Prvi pad sa bicikla :(
#1
Postavljeno 10 September 2011 - 07:15 PM
Par trenutaka sam lezao i kada sam pomerio ruku bez obzira na jak bol bio sam presrecan
sto sam pao na meku podlogu i lisce pa nije doslo do loma.
Otisao sam kod lekara koja je ispipala rame, proverila sta mogu da uradim sa rukom i zakljucila
da ne treba da se snima, da se ide u urgentni i da se naviknem da ce duze vremena boleti jer
sam nagnjecio krudni kos.
Jako tesko (uz bolove) mogu da podignem ruku u stranu a uz jake bolova tako ispruzenu ruku
mogu pa pomerim nazad par cm i to je to, ne mogu da je pomerim unazad. Ponekad boli i prilikom disanja.
Kakav je savet za ovakvu povredu (mirovanje), lagano koriscenje ruke... ili nesto trece...
#2
Postavljeno 10 September 2011 - 10:05 PM
#5
Postavljeno 11 September 2011 - 01:12 PM
Ako su ligamenti onda je to gore od loma kosti-kost zaraste za mesec dana,rehabilitacija dva,tri meseca,a kod kidanja ligamenata-najmanje godina dana bez sporta...zato ako bol ne prestaje,postoji otok ili smanjena pokretljivost koja ne prestaje pravac doktor!!!
Sve najbolje...
#6
Postavljeno 11 September 2011 - 03:16 PM
Neka moja piskaranja http://ja-pisem-posl...i.blogspot.com/
#7
Postavljeno 12 September 2011 - 08:32 AM
Tek posle 6 dana osetio sam poboljšanje.Jutros na ogledalu primetim da mi je područje ključne kosti požutelo.To je ono kao kad modrica prolazi, pa se iz ljubičaste boje prelije u žutu.Od početka sam uporno utrljavao konjski balzam....a preporučujem i diklofenak duo za bolove.
#8
Postavljeno 12 September 2011 - 11:23 AM
Sličan pad sam imao prošle nedelje na Midžoru.Ne uspevši da usporim na vreme-posle jakog udara prednjeg točka u krater preleteo sam volan, i opalio žestoko glavom i levim ramenom o tlo.
Надам се да си имао кацигу на глави... Рамена, лактове и колена немам идеју како бранити
#9
Postavljeno 12 September 2011 - 01:39 PM
Naravno....mislim da bi povreda ramena bila najmanja briga-da nisam imao kacigu.Sličan pad sam imao prošle nedelje na Midžoru.Ne uspevši da usporim na vreme-posle jakog udara prednjeg točka u krater preleteo sam volan, i opalio žestoko glavom i levim ramenom o tlo.
Надам се да си имао кацигу на глави... Рамена, лактове и колена немам идеју како бранити
#10
Postavljeno 01 October 2011 - 06:35 PM
Posle nedelju dana prestali su bolovi u grudnom kosu. Posle 4-5 dana bor u ramenu je nestao ako ne pomeram ruku a sada je sasvim normalno koristim. Bol se javlja samo ako jako istezem ruku. Dobio sam savet da mirujem i to postujem.
#11
Postavljeno 14 April 2013 - 04:29 PM
Elem, danas smo ja i drug bili do Kortinika (Nis) i uspon jedva izgurali uz nekoliko stajanja (ipak je pocetak sezone... ) I na vrhu se mi dogovorimo kao i svaki put pred neki opasan spust, gde se cekamo itd.. I nista krene on prvi jer ja imam malo usadjen strah u kosti zbog proslog pada, idem ja polako, stiskam kocnice kao manijak ali dzabe, kad je pravac ne moze se ispod 40 ma koliko kocio... I nema automobila uopste, srecom jer je drum uzak, kad izlazim iz jedne krivine a drugar stoji pored puta, bajs na zemlji...
I pogledam ga on ogulio kolena i kaze da je udario glavu... Prvih 5min. sve ok nista ga ne boli a onda mi kaze da je imao blagi potres mozga i da se ne seca gde smo bili... Ja se usro, da izvinete, ne znam sta moze da mu se desi, a mi u toj zabiti... I polako mu ja objasnjavam a on ladno posle 10sec me pita nesto isto... Srecom naisao je jedan biciklista i tad se drugar malo povratio, na kraju je sve ok bilo, svega se setio... ali moja preporuka je KACIGA
Dobro, nije ni on bio bas oprezan, uspeo je da nabije maximalnu u 62 dok sam je ja "kukavicki" tj. pametno drzao na 48... Eto toliko od mene, nadam se da ce nam ova prica pomoci svima da budemo oprezniji na spustu...
#12
Postavljeno 21 June 2013 - 08:39 PM
Neki bi ćutali, ali ebo doživljaj ako drugi ne znaju za njega.
Krenem danas na kupanje, na jezero Vrutci i zadnjih 300 metara nizbrdo, makadam i ima dosta sitnog kamena, rizle i zemlje. Zaleteo ja, opušten, oštra leva krivina, skače bicikla, a ja pustim levu ruku i gledam nešta na levoj nozi i šorcu. Na izlasku iz krivine mi se prednji točak zariva u kamenje,tucanik, pokušavam da uhvatim volan levom rukom, ne stižem i kreće let. U divote, postao sam ptica, ali treba se prizemljiti. Padam na dlan leve ruke, lakat, kuk i koleno. Malo kotrljanja i ustajem na noge. Osim što sam sav prašnjav, vidim i krv na laktu. Ništa strašno. Drugar koji je vozio iza mene pritrčava, briše prašinu, ma pusti me, tu je voda, ajmo na kupanje. Pri ulasku u vodu osetim pečenje na levom kuku, pogledam, manje poderotine, nije opasno.
E sad Bogu hvala, kažem ja drugaru, da je on najbolji biciklista na svetu, da ne priča kako sam pao i on pristaje, a ja ne prestajem sa hvalospevima. Okupamo se i krenemo, ja i dalje pričam i hvalim ga, pa i čobanima i nekim koji kupe seno, pričam da ga zapamte, on je najbolji biciklista.
Zezamo se mi tako i on mi kaže, da je šteta što nije imao kameru da snimi kako sam leteo, jer je bilo mnogo dobro. Te kako sam leteo, pa pa kako sam se dobro dočekao na stranu, a tek kotrljanje po onom kamenju. Još kaže, šteta što nije trava, pa da se kotrljam duže.
Bilo dobro? Jeste. E ako je bilo dobro, onda si ti loš biciklista, ohoho, pa ja imam razlog da se hvalim kako sam leteo sa bicikle.
Nađemo se sa profesorom na Kadinjači, pohvalim se ja kako je bilo dobro, a on ne veruje bez snimka. Džaba krv i razderotine, dokaz. Krenemo niz Kadinjaču, oštra desna krivina, kasno kočim, produžavam je i pravo na kamion. Kočim, diže mi se zadnji točak, leti u levo, ma dosta je padanja, nekako ispravljam i uspevam da promašim kamion.
Idemo na piće da častim, dogovaramo se za sutra, profa kaže, da on ide da vozi, letači ga ne interesuju.
Trenutno osećam bol u levom kuku i dupetu, valjda se oladilo, nadam se da ću sutra biti ko nov.
Hvala Bogu, dobro se završilo.
5926 km u pola 2012 15605 km u 2013 11674 km u 2014 11858 km u 2015 7577 km u 2016 5423 km u 2017 prebačeno 12000 km u 2018
Da citiram profesora:
-Ovce moje budite u vinkli, evo mene stižem na bicikli
#14
Postavljeno 13 April 2017 - 10:54 PM
Kad se skroz oporaviš baci se na neku borilačku veštinu koja ima dobre tehnike za padanje, za jedno pola godine ćeš dovoljno da uvežbaš da barem prepoloviš moguće povrede prilikom pada sa bicikle.
Dobar savet, bez zezanja. Jest' na ravnom.
Na nizbrdici nema te tehnike padanja koja može da te uspori, na prvi kontakt da. Ali već sledeći, kotrljaš se kao grudva. Evo pitaj moja rebra, još ih brojim posle tri dana ne mogu ni da se umijem sa obe ruke. Isto sam imao neki ekstremno glup refleks u sred downhilla da opipam džep, reko' zaboravih mob... i to je taj momenat, nek' digne ruku ko želi da leti...
Naravoučenije, nikada ne puštati korman nizbrdo i pogotovo van staze.
1 članova čita ovu temu
0 članova, 1 gosta, 0 anonimnih korisnika