29 replies to this topic

[vuk74]

Čuo sam da postoji kružni put po nasipu koji kreće od Pančevačkog mosta, polako se ide Dunavom uzvodno a zatim u jednom trenutku prebacuje na Tamiški nasip, kojim se stiže do ušća Tamiša u Dunav. Trasa je navodno 80 km duga. Da li je neko vozio tuda? Da li je prohodno? Ima li nekih crnih tačaka itd..?

[Janic]

odlicna ideja! prilicno sam siguran da sam video tu spojnicu o kojoj pricas, i to nesto iznad Opova, par km od spajanja sa Zrenjaninskim putem.

[dzonihsv]

Nemaš crnih tačaka, osim neretko nešto više zaraslih delova. Nađe se po koja srna, zec i lisica. Čuo sam da ima i divljih svinja, al' nisam video lično.

Za vožnju je dooosta mirno i generalno lepo. Pogledaj ovo - plava trasa.

PS: Nemoj da te uhvati mrak. Čak i sa dobrim svetlom, kad si sam je nekako jezivo (previše je mirno).

[Gadjan]

Haha, sad htedoh da prokomentarišem ovo za divlje svinje a onda vidim i ovo za svetlo baš tako, jezivo je mirno. Ja sam kod mene jednom vozio noću uz Tamiš, jes ovo moderno jako svetlo ali opet vidiš samo nasip, dole šuma naravno mrkli mrak. I naiđe krdo diljih svinja, sve tutnji isprepadao sam se najstrašnije u momentu jer tada nisam ni znao da ih ima tu pa nisam u prvi mah znao šta je dok nisam stao i osvetlio.

[vuk74]

Koliko je teško naći put kada se prelazi sa Dunavskog na Tamiški deo nasipa? Kod kog mesta je taj prelaz? Koliko sam vas shvatio ceo nasip uz Tamiš je prohodan? Ne moguće da nema bar neki deo puta gde je frka...neki rov sa krokodilima i sl. Divlje svinje su dobre za divlji roštilj

[caneee]

Wow, plava ruta obavezna za sledeću sezonu, dobro ste me podsetili! Mada, ja bih radije produžio do Titela, pa Perlez, Farkaždin i Idvor, pa dole na Sakule (jer smo u Kovačici bili ). Onda Baranda, Čenta i Opovo, pa Sefkerin, Glogonj i Jabuka. Problem je što bih ja voleo da kombinujem vožnju nasipima sa obilaskom samih mesta, a to baš i nije izvodljivo, jer nema ni staza, ni mostova.

Džoni, da li od Farkaždina/Idvora postoji nasip uz Tamiš kojim može da se stigne do Sakula? Da li odatle postoji nasip (staza) do Barande? Pa onda odem u Čentu, pređem most, nasipom do Opova. Posle obilaska Opova, nazad na nasip do Sefkerina. Obiđem Sefkerin i Glogonj, pa nazad Sefkerinskim mostom na nasip. Jabuku ostavim za naredni maraton ka Kovačici.

Kako ti to zvuči i koliko je vremena potrebno za tako nešto? Mislim na čistu vožnju, sa malo pauza, pa ću ja nekako da dodam vreme potrebno za moje slikanije.

NAPOMENA: Obratite pažnju da duž nasipa nigde nema česme, a u smeru Pančevo - Čenta ni naselja, pa je potrebno poneti dovoljne zalihe vode.

[dzonihsv]

Koliko je teško naći put kada se prelazi sa Dunavskog na Tamiški deo nasipa? Kod kog mesta je taj prelaz? Koliko sam vas shvatio ceo nasip uz Tamiš je prohodan? Ne moguće da nema bar neki deo puta gde je frka...neki rov sa krokodilima i sl. Divlje svinje su dobre za divlji roštilj

Nema šanse da izgubiš nasip i slično. Jedini put/drum koji preseca nasip je zrenjaninski put kod Čente. Tada prelaziš sa dunavskog dela nasipa na tamiški deo. Ako te ne mrzi, mož' da skokneš do Čente po vodu i da pogledaš jezera u Čenti (lepa su).

Ceo nasip je prohodan, imaš utabane tragove Lade Nive (automobili Srbija šuma prođu tuda ponekad). Samo, na nekim mestima je više, a na nekim manje zarastao. Sada, u novembru, to nije problem. Ali preko leta, kad sve buja, nije svejedno. Trava dolazi i do visine sedišta (mož' da na'vataš krpelje i slično).

Generalno, ceo nasip je prohodan, nemaš krokodila (video bi' ih do sad sigurno) i sličnih živuljaka. Najopasnije su ti bukvalno, divlje svinje. Nemoj ih ljutiti/iritirati i neće ni one tebi dirati.

Džoni, da li od Farkaždina/Idvora postoji nasip uz Tamiš kojim može da se stigne do Sakula? Da li odatle postoji nasip (staza) do Barande? Pa onda odem u Čentu, pređem most, nasipom do Opova. Posle obilaska Opova, nazad na nasip do Sefkerina. Obiđem Sefkerin i Glogonj, pa nazad Sefkerinskim mostom na nasip. Jabuku ostavim za naredni maraton ka Kovačici.

Kako ti to zvuči i koliko je vremena potrebno za tako nešto? Mislim na čistu vožnju, sa malo pauza, pa ću ja nekako da dodam vreme potrebno za moje slikanije.

Od Farkaždina do Sakula imaš drum (slabo prometan). Nasip nema, jer je ceo taj deo spušteniji u odnosu na okolna sela, pa voda već ima korito. Jedino da se zavlačiš tuda po zemljanim putevima ili putevima uz reku, al' ko zna dokle oni idu. Nisam tuda prolazio nikada. Od Sakula do Barande bi trebalo da ima nešto (neki nasipčić), al' se tuda nisam zavlačio... pa ne znam kako to sad izgleda.

Što se tiče okvirnog vremena, trebaće ti podosta. Kreni ujutru što ranije možeš, jer po ovome što napisa, imaš se ti zavlačiti svugde. Ako ne računam fotkanje, skretanje u okolna sela i slično, bez 6-7h aktivne vožnje, mislim da nećeš proći. Bolje ovu turu podeli na 2 dela. Jedan deo samo BG-Čenta-Pančevo-BG (sve nasipom), a drugi deo ta okolna sela. Nećeš morati da juriš svugde i moći ćeš više da uživaš u prirodi.

[dzonihsv]

Ovih 6-7h aktivne vožnje se odnose samo na nasip od BG, do Čente i nazad, preko Pančeva. Farkaždin i ostalo... bez 9h nema šanse. Jednostavno, mnogo zalaženja i mala brzina kretanja (jbga, nasip je to).

[dule0911]

Ovo se vozi pocetkom proleca kad krene trava, ali dok je jos niska. Sing me up

[vuk74]

Dzonija za predsednika! Hvala na odgovoru...

[caneee]

@Džoni Zahvaljujem. Kako je to za sledeću sezonu, kada dani budu duži (i topliji), nije problem da krenem oko 8-8:30, pa neka traje do 19 h, laganica. Do tada bi mogao i da obiđeš ta upitna mesta. Jedino ne znam zašto Dule hoće da peva?

[dule0911]

Veseo sam ja covek po prirodi

[tmrki]

Nemaš crnih tačaka, osim neretko nešto više zaraslih delova. Nađe se po koja srna, zec i lisica. Čuo sam da ima i divljih svinja, al' nisam video lično.

Za vožnju je dooosta mirno i generalno lepo. Pogledaj ovo - plava trasa.

PS: Nemoj da te uhvati mrak. Čak i sa dobrim svetlom, kad si sam je nekako jezivo (previše je mirno).

 

Jel vozio neko skoro ovu plavu trasu sa linka?

Vozio bih sad u nedelju pa me zanima u kakvom je stanju trasa?

[markota]

Ja sam vozio pre nekih mesec dana ali samo ovaj levi deo uz Dunav i vracao sam se Zrenjanincem. Ta strana je OK, trava je bila vecim delom ili pokosena ili ugazena, sem malog dela kod Crvenke gde je bila oko pola metra, ali samo trasa od nekih 300m izmedju dve rampe. Uz Tamis sam isao prosle godine i ostalo mi u losem secanju pa zato nisam opet isao tuda. Prosle godine je trava bas bila visoka, ne isecena pa mi je trebalo 4 sata da stignem do Pancevackog puta. Za trenutno stanje ne znam.

[Nion]

Prosle nedelje sam trcao krenuo od Panceva nasipom i stigao do mosta(pruga) nisam mogao da prodjem ispod mosta je se radio tako da sa bajkom sigurno ne mozes da se prodje jedino taj deo preko pruge da ga nosis da bi presao

[tmrki]

Plava trasa je lagano prohodna a vožnja je za čistu desetku!

Par slika sa Tamiške strane...

 

 

 

...i malo statistike.

http://ridewithgps.com/trips/7106365

[tmrki]

Toliko mi se svidela ova ruta po nasipu da sam danas opet obrnuo krug.

Uslikao sam i dve srne koje su se potpuno stopile sa okolinom a odaje ih samo bela pozadina.

 

[dbic]

Zdravo kolege, pišem ovo sa zakašnjenjem, ali biće još lepih dana tokom jeseni, pa nekome može da koristi.

 

Naime, krajem avgusta rešim da krenem u jednu avanturu koju sam već dugo planirao, a nikako da ostvarim. Moj drugar Boka ima kuću u Sakulama i tamo je provodio svoj godišnji odmor, uz Tamiš i štapove za pecanje. Idealna prilika da mu se pridružim na jedno popodne! Telefonski poziv, bla bla i naravno nezaobilazno: „Dolaziš bajsom?! Pa, ti si lud!“

 

E sad, naravno da se do Sakula može asfaltom, relativno dosadnim banatskim putevima, ali ja sam imao drugo u planu! Jedan kolega je na prvoj strani ove teme dao „plavu trasu“... ja sam je malo modifikovao.

 

(slika je preuzeta sa sajta: https://www.lobi-inf...radu-1873-2014/)

 

Elem, ustajem rano, doručkujem laganu kajganu od 5 jaja, pakujem se u stilu „travel light“, sipam 2x 0.75 vode i krećem ka Pančevcu. Jeza me hvata od tog mosta, a baš često ga prelazim biciklom. Od jednog pada, pre neku godinu, vozim isključivo sa desne strane bankine, pa onda na „pešački deo“. I to je dovoljno jezivo...

 

Nakon nekih 45min od kuće, eto me na nasipu uz Dunav kod Koteža i krećem lagano ka Pupinovom mostu i dalje na sever.

 

 

Vožnja po nasipu, nakon Pupinovog mosta postaje zanimljivija pošto se prolazi obodom Beljarice, beogradske Amazonije, sa mnoštvom divljeg sveta. Ovog puta su bile ptice na repertoaru – ogromna jata raznih ptica!

 

 

Nakon par kilometara, prolazim pored čuvarnice i „pozdravlja“ me mali crni lajavac. Silazim sa bicikla, pošto se na moju „komandu“ da ućuti oglušio. Čim siđoh, on presta da me prati, ali laje još jače?! Koji mu je đavo, pogledam levo kad dole podno nasipa – 2 divlje svinje, uvaljane u blato tako da su skoro sive boje, gledaju me i čekaju da vide ko će više da se uplaši. Ne znam što ih nisam slikao, ali znam da sam se veoma brzo udaljio od blatnjavog tandema...sad mi malo krivo. A, crnog lajavca tada definitvno nije bilo briga za „selo“...

 

Pošto na nekoj od ranijih vožnji ovim delom nasipa (nikad nisam išao dalje od Beljarice) nisam imao signal na telefonu, a toliko sam se dobro spakovao da sam poneo power bank, ali ne i kabal, veći deo vremena sam držao uključen avionski režim. Tako da nisam pratio ni vreme, ni brzinu, ni kilometražu. Ali, kada je sunce već upeklo, a ja se smorio od pedalanja, zastanem pa uključim lokaciju na gugletu i imam šta da vidim! Nisam ni blizu kraja dunavskog nasipa. Blagi smor, ali šta je – tu je, nastavljam dalje... I na jedno 100 metara ispred, opet neki pas. Samo je ovaj malo čudan. Nekako, kao velika lisica sa patrljkom od repa! Pa da li je to gosn šakal?! Jeste! Uzbuđenju nema kraja, silazim sa bajsa i pokušavam da otključam telefon znojavim prstom – trt, neće! Dok ga otključah, Šaki ode u šiblje i osta’ ja bez još jedne slike divljači...

 

(slika sa neta, ali je izgledao baš ovako)

 

Posle sustreta sa rođakom vuka, nalet energije i relativno brzo dolazim do dela gde nasip počinje da se odvaja od Dunava, skreće udesno i nastavlja da prati kanal Karaš. Odmah tu, iza krivine, jedan put se odvaja levo kroz šumu. Pošto mi je želja bila da vidim branu na Karašu, zaključih da je to put do brane i pođoh da je obiđem. Taman će mi prijati malo ’ladovine. A, u šumi:

 

(drvojed, najveća zver na putu)

 

Nastavljam šumskim putem, malo levo, malo desno, malo blato, puno komarci i put lagano skreće ulevo...opet ka Dunavu! I, imam šta i da vidim, sojenica na obali Dunava i poznata obala preko puta!

 

(Surduk i spomenik Banaćanima)

 

Na tu liticu svratim skoro svaki put kada idem u Slankamen. Pogled sa nje je fantastičan i Banat odatle izgleda prelepo. Oduševljen sam! Oduševljeni su i pulini koji izleću ispod sojenice! Pa, majku mu, nije me pojeo šakal, valjda nećet ni vi?! Od buke i dreke, budi se deda iz sojenice i viče i naravno: „neće te oni, samo se deru...“ I stvarno neće, pomilovah prvog, jedva se odbranih od ostala 4, svi guraju glavu da se maze...

 

Vraćam se istim putem nazad kroz šumu, pošto me deda uputio da treba da se vratim na nasip ako hoću do brane i da nema šanse da promašim.

 

(put kroš šumu, nazad ka nasipu)

 

I stvarno, bio je u pravu! Nema šanse da se promaši.

 

 

Poštujem postavljeni znak, i nastavljam dalje. Posle nekog vremena, izlazim na deo gde Zrenjaninski put preseca nasip. Pošto idem za Sakule, tu treba da donesem odluku – skrenuti levo na asfalt, pa kroz Čentu do Barande i dalje ka Sakulama ili nastaviti nasipom ka Opovu, pa odatle ka Sakulama? Kako sam se već pomalo smorio od pedalanja po zemlji i prašini, reših da se odvojim od nasipa i prođem kroz Čentu. Malo smornog dela, malo zvezda upekla, uglavnom stigoh ja do Barande. Sedam u hlad i vadim tajno oružije – suve smokve! Prijala je pauza, ali sad predstoji najdosadniji deo puta. Banat, asfalt, sunce... u daljini se nazire zvonik crkve u Sakulama, ali kako vreme odmiče, on kao da je stalno na istoj udaljenosti... Ulazim u Sakule i tačno u 12:05 stižem kod Boke u dvorište, očiju crvenih od poganog znoja...

 

 

Nemam pojma koliko mi je tačno trebalo vremena dovde, po mojoj proceni nešto više od 4 sata ako se izuzmu pauzice.

 

Oporavak u dvorištu, tuš iz „sunčanog bojlera“, ćaskamo i čekamo da nam kolima stigne još jedan drugar sa suprugom. Pravimo plan za odlazak na pecanje, Tamiš je u porastu, radi riba! Spavaćemo u šatoru na obali reke, pa ću ja ranom zorom nazad za Beograd.

 

Nije pecaroški forum, ali moram da se pohvalim! Tamiš, preliv, varalica i:

 

 

Nedugo zatim pada još jedan! Šta ćemo, sveža riba,a Boka je prethodnog dana imao jednog šarana i par somova – ’ajmo nazad u dvorište da pravimo čorbu!

 

(Boka pažljivo bira komade i nežno ih spušta u kotlić...)

 

Inače, ja volim da pecam „sportski“, retko nosim ribu kući, uglavnom je puštam nazad (ako u bodenju nekoga udicom ima išta sportsko?!) Ali, ovog puta sam vozio bicikl, imao susrete sa divljim zverima, pa mogu valjda sebi da ulovim večeru.

Družimo se malo u dvorištu, prepričavamo moj put preko nasipa i neka ranija pecanja, baš tu u Sakulama i polako se spremam za spavanje. Šator je planiran, šator će i biti. Samo tu, u dvorištu. A, i mnogo manje ima komaraca, iako su ih baš tog popodneva „prskali“.

 

 

 

Nastavak sledi...

 

 

 

 

[dbic]

Nastavak priče, dan drugi...

 

Jutro i petlovi na selu kreću sa buđenjem već oko 4. Ja odolevam i ustajem u 5:30.

 

 

Pripreme, kafica sa Bokom, pozdrav za srećan put i oko 6:20 krećem ka Opovu, gde ću se popeti opet na nasip i dovršiti krug. Ovog puta uz Tamiš.

 

Asfaltna deonica mi ujutru, naspavanom i odmorom mnogo lakše pada, tako da sam se za tren oka obreo u Opovu. Gde da doručkujem, šta da doručkujem?

 

(odlične mantije, nisam fotografisao, progutao sam ih...)

 

U centru Opova zapazih i zanimljivu statuu, spomenik Lali! Prolazio sam kroz Opovo kolima 100 puta i nisam ni znao za ovaj zanimljiv kip.

 

 

Ubrzo, nakon doručka izlazim na nasip i kreće avatura, tj nastavlja se.

 

(nasip je nekako suv, a blatnjav?! Verovatno zbog rose)

 

Tamiški nasip je u ovom delu bliže Opovu malo divlji. Nekako je zarastao sa svih strana, ali se može nesmetano voziti po njemu. Doduše, po rupama bih rekao da se na voze samo bicikli... Iako je vožnja motornim vozila najstrožije zabranjena. Dokaz:

 

(mesto gde put za Sefkerin preseca nasip)

 

Prolazim pored torova, ovce uživaju u šumi, ali ovog puta nema pulina da me pozdrave...

 

 

Staza po nasipu je dobro utabana (ako se izuzmu delovi gde su rupe od traktora/kamiona) i može se voziti prilično brzo, po mojoj proceni i preko 25 km/h. Idealno bi bilo ovde doći sa nekim gravel bajkom! Ja sam na utabanijim deonicama baš jurcao, pa kroz traktorsku jarugu, pa pokušam da poskočim kao oni likovi sa YT...

 

U tom mom trkanju sa samim sobom, izlete mi nešto preko nasipa, ja levo, „to“ niz nasip i pravo u šumu! Opet šakal! Uplašio sam ga, nije očekivao pticu trkačicu. Ni ja njega, opet nisam fotografisao...

 

Prilazim lagano jednoj čuvarnici, i zastajem da slikam veliki broj košnica sa jedne i kozice sa druge strane nasipa...(ovde se kupuje pravi med i sir, samo ne znam kad i od koga?!).

 

 

 

Kad, iz pravca čuvarnice – crna silueta. Šarplaninac, 100%. Ne penjem se na bajs, nego koristim najbolje oružije za odbranu – mio glas! „Dođi kuco, nemoj da me pojedeš, vidi kako si glup...“

 

(mio glas, upalio je, kao i svagog puta! Ništa granje, kamenje, mačete i sprejevi...)

 

Put dalje nastavlja, Glogonjski rit, pa Jabučki rit i stigoh do pruge – Pančevo je blizu.

 

(Jabički rit)

 

(ne morate preko pruge, nego desno, pa kroz tunelčić ispod)

 

Nedugo potom, tamiški nasip se završava i stižem do starog pančevačkog puta. Prelazim ga, i penjem se na dunaski nasip ponovo – pravac Pančevac.

 

 

Posle nekog vremena, stižem do onog jezivog dela sa početka ture. Opet isto, samo na kontra stranu...

 

 

Kući, u Mirijevo, stizem tačno u 11:10. Presrećan!

 

Za kraj, vožnja je ispala teža i zahtevnija nego što sam očekivao. Može da se izveze u cugu, ali je potrebno napraviti pauzu u Čenti ili Opovu, ako ništa drugo, ono bar zbog dopune zaliha vode. Ja sam oba dela prošao sa po 1.5 litar, ali bi mi prijalo da sam imao bar 0.5 više.

 

Sam put je idelan za MTB ili gravel, a može da se prođe i trekingom bez problema. Preporučujem vožnju u društvu, pošto je na momente monotono zbog dugih ravnih deonica. I ako neko ima, neka ponese pravi fotoparat, imaće sigurno šta da uslika.

 

Do neke naredne avanture, pozdrav!

Darko

 

 

 

 

 

 

[mmax001]

Bravo, lep putopis!