358 odgovora na ovu temu

[himzo]

Fino izgleda taj Exploro, ali se nikada ne bih usudio da sklapam gravel bike koristeći karbonski ram. A i taj aero marketing   . Sudeći po onom grafu, prednost u odnosu na običan ram je oko 40g u najboljem slučaju, što je oko 3 W pri 30 km/h. Ne verujem da je i sama nesigurnost merenja manja od ove razlike. Ali svaka čast CFD dizajneru koji je drljo simulacije da izvuče tih par vati .

[Smasher]

Sad glupo mi da postavljam link i reklamiram čoveka, ali i Dell Boy prodaje jedan ciklokros/gravel bike, verovatno sumnjivog porekla ali za veoma pristupačne novce. Još samo da je za broj, dva veći ram i ja bih ga pazario pa makar mi skupljao prašinu za početak  

[Dusan011]

Pazi ovaj raspored tezine zbog "geometrije" (link) (link)

[Fiery]

http://www.cyclingab...ure-road-bikes/

[Dusan011]

Eb ga Vidace, moras da prodas i Konu i Trekove pise da su to turisticki bicikli jer mogu da se montiraju paktregeri kao na primer na trek 520? I da kupis neki posteni gravel grinder, drumski bicikl na koji se stavljaju sire gume, pa je zato i zadnja viljuska duza, a o potrebi da se imaju diskovi da bi se bicikl zvao gravel ni reci...

[vidak]

Eb ga Vidace, moras da prodas i Konu i Trekove pise da su to turisticki bicikli jer mogu da se montiraju paktregeri kao na primer na trek 520? I da kupis neki posteni gravel grinder, drumski bicikl na koji se stavljaju sire gume, pa je zato i zadnja viljuska duza, a o potrebi da se imaju diskovi da bi se bicikl zvao gravel ni reci...

https://youtu.be/2iZRaPo_Y04

Sent from my SM-G900F using Tapatalk

[Dusan011]

Ima ja ovakav da nabavim (link)

[vidak]

Ima ja ovakav da nabavim (link)

Trek crossrip su svrstali u ciklokros, mada u opisu stoji skedece
http://www.trekbikes...p/1374000-2017/

Sent from my SM-G900F using Tapatalk

[Dusan011]

Jeste,... urbani bicikl sa tri mesta za montiranje bidona... I paktregera na prednjoj viljusci.

 

Pazi imam ja isto to samo od druge firme i kupio sam ga jer mi radi sve osim za trkanje jer nemam zelju za time, samo sto sam ja kupovao obican bicikl za svaki dan.

[vidak]

Jeste,... urbani bicikl sa tri mesta za montiranje bidona... I paktregera na prednjoj viljusci.

Pazi imam ja isto to samo od druge firme i kupio sam ga jer mi radi sve osim za trkanje jer nemam zelju za time, samo sto sam ja kupovao obican bicikl za svaki dan.

Pa to ti pricam!

Sent from my SM-G900F using Tapatalk

[Fiery]

Nešto mi se čini da je neko na gravel biciklu baš ozbiljno istraumirao Dušana kad i dalje ovako peni. Postaje pomalo tužno.

[Dusan011]

[Fiery]

Odličan video, dobar kanal. Evo još jedan od istog autora:

 

[Fiery]

Ha, on čak pravi razliku između "adventure" i "gravel" bicikala (pred sam kraj klipa) 

 

[pavaobg]

Čekamo Dušanov odgovor

[Dusan011]

Odgovor je da ponovo pogledate te videoe pa ako vam opet nije jasno o cemu govori mozete da se vratite na pocetak teme na prvi Vidakov post kako je "otkrio" "gravel" bicikle koji su na kraju je ispalo najobicniji turisticki bicikli prepakovani u razna imena.

Ajde da podvucemo crtu pa da vidimo na cemu smo, Vidak i ja imamo ove bicikle doduse njemu su uvalili vise komada nego sto mu treba, ja sam nekako bio nezainteresovaniji da ne kazem iskusniji pa sam na kraju zavrsio sa jednim. Kakvo je stanje ostalih koji ucestvuju u dopisivanju jeste li nabavili neki i sto je jos vaznije vozite li ih po makadamskim putevima?

[carobnica]

 

Ajde da podvucemo crtu pa da vidimo na cemu smo, 

Evo ja povlacim crtu. Iskreno do juce nisam ni znao da postoji tako sofisticirana sprava za sljunak.

Nekako zamisljam ovakvu situaciju na zapadu (mi smo malo drugaciji svet). Lik vozi trkacki bicikl i dobije zelju da malo sidje sa asfalta. Medjutim on ne zeli da menja koncepciju, zeli tockove od 28, ne zeli amortizere, zeli trkacke rucice, samaraljke i td. Naravno, nadju se strucnjaci (koji su inace za to skolovani i kojima je to posao) koji ti objasne kako imaju bicikl skoro identican kao tvoj, ali je za sve prilike, i zove se gravel. Inace on je idealan, za idealan put posipan sljunkom preko kog predje valjak. Inace mi koji vozimo mtb takav put zovemo auto put. Po njemu ladno ide i ponika i trotinet i td.

Juce i danas sam vozio moj bajs koji je inace mtb, asfaltom koji spaja sela, gde idealno zakrpa na zakrpu naleze i nisam osetio nikakvu potrebu za bilo kakvim drugim bajsem, naprotiv.

[Fiery]

Da slučajno moguće da vi koji vozite MTB niste pratili priču, niti vas zanima, ali biste ipak da nas učite šta i kako? Ovo mu dođe kao kad bih ja sad otišao na MTB podforum da tamo objašnjavam kako je XC u stvari isto što i enduro, samo sa kraćim hodom amortizera. Nije sramota kad neko ne zna, nego kad neće da nauči. Pretpostavljam da će sledeće opet da krene priča kako dropovi služe samo za sprintanje, a turistički bicikli imaju drumske volane zato što koriste drumske komponente.

 

Istorija modernih gravel/adventure vožnji može da se nađe i isprati, ne mora da se teoretiše i izmišlja. Prvo su postale popularne vožnje po mešovitim putevima (već sam spominjao D2R2, koji se održava već više od dvadeset godina). Drumaši su otkrili da je zabavno sići sa asfalta; mauntinbajkeri su otkrili da je vožnja putem mnogo udobnija i brža bez amortizera, krampona i ravnog volana, ali nisu hteli da se ograniče na asfalt. Jeste, po šljunku, zemlji i makadamu može da se vozi praktično bilo koji bicikl, tako je sve i počelo. Oni kojima se dopalo počeli su da voze češće i na ozbiljne distance. Mnogi od njih su počeli da se primećuju šta im fali na trenutnim biciklima i šta može da bude bolje. Klasičan drumaš nema prostora za dovoljno široke gume i upravljanje je previše nervozno, geometrija agresivna. Ciklokros je bolji, ali je i dalje po malo nervozan, agresivan, a i pogon je nepotrebno visok (ovo je aktuelna priča i dalje u ciklokros krugovima, postoji "američka" škola sa niskim pogonom i "evropska" sa visokim). MTB ima amortizere i ravan volan koji su nepotrebni svuda sem na najlošijim deonicama puteva. Pravi turistički bicikl je nepotrebno težak ako ne mora da nosi 50 kila tereta, bez opterećenja zadnji točak mu lakše isklizava na strmim usponima, a na boljim deonicama je trom u odnosu na bicikle sa agresivnijom geometrijom.

 

U Srbiji voziš šta nađeš, ali postoje države gde većina može da priušti da vozi ono što hoće, čak i ako nisu bogataši. Zato su oni kojima se nije dopalo ono što već postoji na tržištu mogli da rade sa malim proizvođačima da bi napravili tačno ono što im odgovara. Nastali su evolutivno, prilagođavanjem postojećeg dizajna na osnovu iskustva iz upotrebe. Drumaš je produžen, ciklokros je spušten, turistički bickl je skraćen i olakšan, već ko šta voli. To su bicikli baš kao Ibis Hakalügi kog je Dušan lepo našao. Pre dvadeset godina, Ibis kaže: "we call these bikes 'adventure bikes'". Hakalügi ima geometriju koja vrlo liči na današnje adventure/gravel bicikle, može da se koristi na drumu, van druma, sa bisagama, za ciklokros, ali nije specijalizovan ni za jednu od tih stvari. Bolji je u šumi nego drumaš, bolji je na drumu nego MTB, bolji je sa bisagama nego CX, bolji je bez bisaga nego turistički bicikl. To su takođe bicikli koje promoviše Bicycle Quarterly, inspirisani starim francuskim randonneur biciklima iz vremena kada je vožnja po zemlji i makadamu bila neminovnost jer asfaltiranih puteva nije bilo kao danas. (Tu se već Dušan izglupirao kada je mislio da stari gradski bicikli spadaju u istu priču.)

 

To je tako životarilo među ljubiteljima i poznavaocima do pre nešto manje od deset godina, kada se pojavile dve bitne promene na tržištu. Prvo, prve ozbiljne disk kočnice koje rade sa drumskim šamaraljkama. Drugo, mejnstrim "endurance" drumski bicikli, sa malo opuštenijom geometrijom i prostorom za šire gume, ali i dalje sa akcentom na brzu vožnju (npr. Specialized Roubaix). Disk kočnice su otvorile opcije u dizajnu kombinovanih drumskih bicikala, a privukle su i mauntinbajkere kojima se nisu dopadale kantilever kočnice. Endurance bicikli su privukli ljude koji su do tada vozili hibride i fitnes bicikle, a takođe su učinili silazak sa asfalta na zemlju i šljunak primamljivijim. Zato su se tek sada konačno veliki igrači uključili u celu adventure/gravel priču, kada su mogli da vide da je to nešto za čim stvarno postoji potražnja. Čak i sada većinu razvoja na ovom polju rade manja imena, veliki su mnogo konzervativniji u dizajnu.

 

Je l' danas postoji hiljadu varijacija na tu temu, koje se često praktično ni ne razlikuju? Postoji. Je l' to nešto loše? Zašto bi bilo? Kome smeta višak opcija? Klasični drumski, CX, MTB i turistički bicikli i dalje postoje, kome tako nešto odgovara i dalje može da ih vozi gde hoće i kako hoće. Čak i taj Hakalügi i dalje postoji, kome se ne sviđaju opcije koje nudi Kona ili Trek. Ali ne, nekome izgleda smeta kada drugom ne odgovara isto što i njemu. Dušan se ljuti što gravel bicikl nije isto što i putnički bicikl. Šta je sledeće, hoće li carobnica da se buni što uopšte postoje drumski bicikli s obzirom da njemu odgovara da vozi svoj MTB asfaltom? Kao da su se skupili daltonisti da se bune što se bicikli prodaju u više boja, jer njima to sve izgleda isto. Smejurija.

 

Na kraju, gde sam ja u celoj priči? Trenutno imam samo drumaša kog rado vozim van asfalta; nemam prostora za više. Vozio sam i par kombinacija treking/fitnes bicikala sa drumskim volanom i šamaraljkama, ali mi se za 90% vožnje drumaš pokazao kao bolja opcija. Kad budem imao mesta za više od jednog bicikla, probraću iz ponude pa ću sastaviti nešto po želji i mogućnosti. Nadam se da će gravel bicikli tada i dalje biti popularni, pa neću morati da biram između CX, turističkog bicikla i neke budževine od trekinga.

[vidak]

Da slučajno moguće da vi koji vozite MTB niste pratili priču, niti vas zanima, ali biste ipak da nas učite šta i kako? Ovo mu dođe kao kad bih ja sad otišao na MTB podforum da tamo objašnjavam kako je XC u stvari isto što i enduro, samo sa kraćim hodom amortizera. Nije sramota kad neko ne zna, nego kad neće da nauči. Pretpostavljam da će sledeće opet da krene priča kako dropovi služe samo za sprintanje, a turistički bicikli imaju drumske volane zato što koriste drumske komponente.

Istorija modernih gravel/adventure vožnji može da se nađe i isprati, ne mora da se teoretiše i izmišlja. Prvo su postale popularne vožnje po mešovitim putevima (već sam spominjao D2R2, koji se održava već više od dvadeset godina). Drumaši su otkrili da je zabavno sići sa asfalta; mauntinbajkeri su otkrili da je vožnja putem mnogo udobnija i brža bez amortizera, krampona i ravnog volana, ali nisu hteli da se ograniče na asfalt. Jeste, po šljunku, zemlji i makadamu može da se vozi praktično bilo koji bicikl, tako je sve i počelo. Oni kojima se dopalo počeli su da voze češće i na ozbiljne distance. Mnogi od njih su počeli da se primećuju šta im fali na trenutnim biciklima i šta može da bude bolje. Klasičan drumaš nema prostora za dovoljno široke gume i upravljanje je previše nervozno, geometrija agresivna. Ciklokros je bolji, ali je i dalje po malo nervozan, agresivan, a i pogon je nepotrebno visok (ovo je aktuelna priča i dalje u ciklokros krugovima, postoji "američka" škola sa niskim pogonom i "evropska" sa visokim). MTB ima amortizere i ravan volan koji su nepotrebni svuda sem na najlošijim deonicama puteva. Pravi turistički bicikl je nepotrebno težak ako ne mora da nosi 50 kila tereta, bez opterećenja zadnji točak mu lakše isklizava na strmim usponima, a na boljim deonicama je trom u odnosu na bicikle sa agresivnijom geometrijom.

U Srbiji voziš šta nađeš, ali postoje države gde većina može da priušti da vozi ono što hoće, čak i ako nisu bogataši. Zato su oni kojima se nije dopalo ono što već postoji na tržištu mogli da rade sa malim proizvođačima da bi napravili tačno ono što im odgovara. Nastali su evolutivno, prilagođavanjem postojećeg dizajna na osnovu iskustva iz upotrebe. Drumaš je produžen, ciklokros je spušten, turistički bickl je skraćen i olakšan, već ko šta voli. To su bicikli baš kao Ibis Hakalügi kog je Dušan lepo našao. Pre dvadeset godina, Ibis kaže: "we call these bikes 'adventure bikes'". Hakalügi ima geometriju koja vrlo liči na današnje adventure/gravel bicikle, može da se koristi na drumu, van druma, sa bisagama, za ciklokros, ali nije specijalizovan ni za jednu od tih stvari. Bolji je u šumi nego drumaš, bolji je na drumu nego MTB, bolji je sa bisagama nego CX, bolji je bez bisaga nego turistički bicikl. To su takođe bicikli koje promoviše Bicycle Quarterly, inspirisani starim francuskim randonneur biciklima iz vremena kada je vožnja po zemlji i makadamu bila neminovnost jer asfaltiranih puteva nije bilo kao danas. (Tu se već Dušan izglupirao kada je mislio da stari gradski bicikli spadaju u istu priču.)

To je tako životarilo među ljubiteljima i poznavaocima do pre nešto manje od deset godina, kada se pojavile dve bitne promene na tržištu. Prvo, prve ozbiljne disk kočnice koje rade sa drumskim šamaraljkama. Drugo, mejnstrim "endurance" drumski bicikli, sa malo opuštenijom geometrijom i prostorom za šire gume, ali i dalje sa akcentom na brzu vožnju (npr. Specialized Roubaix). Disk kočnice su otvorile opcije u dizajnu kombinovanih drumskih bicikala, a privukle su i mauntinbajkere kojima se nisu dopadale kantilever kočnice. Endurance bicikli su privukli ljude koji su do tada vozili hibride i fitnes bicikle, a takođe su učinili silazak sa asfalta na zemlju i šljunak primamljivijim. Zato su se tek sada konačno veliki igrači uključili u celu adventure/gravel priču, kada su mogli da vide da je to nešto za čim stvarno postoji potražnja. Čak i sada većinu razvoja na ovom polju rade manja imena, veliki su mnogo konzervativniji u dizajnu.

Je l' danas postoji hiljadu varijacija na tu temu, koje se često praktično ni ne razlikuju? Postoji. Je l' to nešto loše? Zašto bi bilo? Kome smeta višak opcija? Klasični drumski, CX, MTB i turistički bicikli i dalje postoje, kome tako nešto odgovara i dalje može da ih vozi gde hoće i kako hoće. Čak i taj Hakalügi i dalje postoji, kome se ne sviđaju opcije koje nudi Kona ili Trek. Ali ne, nekome izgleda smeta kada drugom ne odgovara isto što i njemu. Dušan se ljuti što gravel bicikl nije isto što i putnički bicikl. Šta je sledeće, hoće li carobnica da se buni što uopšte postoje drumski bicikli s obzirom da njemu odgovara da vozi svoj MTB asfaltom? Kao da su se skupili daltonisti da se bune što se bicikli prodaju u više boja, jer njima to sve izgleda isto. Smejurija.

Na kraju, gde sam ja u celoj priči? Trenutno imam samo drumaša kog rado vozim van asfalta; nemam prostora za više. Vozio sam i par kombinacija treking/fitnes bicikala sa drumskim volanom i šamaraljkama, ali mi se za 90% vožnje drumaš pokazao kao bolja opcija. Kad budem imao mesta za više od jednog bicikla, probraću iz ponude pa ću sastaviti nešto po želji i mogućnosti. Nadam se da će gravel bicikli tada i dalje biti popularni, pa neću morati da biram između CX, turističkog bicikla i neke budževine od trekinga.

+1

Sent from my SM-G900F using Tapatalk

[IgorN]

... Kad budem imao mesta za više od jednog bicikla, probraću iz ponude pa ću sastaviti nešto po želji i mogućnosti....

 

+1

+1 ???

covece, pa vec imas 3, sta sad "jos jedan" ?!