160 odgovora na ovu temu

[grbic]

Specijalno za mr. Grbicha
Istanbulski krevet
I moj domaćin Gökhan

 

Ako me moj tarzanski turski nije izneverio

 

Cok tesekkur ederim. Daha az uyku, daha pedal cevirme.

[alx]

Dobio si prolaznu ocenu za svoj turski

[alx]

1. Moj najbolji drug u nekoliko prošlih i u sledećih nekoliko dana D-100. Proteže sa od Bugarske do Irana, kroz celu Tursku. Ovo je prigodna sekcija za jednog Beograđanina - 011

2. Out of Europe and on to Asia, Istanbul, across Bosphorus

3. Izgleda sam zalutao, a znao sam da kod Hađića trebaljevo

4. Suljpa, 215 kinti (7 lira) sa sve ljute papiričice

5. Kad kažem "čeoni vetar" mislim na čeoni vetar

6. I na bajsu mož' se svrne na pumpu. Sjajni momci na Shell pumpi, čaj i đozle na poklon

PS
Nažalost, stavke 2. I 5. su video zapisi, kojim treba sto godina da se učitaju, tako da za dvojku postavljam jadnjikavu fotkicu, a za 5. mi verujte na reč - pokidao me je ceo dan (106km)

Attached Thumbnails

• 
• 
• 
• 
• 

[Boris_volimCorbe]

Je l' palis pljugu tokom voznje, onako na ljutom usponu?

[alx]

Je l' palis pljugu tokom voznje, onako na ljutom usponu?

Jok, zastanem, zapalim, pa nastavim lagano...

[alx]

A šta se radi kad imaš dan pauze? Pa zna se... Sa sve bajsom unutra, nisam ja Japanac, a i ne poznam Dačića

Attached Thumbnails

• 

[alx]

1. Where you're gonna sleep tonight? Bici kuća, Sakarya, Turska
2. Specijalno za Grbićevu kolekciju kreveta
3. Moji domaćini u Sakarya, Mert i Ibrahim
4. Hlađenje "motora"
5. Panorama centra grada Düzce
6. Šećerna vuna (moja klinka obožava)
7. Mustafa Kemal Ataturk, otac moderne turske države
8. Ovde sam selebriti, stoički sam istrpeo 200 selfija
9. Pred uspon
10. Turska posla, uspon 10% 500m, malo kasnije uspon 17-20%, 2,5-3km, ali tu nema znaka

Attached Thumbnails

• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 
• 

[alx]

KO ZNA ZAŠTO JE TO...
subota, 5.08.2017.

Pošto sam u četvrtak , iznenađujuće lako, prešao jedan od najvećih "izazova" ove ture, odnosno popeo sam se uz planinu Bolu preko prevoja od 1500m (koji, uzgred, nije pošteno ni obeležen, pa nemam nikakvu doku-fotku o''zgo) očekivao sam značajno lakši posao za petak, bar po onome što mi je ostalo u sećanju od planiranja rute.

Ali sećanje je varljiva roba. Baš kao i elektronika.

Naime, negde oko desetog dana putovanja došlo je do, za mene valjda, obligatornog, lomljenja ekrana telefona, i, sad da li to ima veze ili ne, početka bagovanja ili totalnog prestanka rada aplikacija koje su nasušna potreba bilo kog orijentisanja. Ok, znam gde sunce izlazi, gde je Veliki medved, Severnjača i slično. Ali bilo bi lepo znati i ime sledećeg većeg naselja, ili visinski profil predstojeće deonice, radi lakšeg raspoređivanja snage i planiranja zastajanja radi raznih potreba.
- Poluslep u smislu predstojećih okolnosti na putu, krenuo sam, nakon nekako prespavane noći, ali i igranja žmurke sa lokalnim seljacima, koji su baš našli za shodno da igraju tetris sa balama sena i traktorskim prikolicama u pola noći, krenuo sam dakle u novi dan, prezadovoljan rezultatom ostvarenim prethodnog.
Ali, avaj!!!
Planina je ćudljiva, a ceo ovaj region Turske je planina, odnosno visoravan, sa ogromnim brojem venaca, kotlina, grebena, useka, i sve to isprepletano stotinama kilometara prema Iranskoj visoravni. Ispostaviće se da sam, intuitivno, kao i obično, zastao tačno na mestu na kom počinje, pa skoro, beskonačan uspon do mesta Gerede (koje mi je bilo cilj za taj dan tj četvrtak, od kog sam odustao namirisavši uspon, zadovoljan postignućem tog dana)

"Skoro beskonačan" ne koristim olako, psihološki teret u trenucima ekstremne iscrpljenosti, zaista ume da bude teško poneti, samim tim neočekivano fizičko opterećenje tamo gde je trebalo da bude olakšanje, čini se mnogo većim pod teretom psihologije.

I tako ja nagazih na petak kao na nagaznu minu. Koliko god da je uspon od četvrtka, jedan od "centralnih događaja" ove ture, bio jak i dugačak, za njega sam bio spreman, a i iskreno, posle onih Alpa, sve ovo mi deluje kao zajebancija, a nije. Jok! Što bi rekli turci. Ozbiljni su to usponi i pentračine. Toliko su usponi sledećeg dana bili neočekivani, pa samim tim i relativno teži i više isrpljujući. Kad na sve to dodamo besni čeoni vetar, koji je baš nekako tad odlučio da počne da duva kao lud, bila je to jedna lepa i naporna vozačka avantura, koja će se završiti nalaskom smeštaja u napuštenom, a skoro novom, čistom kompleksu zgrada, pred kišu i oluju, a sa fukcionalnim vratima, prozorima i strujom (!!) .
Više o tome, sledeći put

Attached Thumbnails

• 

[Markoleti]

Svaka cast! Cuvaj se na putu!

[alx]

Hoću, hvala

[Boris_volimCorbe]

Ja sam shvatio da je mnogo bolje i lakse ici nizbrdo, tako da gledaj da to i radis. Izbegavaj uzbrdo jer uzbrdo = zaebano. A i vama Turcima je lako, da vidis kako je nama u Vranje!

Uzivaj i pisi, citamo i mi koji smo isto na putu.

[alx]

Nisam se oglašavao neko vreme, jer nisam bio sam. Par dana sam vozio sa Belgijsko-Tajvanskim parom turera, koje sam sreo usput (u Samsunu) . Voziti u društvu zahteva prilagođavanje i usklađivanje, pa nisam baš bio u mogućnosti da pratim svoj uobičajni ritam.

Nažalost, upload fotografija na ovaj forum traje beskonačno, pa ću, posle pola sata pokušavanja, da odustanem...
Probaću ponovo čim bude prilika, do tada pozdrav svima, Alx

[alx]

1. Idilično mesto za kunt (Grbiću piši!)
2. Mada je buđenje bilo malo hard kor
3. Jutro ispred šatora

Attached Thumbnails

• 
• 
• 

[alx]

3. Moje društvo za ručkom Özer, njegov deda me častio

Attached Thumbnails

• 

[alx]

Moram ovako iz delova, pošto stalno puca (eh Ciklo, Ciklo... )
5. Özer i Hasan
6. Hotel za izgubljene
7. Horti-instalacija između dva tunela

Attached Thumbnails

• 
• 
• 

[Boris_volimCorbe]

alx, koji sator koristis?

[alx]

Ima još, ali stalno puca... Jbg

[alx]

@Boris neki McKinley Kea3 (50 evrića na popusu u intersportu pre nekoliko godina)
Zadovoljan sam. 2,7kg, ne pušta nigde, jedino mu je ventilacija relativno loša...

[grbic]

1. Idilično mesto za kunt (Grbiću piši!)

 

 

Kako se ovo zove? Instalacija na plazi?

Brate mogao si i kuci toliko da spavas... Budi ekstreman 

[alx]

A sad, specijalno za kolegu Grbića, nešto malo o spaaaavanju

MONEY FOR NOTHING AND THE SLEEPS FOR FREE

Uglavnom me pitaju koliko kilometara sam prešao, koliko dnevno vozim, koliko kilograma opreme vučem, šta jedem, koliko dana putovanja mi je bilo potrebno donekle. Koliko košta bajs, i šta mi je ovo žuto ovde?
Zbog specifičnog rasporeda planeta ovog avgusta, svaki dan dolazi u kompletu sa jednom noći, i uz dužno poštovanje svim ostalim činiocima putovanja, to je jedan od najvažnijih aspekta cikloturinga. Govorim o samostalnom,  nezavisnom (unsupported) niskobudžetnom cikloturingu. Za "credit card touring" ne marim...
Dakle;
Gde provesti noć?
"Wild" ili "stealth" camping je moj izbor. "Divlje" odnosno "nevidljivo" kampovanje. Za vodu i spavanje ne dam ni jotu.
Nije to, zapravo, baš uvek ni kampovanje u pravom smislu reči, često je nalaženje načina da se provede noć. Bezbedno, udobno i "svrsishodno".
Tim redosledom.

Omnia mea mecum porto.
Tačnije, ne nosim ja; ja samo vrtim, nego Alfa, ta čudesna sprava kojoj se toliko divim i s kojom provodim toliko vremena. Zovem ga Alfa. Moj verni konjić.

Činjenica da ste na bajsu i da imate šator i kuhinju u pricipu znači da možete da zanoćite bilo gde. Ok, ne baš bilo gde, ali uz određenu dozu zdravog razuma, ja to volim da nazovem i "zdravom seljačkom logikom" nalaženje zgodnog mesta i ne mora da predstavlja bogznakakav problem. Uz malo iskustva preko, i uz praćenje tragova "skorašnjih ljuskih aktivnosti" (alfa i omega bezbednosti je da niko ne zna da ste tu - ako vas ne vide/čuju/namirišu, ne mogu ni da vam naude) nalaženje pogodnog mesta za noćenje postaje, skoro pa - rutina. Dobro, desi se da legnete na "stazu slonova" (odnosno jelena, koji takođe ne zaobilaze, nego preskaču) ali i to je iskustvo, i to egzotično. Ili se desi da zanoćite na mestu koje je u sumrak delovalo kao savršeno i prilično pusto, a ispostavi se da je omiljeno mesto lokalnim tinejdžerima u traženju prvog poljupca ili lokalnim dilerima za domunđavanja i štatijaznam... O pecarošima da i ne govorim.

Druga opcija, koja bez razlike iziskuje izvesnu količinu energije, izražene u smeškanju, ćaskanju i zahvaljivanju, je da pitate za dozvolu da negde ostanete preko noći. U 99% slučajeva u cikloturingu to je jedna noć, i samim tim je olakšavajuća okolnost za onoga koji tu dozvolu treba da vam da. Nažalost nije dovoljno olakšavajuća da biste tu dozvolu svaki put i dobili. Dešavalo mi se da me čovek istera iz hangara u izgradnji (u kom stvarno ne znam šta bih to mogao da štetim...) u trenutku u kom počinje oluja epskih razmera, ali i da mi ne dozvoljavaju da idem bilo gde dalje, već da po svaku cenu ostanem da noćim u/na njihovoj kući, terasi, dvorištu, garaži... iako ja još nisam isterao svoju "stotku" za taj dan, pa mi možda ni ne odgovara.
METAR LEVO
Predivna široka livada, sa veeelikim hrastom/orahom/brestom, guste krošnje, pod kojom ne raste ništa i nema ničega osim mekanog tresetišta bez trnja i strnjike, na blagoj zaravni južne padine, zaštićene od jutarnjeg istočnog sunca, severnog vetra i zapadnih radoznalih pogleda. Ovako izgleda mesto koje, verovatno, nikada nećete naći. Ako ga i nađete, neće vam biti potrebno u tom trenutku.
Marfi, za razliku od cikloputnika, ne spava nikad.

Ali zato čuvari umeju da zadremaju, a bogami i da napuste radno mesto. Generalno, ako nije ograđeno, zatvoreno, odnosno zaključano, znači da je dostupno. Napušteni objekti ili objekti u izgradnji uvek su potencijalno dobra opcija, ukoliko druge nema, a u urbanijim sredinama uglavnom bude tako. Zato ih (urbane sredine) treba izbegavati i zanoćivanje planirati pre ili posle velikih gradova. Opet, desi se da se periferije protežu kilometrima, a vi umorni, svetlost uveliko jenjava, pa koliko god preferirali kamp u prirodi to u tom trenutku jednostavno nije svrsishodno. Treba se snaći tu gde jeste u datom momentu.
Tu nastupa mikropozicioniranje u okviru zatečene lokacije. Neverovatno je gde sve čovek može da se zavuče, pred nosom svima, a da ne bude viđen. Metar levo ili desno može da napravi razliku između odlične i katastrofalne pozicije. Sve zavisi od uglova. Pod kojim pada svetlo uličnog osvetljenja, gde prolazi pruga, podzemna ili nadzemna pasarela, trotoar, i da li je neki majčin sin baš tu smislio da podigne šupu ili garažu na divljaka, sa sve bašticom u kojoj potajno gaji marihuanu...

STRANAC(I) U NOĆI
Od svih neverovatnih situacija u kojima sam se nalazio vezano za spavanje, pamtim jednu bizarnu u mestu Orio u Baskiji, Španija, kada sam se u par nemuštih rečenica džentlmenski dogovorio sa dvojicom pozamašnih tamnoputih "noćnih radnika" da, šta god da rade i tovare u pola noći u dva poluraspala kombija na parkingu u industrijskoj zoni, ne utovare i moj bajs.
Nastavio sam da spavam, a bajs je ujutru uredno bio na mestu na kom sam ga prethodne noći ostavio

*****

Otac Danilo, krasnopisac i ikonograf manastira Hilandar na Svetoj Gori, na prostranoj drvenoj terasi Hrisovulje Svetog Cara Lazara s predivnim pogledom na nestvarno prozirno plavo Egejsko more i ostrvce tik ispred nas, reče mi leta 2012. godine uz kafu bez šećera i čašicu hladne hilandarske rakije: "Vremena i mesta ima dovoljno, Bog je ih stvorio dovoljno za sve."
Moja verovanja se ipak više oslanjaju na Đordana Bruna - Natura est Deus in rebus, a o tome su dosta znali stari Sloveni i severnoamerički indijanci, pa je tako izvesni indijanski poglavica, pa sad vi "guglajte" koji (npr Crveni Bik) rekao: "Čovek pripada zemlji, zemlja ne pripada čoveku." Njegov kolega ili možda isti taj poglavica rekao je i: "Tek kada ulovite poslednju ribu, zatrujete poslednju reku, ubijete poslednjeg bizona i spalite poslednje drvo, shvatićete da novac ne može da se jede."

A što se tiče spavanja, za to je ipak najvažnija čista savest.
Pa, prijatno vam bilo i lahka vam noć
Turska/Gruzija, The BBB Tour 2017

Foto
1. Unutra (obrati pažnju na" sistem za uzbunjivanje"

2. Spolja. Napušten, skoro nov, kompleks zgrada. Çerkeş, Turska, avgust 2017.

Attached Thumbnails

• 
•