Ja sam overio Krf. Uzduž i popreko. Nekako kad se na odmor ode kolima sve se svede na plažu i smeštaj i eventualno neki izlet kad odete i vidite nešto a posle ne znate ni kud ste prošli ni šta ste videli. Biciklom to sve dobije neku novu dimenziju. Ja sam na Krfu odseo u Dasiji nekih 10-ak km od grada Krfa. Iako nema biciklistčke staze većim delom i saobraćaj je relativno jak vožnja kolovozom ne predstavlja nikakav problem u bezbednosnom smislu. Svako vozilo pre nego vas obiđe obavezno uspori na vašu brzinu i tek kada se uveri da ne ugrožava ni vas ni druge obilazi. Ako ni zbog čega drugog ovo je iskustvo koje Krf čini bike friedly destinacijom. Drugi razlog zbog čega Krf može biti atraktivan da se po njemu tera točak
je to što tamo staza manje više ide pored obale mora. Ne uz samu obalu, to je jako retko ali uglavnom do 100-ak metara od mora. Saobraćaja u tom delu skoro i da nema jer su glavne saobraćajnice prosečene kroz centralni deo ostrva a uz more su ostali samo stari uski delovi kojima ne mogu da se kreću ni autobusi ni kamioni, neka mala mesta u delu preko puta Albanije a na severnom delu ostrva krajolik postaje ravan, obala je čudna mešavina zemlje i peska koju more oblikuje u neverovatne forme a turizam ima elemente hipi komune gde je bajk u svom prirodnom okruženju. Kako god, nigde nećete imati neprijatnosti zato što biciklom učestvujete u saobraćaju mada mislim da je to nešto što nema veze sa destinacijom već sa opštom kulturom.
Trasa koja pravi krug oko celog ostrva je većim delom naseljena što je i logično a to biciklistu oslobađa napora sa zalihama vode i hrane. Dovoljno je par čokoladica i flašica vode, sve ostalo ima na svakih par kilometara. Ipak treba biti svestan činjenice da je obalski put oko ostrva mnogo više zatalasan nego što to i najsmeliji zamišljaju gledajući karte i google earth. Svejedno, sve te uzbrdice su strme toliko da se oglavnom mogu savladati bez guranja a obzirom da su kratke ne predstavljaju veći problem. Ono što predstavlja pravo zadovoljstvo je voziti se biciklom od plaže do plaže i na svakoj se rashladiti na brzinu pa onda nastaviti put. To je neprimetno ubistven ritam jer koliko god se nalivali vodom dehidrirate jako lako. Na Krfu u okolini Dasije postoji jedna mala radnjica koja iznajmljuje bicikle, ima mali servis i organizuje biciklističke ture, vlasnik izvesni Kostas. Prilikom boravka na Krfu mi se desio maler, prilikom menjanja probušene zadnje gume oštetio sam zadnji menjač nepažnjom pa sam praktično ostao bez bicikla. U pomenutom servisu sam bio uslužen tako što me je pomenuti Kostas počastio Uzom (njihova rakija), zamenio mi je zadnji menjač nekim njegovim polovnim menjačem, znao je napamet celu istoriju firme Polar čiji bicikl vozim i uopšte je bio prijateljski raspoložen. Čovek je bio srećan što može da pomogne i nije želeo ništa da naplati već me je pozvao da im se pridružim na nekoj od sledećih tura. Ima svoj sajt i na njemu opise tura koje organizuje. Ture su veoma, veoma pažljivo osmišljene i svaka ima neki svoj tematski karakter tako da vožnja bicikla po Krfu nije tek mlataranje pedalama već se u toj osmišljenosti lako zaboravlja napor a polako se otkriva ona skrivena strana Krfa, njegova lokalna kultura i tradicija.
Krf je i bajk friendly destinacija jer ima dosta prizemnih apartmana za izdavanje. Ja sam imao sreće pa sam našao veoma lepe apartmane po pristojnoj ceni tzv studio sa terasom i bašticom pa je smeštaj bicikla bio u rasponu od bašte preko terase do samog nevnog boravka u situacijama kada smo išli na duže ture kolima. Za 10 dana smo prešli nekih 500 km i osim jedne probušene gume nikakvih problema nije bilo. Obzirom da smo bicikle nosili iz Srbije na krovnom nosaču nije bilo nikakvih problema niti su nas na carini pitali bilo šta - čak su čini mi se bili ljubazniji nego inače. Iako visina kola + bicikl na krovu prelaze maksimalnu dozvoljenu visinu za klasu putničkih automobila za trajekt (mislim da je 210 cm) ni tu nije bilo problema već su nas samo ukrcali među poslednje na deo platforme koji nije bio natkriven kako ne bismo morali da idemo u deo sa autobusima i kamionima.
Grad Krf se skoro ceo može obići biciklom, postoje čak i biciklističke staze u pojedinim delovima ali je prilično velika gužva pa ga ne treba tretirati kao mesto na kome ćete realizovati vaše biciklističke ideje. Zato mislim da smeštaj u gradu Krfu i bicikl nisu kompatibilna opcija već je daleko bolje i finansijski povoljnije odsesti negde u okolini a Dasija je sasvim solidna destinacija. Ništa fensi, mirno mesto ali sa svim što vam treba i na mesto odakle je moguće lako krenuti u istraživanje ostrva. Za one koji ne znaju šta će sa kondicijom postoji put na vrh Pantokrator odakle se pruža spektakularan pogled obzirom da je najviša tačka na ostrvu ali kao i ostatak puteva kroz sredinu ostrva zahteva da ponesete dovoljne zalihe vode i da ne propustite nijednu priliku da ih dopunite. Na samom vrhu postoji ogromna antena a ispod te antene i mali manastir. Neverovatno je videti spoj modernog kao što je antena i nečeg tradicionalnog kao što je manastir a odmah tu na vrhu postoji i mali kafe.
Zapadna obala ima fenomenalne pešćane plaže na kojim se ne možete kupati zbog suludih talasa usled jakog vetra po kome su Ontrantska vrata poznata ali je zato raj za kite surfing. Italija je u tom delu udaljena svega nekih 100-ak km. Na severozapadnom kraju ostrva postoji plaža Agios Stefanos sa nekom stenčugom na jednom kraju plaže na kome je postavljen kafe "Lounge" gde se dolazi da se posmatra zalazak sunca - doživljaj za pamćenje koji ne treba propustiti ni pod razno.
Od ostalih ideja valja posetiti aqua park na Krfu kao i Lefkimi na krajnjem jugu ostrva, uglavnom tužno mesto koje više ne može da živi od ribarenja a za ozbiljniji turizam nije dovoljno uređeno. Ipak valja osetiti atmosferu mesta. Istočna obala (Jonsko more) je manje kondiciono zahtevna i predstavlja oazu turizma. Vredi je proći barem jednim delom ali mene nije impresionirala kao ostali delovi ostrva.
Sve u svemu - Krf biciklom je nešto što ćete pamtiti ceo život. Cene su generalno prihvatljive i osim trajekta nemate neki veći trošak u odnosu na druge delove Grčke. Ono što Krf u svakom slučaju izdvaja je specifična mešavina prirode, kulture, istorije i turizma...
Naravno, ne zaboravite da posetite i ostrvo Vido, uđite u kosturnicu i pročitajte imena i prošetajte ostalim delovima ostrva. Ja kad sam bio bila je neka slikarska kolonija gde su mladi slikari kampovali u šatorima, veselo jedno društvo rasterećeno svih briga...
Cene 2011 su bile 30 eur za 4-oro krevetni studio (soba, kupatilo i dnevni boravak sa kuhinjom, jako lep smeštaj) sa parkingom i bazenom. Kompleks od 4 studija i par apartmana, uvučen sa pogledom na more. Tek na kraju boravka sam stekao dovoljno snage i kondicije da bicikl izvezem od glavnog puta do smeštaja
Cene u prodavnici iste ili slične, u kafićima su cene bile na nivou beogradskih. Prelaz brodom na Vido 2.5 eura, cena trajekta od Igumenice da Krfa oko 115 evra povratna karta (automobil + 2 putnika)
Ideja je da bicikl ne bude samo sredstvo do tamo, nego da, pored plivanja, bude glavni užitak boravka.
Staze, preporučena mesta i rute, cene...
Mozda neki drugi put kad odem.
