Pneumotorax
#1
Postavljeno 27 December 2013 - 07:15 PM
Da li je neko imao iskustva sa ovom dijagnozom i da li se nakon drenaze i perioda pauze vratio biciklu?
#2
Postavljeno 28 December 2013 - 02:18 PM
E sad, pamtim taj žestok bol, i tada i kad su me "bušili" da provuku crevo od drena, ali pamtim i da mi je lekar na poslednjoj kontroli rekao: "To nije bolest, nego mehanički kvar. Dobro je zaraslo, živite normalno i nemojte da postanete njanjavi."
Poslušao sam ga, i posle par meseci vratio se redovnim aktivnostima. Nije se ponovilo.
#5
Postavljeno 31 December 2013 - 10:51 AM
#6
Postavljeno 04 January 2014 - 10:43 PM
A baš rekoh da te pitam, jer znam koje su to vežbe, zgibovi - visiš na nekoj prečki, rade leđa bicesps ali i trbušnjaci, sklekovi -grudi, propadanja - ruke, pa mi je baš nelogično da se od toga može doći do te situacije. Al moguće ako kaže doca
#8
Postavljeno 12 January 2014 - 06:57 PM
Ako uspeš da se ubediš da si baksuz, verovatno ćeš i biti, zato nemoj to sebi da dozvoliš. Normalno je, međutim, i da strepiš i budeš oprezan, jer je celo to iskustvo prilično retko i jezivo. Meni je doktorova rečenica "nemojte da postanete njanjavi" puno značila.Najgori je život u strahu.
To mi se desilo krajem oktobra, za 3 nedelje sam se vratio na posao (na moju sreću, nije fizički), u januaru sam počeo sa dugačkim šetnjama, u februaru sa laganim plivanjem, a u aprilu se vratio svim normalnim aktivnostima.
I pušenju
#9
Postavljeno 12 January 2014 - 08:04 PM
PS. Hvala, dosad kad god sam pomislio o pneumotoraxu pocela me je hvatati jeza a nakon tvog posta razvucem optimisticni osmijeh Veliko hvala.
#10
Postavljeno 13 January 2014 - 01:18 AM
Nemoj baš odmah da se penješ na Midžor, ostavi za dogodine
#12
Postavljeno 29 April 2014 - 07:45 PM
Bio sam dosta miran. Posle nekoliko neseci su se desaavale lazne uzbune, rekoh ja to samo tripujem. Probudim se 4. aprila ove godine i krenem u skolu. Opet bol mada daleko manjeg intenziteta. Imao sam snage da sednem ispred prodavnice i da zovnem pomoc. Najgore misli po glavi. Bio sam nadomak tog maja kada bih bio pusten iz kaveza fizicke neaktivnosti. Necu kriti jednu stvar. Doslo mi je da se ubijem pri samoj pomisli na sve to. Ako je neko nekad svratio u Podgoricu, mozzda je cuo za Most Samoubica iliti Krivi most. U jebote sta ja ovo pisem salim se naravno.
I odem ja u Dom zdravlja. Dezurni doca ne cuje plucno krilo.
Urgentni, drenaza. Totalna anestezija po mom zahtevu. Useres se sta ces
10 dana drenaze. Operacija. E tu dolazi ono moje "sunce ti doktorsko". Prilikom operacije levog plucnog krila,doslo je do greske i 2 dana kasnije primecen je taj PT na desnoj strani. hirurzi su okrivili anesteziologa Drenaza desnog dijela trenutno.
Intenzivna 10 dana, psihicki jako tesko za ljude. Nije bilo bola. Fizikalna. Pumpa za povecanje kapaciteta pluca. Kasalj.
grudna hirurgija. Fizicki sam dobro,ustajem i sve je ok. Psihicki Wireless, kablovska televizija, ultra moderni kreveti sa podesavanjima. Hvala KC Crne Gore na ovome al kakvi to ljudi raade kad ti nesto lijece a nesto sj*bu? 12 snimanja pluca za 30 dana. Rekose da je 5-6 snimanja za 365 dana maksimum i da se dobija rak ako se ide preko toga. Ja sam mrtav.
#13
Postavljeno 30 April 2014 - 07:06 AM
#15
Postavljeno 30 April 2014 - 08:15 AM
Najtoplija preporuka, poludi!
Uzmi lepo poludi u najpozitivnijem smislu. Ako imas nalog na Facebook-u, uzmi sprdaj se sa bolnickim zivotom, tipa: "Mokraca jutros najlepse zlatne boje, slajm malo do umereno zelen..." i tako to.
Nadji najlepsu sestru i ne silazi joj sa vrata. Ono kao "ja sam mali, sladak i nezasticen i tleba mi tvoja pomoc...", em ce ti biti vise na usluzi, em ocima nije dosadno.
Ako si lud i ovako, uzmi napravi stand up komediju u trpezariji svako drugo vece, glupiraj se, boli te uvo.
Nadji drustvo na odeljenju, valjda nisu sve matorci.
Sto su doktori veci namcori, ti budi nasmejaniji.
Neka ti dan bude sto ispunjeniji.
Nemoj da te mrzi da ustanes iz kreveta, pazi se, ali nemoj da se ulezis.
Prvo, ispunjen dan ce proci brze.
Drugo, noci u bolnici su najduze, ovako ces bolje spavati, a san te vise i bolje leci od svake hemikalije koju uneses u sebe.
Trece i najvaznije, ne preskaci fizikalnu terapiju i vezbe, vaznije su nego sto se na prvi pogled vidi i obavezno pitaj FT-a sve sto te zanima.
I ne zaboravi da jedes. Jedi sve sto mozes. Bolnica je puna svega i svacega, treba ti jak imunitet.
Kad sve prodje, a proci ce, bice ti zanimljivo (iako mucno i tesko) iskustvo, bolje ces poznavati sebe i otkrices neke svoje nove kvalitete, veruj mi. Ljudi iz bolnice izadju 10 godina stariji, a to je potpuno suludo. Kad izadjes iz bolnice sunce dvaput jace sija, a zene su dvaput ruznije. Ja mnogo volem medicinske sestre, a ti?
Интелект не може да се глуми. То је ипак наш терен.
#16
Postavljeno 30 April 2014 - 09:06 AM
Lengenda, hvala na dozi humora Nema kosulja posebnih pitao sam
Sestre su prezgodne a i jedna curica sto donosi hranu, pa kad ona donese, pojedem sve pa makar i najgore splacine bile A ima drugarica iz medicinske pa jos sve one u kratkim mantilima
Bilo je mladih bilo zabave zajedno smo psovali doce i komentarisali sestre Sad sam u sobi sa dva penzosa, pa ih izludjujem pustanjem porno filmova na tv-u.
FT imam 2 puta dnevno, plus nekakvu pumpicu za vezbanje.
Saljem slike osoblja ako stignem
#19
Postavljeno 30 April 2014 - 09:22 AM
Nick moze da ti promeni administrator foruma, nadji ko je admin, ja nemam pojma.
Samo udri po za`ebavanciji i nema glava da te boli. Budi kulturan i skupljaj brojeve telefona.
Tvoj cilj je potpun oporavak i ne pristaj na kompromise.
Mozes i da otvoris temu "Price iz bolnickog zivota", a mozes i bogato da je ilustrujes, kao sto ti je vec palo na pamet.
Интелект не може да се глуми. То је ипак наш терен.
#20
Postavljeno 30 April 2014 - 09:34 AM
Ja sam još davne 94. bio ranjen, metak prošao kroz oba bubrega, debelo crevo i ruku...
Dve nedelje sam bio u komi, tokom lečenja koje je trajalo dve godine preživeo sam 8 operacija, izgubio po 30% oba bubrega, 20cm debelog creva, i presađeni su mi nervi iz noge u ruku kako bih mogao da je pokrećem, jer mi je visila šaka leve ruke...
Od do tada aktivnog sportiste, za sekundu postao bogalj...
Toliko sam bio vezan za krevet da mi je celo telo atrofiralo, nisam bez tuđe pomoći mogao ni do WC-a 10 metara od kreveta dobrih godinu dana.
Mislio sam da se nikada neću izvući, ceo život ću biti invalid, sažaljevao sam samog sebe, bio sam depresivan, skenjan, mislio na najgore stvari, a to je bilo najgore što sam mogao da uradim samom sebi...
I jednog dana rešim da promenim stvari, krenem sam u šetnju do WC-a, pa posle mesec dana do dvorišta ispred zgrade, pa 100m od dvorišta, pa do prodavnice itd. da bih na kraju počeo da trčim, vozim bajs i vratim se u normalan život.
Evo sada, posle dvadeset godina od tada i dalje se živi, posledice se osećaju, nisam isti kao pre nesreće, sevnu me ponekad stare rane, ali i dalje prevezem po 100+ kilometara u cugu, odigram dva-tri puta nedeljno veteransku noćnu hokej ligu, partiju basketa sa klincima u kraju...
Sve u svemu, izbaci crne misli iz glave, razmišljaj pozitivno, strpljivo čekaj da rane zarastu i polako se vraćaj u normalu, biće sve ok, videćeš, samo treba vremena i strpljenja!
1 članova čita ovu temu
0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika