8 odgovora na ovu temu

[radera]

Slomio sam butnu kost 1. marta, ugradjena mi je šina, još hodam na štakama sa 30 % oslonca i trebalo bi da do kraja juna predjem na 100% oslonca na desnu nogu i odbacim štake. To je ukratko moje trenutno stanje, a ono što mene zanima je da li je neko imao iskustva sa lomovima nogu i bicikliranjem posle toga.

 

Lekar kaže da je bicikliranje dobar oporavak, meni se strašno vozi, ali moram da priznam da me je malo strah od toga. Nečiji savet i iskustvo bi mi dobro došlo i možda olakšalo povratak u sedlo : -)

[dule0911]

Mozda za pocetak ne bi bilo lose da spustis malko sediste cisto da imas bolji oslonac kad stajes, ako ti je noga trenutno osetljiva, da ne moras da balansiras. Ili kad stajes, stani na drugu nogu.

Sem toga i nekog laganog tempa, ne vidim razlog za strah Naravno, pazis da ne padnes i to je to

[Ivan89]

Doktori i preporucuju biciklu za oporavak posle operacije. Ali obicno stacionarni bicikl zbog podesavanja otpora. Znaci na pocetku uglavnom ravan put i slabiji prenos da bi se opterecenje prebacilo na kukove. Noge samo da lete lagano gore-dole.   Nemoj da gubis volju, ima jedan biciklista u Bg-u, zovu ga Rus, koji vozi bez casice.

[mixitron]

Najbolji oporavak za kost je uvek opterećenje. Kreni lagano a sam ćeš znati gde ti je dosta, telegrafisaće ti butka

[radera]

Hvala puno na savetima. Nemam nazalost sobni bicikl, inace bih odavno okretao pedale. 

 

Imam sad tri-cetiri nedelje da naduvam gume, obrišem prašinu, podmazem lagere... Pa polako niz Jurija Gagarina.

[LeNgenda]

Mnogo vise treba da se cuvas loseg puta i stresa prilikom podizanja iz sedista.

 

Licno, ne bih ulazio u gust saobracaj zbog zenta koji ces prirodno imati u pocetku, poremete se prioriteti u odlucivanju i moze da bude nezgodno.

 

Jesi li isao na fizikalnu? Osecas li bolove i da li sevaju savovi na ekstremne amplitude? Hoce li ti vaditi sinu? Da li ti je noga strukturalno (realno) promenila duzinu?

[radera]

Koliko sam video, moraću još da skinem klipsere da bih lakše i brže stao ako zatreba. Takođe, razmišljam i da malo oslabim prenos na single speedu - 42:16 mi izgleda malo jako za početak. Možda pređem na 42:18.

 

Što se tiče noge, još sam na fizikalnoj. Sa time nema igranja, jer je posledica da budem kao Herr Flick. I dobro mi ide - sada mogu samo da setam i uspevam da predjem u cugu oko 2 km. Jes da klipsem kad se vratim kuci, ali nema oporavka ako malo ne boli!

 

Sam rez (35 cm niz ceo but) je baš lepo srastao i on mi pravi manje problema od sine koja mi je ugradjena. Prosto je osecam i nadam se da ce to smanjiti kako misici budu jacali. Ali nema sanse da je ostavim u nozi - vadicu je za oko 2 godine, iako ce i tada da mi sledi bar dva meseca oporavka.

 

Noga je ostala iste duzine, hvala Bogu. A sad moram i da priznam kako sam se ovako lepo sredio - pao sam sa rolera! Isao dosta brzo, asfalt je bio divan u bloku 70 A, i odjednom mi se pojavio auto sa skretanja sa parkinga. Nisam  stigao da ukocim, uplasio sam se, izgubio kontrolu i razvalio se. Da stvar bude gora, imao sam u dzepu pantalona sa strane futrolu od naocara - mislim da je futrola odigrala ulogu poluge preko koje se kost polomila! I jos samo da kazem da me je namestanje noge u bolnici (sa sve snimanjem i skidanjem pantalona) bolelo kao nista do sada u zivotu. Jezivo je, koliki su to bolovi. Pa mi isto vece probusise cevanicu zbog ekstenzije i tega od 5 kg koji mi je pet dana razvlacio nogu do operacije. Na moje oci izvadise busilicu - i zzzzzzzzz kroz cevanicu. Kao kroz sir!

 

Sve u svemu, racunam da cu tek krajem avgusta biti skroz fit. Sve ovo ce me kostati makar sest meseci zivota, ali nek samo glava na ramenima, a noge jake za pedale. 

[LeNgenda]

Onda mogu da kazem, a to je samo moje misljenje, da je tebi rano za pedale, osim na sobnom biciklu i u kontrolisanim uslovima. Ako ti jos doziras opterecenje na 30%, pa tako prelazis 2 km, nije cudno sto osecas bolove posle.

 

Jesi li vezbao tih 30% opterecenja na vagi? Izracunas 30% od svoje telesne tezine i vezbas da pritisnes vagu povredjenom nogom do polovine te vrednosti. Drugom nogom, naravno, stojis na nekoj dascici koja je iste visine kao vaga. Uvezbao si kad na slepo mozes vise puta da potrefis tacan broj i toliko pritiskas kad hodas.

 

To opterecenje ce postepeno rasti, na 50%, pa 75-80%, pa 100%, ali jos uvek sa stakama. Mislim da ce sezona proci dok ti budes potpuno odbacio stake.

 

Misli na led tokom zime kada ce ti trebati jaka i stabilna kolena.

 

Sinu ces osecati dokle god je unutra, ali racunaj da kost sa njom malo sporije zarasta zbog toga sto je sina donekle rasterecuje, ali to je manje zlo spram benefita koje sina nosi. Ja bih iskulirao i setao, ali u vise navrata po malo, pa predjes i po 5 km, ali tokom 3-4 sata.

 

Ne preskaci fizikalnu ni za zivu glavu i mazi sav ako zateze. Iako je proslo dosta vremena, zapamti da sav treba da bude potpuno pokretan u svim pravcima, zajedno sa okolnom kozom, ne sme da sraste sa dubljim tkivima.

 

Umalo da zaboravim, jesu li ti stake odgovarajuce velicine? Ako su podlakatne, onda se podesavaju i to je ok, da saka bude u visini kuka a manzetna oko najdebljeg dela podlaktice. Ako su potpazusne, isto vazi za saku, ali staka ne sme da dohvata pazuh, a ti ne smes da se oslanjas pazuhom na nju, cak ni kad stojis. Zeznu se nervi u potpazusnoj jami, smanjuje se prokrvljenost ruke zbog pritiska, pa onda ruke trnu, hladne su, gubi se osecaj i sve nesto bez veze.

[radera]

LeNgendo, hvala na brizi, ali mislim da stvari nisu toliko crne.

 

Lekar-hirurg koji me je operisao i vodi moj slučaj ova 3,5 meseca mi je rekao da od narednog ponedeljka, dakle za sedam dana, povećam oslonac na 50% i da ga u naredne dve nedelje podižem do 100 odsto. I da se umesto štaka pomažem štapom ili jednom podlakatnom štakom. Sigurnosti radi. Tada će proći tačno četiri meseca od preloma i to je valjda dovoljno vremena da kost sraste. Sad treba da nastavim da radim na atrofiranim mišićima.

 

Na terapiji sam već sa fizioterapeutom vežbao hodanje sa samo jednom štakom - to je valjda sledeća faza, kada se hoda sa 50% oslonca. Nemoj da brineš za terapiju - to se ne preskače. Idem već 20 i neki dan na elektro i magnetnu terapiju, a vežbam od dana kada sam izašao iz bolnice. Plus bazen na 11. aprilu. Btw, angažovao sam privatno fizioterapeuta iz bolnice da mi odmah dođe na gajbu i da radimo. Više od mesec dana mi je dolazio svaki drugi dan i uglavnom smo radili na kolenu. Tada sam bio nespreman za druge vežbe, ali zahvaljujući njemu sada mogu skoro do kraja da savijem koleno. Fali mi još samo 3-4 cm da mogu petom da dodirnem dupe.

 

Lepa stvar je što oko 10. jula idem na odmor - biće to jedno terapijsko letovanje u kome mi slede duge šetnje niz plažu u vodi do grudi i mnogo plivanja. Ja baš i nisam neki vodeni tip, ali ko me pita. Kad se mora nije teško, a računam da će morska voda, sunce i svakodnevne vežbe da dodatno poprave moje stanje.

 

Što se tiče samog bicikliranja - moram da ti priznam da sam baš u velikoj frci oko toga. Najverovatnije se neću time baviti dok se ne vratim sa mora. To će biti krajem jula i računam da mi tada neće škoditi malo lagane vožnje po ravnom. Videći kako ide, pa ću odlučiti tada.