755 odgovora na ovu temu

[vidak]

Mene zanima zasto odmah ne naprave i ABS za bicikle pa da kocimo ko ljudi...

[BikeGremlin]

Imas demo test u 5th gear-u sa nekim malim crvenim automobilcicem. Zaustavni put na mokroj podlozi u slucaju slick i treaded guma.Pocetna brzina sa kojom krece kocenje samo 50km/h daklem nema ap-a.Cik pogodi gde je zaustavni put skoro pa x2?

To ima svoje lepo objasnjenje. Na vlaznoj podlozi voda upada u prostor izmedju sara, dok same sare prianjaju na asfalt. Medjutim, kod slick guma, cela guma "pliva" na vodi, voda nema gde da se izmakne, te se koefcijent trenja vidno smanji.

Slick gume imaju pri normalnoj voznji malu prednost na suvom asfaltu.

Kramonke na mtb-u jesu nestabilnije od uzanih slickova na asfaltu, sto zbog uobicajene sirine, sto zbog deformacije krampona u krivinama.

Porediš kola i bicikl. Profil gume na kolima je drugačiji. One su pljosnate. Gume bicikla su takve da samim svojim oblikom deluju savršeno protiv akvaplanunga. Kod kola je upravo problem što su gume ravne po gaznoj površini, pa ako nema šara, voda nema kuda da beži iz sredine gazne površine.

Na biciklu akvaplanung možda i može, sa nekih 200 na sat. A na asfaltu kramponi i šare samo mogu da smetaju.

[pri3rak]

Ajd sedni ili zamoli nekog drugog da sedne na bicik, pa slikaj opterecene gume. KAzi samo da nije spoljstenija nego na neopterecenom biciklu, tj da nema ravan gaz kao kod auta. Sad uporedi povrsinu gaza i tezinu bicikla, te povrsinu toga kod kola i tezinu.

Sem toga meni nije najjasnije zasto ste se uhavtili AP-a kada njega niko ni ne pominje. Pricamo o zaustavnoj moci na vlaznoj/mokroj podlozi sve vreme.

[zare]

Ko god se malo razume jasno mu je da je povrsinski pritisak gume bicikla na asfalt mnogo veci nego na kolima. Bez obzira na to, povrsina dodira sa podlogom je relativno mala.

Ne znam kakve veze ima akvaplaning u celoj prici, plus sto on mnogo zavisi i od brzine kretanja.

I ne znam vise ni sta ko pokusava da dokaze. Bice ovo opet kilometarska tema koju ce da citaju cela 2 clana koja ce inace da se prepucavaju do proleca. Kao i uvek...

[BikeGremlin]

Ajd sedni ili zamoli nekog drugog da sedne na bicik, pa slikaj opterecene gume. KAzi samo da nije spoljstenija nego na neopterecenom biciklu, tj da nema ravan gaz kao kod auta. Sad uporedi povrsinu gaza i tezinu bicikla, te povrsinu toga kod kola i tezinu.

Sem toga meni nije najjasnije zasto ste se uhavtili AP-a kada njega niko ni ne pominje. Pricamo o zaustavnoj moci na vlaznoj/mokroj podlozi sve vreme.

Zare je objasnio - pritisak gume po jedinici površine, plus oblik, širina gaza - nema akvaplanunga, ne do brzine blizu 200 na sat. Akvaplanung je JEDINI razlog za postojanje šara na gumama za ASFALT. Inače ćelave gume bolje prijanjaju. Nema rupa, nepravilnosti na samoj gumi.

Dakle, kada se priča o gumi za bicikl, ako se vozi po asfaltu, šare su samo smetnja. Ako se silazi sa asfalta, onda itekako znače. Pošto manje šare ne smetaju toliko na asfaltu, koliko znače kad se sa njega siđe, onda je takva guma dobar izbor za bilo koji MTB, hibrid/treking i sl. Za drumaša su šare čista smetnja.

[brko83]

Ja samo znam da po asfaltu sa drumasom mogu da blokiram prednji točak kad god hoću dok sa mtbom i gumama sa velikim kramponima to ide dosta teže iako ima mnogo jače kočnice......

[BikeGremlin]

Ja samo znam da po asfaltu sa drumasom mogu da blokiram prednji točak kad god hoću dok sa mtbom i gumama sa velikim kramponima to ide dosta teže iako ima mnogo jače kočnice......

Drumaš sa krutom vilom će pre blokirati prednji točak od MTBa sa debelom, mekanom gumom, još ako ima amortizer... ihaa!

Pritisak, veličina gume i sl. tu igra ulogu. Da bi eksperiment bio merodavan, trebalo bi da se uzmu slične gume, sa istim pritiskom, od istog materijala, pa će se onda videti da bolje prijanjaju na asfaltu gume koje nemaju šara. Kočenje, držanje u krivini i sl.

[pri3rak]

Pritisak, veličina gume i sl. tu igra ulogu. Da bi eksperiment bio merodavan, trebalo bi da se uzmu slične gume, sa istim pritiskom, od istog materijala, pa će se onda videti da bolje prijanjaju na asfaltu gume koje nemaju šara. Kočenje, držanje u krivini i sl.

Da hoce svakako dok ne padne kise, posle jao si ga tebi. Posto vozim slick gume na mtb-u poprilicno znam kako mi izgleda voznja u krivinama po suvom i vlaznom. Po suvom su bajka, kramponi ne mogu ni da im prismrde kada je upravljivost u pitanju, dok su po kisi su sacuvaj boze, i kocenje je losije i upravljivost, i to ne malo nego bas osetno.

Zare je objasnio - pritisak gume po jedinici površine, plus oblik, širina gaza - nema akvaplanunga, ne do brzine blizu 200 na sat. Akvaplanung je JEDINI razlog za postojanje šara na gumama za ASFALT. Inače ćelave gume bolje prijanjaju. Nema rupa, nepravilnosti na samoj gumi.

Akvaplaninga nema pri brizni od 50km/h ni na kolima.Zaustavni put kola sa slickovima je pri toj brzini gotovo duplo veci sa slickovima u odnosu na treaded gume.

Sem toga nadjes skroz celave gume tipa schwlbe kojak, i nadjes treaded (nisu kramponke) gume tipa schwalbe marathon, pojuris da budu istih dimenzija pa pogledaj koje se bolje ponasaju. Cak ni na suvom ti kojak nece biti vidno upravljiviji .E sad ako ubacis i krampone u pricu, pa vidis da na suvom ih celave deru, na vlaznom bivaju drane.

BTW primecujem da se dvojca na temi namnozise vec na cetvroicu, a obicno Zare kome 1vs2 teme "zasmetaju" dodje da uvelica zurku

[dule0911]

Ja ne znam sto mlatite praznu slamu. Ionako to nije tema.

ABS ne znam koliko bi bio koristan, pogotovo na drumasu koji ima krutu vilu. Mislim primarno zbog vibracija. Iako zvuci dobro, smanji se sansa padova zbog blokiranog tocka. Znam da na motorima postoji i da radi dobro, ali opet tu je uvek amortizacija ukljucena u pricu.

[zare]

Rekoh ja sta ce da bude . Mlatite vi i dalje bespotrebno, odoh ja da se vozim .

[BikeGremlin]

Sem toga nadjes skroz celave gume tipa schwlbe kojak, i nadjes treaded (nisu kramponke) gume tipa schwalbe marathon, pojuris da budu istih dimenzija pa pogledaj koje se bolje ponasaju.

Pitanje je li ista smesa na obe gume, trebalo bi da samo šare budu promenljivi parametar pri testu.

Jedina razlika između ćelavih i izrezbarenih guma na tvrdom asfaltu je što izrezbarene imaju nepravilnu površinu. Asfalt nije mekan da se kramponi ukopaju. Pogotovo naš, glatki srbistanski asfalt (ili je klizav, ili ima kratere koji seku felnu).

Meni je na istom bajsu, kad sam kramponke zamenio ćelavijim gumama bilo bolje prijanjanje. Posle povratak na šare i opet slabije hvata. Jedino što nisu bile iste smese gume, pa možda i to utiče. Tvoje iskustvo je očigledno dijametralno suprotno.


Što se diskova tiče, oni su odlični za spusteve nizbrdo po kiši. Ko se često vozi nizbrdo sa mokrim ili blatnjavim felnama, vredi da ih stavlja, svakako. Za ostale su komplikovanije, teže i skuplje rešenje problema od običnih kočnica. Pa ko voli.

[pri3rak]

Meni je na istom bajsu, kad sam kramponke zamenio ćelavijim gumama bilo bolje prijanjanje. Posle povratak na šare i opet slabije hvata. Jedino što nisu bile iste smese gume, pa možda i to utiče. Tvoje iskustvo je očigledno dijametralno suprotno.

Jok zapravo isto je, s' tim da ja sve vreme govorim o razlici na mokrom, dok se te price koju ti pricas drzim i sam kada je suvo vreme u pitanju.

@Dule0911 Cenim da je ABS porpilicno kontraindikovan voznji bicikla, cak i da ga je moguce implementirati (za iole pristojan novac, bez kojekakvih kompromisa)...

Na biciklu odrzavas ravnotezu kretanjem, a to kretanje mora biti predvidljivo da bi bilo kvalitetno kontrolabilan. ABS unosi nepredvidivost, tj utice na kocenje van tvoje kontrole.

[djole1997]

Lepo vam je Zare rekao kome budu trebali diskovi na drumasu nek stavlja ja sam zadovoljan i ovom silom kocenja koju imam i sa ovim kocnicama i ako cemo realno ona je u vecini situacija dovoljna.

[BikeGremlin]

Meni je na istom bajsu, kad sam kramponke zamenio ćelavijim gumama bilo bolje prijanjanje. Posle povratak na šare i opet slabije hvata. Jedino što nisu bile iste smese gume, pa možda i to utiče. Tvoje iskustvo je očigledno dijametralno suprotno.

Jok zapravo isto je, s' tim da ja sve vreme govorim o razlici na mokrom, dok se te price koju ti pricas drzim i sam kada je suvo vreme u pitanju.

Pa... i ja sam govorio o iskustvu po mokrom. Po suvom je jasno da su ćelave bolje.

@Dule0911 Cenim da je ABS porpilicno kontraindikovan voznji bicikla, cak i da ga je moguce implementirati (za iole pristojan novac, bez kojekakvih kompromisa)...

Na biciklu odrzavas ravnotezu kretanjem, a to kretanje mora biti predvidljivo da bi bilo kvalitetno kontrolabilan. ABS unosi nepredvidivost, tj utice na kocenje van tvoje kontrole.

Znam ljude koji su tako pričali i mislili za ABS na motociklu, pa kad su probali nisu bili razočarani. Ovo je sad priča za motocikle (isto 2 točka, održavanje ravnoteže po istom principu).

Sledi samo dosadna priča o ABSu:
U kontrolisanim uslovima ABS samo smeta. Međutim, kada auto iznenada smota levo ispred tebe i preseče ti put, tada, čak i iskusnim vozačima hladne glave, ABS daje slobodu da prednju kočnicu koriste do granice prijanjanja. Da pojasnim:

Kad auto izleti ispred dvotočkaša, najbolje je izbeći ga. Međutim, ako izbegavanje nije moguće, onda je kočenje jedino rešenje. Pri kočenju, treba što više smanjiti brzinu, ali isto tako je važno i ostati uspravan. Ako prednji točak blokira i prokliza, leti se pravo pod kola i raste verovatnoća teških povreda.

Zato će iskusan motociklista kočiti sa rezervom, da prednji točak nipošto ne blokira, makar to značilo malo slabije kočenje od maksimalno mogućeg na datoj podlozi. Ovu rezervu je teže osetiti i pogoditi kad je kolovoz mokar, ili ima prljavštine. Često se tada ide na kočenje koje garantuje NEproklizavanje točka, pa makar udarili u auto (sledi let preko haube/krova, salto, ali bolje nego direkt pod točkove).

ABS omogućava da se u opisanoj situaciji koči do granice prijanjanja prednjeg točka, bez bojazni od proklizavanja. Stoga u ovakvim, nekontrolisanim uslovima (iznenadna prepreka, plus vlažan kolovoz), skraćuje trag kočenja, ili barem smanjuje brzinu pre momenta udara (u odnosu na isto bez ABSa).

Kada su neiskusni vozači u pitanju, obično se u panici kočnica "zabode" do kraja, tako da je tu ABS praktično od neprocenjive vrednosti u nezgodnim situacijama. Koliko zaglupljuje i usporava učenje pravilnog kočenja, to ne znam, ali ko hoće da nauči, naučiće, ko neće...

[pri3rak]

Stoga u ovakvim, nekontrolisanim uslovima (iznenadna prepreka, plus vlažan kolovoz), skraćuje trag kočenja, ili barem smanjuje brzinu pre momenta udara (u odnosu na isto bez ABSa).

Kada su neiskusni vozači u pitanju, obično se u panici kočnica "zabode" do kraja, tako da je tu ABS praktično od neprocenjive vrednosti u nezgodnim situacijama. Koliko zaglupljuje i usporava učenje pravilnog kočenja, to ne znam, ali ko hoće da nauči, naučiće, ko neće...

Poenta ABS nije u skracenju zaustavnog puta vec u zadrzanju upravljivosti pri kocenju. Te upravljivosti sa blokiranim tockovima nema, a tockovima koji se kako tako okrecu ima. Zapravo iskusan i dobar vozac ce na naglu prepreku uz kocenje momentalno traziti nacine da tu prepreku izbegne, i tu abs jako pomaze.

Sem toga voznja vozila za tonom mozgova u samom pocetku karijere pravi nesposobnog vozaca, tj nekog ko ce na otkazivanje bilo kog od babysitting sklopova ostati povredjen i uvredjen

[BikeGremlin]

Poenta ABS nije u skracenju zaustavnog puta vec u zadrzanju upravljivosti pri kocenju.

Nije šija, nego vrat. Iskusan vozač verovatno neće izgubiti upravljivost, ali po cenu malo slabijeg kočenja, kako bi bio siguran da točak neće blokirati. Neiskusan će stisnuti jače, pa kako bude. I jednom i drugom, ABS efektivno skraćuje zaustavni trag (tako što zadržava upravljivost, sprečavanjem blokade točka).

Sem toga voznja vozila za tonom mozgova u samom pocetku karijere pravi nesposobnog vozaca, tj nekog ko ce na otkazivanje bilo kog od babysitting sklopova ostati povredjen i uvredjen

To je moguće. Mada, koga je briga. LJudi zarade pare, kupe igračku. Diskovi na biciklima su bili naučna fantastika pre 20ak godina, sad su na planinskim praktično standardni. Pretpostavljam da će se pre ili kasnije neko setiti da zaradi i na ABSu. Teži je, komplikovaniji, skuplji za kupovinu i održavanje - zašto to ne ugraditi na bicikl?

[pavaobg]

Poenta ABS nije u skracenju zaustavnog puta vec u zadrzanju upravljivosti pri kocenju. Te upravljivosti sa blokiranim tockovima nema, a tockovima koji se kako tako okrecu ima.

Poenta ABS-a jeste u skraćivanju zaustavnog puta. Blokiranjem točkova vozilo počinje da se kliza kao po ledu, ABS sprečava klizanje i time skraćuje zaustavni put. Upravljivost je benefit više, ali nije bila primarni razlog postanka ABS-a.

On topic Dobro je da postoji izbor, mada lično smatram da su diskovi na drumašima ne samo nepotrebni nego i opasni. Bilo bi interesantno videti kako neko pri npr 70km/h nabada diskove i uspeva da ostane na točkovima. Šanse su protiv njega.

[Ciklo]

Idemo u krug, vratite se na temu Disk kocnica na drumskom biciklu.

[pri3rak]

Poenta ABS-a jeste u skraćivanju zaustavnog puta. Blokiranjem točkova vozilo počinje da se kliza kao po ledu, ABS sprečava klizanje i time skraćuje zaustavni put. Upravljivost je benefit više, ali nije bila primarni razlog postanka ABS-a.

Upravljivost je uvek primarni benefit, a u to se uvek lako uveris kada ti se neko nadje unutar zaustavnog puta

[pavaobg]

Gubitak upravljivosti je posledica klizanja. Motaš ti volan, ali inercija te nosi pravo. Sprečavanjem klizanja ABS skraćuje zaustavni put i istovremeno daje upravljivost. Šta je prvo, a šta drugo nije bitno jer ide u paketu, ali ABS je nastao sa ciljem skraćivanja zaustavnog puta.

Ajde da ne off-ujemo više Ciklo nas posmatra.