Често возим по "беспућима" у којима нема никога и ничега, а притом не познајем крај. Наравно, обично се деси да сам у сваком тренутку највише 5 км од цивилизације, али имам утисак да ме, у случају незгоде, не би нашли барем десет дана.
Зато сам често размишљао о личној безбедности на вожњама у том смислу - деси се незгода. Можда се онесвестим и пробудим у сред ноћи, гладан, жедан и болестан, а вероватно повређен. Можда сам повредио руку или ногу, можда имам потрес мозга. Може и змија да ме уједе или ме нападне нека животиња. Притом се лако нађем ван домета мобилне мреже. Опасност се може сагледати из неких туђих искустава (рецимо, онај клип када јелен удара бициклисту), али и после гледања филма 127 сати. Нисам параноичан, али с годинама постајем свеснији одређених ризика вожњи које волим.
Дакле, да ли је неко размишљао на тему и на који начин се потрудио да умањи ризик? Како не носим бисаге, требало би да буде мало, лагано и једноставно. 
Ја сам купио "survivor" пиштаљку од преко 100 децибела и увек је носим са собом. Користи се за привлачење пажње од стране свих који доживе било какву незгоду у природи. Згодно је што кажу да су одличне за одвраћање паса (и неких других животиња), мада нисам имао потребу да пробам. Обично имам и неки завој, а размишљао сам да бих на бајк могао да привежем некако и стару штицну, за потребе имобилизације (мада би требало имати две). С тим да би неко дрво било погодније, због тежине. Да ли је могуће (легално) купити оне сигналне бакље? Колики им је рок и да ли су опасне ако се носе на леђима?
