84 odgovora na ovu temu

[Serbian_SPIRIT]

Zaboravio sam mogućnost post operativne infekcije rane sa komplikaciom u smislu sepse sa komplikaciom u smislu septičnog šoka sa mogućnošću smrti. Posle jedno dve godine ili više je potrebno ponovo operisati i ukloniti osteosintetski materijal. To je jako poželjno izvaditi.

Sent from my SM-N960F using Tapatalk

[caneee]

Знам човека који је пре коју годину оперисао колено. Лекари задовољни, све како треба, послали га негде на месец дана постоперативне терапије, по тачној процедури. Он "није могао да издржи", одјавио се много раније, радио је доста тога што не треба. Сад има сталне проблеме са тим коленом и кука што га је уопште оперисао. Елем:

 

1. Да ли си ишао код лекара да ти ставе нови или затегну тај завој? Да ли су ти они рекли коју осмицу да купиш и да ли ти је лекар то поставио?

2. Са аспекта ортопеда, туширање је мање битно од повреде. Да ли су они рекли да можеш одмах да се тушираш како год или су препоручили да ти неко помаже или да се просто не тушираш неко време? Постоји и брисање тела крпом. Када сам ишчашио раме, ортопед ми је рекао без туширања... не сећам се колико дана.

3. Да ли су лекари рекли да можеш да подижеш дете? Да ли си се и сагињао? Пресвлачење, купање детета, све то захтева поприлично покретање и оптерећивање руке.

 

Итд. Немој погрешно да ме схватиш. Не прозивам те, него из приче делује као да се ниси консултовао са лекарима и пратио упутства. Лекари јесу често ноншалантни и никад ти не кажу тачно шта те чека. Посебно ортопеди и терапеути. Ако дишеш значи да ти је супер. Али, ипак често знају шта причају. Разумем да ти повреда није деловала страшно, јер није било болова. Тако се човек опусти и не третира повреду и постоперативни ток са довољно озбиљности. Наравно, можда је мој утисак из твоје приче погрешан, можда само ниси хтео да будеш опширан као ја.

 

Поређења ради, клинац из комшилука јако ударио и посекао прст. Посекотина дугачка, отечено, јако га боли, не може да савија прст. Да скратим, рекли му да не савија прст (и не пише) две недеље! На страну то како објаснити лудаку да не савија прст, поготово што му је већ много боље и може мало да га савија. Поента је да наизглед потпуно безазлена повреда (може да) захтева прилично озбиљан третман.

 

На крају, важно да ти је рука одлично. А дај да видимо ту грбу.

[LordSoru]

Mene i posle šest godina boli to mesto ako se uspavam na toj strani. Takođe ako nosim teži ranac. Ne postoji potpuna sanacija, nemoguće je vratiti kosti tako da bude kao pre loma. Ja sam lomio, drug, ćale...svi imaju iste posledice.

Sent from my M2007J3SG using Tapatalk

[Smasher]

@Serbian Spirit

Jasno je meni da svaki operativni zahvat nosi sa sobom određene rizike kojih pacijent mora biti svestan i da je njegova odgovornost zapravo prihvatanje tih rizika i ničija druga. Ne razumem se previše u medicinu, ali meni se ovako kao laiku to čini kao naizgled rutinski zahvat ako ga poredimo sa nekim mnogo komplikovanijim i težim operacijama. Da, postoji rizik, ali isto tako postoji rizik i kad sednem u auto, zajašim bicikl, izađem iz kuće na ulicu. Mada kad bolje razmislim, sama operacija bi bila ultra komplikovano rešenje jer bi morali da me operišu odmah ili u roku od nekoliko dana, pa da onda idem za Nemačku i da onda oporavak i dalji tok lečenja rade lekari u drugoj državi što sam siguran da se ni jednoj ni drugoj strani ne bi svidelo. Dodajmo tome još i činjenicu da je sada sve dodatno zagovnano u zdravstvu zbog Korone i tu smo gde jesmo.... Samo još jedno pitanje za tebe... Pošto si napisao da to što mi se formiralo na mestu preloma nije kalus, šta je onda? Da li bi ta neravnina trebalo vremenom da postane malo ublaženija?
A što se tiče toga da ne podižem ništa teže od kilu na to mogu da zaboravim jer mi je posao takav da koristim često mašine i alate koje i sa 2 ruke moram da držim, tako da mogu jedino da ne radim još jedno 3 meseca a to tek neće ići.



@Cane

Mislim da svako ko je u bilo kakvom procesu lečenja ne može apsolutno uvek i konstantno da se slepo drži uputa lekara jer su ti uputi jednostavno neodrživi u svakodnevnom životu. Ja se nisam tuširao prvih 6, 7 dana, nego me je samo supruga brisala maramicama po gornjem delu telu a na mestu gde su ti zavoji prelazili preko leđa se upalila koža i uprkos tome nisam to skidao. Prvi put sam skinuo zavoje posle 9 dana da stavim ortopedsku osmicu i da se istuširam i odmah sam vratio. Ćerku nisam podizao dok god nisam osetio da nemam bolove a i tada pretežno levom rukom i ni slučajno iznad glave ili tome slično. Znači baš minimalno. Jedino što sam već jedno 5,6 dana posle povrede počeo da vozim auto, to mi možda baš i nije trebalo, jbg.

Sve u svemu, ko što neko napisa pre mene, najbitnije je da se funkcionalnost vraća i s te strane sam zadovoljan. Mene nervira što nije perfektno sraslo jer sam ponekad prokleti perfekcionista ali treba biti malo i realan i shvatiti da me srastaju kosti podjednako lako čoveku u četvrtoj i dečaku u drugoj deceniji života.

ČUvajte se i ne dao vam Bog da ni sa kakvim prelomima morate da kuburite...

[Serbian_SPIRIT]

Ne, izbočina nije kalus to sam mislio. Ta izbočina je sama kost, j*** ga, neće je telo absorbovati. Izbočina je tu da ostane. Slikaj u ogledalu pa okači i slikaj kada rame povučeš unazad, kao da imaš osmicu.
Osteomijelitis, tačnije hroničan, je mnogo gadna bolest.

Posle operacije nema nekog posla, ništa posebno ako je rana čista. Konci se vade posle petnaest dana (to je minimum) a mogu, posle 15 dana, da se izvade kad god. To je to otprilike. Ako dođe do komplikacija onda postaje "World of pain".


Sent from my SM-N960F using Tapatalk