Najebah danas, prosto receno. Vise puta mi se desilo da su mi ljudi govorili "nemoj tuda, idi ovuda", ja najcesce nisam slusao i uvek je ispalo dobro. Ovaj put nije.
Dakle, NE IDITE IZ VRANJA ZA JEZERO BARJE. Pri tome mislim na put koji je fino ucrtan na Google Maps i to kao put br. 227 preko Golemog Sela i Crcavca.
Ukratko: Put je sasvim dobar, asfalt, do par kilometara nakon Golemog Sela. Tu postoji racvanje, gde desni krak ide (losim asfaltom) uzbrdo nekih 10ak kilometara do jednog od vrhova Kukavice i onda ide na Vucje., dok levi krak tj kada se ide pravo ide tamo gde ne treba ici. Put ubrzo postaje jako los makadam, ali ne losiji od onog kojim sam se uzverao na Dukat i prosao od Bosilegrada ka Trgovistu. Ali onda.... Gurao sam bicikl neka 2.5 kilometra, od kojih je bar 2 kilometra bilo pod uglom od, licna procena, 25%. Moguce i vise, jer je bajs bio uvek daleko ispred i iznad mene. Nije ni nagib najgori, vec cinjenica da je u pitanju miks kamenjara, prasincine i povremenog blata. Put, jednostavno, ne postoji, vec ostaci necega kuda je povremeno prolazio traktor koji je razrovao ono malo terena koji je postojao.
Na vrhu tog uzasa sam sreo ljude, koji nemaju apsolutno nikakav kontakt sa Vranjem ili tom stranom padine generalno, iako im je blize. Kako to vec sa mnom biva na ovoj turi, popio sam kod njih kafu.
Jos jedna napomena, posebno za chamade, jer sam sa njim bio u kontaktu, ukljucujuci i ovu deonicu izmedju Vranja i Leskovca. Elem, od Leskovca zaista ide asfaltni put do brane na jezeru Barje, sto je najbliza tacka jezera Leskovcu. Dakle, problem nije izmedju Leskovca i jezera vec u delu koji ide oko jezera i, posebno, tog stravicnog dela kada se prilazi jezeru od strane Vranja.
Kada se vratim u Beograd, napisacu vise o ovom a i onom putu preko Dukata, jer mislim da nije na odmet da to postoji zapisano.
Sada sam u Leskovcu. Odustao sam od Djavolje Varosi i bilo cega sto ima makadam - dosta mi je za sada, a ovo danas je zaista bilo blago traumirajuce.
Mislim da ujutru lagano krecem za Beograd, samo treba da odlucim kuda. Ostatak ture cu uraditi drugom prilikom.
Pre dugog uspona sa guranjem, stigne se do dva levka, koji su ocigledno nasuti krsem i kamenjem da bi retki traktori koji prodju imali za sta da ugrizu kada prolaze kroz rupetinu. Oba levka imaju 20-30m spusta i isto toliko uspona. Cisto da se stavi so na ranu, sa strane je trnje i kopriva, da te opomenu kada ti noga sklizne pod tezinom.
Jedan od tri prelaska recice. Nijefan nije gadan, ali u kraju kise nije bilo dugo... Tamo u pozadini se vidi pocetak puta koji krece uzbrdo na desno. Put je uska i jako strma jaruga niz koju curi blato.
Vrh najgoreg dela, gde sam naleteo na par koji se vracao sa skupljanja sena sa jezivo strme padine ispod.
Jos par stotina metara uzbrdo je i prva kuca, od komsija ovih koje sam sreo, i gde smo svi popili kafu. Pokusao sam ovde da izvozim, i moglo je, sto se snage i uspona tice, da se bicikl nije dizao na zadnji tocak...
Par koji sam sreo su levo, komsije kod kojih smo pili kafu su desno. Svi su rodjeni tu.
Pokret nakon kafe
Juzni kraj jezera se vidi u pozadini. Prakticno svu visinu od jezera sam dobio gurajuci kroz uzas.
A sto bi se ovakvo nesto zavrsilo a da mi ne vrisne guma, je li tako? Moja faca u momentu kada sam video da je guma legla.
Guma je otisla ali se dalo dopumpavati, pa sam na njoj stigao do Leskovca. Sutra stavljam novu, no.5.
Detalj sa brane.
Put do Leskovca je ravan i poprilicno monoton, ali to mi je danas cak i prijalo, nakon efing jezera Barje.
Eeeee ne zna ona kako se mešaju seks i duge ture 
