34 odgovora na ovu temu

[chamade]

Dugo iščekivana.. i konačno realizovana vožnja. Uspešan spoj duhovne i prirodne lepote. 

 

Manastir Ostrog... jedna od naših najvećih svetinja  

 

Durmitor... svih planina direktor  

 

Tara... suza Evrope   

 

 

Dvojac bez kormilara.. 

 

Boris, koji je prihmoj poziv i ne znajući šta mu se sprema    

 

i mozak operacije, tj ja      

 

 

Za početak toliko.. nastavak ubrzo 

[Atomislav]

Jedva cekamo...

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk

[alx]

[Boris_volimCorbe]

E, da... Pre par nedelja me Igor pitao da li bih isao na ovu turu, a ja sam neocekivano lako uspeo da oslobodim dane. Da li mi se islo uopste nije ni bilo pitanje. Kada je i on na kraju potvrdio da mu posao dozvoljava da krene, pripreme su pocele - odakle da se krene i sta da se vidi, mada je Igor to vec bio jako dobro razradio. Ostalo je pitanje da li ici vozom ili busom, a otisli smo njegovim kolima.

Pocetak i kraj ture je bio na Biogradskom jezeru, gde smo stigli oko ponoci cetvrtak na petak (28. na 29. septembar), parkirali, istovarili bicikle i onda zalegli u auto. Smestaj sa pogledom na jezero sa jedne strane i sumu na preostale tri - kud ces bolje.

Jutro je svanulo maglovito i oblacno, a mi smo poklopali sta smo poneli iz Beograda i onda se sjurili nizbrdo i pravac magistrala ka Kolasinu, u kom smo sisli sa magistrale i krenuli putem uz reku Taru. Predeli lepi, saobracaja nigde, osim na jednom delu od 5-6 kilometara gde Kinezi prave autoput i gde su brojni sleperi dizali nevidjenu prasincinu.

Tunel na crnogorskoj magistrali - milina!

Viseci tj lezeci most

Predeli:

Put vijuga prema deonici gde Kinezi grade autoput. I stvarno grade, nema zezanja.

Nakon stalnog ali vrlo prijatnog i lepog goredoliranja, krece poprilicno dug spust (15-20 km?) gde smo se solidno izjurcali.

Put ka Podgorici i oko Podgorice nije bio preterano zanimljiv, pa smo ga presli bez mnogo zastajanja, osim kod prelaska Morace.

I to je bilo to od fotki. Od Podgorice smo zavrnuli na sever, i kroz Spuz dosli do Danilovgrada - sve ravno, samo pravo i poprilicno dosadno. E, od Danilovgrada krece uspon. Znali smo za uspon, ali nas je njegova tezina malo iznenadila. Igora takodje, ali mene posebno. Huktao sam i huktao i huktao, i onda sam se polako pretvorio u pedalirajuci les. Mrtav. Kraj. Nema vise, za razliku od uspona i krivina, kojih je uvek bilo jos i jos. Ne znam kako, ali smo se ipak nekako dovezli do Ostroga, malo nakon sto je pao mrak. Skuvali klopu, vecerali, uzeli cebad i zalegli na plocniku ispred konaka, pod vedrim nebom, jer je konak bio prepun.

 

To je to za prvi dan. Znam da Igor ima neke fine fotke (on ih uvek ima), a i siguran sam da je njegova prica o usponu na Ostrog zanimljivija od moje

[grbic]

@Boris koji voli tecnu hranu
Majko mila pa ti si vozio sa chamade... E sad si u masini

P.S. Odlicna mala tura

[chamade]

@Boris koji voli tecnu hranu
 

 

Boris koji voli čorbe njupao je viršle, burek i još svašta nešto  

[chamade]

Kao što sam i napisao.. dvojac bez kormilara iako smo imali kormilo, tj volan mog Renoa 

A ja sam ujedno bio i kormilar i kapetan  kapetan na belu ladju (Borisova slika iznad, druga po redu). 

 

Prvobitna moja ideja je bila "voz".. koji putuje 13 sati do Kolašina. Boris predlaže autobus. Medjutim, ispostavi se da je autobus nesiguran posebno u povratku jer polaze iz Herceg Novog i mogu biti prilično popunjeni. Tako sam došao na ideju da idemo autom koji možemo ostaviti u Mojkovcu gde bi bila početna i završna tačka. U medjuvremenu smo odlučili da se popnemo do Biogradskog jezera i da tu ostavimo Rendžera kod Crnogorskih rendžera što se pokazao kao odlična ideja. 

Moram ovom prilikom pohvaliti pekaru u centru Prijepolja.. auuu, kakav brek imaju. Bili smo i u odlasku i u povratku. I kad me nanese put neću propustiti priliku da svratim ponovo. 

 

Boris je već opisao dogadjaje prvog dana.

 

 

 

Znam da Igor ima neke fine fotke (on ih uvek ima), a i siguran sam da je njegova prica o usponu na Ostrog zanimljivija od moje

 

Da, ima tu nekih sličica.. 

 

Priča o usponu do Ostroga 

 

Uspon počinje odmah iz Danilovgrada i dug je 19km. Prolem je bio to što smo mi već smotali oko 114km do Danilovgrada. Dodatni problem stvorilo je znojenje dok je napolju temperatura pala na možda 10-12C. 

Kod mene tu i tamo ali sa Borisa lije kao iz slavine. Šta da kažem.. bio je rumen kao siporeks blok     

E sad.. koliko god on delovao kao pedalirajući leš on je uvek bio na 2-3 minuta iza mene. Kako??? To ne zna ni on. Uglavnom, stigli smo nekako do donjeg Ostroga gde nas je zakucao mrak. Ostatak puta do gornjeg manastira ja sam nešto prevezao a nešto pregurao jer nisam mogao da se borim sa tamom na usponu. Zanimljivo je da sam brže gurao nego što sam vozio. 

Gore na parkingu sam sačekao Borisa nekih 5-6 minuta kad očekivajući da će biti u grču kad.. eto ga odozdo sa kezom od uva do uva. Prosto je zanimljiv ljudski organizam.. u umirućem stanju izvuče odnekud još poneki atom energije

 

A da. da malo, ali samo malo nagovestim naredni dan.. narednog dana Boris je bio kao zombi.. pazi kad sam ja prekinuo vožnju kod neke livade blizu tunela iznad Šavnika    

 

bela ladja.. jes' matora rdja ali nas je bez ikakvih trzavica dovezao i vratio nazad te zaslužuje da se pomene

 

  Biogradsko jezero 

 

 

 

Boris nišani nešto u daljini

 

ulaz u N.P Biogradsko jezero 

 

 

 

negde usput, kod Veruše

 

onaj ležeći most.. zanimljivo je da preko njega prelaze kamioni mikseri i kiperi 

 

Boris u jesenjem okruženju

 

Marko i Šarac

 

  mostovi na Morači

 

 

 

 

 

 

 

[Atomislav]

Prelepa avantura! A sto se tice osmeha na vrhu brda, pa to je obavezno, makar dusa izlazila kroz taj osmeh!

Sent from my GT-I9305 using Tapatalk

[Makarije]

Sve pohvale za brzinski organizovan poduhvat.Iz iskustva znam kako je to juriti doticnog.Taman ga stignes a on opet u manijacenje.  

 

Imam malu nedoumicu...ta fotka "Marko i Sarac" , jel sami odredjujemo ko je ko?!

[chamade]

Sve pohvale za brzinski organizovan poduhvat.Iz iskustva znam kako je to juriti doticnog.Taman ga stignes a on opet u manijacenje.  

 

Imam malu nedoumicu...ta fotka "Marko i Sarac" , jel sami odredjujemo ko je ko?!

Paaaa, znaš kako.. neozbiljno je nazvati bicikl konjem 

[Boris_volimCorbe]

@Boris koji voli tecnu hranu
Majko mila pa ti si vozio sa chamade... E sad si u masini
 

I vozio se u Renault Chamade i vozio bajs sa chamade tj Igorom - kompletan tretman bato! I jos sam izvuk'o zivu glavu.

 

...

Moram ovom prilikom pohvaliti pekaru u centru Prijepolja.. auuu, kakav brek imaju. Bili smo i u odlasku i u povratku. I kad me nanese put neću propustiti priliku da svratim ponovo. 

...

E ovo moram da potvrdim. Ja nikada nisam voleo burek u Beogradu jer je uvek bio strasno masan i najcesce slabog ukusa. Cak i kada sam ga jeo to nikada nije bio burek sa mesom, jer mi je on uvek bio najgora varijanta. Na putu u Crnu Goru sam smazao dva tj pola kile sa dva jogurta, i to bureka sa mesom. U povratku opet burek sa mesom (mada samo jedan tj 250g). Stvarno, njihov burek ubija koliko je dobar.

[Boris_volimCorbe]

Drugi dan mi je poceo blagim psovanjem u sebi. Kao sto rekoh, spavali smo pod vedrim nebom, na plocniku ispred konaka. I tako spavam ja sve u 16, kad me neko prodrma za rame i cujem zenski glas "gospodine, pola sest je, da li hocete na liturgiju?". Jedino sto sam pomislio je "Aloooo bre, pola sest je, liturgija je u sest a crkva... eno je tamo, nema 30 metara!" Zena je mislila dobro, nije uopste sporno, ali gde nadje bas mene od sto ljudi okolo koji su isto tako spavali, a koji prethodni dan skoro sigurno nisu pomislili da ce svakog trenutka otici bogu na istinu onoliko puta koliko sam ja to pomislio. Daj da odspavam i odmorim, a treba se verati i na Durmitor danas... Ali dzaba, probudila me i to je bilo to. Ustao, doruckovao, spremio stvari i onda seo da sacekam Igora, koji se u medjuvremenu bio progurao prema crkvi u nadi da ce uspeti da udje.
Nakon toga smo krenuli u prijatnu voznju ka Niksicu, od koje je najveci deo bio jako lep i zabavan spust vijugavim putem duz brda, sa pogledom na ravnicu Bjelopavlica.

Od Niksica smo opet krenuli sporednim putem, koji je ubrzo krenuo uzbrdo a onda i spojio sa magistralom, pa smo se do pred Savnik popeli 800 metara - sa 650 na 1450. Gledajuci cisto nadmorsku visinu skoro pa smo bili tu, bilo je ostalo jos nesto manje od 100 metara... osim sto je prvo trebalo da se spustimo u Savnik i time izgubimo malo vise od 600 metara, a onda to odmah i nadoknadimo. 'ebo Savnik i ko ga stavi u tu rupu, mada je spust bio ludilo.

U Savniku smo svratili u prodavnicu, a ispred nje popricali sa Amerom od nekih 60 godina koji je putovao po svetu motorom (Igor ima fotke bemvejca, dobar!). Sutradan je Amer prosisao pored nas taman ispred tunela Ivica, nekih 15ak minuta nakon sto smo krenuli.
Nego, uspon iz Savnika... Krenulo je sve kako treba - lagano ali sigurno - dok se nismo stvorili pored kanjona Nevidio (vikipedija navodi i ime Nevidjbog), gde nas je docekao leden vetar u lice. Ne jak, ali leden.

Ja, koji sam se do tada vec toliko puta oznojio da sam bio sav mokar iako je bilo hladnjikavo, sam se pod tim vetrom jednostavno raspao. U telu 100 stepeni, spolja samo par, vetar brije u lice, put nastavlja lagano uzbrdo a snage u nogama i vremena sve manje... Igor je bio zamakao ispred, verovatno solidnih 10ak minuta, a kada me sacekao, bio je smrznut jer je stajao na vetru. S obzirom da je vec bilo proslo 6 popodne i svetla mnogo manje, sisli smo niz padinu i digli satore na livadi nekih 100 metara od magistrale. Bili smo kratki nekih 8-9 kilometara i stotinak visinskih metara u odnosu na plan dogovoren ranije tog popodneva, ali sta da se radi - ja sam bio sporiji a postalo je suvise hladno da bi se forsiralo, Igoru jer bi me cekao na vetru a meni jer sam bio mokar.

Na livadi smo naleteli na vlasnika obliznje kuce, a ciji dzukci nisu prestajali da laju to vece. Naklopali se i pravac prnje. Ja sam se odvalio od testenine i tunjevine, sto mi je postao neki standard za obrok koji treba da me izvadi iz mrtvih.

 

Treci dan je bio poseban, i sam po sebi dovoljan da zavredi sav trud.

[chamade]

Borrrris je uglavnom sve napisao.. ostaju samo slidže 

 

  na litici ispod Ostroga

 

  Boris na istoj litici

 

  i ode Boris nizbrdo

 

  na starom putu do Nikšića.. podsetnik da uzak i krivudavi put greške ne prašta

 

  Carev most u Nikšiću

 

  na ono gore treba se popeti

 

  skok na Carevom mostu

 

  !!!

 

  Boris u akciji

 

  etno nuća na izlazu iz Nikšića

 

  put ka Šavniku.. na Borisovu žalost ide uzbrdo 

 

  kako ono kaže Djuro palica u Djekni.. a dje je taj Šavnik, oca mu u vr' gu*ice..   

 

Evo ga u ovoj zabiti, u sred rupe izmedju planinskih vrhova. Gde god iz Šavnika okreneš čeka te 15-ak km uspona. 

 

  Amer sa bembarom u Šavniku. Ima na koferu (slika ispod) 68 zastava.. kaže, fali mu još 8 koje nije zalepio. 

 

 

  selo u dolini izmedju ogromnih stena

 

  rikaveri iz Šavnika na usponu

 

  pogled na masive Durmitora

[chamade]

Treći dan.. dan "D". U 6 ujutro bilo je brrrrrrrrr.. celih 0C.

 

 

Ja sam već imao pripremljenu flašicu od 0,5L jer nije bilo nikakve šanse da u sred noći izadjem iz zagrejane vreće napolje zbog šoranja. 

Po ustajanju ja poklopah suljpa jer nije dobro započeti dan sa praznim stomakom 

Medjutim, zbog pogleda iz šatora ne pridajemo pažnju hladnoći.. pogled je bio do 00- 

 

 

 

 

Ubrzo stižemo do tunela dugog oko 2200m. Dobro je osvetljen.. skoro pa Evropski, fale mu samo crvene i zelene led lampice levo i desno.

 

 

A iz tunela nakon 500-ak metara prizor koji se dočekuje otvorenih usta.. vrh Durmitora se zaglavio u oblaku.. ili će pre biti da se oblak zakačio za Durmitor. 

 

 

 

Nedugo odatle stižemo do Pašinog polja gde skrećemo uzrdo ka prevoju Sedlo. Boris je odustao od vožnje Durmitorskog prstena jer ga je čekalo oko75km naizmeničnog penjanja i spuštanja. Vozili smo zajedno do Sedla a odatle ja sam produžio dalje kako bih overio Durmitor. Na kraju dana ciljna tačka obojici je kod Crnog jezera. 

 

 

 

 

 

 

Prevoj Sedlo.. 1907mnv.. i leden vetar kao nagrada

 

 

 

 

 

Malo niže na osunčanom mestu pijemo kafućkalo i ja odatle nastavljam a Boris vozi još malo do sledećeg prevoja pa odatle nazad. Njegov deo puta će on opisati i prikazati naknadno. 

 

Od Sedla ujedno počinje i najatraktivniji deo puta gde se prolazi pored Prutaša. Prutaš.. impozantna stena vertikalno prošarana.. rekao bih samo da je privilegija imati ovako nešto iznad kuće

 

 

 

 

Na kraju prve polovine prstenaput vodi u 2 pravca.. 1 ka manastiru Trsa, drugi ka Plužinama. Ja krećem ka Plužinama kako bh  video kamene tunele, medjutim ispostavilo se da nije bilo vremena za dodatnih 14km te okrećem ka Trsi. 

 

 

Druga polovina prstena vodi uglavnom kroz šumu. Teren je dosta teži jer su i usponi i spustovi znatno strmiji. Dodatni problem su česti manji odroni pa kamenje ostaje po putu koji spada u kategoriju 5.. putevi koji se ne čiste. 

 

 

Sa te strane se prolazi kraj kanjona Sušice. 

 

 

 

Tu je već lagano sunce krenulo da zalazi pa sam ostatak puta preveslao brzinski.. koliko je uopšte moglo i da se tera uzbrdo. Poslednju deonicu, spust od 10km prelazim po mraku, što uz pomoć svetla koje je počelo da popusta jer su se baterije izcrpele zbog hladnoće, što uz malo sreće. 

Borisa nalazim u kampu Ivan Do gde se razbaškario u svom šatoru.

 

 

 

 

Ako neko odluči da vozi prsten Durmitora evo malo podataka:

 

- oko 85km (+15 km ako se spustate ka Plužinama)

- oko 2200-2300 metara visinskih

- južna strana preko Sedla, prosečno oko7% uspona

- severna strane pored Sušice, na mestima krvavih 14-15% uspona koji još teže padne ako se vozi sa juga pa se noge malo umore

- vode ima samo ispod Sedla na izvoru, i eventualno u Trsi pa treba imati zalihu.

[Boris_volimCorbe]

Dakle, dan treci. Durmitor.

Nakon budjenja po ladnoci i brzog dorucka, izasli smo na dzadu i vrlo brzo stigli do tunela, koji je razdvajao jutarnje sivilo sa donje i osuncanu i sarenu divotu sa gornje strane. I prosto je molio da se napravi koja fotka, pa sam to i uradio - moj bajs i Igor u brisucem naletu:

Ja sam vec tada, na pocetku dana, rekao Igoru da ja vrlo verovatno necu odvoziti ceo krug oko Durmitora, mada sam krajnju odluku ostavio za kasnije.

Krajolik sa gornje strane tunela je bio toliko lep da smo relativno cesto zastajali samo da napravimo fotku ili dve, ako nismo mogli to da obavimo u pokretu.

Ubrzo smo stigli i do skretanja koje vodi ka Sedlu. Ovde Igor ne mase ogromnom muslimanskom zastavom, nego susi gornji sloj satora

Prvi metri nakon skretanja sa glavnog puta:

a vec nakon par kilometara se ukazao i prvi znak sta nas ceka tamo ispred, gore.

Tu se vec vidi i prevoj Sedlo - iza moje glave, ono ulegnuce izmedju dva grebena.

A ovo je pogled sa Sedla na onu drugu stranu. Nemoguce je na jednoj fotografiji ispratiti putanju kojom ide put, ali on vijuga u dolinu a zatim se opet penje sa one druge strane, preko jos jednog prevoja, nakon kog krece dug spust prema Pluzinama. Taj tamo drugi prevoj je bio moj krajnji cilj, i mesto gde smo se Igor i ja razdvojili.

Pre toga, spustili smo se na prvu osuncanu krivinu, koja je imala i klupu, na kojoj su pale poslednje pripreme za motanje oko Durmitora:

 

I, to je to sto se tice dela koji smo odvezli zajedno. Nakon sto smo krenuli nizbrdo, Igor je pozurio a ja sam ostao da uzivam u ovom juznom kraku.

Da li sam mogao da odvezem taj krug? Mozda, moguce, ali sve je govorilo da to ne treba da uradim:

- bio sam preumoran od prethodna dva dana

- vec je bilo 1 popodne a ostalo je oko 65km, od cega dosta gadnih uspona; mrak pada nesto malo pre 18:30

- taj krug je Igoru znacio mnogo vise nego meni, i nisam hteo da rizikujem da ga ne odveze kako je zamisljeno

- postojala je sansa da se zaglavimo na vrhu i kampujemo posred nicega, medj' besnim vevericama i gladnim medjedima, a pitanje je i koliko je vode bilo usput (nasuli smo Igoru sve sto je imao od bidona i flasa, jer je u kraju gde sam se ja vozio bilo vode)

- ovaj deo kod i oko Sedla je najlepsi tj nakarakteristicniji, i zeleo sam da se tu zadrzim. E, jedina greska koju sam napravio je sto sam stao na drugom prevoju, umesto da sam se spustio jos par kilometara do tog grebena Prutasa, ali sam u tom momentu mislio da je on mnogo nize.

 

Sledi post sa nekoliko slika koje sam napravio dok sam bio sam. Totalni uzivanjac.

[Boris_volimCorbe]

Prva slika je napravljena u podnozju drugog prevoja. Prethodne slike tj prevoj Sedlo se vide u daljini, levo od ona dva grebena koja i cine Sedlo.

Druga je slikana kada sam se popeo na drugi prevoj, ili u tom generalnom rejonu

A sada sledi par fotki koje sam slikao vozikajuci se izmedju ta dva prevoja

Ovo je nazad na Sedlu, sa jos jednim pogledom na put prema zapadu tj Pluzinama

Izmedju ova dva prevoja, ja sam ubio neka 2.5 sata. Malo sam se vozikao a podosta vremena sam proveo caskajuci sa raznim ljudima koji su se iz isto tako raznih razloga tu stvorili. Neki od njih su: Nekoliko Francuza koji su vozili motore u pratnji terenskog vozila koje im je nosilo satore i svu drugu opremu, grupa mladih Rumuna je sedela na drugom prevoju i kulirala, stariji par Australijanaca iz Perta koji putuju svetom, i stariji Crnogorac koji je iz tu nekog sela... Ubio sam bar sat vremena pricajuci sa svima njima, sto je nesto sto jako volim da radim kada putujem (inace pricam malo, osim ovde na forumu haha).

 

U spustu sa Sedla nazad ka istoku, i na putu do Zabljaka, sam se par puta presreo sa istim parom Australijanaca, koji su kola vozili vrrrlo pazljivo pa sam morao da ih zaobilazim u punoj brzini... a oni su mi uzvratili na malom uzvisenju na lokalnom putu ka Zabljaku.

Put nazad ka Pasinoj Vodi

 

Sve u svemu, ja sam se ziv nauzivao taj dan, a umorio vrlo malo. Otisao sam pravo na Zabljak, odakle sam poslao SMS Igoru da mu kazem da se javi ako je blizu. Posto odgovora nije bilo, zakljucio sam da nije blizu pa sam samostalno seo u neki restoran i pojeo tanjir telece corbe za 2 evra. Htedoh da pocastim Igora, ali on je tada jos guslao uz neki gadan uspon... Nakon corbe, pokupio sam se i otisao na Crno Jezero, gde se ispostavilo da nije dozvoljeno kampovati, vec mora u jednom od obliznjih kampova. Pa sam to i uradio, i onda vecerao i sacekao Igora, koji se pojavio tek u 8 uvece. Da sam isao i ja sa njim, nema sanse da bi se pojavili pre 10 uvece, a sigurno bismo prespavali u planini.

[Boris_volimCorbe]

Poslednjeg dana smo gledali da izgubimo sto je manje vremena moguce, da bismo na BIogradsko jezero stigli i za Beograd krenuli sto pre, jer je Igor hteo da izbegne da uzme i utorak slobodan (ja sam utorak odmah otpisao). Tako da smo taj dan donekle pritisli, mada opet nije da nismo stali - naprotiv, a kod mosta na Djurdjevica Tari smo ostali i duze od 45 minuta. Ja sam bio poprilicno odmoran (ocekivano), a na ulazu u NP Biogradska Gora smo bili negde oko 3 popodne, koliko se secam.

 

Nego, prethodni dan.... ulazim ja u Zabljak sa magistrale, i vozim nekom ulicom, kad najednom trafo mi se parkirao u traci i ne mrda. A murije nigde.

Gledam ga ja, da je makar upalio sva cetiri nego nista, i obidjem ga i nastavim jos 20ak metara niz ulicu, kad tamo raskrsnica... samo nesto tu nije kako treba. Slika ne pokazuje jasno, jer me mrzelo da slikam iz drugog ugla, ali izmedju ulice na kojoj sam ja i ove dole postoji ostar pad od vise od pola metra.

Tu bi sad trebalo da ponovo dodje ona Igorova slika, sa kruznog toka u Niksicu - Da je vjecna Crna Gora Vidi se da smo braca, imao sam osecaj kao da sam kod kuce, u Srbiji.

 

Jutro u Ivan Dolu je bilo laaaaadno - voda smrzla, led na satoru... Ali pogled na planinu je bio tu

Dok smo mi doruckovali i spremili stvari u satorima, sunce je vec izaslo i krenulo da greje, sto je rezultiralo u otprilike pola kile blata po patici. Cena je bila 3 evra po satoru, mada sam stekao osecaj da je vlasnik tu cenu odvalio onako, i da su ga prvenstveno zanimali svi ostali u kampu tj stranci. Kada smo kretali i stajali na kapiji, pa se ja vratio do kuce da platim, bio je poprilicno iznenadjen sto me vidi. Verovatno je racunao da cemo klisnuti, a nije ga ni bilo briga... kao da je racunao sa tim. No, dobro... osim premekanog tla, kamp je bio ok jer ima i klonje i tus kabine (unutra, zatvorene) i sudopere i klupe za klopu sa nadstresnicom... tako da tih 3 evra nije previse, mada, realno, nama skoro nista od toga nije bilo potrebno.

Na Zabljaku smo na brzinu svratili u pekaru a onda krenuli na put. Ja sam, na vasu srecu, taj dan napravio jako malo fotki jer mi je baterija telefona bila pri kraju a sva rezerva me vec bila izdala. Zato samo par fotki:

Igor u prolazu, na izlasku sa Zabljaka

i nesto kasnije, dok se planina jos videla

 

Dan je bio jako lep, jos lepsi nego prethodni - suncano ali ne prevruce, i bez vetra - pa je voznja bila prijatna, a onda je usledio dug spust ka mostu na Djurdjevica Tari, gde smo se zadrzali skoro sat vremena. Mnogo turista, ljudi rade sve i svasta, ukljucujuci video snimanje dronovima (toga je bilo dosta i na Sedlu), a mi smo tu poklopali sta smo doneli iz pekare sa Zabljaka, i napravili par slika

Mislili smo i da uzmemo neki magnetic za frizider, ali je ovo mesto bilo jedno od onih koje nema meru - 3 evra za magnet. Paz' da necu.

I tako smo nastavili voznju, a ostatak je bio stvarno prijatan - divno goredoliranje kroz kanjon Tare, saobracaja skoro uopste nema, a razdaljina koju je trebalo da predjemo nije bila velika (80ak km). Milina.

 

I, za kraj, ukupni dozivljaj. Bilo je fenomenalno. Prvi put sam isao negde u drustvu, i jesam imao malu rezervu po pitanju kako ce to ispasti, prvenstveno zbog toga sto sam se plasio da cu previse usporavati Igora. On ipak vozi dosta cesce od mene i u znacajno je boljoj formi (a i pogon mu je bolji za brda - 22t vs mojih 26t). Ali, sve je proslo super. Odmah u startu smo se bili dogovorili da svako staje da fotka ili radi sta hoce kada god mu dune, a da cemo se mi lako naci, stici ili sta god zatreba, tako da ni u jednom momentu nismo bili ni blizu bilo kakve tenzije ili ikakvog problema. Svako je stigao da uradi sta je hteo, slikao je sta je i koliko je hteo, a provozali smo se krajevima kakve covek moze samo da pozeli. Sve je bio vrhunski, i taman.

 

Evo i mog treka, za kraj. Kraci je za taj krug oko Durmitora, plus nedostaje nekoliko kilometara brzog spusta sa Ostroga, jer sam zaboravio da pokrenem Orux.

 

https://www.strava.c...ties/1212477754

[chamade]

Ja sam, na vasu srecu, taj dan napravio jako malo fotki jer mi je baterija telefona bila pri kraju a sva rezerva me vec bila izdala. Zato samo par fotki:

 

 

Ima kod mene 

 

Poslednjeg, četvrtog dana vožnja kanjonom Tare bila je pravi relaks nakon izvezenog prstena oko Durmitora. Odličan put sa malo saobraćaja, blagi poduži usponi i isto tako blage duge nizbrdice. Šteta što nema ovakve deonice kod Beograda.. svaki vikend bih to vozio. 

 

Na Žabljaku finih 0C

 

Medjutim kad se pogled okrene ka planini zaboravi se na onih 0C

 

Posledica jutarnjeg mraza

 

Kamp je na sasvim finom mestu.. jedina nevlolja je gomila blata koje se lepi za obuću.

 

 

 

 

 

  Poslednji osvrt na moćni Durmitor 

 

  Još ovaj pogled jer iza krivine Durmitor nestaje

 

Jedna od krivina na spustu ka Djurdjevića Tari

 

Boris u napadu na krivinu

 

Kanjon Tare

 

Most na Djurdjevića Tari

 

 

 

Reka Tara.. pogled sa mosta

 

Moćni most visine 172 metra.. i dan danas je impozantna gradjevina koja privlači gomilu turista sa svih strana

 

Zip Line na Djurdjevića Tari.. moraću ovo jednom da probam

 

Još jedan vid zabave.. snimanje dronom

 

Reka Tara.. ovoga puta iz blizine

 

Pripreme za rafting

 

hladan (leden) izvor pored puta iznad Tare

 

I Boris koči.. sledi dopuna bidona. Njega sam poslao dalje a ja ostao da skuvam kafućkalo

 

Još jedan pogled na "Suzu Evrope - Taru". Dalje nismo ništa fotografisali jer smo ostatak puta premotali na brzinu. 

 

 

U prethodnom postu je već sve opisano.. nema se šta posebno dodati. 

 

Boris je inače bio na visini zadatka. Imao bi on i više snage ali ga je lomila hladnoća kombinovana sa znojem što je oduzimalo popriličnu količinu energije. 

Sve u svemu.. jedna od mojih najboljih tura. Apsolutno VRH. 

 

 

Ako neko poželi da skine trek može to učiniti ovde   https://ridewithgps....trips/18200161 

 

 

Cela ruta je standardno snimljena na oruxmaps, uploadovana na     http://www.sports-tr...3d6393011f2c619

Attached Thumbnails

• 

[Boris_volimCorbe]

Mesec dana kasnije: Direktna posledica ove ture je novi pogon, 44-32-22. Sad mogu da spakujem i fotelju, lampu i mini frizider

[grbic]

Majko mila... pa zasto taj krs... zasto