафа за 230дин.
Магловити почетак успона ка Дивчибарима.
Крава позира поред пута!
Дивчибаре
Након доручка већ се подигла магла и уз неколико јачих успона, али и низбрдица, изашао сам на Тометно Поље. То је прелепо село са амбијентом истим као на Дивчибарама. Ту сам закључио да са ове стране Дивчибаре много раније „почињу“, него када се прилази са друге стране. Већ око пола 12 сам изашао на Дивчибаре, где сам задовољно могао да закључим да тог дана ипак могу да стигнем до Београда. Тако је и било, па сам преко Мионице, Уба, Обреновца и Сурчина стигао у Београд у сам сумрак дана.
Мост у Обреновцу... "само" 40км до куће!
Postavljeno 19 August 2018 - 05:24 PM
Postavljeno 19 August 2018 - 06:24 PM
Super tura
Nisam uopste ukapirao da si ti onaj sto je prosle godine vozio do Nisa drumasem, jer iz nekog razloga nema te teme u tvom profilu (mozda je spisak ogranicen na proteklu godinu ili tako nesto). Znam da si u mojoj temi napisao da i ove godine kreces ubrzo nakon mene, ali nisam shvatio koja tura je bila prosle godine.
Svaka ti cast, a mene je posebno impresioniralo to sto si bio na svadbi. Ja bih mogao da odem na nesto takvo, ali bih onda zalegao ispod nekog stola i zaspao
A voznja po Gocu je divota, ja sam tako prosle godine zavrsio svoju turu - voznjom Brus-Ples-Stanisinci-Kraljevo preko Goca, bez spustanja u dolinu Zapadne Morave nego direktno u Kraljevo - i bilo je mnogo lepo, posebno taj spust u Kraljevo koji je i lep i dug. Mada, ti si isao u suprotnom smeru...
Postavljeno 19 August 2018 - 07:39 PM
Da, to neasfaltiranje puta izgleda ovako... u jednom selu se asfaltira prilaz selu sa jedne strane do poslednjih kuća, a u drugom selu se isto tako asfaltira do poslednjih kuća, ali sa druge strane. Put između ta dva sela onda ostane nepovezan asfaltom, jer se u svako selo dolazi sa različitih stranaLepo, bas lepo.. tacnije, super.
Deo ove rute sam vozio u istom smeru.. od Sjenice do Beograda, s tim sto je u rutu bio ukljucen i obilazak Uvca.
Deo oko Duge Poljane nije svuda asfaltiran.. Srpska posla. Cak i put preko Golije od Ivanjice do Odvracenice je pripremljen ali nije asfaltiran pa sam 2 puta odustajao od voznje tuda. Treci put cu tu deonicu ipak voziti.. nadam se uskoro.
Postavljeno 19 August 2018 - 07:49 PM
Super tura
Nisam uopste ukapirao da si ti onaj sto je prosle godine vozio do Nisa drumasem, jer iz nekog razloga nema te teme u tvom profilu (mozda je spisak ogranicen na proteklu godinu ili tako nesto). Znam da si u mojoj temi napisao da i ove godine kreces ubrzo nakon mene, ali nisam shvatio koja tura je bila prosle godine.
Svaka ti cast, a mene je posebno impresioniralo to sto si bio na svadbi. Ja bih mogao da odem na nesto takvo, ali bih onda zalegao ispod nekog stola i zaspao
A voznja po Gocu je divota, ja sam tako prosle godine zavrsio svoju turu - voznjom Brus-Ples-Stanisinci-Kraljevo preko Goca, bez spustanja u dolinu Zapadne Morave nego direktno u Kraljevo - i bilo je mnogo lepo, posebno taj spust u Kraljevo koji je i lep i dug. Mada, ti si isao u suprotnom smeru...
Postavljeno 20 August 2018 - 08:23 AM
Тек друга тура а овако добра? Сјајно!
Сваки метар руте ми је добро познат, поготово је леп део од Врњачке Бање до Диваца, штета што ниси могао преко Краљева па кроз средину Гоча. Иначе, за мало (2 дана) да се сретнемо у Плешу 
А то са путевима на Пештеру је занимљиво. Када идеш средином Пештера рецимо од Карајукића бунара па према Сјеници тек ту асфалт почиње и завршава се без икаквог реда а наравно више је макадам и то јако јако лош тако да си добро прошао што си се на време вратио на асфалт. У будуће док планираш руту боље питај овде на форуму и сигурно ће се наћи неко ко има информацију са терена а теби је то важно због друмаша.
Што се тиче очувања природе и смећа потпуно си у праву. Као да баш никога није брига за један од најлепших делова Србије. 
Посебно ми се допада идеја да возиш лагано, без много терета и километара по дану тако да имаш још више времена и да возиш и да уживаш.
Имајући у виду кроз какве лепоте си прошао штета што нема више слика пошто би ова твоја лепа прича уз већ наведену корисну фактографију била још бољи мамац за колеге дугопругаше да прођу тим крајевима.
Надам се да неће опет проћи годину дана до следеће вожње. Не због вероватно опет лепе руте и корисне репортаже него да те колега Борис не би опет заборавио 
Postavljeno 20 August 2018 - 08:54 PM
Симеуне, хвала на овако лепом коментару. Као што каже стара индијанска пословица, најлепша је тура на којој си!
Успевам бар једном месечно да направим неку даљу целодневну туру, али до следеће мало веће вишедневне туре мораће да прође опет годину дана, нема се тај луксуз времена за чешће. А због колеге Бориса, гледаћу да будем активнији на форуму у нади да ме неће опет заборавити.
Слажем се да је добро имати информације о путу, али није ни на друмашу тако страшно мало по макадаму. Да ме питате, опет бих прошао истим путем преко Пештера уз тих 7км туцаника! Стварно сам прошао пуно лепих предела и не може се све усликати и препричати. На путу сам имао и малу камерицу, па сам правио и видео записе које ћу поделити овде када их измонтирам.
Postavljeno 22 August 2018 - 02:17 PM
Postavljeno 29 March 2019 - 10:31 AM
Ево, док планирам нову летњу бици туру, тек сад сам стигао да монтирам видео материјал са мог прошлогодишњег путовања до Пештера. Видео приказ сам поделио у два дела:
Од Београда до Рашке (11мин)
Од Пештера до Београда (14мин)
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika
