Dosada sam uglavnom vozio po okolini Smedereva i to po nekih 30-40 km i za 3 meseca prešao oko 1200 km. U julu otišao na jednodnevnu turu do Topole od 120 km čisto da steknem utisak kako bi to izgledalo. Tog dana beše paklenih 42-42C i krug do Topole i nazad završih do 14h.
Nakon toga poče se motati po glavi ideja o putu do Ostroga,ispočetka pomalo,pa sve više...sve dok nije došao god.odmor u avgustu i plan o ruti je počeo sa razradjivanjem.
I naravno desilo se ono neizbežno...kupovina rez.guma,pozajmljivanje šatora i bisaga koje nisam u tom trenutku mogao da nabavim,priprema bicikla (bicikl je u odličnom stanju te nije ni zahtevao gotovo nikakvu pripremu osim zamene guma: prednja nazad,zadnja napred) i konačno 13-og avgusta oko 7 ujutru putovanje je počelo.
Moj put je počeo iz Smedereva preko Topole,Rudnika,dalje Ibarskom kroz Ovčar banju da bih dan završio u Požegi kod prijatelja. Narednog dana me dočekao uspon na Mokru Goru a zatim i odličan spust niz istu. Tu svratih u Drvengrad,pa zatim i na žel.stanicu u Mokroj gori. Nakon toga sledio je dugo željeni ulazak u Republiku Srpsku i nedugo od granice naidjoh na ženu koja prodaje džidža-bidže i kod nje kupih Srpsku zastavu. To se pokazalo kao dobar potez...tokom ostatka puta svi redom su svirali i pozdravljali čim bi videli našu zastavu nazad .
Usledio je prolazak kroz Višegrad i prelazak preko čuvenog mosta (ovo je na mene ostavilo poseban utisak jer sam prvi put u životu tuda prošao). Noć sam dočekao kod jenog meštana za 5E u Medjedji nedaleko od Višegrada. Sutradan je put vodio pored obale Drine (pade negde usput i brčkanje u Drini koja je inače mnogo 'laaaaadna 2023 ) kroz Goražde,Foču i dalje ka granici Crne Gore. Od granice CG put vodi naviše uz kanjon Pive (neverovatno kako je voda čista) do Plužina gde sam zanoćio u kampu. Sutradan je usledio ohoho dug uspon preko jednog dela Durmitora i zatim podugačak spust ka Nikšiću. Popodne tog dana stigoh na odredište- manastir Ostrog. Gore je bilo znatiželjnih pogleda,zapitkivanja,razgovora...svima je bilo zanimljivo videti biciklistu kod Ostroga. Ispred manastira Ostrog sam prenoćio i narednog (petog) dana usledio je povratak nazad preko Nikšića gde me je dočekao Durmitor iskeženih zuba rešen da mi zabiberi put. To beše borba od 6-7 sati sa njegovih 1500 mnv (putni prevoj ka Šavniku) i usponom dugačkim oko 35-40 km na 47-48 stepeni,nakon čega ponovo spust ka Šavniku. U Šavniku sam saznao da imam do Žabljaka još oko 20-25 km uglavnom uzbrdo a već je bilo oko 16h...dakle nema šanse da se stigne do kampa na Djurdjevića Tari. Tu sam imao sreće te me jedan Crnogorac poveze sa kombijem do Žabljaka,a dalje opet na bajsu.
Usledio je nezaboravan spust od 11 km do Djurdjevića Tare...ovo je bilo nezaboravno,kakav spust,kakve krivine .
Noć na Durdjevića Tari je fantastična kao i izlazak sunca, priroda me potpuno opila. Sutradan penjanje uzbrdo u dužini od 10-ak km pa put ka Plevljima pa opet uspon od Plevalja u dužini od 12 km i ulazak u Srbiju. Tu su me na carini zvali da prodjem preko reda pa prolazak kroz Kamenu goru i opeeet spust ka Prijepolju. Sledi malo forsiranje pošto je bilo već popodne da stignem na jezero Kokin brod da bih ponovo digao šator. Noć na jezeru je bila takodje odlična. Sutradan dalje preko Zlatibora (tu pade pljeskavica ) pa spust do Užica koji je bio neprijatan zbog iztalasanog puta. Stigao zatim do0 Požege gde sam bajs ubacio u bunker i autobusom došao do Kragujevca jer sam u KG imao noćenje kod prijatelja te nisam hteo da pedaliram zbog nedostatka vremena. I osmog dana ujutro prejahao sam ostatak od 90 km do kuće.
Bicikl je KTM treking,deore XT 3x9, put prešao bez ikakvih problema i na moju veeeeliku redost bez ijednog gumi defekta. Bilo je zagrejanih felni pri spustu u kanjon Tare,cviljenja guma preko Durmitora na 47-48C,upadanje kese u kavez zadnjeg menjača
...medjutim sve je prošlo u najboljem redu.
Što se tiče mene-ispucale usne od vrućine jer nisam poneo labelo i odrana zadnjica jer sam nosio podgaće sa uloškom koje su stigle 2 dana pred polazak (nove) pretpostavljam da sam trebao voziti u niima nekoliko dana da malo legnu...jbg,nešto se mora i naučiti-ne može se sve znati
u svakom slučaju,usta sam prebolio,zadnjica je OK (pavlovićeva krema je čudo).U prilogu je nekoliko slika
ostatak slika je na Fejsu http://www.facebook.... ... 562&type=3
Šta da vam kažem...bilo je tu susreta na putu,razgovora sa meštanima i pastirima pored puta,prelepa priroda,mogućnost zaustavljanja u bilo kom trenutku koje samo bicikl može da pruži.
Jednom rečju: ovo se parama ne može platiti
) kroz Bosnu me tek ponelo ludilo...a pri spustu od 11 km ka kanjonu Tare (bilo je nezaboravno-kakve krivine,brzina...ludilo) pustio sam u jednom trenutku korman i preleteo nekih 200-300 metara nizbrdo a likovi iz CG u BMW-u iza mene u tom trenutku odlepe i krenu sa svirkom-i onda smo zajedno pretutnjali narednih par stotina metara nizbrdo...šta da kažem,oduševljenje i uživanje je bilo maksimalno.
Чекам коментаре испод фотографија 
