- Откуд овај силни парадајз?
- Купио Дударим.
- Па зашто побогу?
- Не знам, видиш да је дилеја.
- А где је он сада?
- Отишо до лекара да му превију главу, неко га је разбио.
- Па зашто побогу?
- Не знам, видиш да је дилеја.
Заврших у амбуланти ни крив ни дужан, чак ни тај парадајз нисам хтео да купујем... Кренем фино у Пекабету по јогурт и тако неке зајебанције, ал да видиш испред Пекабете неко девојче продаје парадајз. Прави онај сељачки, и даље штрокав од земље, а зрео да зрелији не може, семе му се затрло. Ал није то... Него то девојче, и оно ко парадајз, зрело. Добро, за нечије аршине можда мало младо, за лажне моралисте педофилија, али реално гледано - зрело! Приђем да видим пошто је тај парадајз, ред је да мало и купим, да оставим утисак.
- Ћао!
- Добар дан, изволте.
- Пошто је парадајз?
- Шездез... Ово је задња тура, више га неће ни бит.
- Па добро, онда да узмем више а?
- Па ја ја, узми слободно...
- Ајде ти ми напакуј, тако, мало више...
- Ево... три киле, јел вам то много?
- Ма није, није... него не мораш да ми персираш, па нисам ја нешто сад старији од тебе толико...
- Па мен се чини да и јеси...
- Хех, ма нисам нисам, ето, колко ти имаш година?
- А?!
- Па колко имаш година?
- ЋАЋАААААА!
- А бре?
- ЋААААЋАААААААА!!!
- Штаз дереш бре, који ти је?!
- ЋААААЋАААА ДОЂИИИИ ВАМОООООО!
Из распале "Ладе" паркиране поред, чује се комешање. Нешто се пробудило. Нешто налик на "мечку Божану", само јачих габарита, слабијих комуникационих способности и спорадично лошије хигијене. Њен ћаћа. Са све мотком за побијање парадајза, или побијање гризлија, ефикасно у оба случаја.
- СИИНЕЕЕЕЕ, ШТА ЈЕ БИЛООО СИНЕЕЕЕ?!
- Ова' нешто оће од мене!
- КОЈИ КОЈИ?!
- Ова' вамо!
- Е ма нисам ја бре ништа...
- ОВА' ШКЕМБАСТИ?! БЕМ ТИ СУМПОР, САЖ ДА ВИШ...
И ето... Срећа па ми амбуланта близу куће. Добра ствар је што сам однео ону кесу с парадајзом а нисам стиго ни да платим. Приде, успео сам још једну гајбицу да изврнем на безобразно. А изгледала ова пегава сасвим нормално, јебем ти сељаке, камуфлажа плус нинџа у породици... У амбуланти сретнем Жилета, у чекаоници, и он разбио главу.
- Шта има Жиле, откуд ти, и ти куповао парадајз а?
- Зашто си рекао парадајз?!
- А?! Ма зезам се, шта се теби десило?
- Ма, пази, возим бајс... И тамо горе код Пекабете, нека дилеја изврнула целу гајбицу парадајза, после се разгазио по тротоару, ја нисам видео, налетим и проклизам и трас главом о ограду...
- Ма шта кажеш?
- Да, да... Да знам који пацијент је направио срање, лепо би му главу разбио.
- Јеее...
- Него шта је теби с главом?
- А, ма ништа...
- Како бре ништа, личи ко да те неко мотком покупио?!
- Ма, ишо у подрум, нисам видео греду...
- Није те неко туко, сигурно?
- Ма јок, није тако страшно, више ни не крвари...
- Уф како сам попиздео, и бајс сам сјебао, ма хаос тотални...
- Баш срање човече.
- Срећа па ме неки сивоња са "Ладом" довезо довде...
- Не сери? Па где је сад он?
- Ма откуд знам, отишо ваљда даље за село... Ту с ћерком нешто продавао, поштен свет ти сељаци.
- Да знаш...
SKINUTO SA : http://dudarim.com/
DUDARIMOVI TEKSTOVI
Started By
Biodiesel
, Jul 03 2008 07:29 PM
Nema odgovora na ovu temu
0 članova čita ovu temu
0 članova, 0 gosta, 0 anonimnih korisnika